6. dan Iako je hotel Kvele, koga na bukingu možete pronaći pod imenom "Pause Deni - restoran i prenoćište", na glavnoj i prilično prometnoj ulici kojom se ulazi u Novi Pazar iz pravca Ribarića, u toku noći nismo se budili i jutro smo dočekali orni za polazak kući. Silazimo na doručak, biramo klasiku - omlet sa šunkom i povrćem, pijemo kafu i ćaskamo sa ljubaznim menadžerom restorana Eldinom, koji je na nas ostavio utisak da danas-sutra ako ponovo budemo u Pazaru, nevezano da li ćemo biti gosti ili ne, uvek možemo da ga pozovemo, da mu se obratimo za pomoć, savet ili samo za čampras-divan. Priči nikada kraja, ali moramo da krenemo jer se na meteo - radaru očitavaju oblaci koji nose potencijalne nepogode. Pakujemo se i, nevoljno, rastajemo uz dogovor da se obavezno opet vidimo, i da mu javimo kad stignemo kući da je sve proteklo u redu. Siguran sam da ćemo se opet videti, Bože zdravlja. Izlazimo iz grada prema Raškoj i ubrzo vozimo kroz poznatu Dolinu jorgovana. Prolazimo Rašku, Ušće i kratko stajemo kod srednjevekovnog grada Magliča, podignutog za vreme srpskog vladara Uroša I Nemanjića, sina Stefana Prvovenčanog sa ciljem da brani manastir Studenicu i druge zadužbine toga kraja. Negde posle Mrčajevaca, kod Mojsinja, primorani smo da stanemo na MOL benzinsku pumpu usled pretećeg fronta olujnih oblaka koji su dolazili iz pravca Čačka. Nismo se iznenadili, videli smo ih na radaru u Pazaru ali smo se nadali da ćemo ih izbeći. Nažalost, sada su nam dolazili u susret ali je strujanje vetra bilo takvo da su oblaci brzo preleteli u pravcu Kragujevca (jel' moguće kiša u Kragujevcu?) tako da je pljusak trajao samo petnaestak minuta. Kako je asfalt bio vreo, dok smo popili kafu put se osušio i mi smo nastavili dalje. Ubrzo smo se uključili na auto-put i za nekih 2,5 sata stigli kući, umorni i više nego zadovoljni izvezenom rutom. Zahvalio bih se, na kraju putopisa, svojoj porodici koja me je podržala u ovoj ideji, kao i svima onima koji su mi pomogli svojim iskustvom u planiranju rute, zatim svima vama koji ste pratili putopis ili ćete ga tek pročitati - možda će nekome dati inspiraciju za putovanje, a ako imate neka pitanja ili sam za neku temu ostao nedorečen, slobodno pitajte sve što vas interesuje. U zdravlje svima, pa se vidimo na drumu!

