Stanislave, to se podrazumevalo - osećao bih se kao poslednje g.... da sam postupio drugačije Važno je da je Kymco uprkos svim problemima izgurao put do kuće, ipak je to skoro 200 km. Osećam da će uzrok biti neka banalnost, kako to obično biva, ali nema ništa gore od toga kad se uvuče nesigurnost i nepoverenje u motor tako da me ne čudi što ti je pukao film i hoćeš da ga prodaš. Kad sam se već raspisao, da iznesem i moje utiske jučerašnje vožnje i druženja koja je dobila sasvim neplanirani epilog ali je, u svemu tome, najvažnije da se nisam razočarao nego, naprotiv, zadovoljan stigao kući. A počelo je lepo, da bi se ubrzo vožnja pretvorila u sve samo ne uživanje: Stanislav alias Naša Stvar (NS) i ja smo se našli, po dobrom starom običaju, u ulici Modene u centru NS, u zakazanih pola osam. Odmah smo krenuli, i već kada smo prelazili DTD kanal, prema auto-putu, videlo se šta nas čeka - gusta, sipljiva magla koja se kondenzuje na svemu...motoru, odeći, viziru. Na auto-putu smo vozili relazivno brzo, imajući u vidu uslove, koristeći strujanje vazduha kao brisače. Kada smo na koviljskoj petlji skrenuli ka Šajkašu, ja nisam više mogao da pratim NS. nego sam mileo 40-50 kmh, jedva nazirući kuda vozim kroz maglu gustu ko testo. Vozio sam bliže sredini puta, prateći središnju belu liniju sve dok ne primetim da mi farovi kola dolaze u susret, pa bež’ udesno. Dodatni problem pravilo je blato koje su na put naneli traktori sa usputnih njiva, i koje je gusta magla raskvasila. Nekako smo stigli u centar Šajkaša i sačekali Alexanta i drugare. Tu sam bio u velikom iskušenju da se okrenem kući jer su mi farmerke bile skroz vlažne. Tu se videlo koliko znače široki viziri na maksi skuterima! Naravno, i oprema za kišu koju btw. nemam, dok sam protiv hladnoće dobro opremljen. Nastavljamo preko Titela, ja na začelju....ubrzo gubim ekipu iz vida. Bilo je očigledno da ovako neće ići pa se, nakon sledeće „stajanke“, oko mene formira sendvič – dva motora ispred, dva iza i peglaj. Sada smo već mnogo brži mada magla i dalje pravi probleme (barem meni). Kako smo se približavali BG vidljivost je bila sve bolja, vlaga sve manja, a kapi vode sa vizira su počele da se suše. Ubrzo se magla potpuno podigla i ukazalo se Sunce... Od GAZPROM-a pa nadalje vozilo se normalno i u najboljem redu. Ređaju se usputna mesta, prolazimo kroz živopisni krajolik Deliblatske peščare i na kraju ulazimo u Belu Crkvu. Nakon kraće pauze na benz. pumpi nailazimo na granicu. Tog momenta počinju problemi za NS „ekipu“: Stanislavljev Kymco počinje da trokira, dobija „knedle“, gasi se... Neko mu prilazi, neko posmatra, većina komentariše šta bi moglo biti uzrok....malo tu šta može da se uradi „na terenu“. Ako ću dobro preneti, pošto je iz 2. ruke, Stanislav je odlučio da se vrati par km do Bele Crkve da vidi, usput, da li će skuter doći sebi ili će morati da odustane od daljeg puta – definitivno. Ono što je nesporno je da se u takvom stanju ne treba čačkati mečka i prelaziti granica. Prelazim srbijansku granicu dok me crv griže savesti što ostavljam komšiju „s onu stranu“ lagano gricka iznutra. Tešim se da epilog, svakako, mora biti (koliko to može biti u datim okolnostima) povoljan: ili će skuter proraditi kako treba pa će nas NS stići u RO, ili će okrenuti pa lagano kući, uživajući u neobavezujućoj solo-vožnji, ili ako skuter definitivno otkaže onda ga kupim usput u povratku. Dok prebiram sve te kobinacije u glavi stižemo pred rumusku granicu, i odjednom – ŠOK! Shvatam da nisam poneo ništa od dokumenat (vozačka i saobraćajna), sem pasoša koji sam, otprilike, zakucao za izlazna vrata da ga ne zaboravim. Neću vam opisivati bes koji sam osetio prema sebi, sve što pomislite da sam pomislio – istina je! Glas razuma i kolega po motoru odvratio me je od pomisli da prođem granicu „na blef“. Okrećem motor nazad i vraćam se u Srbiju, opet mi naši nisu ništa tražili sem pasoša. Stajem odmah iza granice, tu gde je NS odustao, i zovem ga ali se ne javlja. Dobro je, znači na motoru je i vozi... Nastavljam prema B.Crkvi i ubrzo mi se Stanislav javlja da je na izlazu iz B. Crkve prema Vršcu. Stižem ga i dogovaramo se da idemo „centralnobanatskom“ magistralom jer u Vrcu i Zrenjaninu ima drugare kojima može da se obrati za pomoć i prevoz kombijem, zlu ne trebalo. Vozimo 50-70 kmh, kako skuter dozvoli, jer čas ide normalno čas počinje da trokira, trza i sl.. Nema veze, lepo je vreme, barem ja sam uživao usput u vožnji. Stali smo na kafu u Vršcu, kulirali u pešačkoj zoni skoro sat vremena u bašti nekog kafića, i nastavili do ZR. Plan je bio da se potroši veći deo goriva sipanog na pumpi u Bcrkvi pa, ako je do goriva, sa novim dolivanjem problem bi mogao da nestane. Ali avaj, na pumpi u ZR nakon sipanja goriva skuter nije uopšte hteo da upali. Jednog momenta je sastavio i Stanislav je krenuo za NS, dok sam ja ostao da kupim neke slatkiše mojim devojčicama. Računao sam: brzo ću ga stići... Bogami, to „brzo“ se malo odužilo – stižem ga tek kod raskrnice za Žabalj, jer mu je skuter radio skroz normalno. Nastavili smo ka Novom Sadu ali skuter opet počinje da trokira, ovaj put najžešće do sada, do te mere da NS odlučuje da stane na jednom proširenju puta i da pozove nekog sa kombijem da dodje po njega. Tog trenutka bili smo već na dvadesetak km od Novog Sada. Htedoh da ostanem da čekamo zajedno ali me je ubedio da nastavim, uz obećanje da će mi javiti da li je sve ok prošlo. Tako je i bilo: malo kasnije uspeo je da ponovo upali Kymca i nekako se dovuče do Novog Sada. Sve u svemu, bez obzira na sve opisano, meni je jučerašnji dan prijao a nešto sam i naučio. Jedva čekam da vidim slike i pročitam kako se ostatak ekipe proveo po RO.

