3 dan ste baš nabili. Šteta što niste više vremena proveli na regionalnim putevima. Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Do ispod Borovetza ima dosta novo asfaltiranih deonica i brzo se prolazi. Sam uspon na Borovetz nemoze da se pohvali kvalitetnim putem, za razliku od puta koji je okrenut prema Sofiji. Jesam li vec napomenuo da se bas razocaram kad vidim skijaski centar bez snega. E ovo je jedan od takvih. Verovatno to sve bolje izglega kad sneg prekrije breg. I jos jednom da ponovim, izbegavati restorane na ski centrima. Hoce da deru kozu sa ledja. 20 EUR za 300 grama jagnjetine!!! Mozda sam sisao vesla ali nisam grizao camac. Inace jos jedna noc u prelepom okruzenju borova. Put od Borovetza do Strezimirovca ravnica i sasvim ok. Nekako sam stekao utisak, posmatrajuci kolone motorista koje smo mimoisli, da su choperi i R-ovi (i to malo bajatiji) prilicno zastupljeni. Dok smo trosili zadnje bugarske leve u jedinom kafeu u predgranicnom mestascu Tran, prodje nas grupa od desetak bugarskih motorista. Ocigledno su se namerili da smazu neko jeftinije jagne na Vlasini. Iako smo krenuli za njima posle dvadesetak minuta, iznenadili smo se kad smo ih sustigli na bugarskom granicnom prelazu. Situacija prilicno cudna. Bugarska policija je spustila rampe sa obe strane svog prelaza. Bugarski motoristi izmedju rampi. Nije bas sve kako treba ali i koga da pitas. Bas se oduzilo cekanje. Sef carine ili policije jbm li ga, izleteo iz zgrade i razgalamio se. Ko da ce da bije. Otera one bugare u stranu da oslobode prolaz. Saznajemo da imaju snimljena prekoracenja brzine tako da nemogu da mrdnu dok ne izmire sve kazne. A nedelja. Rekose nam bugarski policajci da su "globe goleme". More, nije ni nama sve jedno. Videsmo da po putu ima dosta novomontiranih rampi sa kamerama iznad puta. Koja je za vinjete a koja je za brzinu ajd pogodi. Veliki brat posmatra.Trudili smo se da prikocimo kad naidjemo na kamere. Sreca ili paznja mi snimljeni nismo i nastavismo pored Vlasinskog jezera prema neki do BGD a neko do NS. Bice nam drago ako smo nekog okurazili da se provoza kroz Bugarsku.

Sledeca deonica je put 37 od Dospata preko Bataka do Peshtera i prolazimo pored nekoliko jezera okruzenih cetinarskom sumom. Jezera redom: Shiroka poljana, Golyam Beglik i jezero Batak. Kompletan krajolik me asocira na film Poslednji mohikanac. Kao sto rekoh put nije za jurcanje narocito ako dodam da je vikendom veoma frekfentan. Naime iz nama suprotnog pravca (iz pravca Pazardzika i Plovdiva) kolone vozila natovarene camcima. Svi se zure da provedu vikend na jezeru. E da nedizu prasincinu od zute rizle. Kao sto rekoh, vise i ne obracamo paznju na rizlu. Priroda predivna.

Kako je prvi deo voznje bio skoro fantastican, drugi je bio za "cvrste bajkere". Naime tura je takva da se ponovo moramo voziti rutom izmedju Nastana i Dospata. Uzak krivudav put sa dosta rupa, zakrpa i rizle. Rekao bi nesto o rizli koju koriste bugari. Zuta je i mnogo sitnije nego ona koja se koristi u Srbiji. Skoro kao pesak. Naslaga na putu moze da bude cvrsta ali i rastresita. Sigurno je jedno da smo krajem danasnje voznje poceli da je ignorisemo. Bas nas briga dal je ima ili nema. Jer je ima na kompletnoj deonici do Peshtara. Naravno ponovo prolazimao pored jezera kod Dospata pa na jednom vidikovcu se selfamo.

Na kraju ove deonice ili jos bolje kod mesta Nastan moze se videti kako priroda moze da bude umetnik. Postoji kamena stena koja prilicno podseca na slona. Faotka je skinuta sa googlova.