5. dan Budimo se oko 8 ujutro, nakon okrepljujućeg sna, i silazimo na kafu i doručak. U trpezariji je već dosta gostiju, većinom motoristi na proputovanju i srdačno se pozdravljamo, malo ćaskamo o rutama koje vozimo itd.. Momak sa recepcije (drugi) nas poslužuje i nakon dobrog doručka, ispraća na pakovanje srdačnim osmehom punim zahvalnosti, nakon bakšiša. Pakujemo motore i krećemo... Danas je u planu da izvezemo, dobro poznati, put SH20 koji se proteže uz albansko-crnogorsku granicu, u pravcu juga ka severu. Svraćamo na benzinsku pumpu i tankujemo do čepa, da ne razmišljamo o gorivu do Srbije. Prvi pitstop planiramo na poznatom vidikovcu nakon uspona. Čim smo se odvojili od Skadarskog jezera počinju serpentine (slika je sa Interneta): Iako je put sređen celom svojom dužinom do granice sa Crnom Gorom, treba biti oprezan jer se često na cesti može naići na veće ili manje kamenje. Nakon nekog vremena i uživanja stižemo na vidikovac i tu pravimo pauzu dvadesetak minuta, ćaskajući sa četiri Čeha na starim GS-ovima, uz kratki fotosession, podrazumevano: Neću trošiti reči jer slike dovoljno govore... Jednostavno, čovek poželi da je ptica! Nakon uživanja u pogledu i rehidratacije, nastavljamo dalje ka severu, ka graničnom prelazu Vermoš - Grnčar, vozeći ništa manje atraktivnom deonicom sa čije se desne strane, kao vekovni stražar, naziru Prokletije. Granicu prolazimo bez problema, par reči na albanskom koje su mi ostale u sećanju još iz JNA bivaju uzvraćene osmehom i pozdravom na srpskom, od strane albanskih policajaca. Ubrzo ulazimo u Plav, i zaustavljamo se na Plavskom jezeru da ručamo. Uživamo u pogledu bašte restorana Aqua resort Plav, dok ispijamo kafu a potom i u "Plavskoj tavi" tj. grilovanoj piletini i povrću u nekom sosu od pavlake i karija, pa sve zapečeno u malom "đuveču". Nastavljamo put prema Beranama i Rožaju, ali imamo, usput, jedno posebno mesto na koje moramo da stanemo. Mala, lična digresija: Darko i ja smo rođeni i odrasli, oženili se, drugim rečima ceo vek proveli u Novom Sadu ali nam je pok. otac iz jednog sela u opštini Nova Varoš, kraj Zlatarskog jezera i reke Uvac. Odatle su nam i skorašnji preci koje je moj otac pamtio, makar po imenu i predanju. Ali, porodična "legenda" kaže da su nam davni preci iz sela Velika, u opštini Plav. Pošto danas prolazimo tim krajevima u kojima nikada ranije nismo bili, rešili smo da potražimo selo Velika. Skrećemo sa magistralnog puta za Berane i vozimo lokalnim putem širine jedva jedne kolovozne trake (a često ni toliko) između šumaraka, polja i zelenih brda. Posle par kilometara navigacija kaže da smo stigli. Srećemo neke male čobane i raspitujemo se da li u selu ima Bjelanovića (to nam je prezime) i pokazuju nam na jednu kuću na po' brda do koje bismo morali pešice, jedno dvadesetak minuta sigurno. Takođe, dečaci nas informišu da se još malo ispred nas nalazi centar sela sa crkvicom, starom i novom školom. Odlazimo tamo i palimo sveće, pokušavajući da se "konektujemo" u mislima sa precima. Zahvaljujemo im se što su postojali jer da njih nije bilo ne bi bilo ni nas, ni naše dece, ni.... Neobičan osećaj, teško ga je verbalizovati. Evo par slika da dočaraju lepotu predela sela Velika, opština Plav: Duboko zaronjeni u svoje misli, stavljamo kacige, zakopčavamo se i nastavljamo put... Oko Rožaja pa do granice ima mnogo radova na putu, sanacija klizišta, tako da smo se smorili dok nismo stigli do Ribarića i, potom do Novog Pazara. U Pazaru navigacija pravi probleme i vodi nas na suprotni kraj grada, kroz najveću gužvu i vrućinu, ali se nekako snalazimo uz pomoć naših domaćina iz hotela-restorana Kvele, koji nam preko telefona daju jasna uputstva. Lako pronalazimo hotel, ljubazni domaćini nam pomažu i nose kofere do sobe na 2. spratu, ulazimo onako smoreni i odmah skidamo opremu sa sebe. Smeštaj je super, dobili smo lepo uređenu, veliku, četvorokrevetnu sobu, sa čistim i lepim enterijerom i kupatilom: Sređujemo se i opet sedamo na motor - pravac Roštiljnica kod Jonuza na, zna se, porciju ćevapa! Uživamo u ukusnim ćevapima koji, prosto, mole da budu zaliveni hladnim pivom, zovemo konobara i naručujemo, kad ono - stativa! U celom Pazaru, barem tamo gde smo pitali, ne služi se alkohol. Šta je - tu je, poštujemo i prilično razočarani odlazimo na spavanje a da nismo popili svoju"flašicu mleka", da se bolje uspavamo. Kako god, preživeli smo!