Sale, onda nas cekajte - dolazimo!

Sto da ne, ako se NS slaze...

Hajde u 7:30, nemamo zbog cega da se zaustavljamo usput...msm da nam je sat i po' dovoljno. Onda i ekipa iz Zablja treba da malo ranije krene (ako idemo zajedno). Ako imate neki drugi predlog napisite...

Sale, hocemo da se nadjemo na Minutu u 8;00, NS i ja se mozemo naci kod Modene u 7:45!?

Jedno pitanje u stilu "koja reka teče ispod Savskog mosta" - jel to ona GAZPROM pumpa kada se siđe sa Pančevačkog mosta i krene prema Pančevu?

Nije loš ovaj pravni institut, naravno, pod uslovom da se primenjuje selektivno, u opravdanim slučajevima opisanim u zakonu. Dodao bih da se na ovaj način izbegava društvena "stigma" osudjivanosti na zatvorsku kaznu, gubitak posla ukoliko je kazna zatvora duža od 6 meseci (Zakon o radu, čl. 176.), kasnije otežana zapošljivost itd..

Eve i mene: 01. alexanto 02. DarkoB 03. DraganNS

Korisno, razumljivo, pitko...dobar tekst za svakog ko se sprema da udje u investiciju zvanu "tovarni prostor"!

Meni je svejedno odn. ako je Rumunija kraća onda dajem blagu prednost njoj, jer mi iz NS imamo još sat vremena u odlasku + sat vremena u povratku iz BG-a.

I ja s'vatio tako! Samo da se ovo vreme unormali - maločas bio nešto službeno po gradu, 'mal' me vetar nije izuo iz cipela.

Sviđa mi se ruta, a ovaj put ako izostanem nemojte me više primati (prošli put sam nešto kunjao...ni zdrav ni bolestan) . Jedino, što kaže ZEMZEM, možda malo smanjiti ambiciju, zbog navedenih razloga....

Onda tu nema sta da se vise mudruje ( mislim na sebe): napravicu neke "light" nosace od armature, kao na onoj slici sto sam stavio kao primer, a ispod remenja odn. gurtni neka zastita poput folije ili filca i to je - to! Tnx drugari!

Jel onaj "Strsljen"sto si ga merkao? U nedelju pretezno suncano, temperatura oko 18*C, valjalo bi iskoristiti...