Rano jutro tek 8h jedva da je neko na ulici lagano se izvlacimo iz Plovdiva pored otvorenog sporsko rekreativnog centra Regata i krecemo prema mestu Krichim, gde pocinje kanjon reke Vacha i put 866. Reka Vacha je na tri mesta pregradjena cime su dobijene tri hidro centrale i tri jezera. Prvo na koje nalazimo u donjem toku je jezero Krichim. Drugo srednje jezero se zove Vacha i ujedno je i vodozahvat i ono je najvece. Trece u gornjem toku je jezero Cankov Kamkh. Sta reci osim da je Djole imao ideju da se vratimo istim putem pa jos jedan krug da napravimo. Nov crni asfalt. Sirok put. Krivine dugacke u obliku slova S ili jos bolje dugacke u obliku slova C. Prosecna brzina prolaska kroz krivine cc 70. Verujem da moze i brze, sto je pokazao dobar broj R vozaca. I to sve u duzini od 60 km. E, mora jedno E da kvari milinu. Dubokog sam uverenja da je ovaj put obnovljen u skorasnje vreme. Izvodjac radova se uopste nije potrudio da izvrsi osuguranje usecenih stana (betonom, mrezom, ili cime vec) pa se na putu moze naci dosta odronjenog kamenja. Na ovo se mora obratiti paznja. Bugari su dokazali mnogo puta da nisu bas neki pazljivi vozaci jer i bez preke potrebe seku krivine. Da nepricam o prelasku na suprotnu stranu radi obilaska odrona. Mi smo verovatno imali srece jer ili sto je bila subota ili nesto drugo ali na putu skoro nikoga ni u jednom pravcu. Ipak deonica za preporuku. Prosto neznas da li da je vozis brzo ili sporo. Uzivanje je zagarantovano.

Inače bi se zahvalio mojim sapatnicima kojima sam ponidio i dao soft čepiće za uši, kako se ne bi osećali kao ukrotitelji lava dok spava. Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Kad smo već kod Plovdiva, veoma rado objavljujem da smeštaj u Baba Taki je bio više nego očekivano. Veoma Lix apartman u centru sa garažom. Inače švaba je imao problem sa smeštajem motora ali ne i strpljenja. Šta ću mu. Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Put 86 prema Asenovgradu uopste ne zaostaje sto se tice kvaliteta i krivina. Osim sto su krivine krace a frekfencija saobracaja pojacana. Tu negde kod Nerecenske banje primetno je da nema ni jednog vozila iz suptrotnog pravca. A zapalo mi jer je Zoki ispravio dvaput krivinu pa se moze reci da je sreca sto nije bilo nikog. Silaskom sa planine temperatura je sve veca a i neka omorina kao da ce kisa. Naglo zaustavljanje. Svi ispred stoje. Niko iz suprotnog pravca. Dobrih petnaestak minuta smo prolazili zaustavljena vozila. Direktan sudar. Bas utovaraju automobile na shlepere. Neki shvaba naravno na GS-u kaze da je u obliznjoj kafani cekao vise od sata. Vrucina nesnosna a i vlaga nesnosna. Da poludis. Policija pusta saobracaj. Pratimo shlep. U suprotnom pravcu kolona se oteze kilometrima, skoro do Asenovgrada. E! Eto i pljuska. Pa nista gore nema nego kad krene taj letnji pljusak i taman kad navuces kisno odelo isti prestane. Al barem se osvezismo a i sparina je nestala. Plovdiv je super ziv grad sa nekim klincima koji se po celu noc dokazuju od semafora do semafora.

Posto nismo skocili sa tornja poslali smo fotoseshn razglednice dragama

O slike sa trase puta necete videti jer nismo posli da slikamo vec da se vozimo. A mnogo volimo da se vozimo po krivinama i kroz sume i pored reka. Prvo odusevljenje je put 84 do Velingrada koji prolazi sa jedne strane tek procvetalom bagremovom a sa druge cetinarskom sumom. Joj sto mirise. Ne spustamo vizire. Krivine za postovanje. Malo uzbrdo malo nizbrdo. Od Velingrada prema Dospatu put 843 dugacke i blago krivudav put. Vozis kroz zelenu dolinu oivicenu cetinarskom sumom. Voznja svaler gasom samo da sto duze traje. Iako su ova dva puta planinska ni na jednom nismo primetili ni rupu ni zakrpu. Ima neke zute rizle ali to je nije strasno. Interesantna je cinjenica da cim se priblizimo nekom vecem selu ili gradicu put postaje losijeg stanja. Pukotine, rupetine i zakrpetine kvare utisak. To je valjda neka politika na relaciji drzava - opstina. Ispred Dospata je veliko jezero istog imena koje je inace i vodozahvat i rezervat. Pored ovog jezera ce mo proci jos jednom ali u drugoj ruti. Predeo od Dospata do Nestana dosta podseca na Zlatibor i Zlatar. Poznato mi je ponasanje iz vremena Todora Zivkova prema turskom narodu. Pa nikako da mi se ne otme pomisao da upravo zato sto na ovoj teritoriji Rodopskih planina uglavnom zive muslimani, ulaganje i nije neko u puteve. Kad na to dodam planinsku bujalu reku koja dodatno razvaljuje put pa se cesto mora paziti. Al obelezeno je. Na ovakvom putu sustizu nas bugarski bajkeri na "R" motorima. Bas mi bilo glupavo sta ce na ovako losem putu. Medjutim u tom zecu grmi lez. Od Nestana krece put za ljubitelje krivinarenja. Asfalt odlican. Samo koncentracija i udri. Jedva docekah pauzu na Panporovu. Da se zapljunemo na gondoli pa i da se popnemo na toranj Snezanka odakle se vide Rodopi na jugu, Pirin na istoku a Stara planina na severoistoku. Lift 6 BGN po osobi, restoran radi. Nesto slicno Avalskom tornju samo sto ima i otvorenu terasu. Vidite li motore na trecoj fotki?