4. dan, nastavak... Spuštamo se sa magistrale, prokuvali i dehidrirani, u Valonu i vozimo bulevarom uz more. Mislim da nije preterano uporediti ovaj deo Valone sa nekim od gradova francuske rivijere. Sve je novo i lepo sređeno, nigde bačen ni papirić a kamoli nešto gore, očigledno je da se u Albaniji mnogo polaže na turizam, barem u ovim poznatijim mestima. Nisam iznenađen jer sam pre deset godina proveo nedelju dana u Tirani službenim povodom pa smo išli jedan dan do Drača na izlet. Tamo sam imao priliku da vidim Albaniju kao wannabe turističku destinaciju a danas ona to, zaista, i jeste. Biramo nasumice jednu od brojnih picerija (Pizzeria "DORI") na šetalištu, skoro bacamo opremu sa sebe i zauzimamo pozicije u hladu. Pice deluju lepo na slikama u jelovniku pa naručujemo svakom. Nismo se prevarili u proceni - jedna od boljih pica koju sam pojeo u poslednje vreme: Bulevar sa šetalištem uz obalu je, zaista, ponos Valone. Ručamo, malo smo predahnuli i pakujemo se za nastavak puta. Iako smo se navozali, prešli smo, zapravo, tek trećinu današnje rute i čeka nas još 225 kilometara po Mapama. Zbog toga odlučujemo da malo požurimo kako bismo stigli u smeštaj na vreme tj. da možemo da se malo prošetamo uveče po centru Skadra. Do Skadra ništa vredno pomena, put prilično opterećen saobraćajem, na momente gužva, pogotovo između Drača i Tirane, malo-malo pa se pojavi neki "trkač"... Stižemo u smeštaj, hotel Bicaj koji se nalazi na manje od kilometar pešaka od centra, i spada u biker friendly tip. Kada smo mi stigli bilo je, osim nas, još oko desetak motora. Dobijamo, opet, četvorokrevetnu sobu tako da nam nije falilo prostora. Sređujemo se i krećemo u centar. Iako je centar Skadra blizu, pošto smo bili prilično umorni, odlučujemo da idemo motorima. Dečko na recepciji je bio više nego ljubazan, i preporučio nam je etno restoran u centru centra (pešačka zona) gde radi njegov brat, još nas je najavio i posle naišao biciklom do restorana da vidi da li smo zadovoljni njegovom preporukom. Naručujemo pljeskavice i grčku salatu, dok čekamo večeru gasimo žeđ solidnim domaćim pivom... Posle dobre večere malo smo prošetali po centru Skadra i, potom, otišli na zasluženi odmor. Ruta za danas, 352 km: Google мапе WWW.GOOGLE.COM

Ne bismo mogli da obrnemo krug, falio bi barem dan, ako ne i dva, a to nisam imao na raspolaganju. Sve smo izvagali pa je ovo kompromis koji miri više zahteva. I tako smo morali, usput, kratiti plan. Uvek nešto ostane "za popravni", jbg.

4. dan Za razliku od prethodnog dana, kada nas je budio cvrkut ptica, danas se budimo uz "muziku" koju stvaraju tesarski čekići na obližnjem gradilištu. Nisu preterivali, počeli su oko 8 ujutro a s' obzirom na loše iskustvo sa doručkom od prehodnog dana dogovorili smo se da baš ne budemo poslednji za stolom. Nije trebalo da se brinemo - doručak je bio raznovrsan, količinski dovoljan, i kvalitetan. Srkućemo espreso dok razgledamo smeštaj za naredni dan i postavljamo rutu u Google Maps. Digresija: jedna od stvari koju još uvek nisam rešio je neka "krštena" navigacija, tako da se služim starim telefonom i mapama. Uglavnom, koristim offline mape a ako zagusti uključujem roaming internet, aktiviran pre puta kao dodatak (1GB). Ovo poslednje se pokazalo kao suvišno jer se u Albaniji može koristiti internet preko MTS-a po ceni od 1 din za 1 MB, što mu dođe na isto. Pakujemo se, pozdravljamo sa recepcionerom, i lagano izvlačimo na SH8, usput napunivši gorivo. Danas vozimo SH8, idemo do Valone, prolazimo pored Drača i završavamo dan u Skadru gde ćemo noćiti. Vozeći uz obalu, često prolazimo kroz mala mesta uz koja se nalaze lepe, peščane plaže. Nisam proveravao, ali pretpostavljam da bi smeštaj na takvim mestima, kao i ostali troškovi boravka, mogli biti niži nego u Sarandi i Ksamilu a jednako je lepo, ako ne i lepše (zavisi ko šta voli). Posle nekog vremena i krivinarenja uz more, nailazimo na kafe-restoran sa lepim pogledom i tu pravimo prvu pauzu: Restoran se zove Panorama i nalazi se na ulazu u mesto Dhermi (Đermi?). Nakon odmora nastavljamo dalje ka Valoni i ubrzo se put odvaja "u brdo" ka NP Ljogara. Pre samog, istoimenog, prevoja na obodu planine Čika nalazi se vidikovac, mesto gde staje svako ko ovuda prolazi, bez obzira na prevozno sredstvo. Bilo je tu ne samo motora, nego još više automobila, kampera čak i biciklista. Naravno, stajemo i mi na mali foto session: Ubrzo nakon vidikovca stižemo na prevoj na kom se nalazi nekoliko restorana i, zatim, počinjemo da se spuštamo kroz gustu četinarsku šumu ka Orikumu, nedaleko od Valone. Meni je ovaj deo, ovih dvadesetak kilometara možda i najlepši deo za vožnju na SH8. Spuštamo se polako u Valonu gde smo planirali malo dužu pauzu i ručak....