Dragoceno iskustvo, to mi treba... Na sličnoj liniji razmišljanja sam i ja bio kada sam prelomio za tašne: verovatno neću nikada biti u prilici da putujem motorom duže ture radi, usputnog, razgledanja znamenitosti nego će se potrebe svesti na kraće vožnje od nekoliko dana, koje će same sebi biti svrha (tipa TA i TF), ili što kažeš od tačke A do tačke B, pa se raspakujem i zujim po lokalu dok sam tamo (planiram sledeće godine Novi Sad-Herceg Novi, preko BiH). Stoga mi se, nešto, nije dalo da spucam 300-400 evra za kofere i nosač, koji su svakako bolje rešenje kada je u pitanju sigurnost, zaštita prtljaga od atm. uticaja itd.. Da nemaš neku sliku tih nosača torbi koje si pravio?

Dobri ljudi, hvala na mišljenjima ali samo da vas podsetim (ako se polemika odnosi na moja pitanja): nije dilema ovaj ili onaj brend, koferi ili tašne - ja sam već kupio set tašni iz Luisa (treba ovih dana da stignu): Nedavno sam uzeo ovu tank tašnu: Za neke moje potrebe, i praktične i estetske, uz ukupan izdatak od 120 e msm da sam napravio dobar izbor. Ostala je samo još nedoumica da li da pravim nosače ili ne. Rolle2010: "...Nosaci ili odstojnici su vam potrebni i za jedno i za drugo jer cete u rekordnom roku unistiti farbu na motoru, ispeci bisagu na auspuh, ostati bez istih ili nesto trece". Jel ovaj stav posledica vlastitog lošeg iskustva ili pretpostavljaš? Hajde malo obrazloži, ako te ne mrzi

Odlične su torbe, i konstrukcija je originalna i praktična... Pravo da ti kažem, uzeo sam ove platnene torbe jer nešto nemam (a ne verujem ni da ću imati) prilike da vozim duže ture - barem narednih nekoliko godina, jer ću odmor koji mi daje poslodavac koristiti da idem sa klincima na letovanje, zimovanje i sl. Znači, načešće će se to svesti na vikend ture, eventuelno produženi vikend 4-5 dana, pa mi se nešto nije davala neka veća lova za ovu namenu. Da nije tako verovatno bih uzeo SHAD komlet kofera sa fabričkim nosačem, da uparim sa ovim mojim SH-42 top case-om. Mislim da je preko LOUISa ima za nekih 350 e ili malo jače. Videću sa Sebom kad stignu torbe, jer će mu vrv trebati dimenzije torbi i opcije za kačenje. A šta kažu ostale kolege koje voze platnene torbe-bisage bez nosača? Jel su se pokajali, u medjuvremenu, da li su imali problema da popuštaju gurtne, jer imaju neke ideje oko zaštite laka sem providne folije itdd.??? Jel neko pravio nosače?

Super-prakticno, odlican brend SW-Motech...ove stangle nose torbu, gurtne samo pripomazu. Bogami, dobra i cena! E sad, ja sam vec narucio sta sam narucio pa imam neke dileme navedene u mom prethodnom postu.

Da ne otvararam novu temu koja se odnosi na ista pitanja iz naslova, postavio bih ovde par pitanja. Naručio sam danas komplet bočnih + repna (rol) torba MOTODETAIL iz 3. linka, a od ranije imam 8-litarsku MOTODETAIL tank torbu (koja može da se proširi), pa uz SHADov kofer od 42 litre verujem da sam se obezbedio što se tiče prtljaga. Zanimaju me vaša iskustva, s obzirom da je prošlo skoro 1,5 godina od kada je tema otvorena, kada je u pitanju kačenje torbi. S tim u vezi, zanima me da li je folija bila dovoljna da se zaštiti lak od matiranja ili nije? Naravno, torbe mogu da se fiksiraju i bez nosača, ali da li je bolje/praktičnije/sigurnije fiksirati ih za nosače, da ne "rade" u toku vožnje? Računam da bi torbe, fiksirane (ili barem oslonjene) za nosač manje "žuljale" sedište/ispod sedišta. Ovakve nosače ima GIVI u ponudi, ali ne za moj motor: https://www.louis.eu/artikel/givi-saddlebag-holder/10023514?list=117168517 Vidim da SEBA kaže, u njegovoj temi, da može da napravi ovako nešto slično od armature: Da li je neko pravio ovakve nosače torbi i kako to izgleda (ako može neka slika)?

Kakva tura, svaka čast na hrabrosti i volji da voziš sam toliki put Čuvaj se i srećan put

Auuu, što su lepeeee, pogotovo ova crna!