Nastavljamo dalje, 3. dan.... Posle dobrog ručka i ukusne grčke pite od narandže, koju smo dobili na račun kuće kada smo završili sa obedovanjem, spakovali smo se i nastavili put. Sledeći cilj bio je Janjina i do nje smo stigli kombinacijom regionalnog puta br. E92, autoputa Egnatia odos ka Igumenici, ponovo E92 od Agias Nikolaos do Janine i potom E853 do graničnog prelaza Kakavia. Iako mi je bilo veoma krivo što ćemo samo proći pored NP Pindos, dobro je što smo tako postupili jer nam je, kada smo stigli u hotel u Sarandeu recepcioner rekao da prelaz ne radi noću, nego do 22h (ako je tačna informacija, treba proveriti). Bilo bi baš veselo da smo, onako smoreni, poljubili rampu. Grad Janjina se nalazi pored prirodnog jezera Pamvotida, ima oko 70.000 stanovnika i administrativni je centar regije Epir. Na obilaznici iznad jezera nalazi se vidikovac sa koga se pruža lep pogled na dolinu, jezero i grad: Na granici smo se zadržali 15-tak minuta, i nastavili ka Sarandi putem SH4, pa SH78 i na kraju SH99. U hotel stižemo oko 19:30 i smeštamo se. Odabrali smo hotel Oskar koji se nalazi na početku Sarandea, kada se dolazi sa juga, u drugom redu zgrada u odnosu na glavnu ulicu koja ide pored mora. Prilaz je malo lošiji (100 m tucanika) ali je hotel sasvim OK, nov, sobe čiste i dobro opremljene (dobili smo 2+2 sobu), ispred hotela je njihov parking sa video nadzorom. Momak koji nas dočekuje je bio izuzetno ljubazan i nosio nam je kofere do sobe. Ko hoće da izbegne Booking proviziju: Mislim da je dosta toga rečeno na forumu u vezi sa Sarandeom i, uopšte, albanskom obalom pa se neću ponavljati, zaista treba doći i uveriti se koliko je to sve lepo. Nakon što smo se smestili i izbanjali odlazimo da nešto klopnemo. Prija nam šetnja, iako smo umorni i gladni, razgledamo okolinu - sve hotel do hotela, čini mi se da je sve to sagrađeno nedavno: Prolazimo pored jednog od brojnih restorana i konobari nas, ljubazno i nenametljivo, pozivaju unutra. Prihvatamo poziv, sedamo i naručujemo pivo i morske plodove: ja lignje a Darko hobotnicu. Na žaru, naravno. Moji kalamarisi: Restoran se zove Mama's kitchen, koga put nanese. Nakon dobre večere, naše ture i ture piva Korča na račun kuće, lagano se odvlačimo do hotela i tonemo u san. Ruta za danas: Google мапе WWW.GOOGLE.COM

3. dan Budimo se uz cvrkut ptica, okruženi cvećem i zelenilom... Današnji dan je najzahtevniji po pitanju kilometraže u kombinaciji sa POI koje smo isplanirali da posetimo pa ne treba gubiti vreme. Ali, nešto nam se neda, pa se razvlačimo uz Internet i kafu duže od sat vremena. Odlazimo u trpezariju i doručkujemo poprilično skroman doručak na bazi švedskog stola. Meni je više ličio na etiopski sto. Pretpostavljam da je bilo više klope ali se pojela dok smo došli. To je objašnjenje ali, što se mene tiče, ne i opravdanje jer, što bi rekli Crnogorci: "đe ne osta nebi dosta". Palimo makine i nastavljamo dalje, sledeća stanica Kalambaka i Meteori. Kako bismo malo uštedeli vreme opet vozimo motorway 29 i potom regionalni put 15. Ko bude išao ovuda i imao više vremena i volje može odmah da pređe na put 15, što je bolja opcija u smislu uživanja u vožnji, mnogo je krivudaviji. Nailazimo na prelep kanjon i zastajemo da slikamo. U pitanju je kanjon reke Venetikos: Nastavljamo prema Meteorima i uživamo u lepim krivinama i okruženju... Prolaze kilometri i jednog momenta ispred nas se ukazao prizor kao sa neke druge planete: Sunce je već pržilo punom snagom, temperatura 33 stepena, popodne, i polako je naše divljenje nestvarnim prizorom počelo da ustupa mesto razmišljanju o tome gde ćemo se odmoriti, osvežiti i gde i šta ručati. Iako se nismo popeli do samog vrha Meteora, sa nekoliko vidikovaca smo lepo ovekovečili svu lepotu i autentičnost ove nesvakidašnje simbioze prirode i ljudske dovitljivosti i duhovnosti. Palimo motore i krećemo spust niz Meteore ka Kalambaki. Usput se nalaze desetine taverni, i mi privučeni parkiranim motorom zastajemo ispred jedne. Konobari nas, bukvalno, uvlače unutra, poje svežom izvorskom vodom i kako onda da ih odbijemo? Naručujemo svinjski suvlaki i grčku salatu (a šta drugo?) i uživamo u debelom ' ladu, do poslednjeg zalogaja pomalo prepečenog mesa. Kaže moja žena da se na ovoj slici vidi koliko sam se smorio... Pogled na Meteore iz bašte restorana - neprocenjivo! Ovde bih mogao da zastanem i odgovorim @doktor-u: apsolutno si u pravu da nam je 3. dan bio preambiciozno isplaniran. Na Meteorima smo potrošili (sa ručkom) skoro tri sata i upali smo u cajtnot. Pošto nismo mogli da ubacujemo još jedan dan vožnje duže, morali smo ad hoc da krešemo ambicije, i da Vikos i Papingo ostavimo za neki drugi put. Nije ovo lako prošlo, zamalo da je Darko produžio sam da me sačeka u Sarande-u a da ja odem, opet sam, da obiđem šta smo planirali... Ipak, na kraju je (kod mene) preovladao razum i zajedno smo nastavili prema Janjini i albanskoj granici. Ali, da mi je bilo krivo - jeste. Btw. znam da si dobro istražio sever Grčke pa sam, prilikom planiranja, tražio neke tvoje putopise ali mi search nije ponudio ovo gore, vrv nisam potrefio ključne reči kako treba.

2. dan Sledeći dan, nakon lepo provedene večeri, budimo se u smeštaju odmorni i spremni za nastavak. Bacamo pogled kroz prozor, rutinski proveravajući da li su makine na svom mestu dok se jutarnje sunce polako podiže na horizontu. Smeštaj Elizabeth u Skoplju, Jurija Gagarina 65B je u potupnosti ispunio naša očekivanja jer ima sve što treba: udoban, uredan, solidan doručak (nije švedski sto) i svoje dvorište koje, doduše, nema kapiju ali je odvojeno od ulice: Pakujemo se, dok ne upekne, i nastavljamo dalje ka jugu, pravcem Tetovo - Gostivar - Kičevo - Ohrid, gde planiramo dužu pauzu i ručak. Dok smo prolazili pored Mavrova stajemo na Lukoil pumpi da tankujemo i da se malo osvežimo. U pitanju je prevoj Straža: Odmah pored pumpe se nalaze se nekoliko fast fudova i restoran pa je zgodno mesto za pauzu od vožnje. Nastavljamo dalje i oko 13 časova stižemo u Ohrid. Obojica smo prvi put u Ohridu i mogu reći da bih se rado vratio da provedem koji dan u ovom šarmantnom mestu. Nismo išli u stari grad zbog oprema na sebi i temperature vazduha koja se približila 30-tom stepenu, nego smo se prvo osvežili kafom i mineralnim vodom, potom uživali u šetnji pešačkom zonom i obalom, i na kraju podeli picu u jednoj od brojnih picerija uz obalu. Evo i slika: Nakon odmora i ručka nastavljamo dalje. Sledimo Jovičina uputstva da posetimo NP Galičicu i vidikovac sa koga puca pogled na jezero. Uzak, krivudav put nas vodi do odredišta: Posle vidikovca spuštamo se ka Prespanskom jezeru putem koji jednog momenta postaje fenomenalan. Skrećemo ka Bitolju i posle Bitolja ubrzo stižemo na grčku granicu gde se nismo dugo zadržavali. Posle granice polako počinje da nas sustižu kilometri i odlučujemo se da jednim delom iskoristimo motorway u pravcu Kozani i isključujemo se prema mestu Gulinci, Ljubetino....u pravcu oblasti Kastorija. Čim smo krenuli regionalnim putem pejzaž i vožnja postaju sve zanimljiviji, i kreću zelena brda i krivudav put. Polako se bliži smiraj dana i mi, sada već dobrano umorni i utrnuli od vožnje stižemo do današnjeg smeštaja - hotel Galaxy y mestu Krepeni, na jezeru Kastorija. Smeštaj je ispunjavao sve kriterijume: čisto, uredno, pomalo prazno pa su nam dozvolili da uteramo motore u baštu hotela i parkiramo ih tik ispred vrata. Savetujemo se sa domaćinima, starijim bračnim parom, oko večere i dobijamo informaciju da hotel nudi samo noćenje sa doručkom, i da, ako smo gladni, treba da odemo do obližnjeg restorana. Tako smo i učinili. Večera je bila dobra (lamb chops i sač), hladan točeni Hajneken i više nego ljubazna usluga su utisci sa kojima smo se vratili u smeštaj i bacili na spavanje. Ovo je ruta za današnji dan, oko 377 km Google Maps MAPS.APP.GOO.GL Nastaviće se..

1. dan Jutro je, konačno, svanulo... Nisam mogao da ga dočekam jer je putna groznica učinila svoje. Obavljam jutarnje rutine u kupatilu i kuhinji, ne obraćajući pažnju šta se napolju dešava sa vremenom. A napolju - kišaaaa. Kao i većina putnika na dva točka, ne podnosim kišu u polasku. Ok ako me negde usput uhvati kiša, ne bi bio ni prvi ni poslednji put, ali kretati na dalek put po kiši... Start je planiran za 9 sati, pratim radarska osmatranja zajedno sa Darkom, porukamo se svaki čas, te odlažemo polazak za 10 sati, pa za 11, odlučni da taj dan krenemo pošto-poto. Oko 11:30 na radaru primećujemo da sa zapada stiže vedrina i da će trajati oko sat vremena iznad Novog Sada, a zatim opet stižu kišni oblaci. Tako je i bilo, sunce je zasijalo i za pola sata je put bio dovoljno prosušen da se ne ufljakamo. Polazak u 12:15 časova, žurno grabimo da se uhvatimo auto-puta ka Beogradu i već kod beščanskog mosta Sunce pobeđuje oblake - definitivno. Auto-put k'o auto-put, voziš da odradiš, da što pre stigneš na planiranu destinaciju... Usput ništa vredno pomena, kilometri se nižu i oko 19 h ulazimo u Skoplje. Smeštamo se, i ja se javljam našem kolegi po hobiju @godovic Jovici, koji živi i radi u Skoplju, a po preporuci drugara @ZoraNS. Jovica je jedan od onih ljudi koje kada upoznate imate utisak da se znate godinama. Dao nam je dve opcije da biramo: da idemo, svi zajedno, motorima do grada ili da dođe po nas kolima, treće nema Biramo drugu opciju, koristeći malo ljubaznost domaćina, i smoreni od puta brzo se sređujemo i polazimo sa Ivanom, Jovičinom suprugom koja vozi i Jovicom u skopski boemski kvart, u kafanu Skopski merak. Veče smo proveli u dobrom raspoloženju i opuštenom, prijatnom ćaskanju, uz dobru klopu i muziku. Divni ljudi, šta reći, znam da bi Jovici bilo neprijatno da ga više hvalim (a mogao bih). Daće Bog da se, jednog dana, revanširamo u Novom Sadu. Google мапе WWW.GOOGLE.COM PS: nadam se da je link OK

Znam da ne navode dimenzije, ali tamo na linku stoji da je u pitanju HK1210 igličasti. To rešava dilemu oko ležaja, sad za semering...nznm

Evo, još malo pa ću zatvoriti petu deceniju života i otvoriti šestu, a nikada nisam bio u Bugarskoj, ali baš nikada. Ozbiljnog rovca ste mi ubacili, pratim sa pažnjom, ne štedi slike i detalje o putu, smeštaju, zanimljivostima...

Posle pune dve godine motoraškog posta, povremeno presecanog kraćim vožnjama, došlo je vreme da se obrne lep krug. Na raspolaganju sam imao nekih 5-6 dana, relativno fleksibilan budžet, društvo za vožnju (buraz Darko) i samo je još trebalo da se preseče u kom pravcu ćemo se otisnuti. Na stolu je bilo nekoliko ideja: moja višegodišnja želja blokirana pandemijom - Dolomiti, zatim Jadranka sa juga na sever, ili negde na jug, pa u krug. Prevladala je ova poslednja opcija iz nekoliko razloga od kojih je najvažniji bio stabilnije vremenske prilike. Plan je bio sledeći: 1. dan, 30. Maj Novi Sad - Skoplje autoputem, prvo noćenje 2. dan, 31. Maj Skoplje - Ohrid - Krepeni (jezero Kastoria), drugo noćenje. 3. dan, 01. Jun Krepeni - Meteori - Janina - NP Vikos - Saranda, treće noćenje. 4. dan, 02. Jun Saranda - NP LJogara - Valona (via SH8) - Drač - Skadar, četvrto noćenje. 5. dan, 03. Jun Skadar - SH20 - Plav - Novi Pazar, peto noćenje 6. dan, 04. Jun Novi Pazar - Raška - Kraljevo - Čačak, i dalje auto-putem do kuće. Kao i pred svako putovanje, provera motora i čekiranje liste što je, s obzirom da smo relativno iskusni, nije uzelo mnogo vremena. Darko vozi novog Stroma 650XT i sa Atilom (Horgoš) natempirao da odradi godišnji servis par nedelja pre puta. Takođe, nedavno su mu stigli novi Kappa bočni koferi i unutrašnje torbe, a ja sam se nakanio da stavim nove gume, tako da je, poslednjih dana Maja, sve bilo spremno za polazak. Kod kuće smo bukirali prenoćište za prve dve večeri, ostalo ćemo u hodu, shodno tempu kojim budemo napredovali, tako da su moguće i neke korekcije planova. Polazak, idemoooo!

И мене занима, подржавам предлог!

Поздрав, и добродошао у друштво!

Погледај овде, ако није тај модел промени... Genuine Kawasaki Parts for Road Bikes | Cradley Kawasaki WWW.KAWASAKIORIGINALPARTS.COM Search for genuine Kawasaki road bike parts by nickname, year and model. If we do not have the part you need in stock get in touch and we could source and deliver in a matter of days...

Čestitam Nešo, što se kaže: neka te dobro služi i uvek nasmejanog vrati kući!

Pozdrav i dobrodošao!

Hotel Bicaj, Skadar. Može pešaka do centra, ima oko 1 km, ide se samo ulicom pravo... free image hosting ebay 35 evra smo platili četvorokrevetnu sobu sa korektnim doručkom Evo info za direktan kontakt:

Nama je bilo lepo prošle godine na splav-restoranu na Dravi, nedaleko od hotela Osijek i zimovnika za čamce.

Gde ćemo mi, Novosađani, u kratku vožnju nego na Frušku!? Razlika je samo sa koje strane joj prilazimo... Danas je kratka ruta izgledala ovako: https://maps.app.goo.gl/SbpN8SjeVWznWxox7 Pauza za kafu i osveženje u Lugarnici, Mala Remeta: Sve u svemu, nekih 74 km, kratko ali slatko, kada nema bolje

@Tedybear Da li bi mogao da napraviš rutu današnje vožnje na Google Maps i postaviš, mislim da bi bilo korisno, pls.

Dobro, Gile, shvatio sam...

Nisam očekivao da se već polovinom Maja može preko Grosgloknera...

Gile, kada je ovo slikano, nije valjda danas?

Poslato!