Pomenuo sam planinsku reku Damjanicu. Projurismo pored mesta gde je put prelazi i odmah je ostavila utisak na nas. Previse je usko i zbog bezbednosti odlucismo da se u povratku zaustavimo. Kakva je to moc planinske reke u prolece na Pirinu. Potpuno je bela koliko se peni. A od jacine huka skoro da se necujemo u njenoj blizini. Ja sam inace proverio. Moze da se pretera preko.

Kad u letnjem periodu odem do nekog skijaskog centra kao na primer Kopanik ili Jahorina uzasnut sam koliko ruzno izgledaju. Kao propali nezavrseni projekti. Za Bansko to nemogu da kazem. Prilicno je urbano i leposredjeno. I ulice i trotoari kao i svi objekti. Bas mi krivo sto nemam fotke. Prosto zablentavio sam se dok su "gimnasticarke" izvodile svoje jutarnje aktivnosti bas tu dok se pakujem. Nisam hteo da ih snimam da me ne optuze za sexualno uznemiravanje. A dok se savijaju okrenute nam ledjima, to nije uznemiravanje? Kad smo vec u Banjskom steta bi bilo da se ne odvezemo do vrha, dole ima puta. Nesto uzi ali ne tako los put uz reku Damjanjicu vodi nas kroz gustu cetinarku sumu do gornje gondole na hiljadu sedamsto i kusur metara. Kad vidi sta? Gore nas ceka bugarski supermen. Nismo mu odoleli.

Da se prvo ispravim, svaku dnevnu turu smo zavrsavali sa Djeneral a ne sa pukovnikom. A sto se tice "dranja" prvo su nam lepo doneli veceru sa pivom a onda i racun na panju zaheftan nozekanjom. Ali mi smo im pokazali zube ili barem ono sto je ostalo od njih.

Bansko, lepo mesto ali nekako pusto. Dve kafane rade a mi izabrali najskuplju. Zbog piva. Savet, bolje je naci kafanu negde po putu za jelo. Pivo moze i iz konzeve. Ovi hoce da deru. Dobro zavrsenu dvevnu voznju nazdravili smo sa "PUKOVNIKOM"

Velik manastir. Ja licno bi izdvojio veliku fresku - ikomopis Svetog Save. Sve o manastiru ima na internetu. No, osvezenje, pis-pus pauza je gotova te nastavljamo opet onim predivnim delom puta do Rile. Malo nezavrsenim autoputem malo ponovo odlicnom putem od Smitlia penjemo se u Bansko. Oseca se da smo u planini. Zatvara se ventilacija.

Da vidis sto su se bugari izbezobrazili, naplacuju parking 5 BGN po parking mestu. Sabismo se na dva.

Bilo bi glupo da se ne ode do Rilskog manastira. Ko nije bio videce kad dodje. Inace put od mesta Rila do manastira je predivan (citaj krivudav sa dobrim asfaltom u ladovini cetinarske sume). Nesto pre manastira se nalazi mehana Magija u hladu i pored reke Rile, u koji mi naravno nismo svratili zbog piva. Nevozim kad pijem pivo.

Kosta pokusava da nam ubaci crv i da skrenemo sa plana rute i podjemo preko Vitose. Ma to je super, samo to je jos par sati voznje i koji kilometarcic na vec isplaniranih pet stotina kilometara. Cek bre da prvo predjemo granicu i dodjemo do Sofije. Bez problema stizemo do granice (13 h kod nas ali 14 h kod bugara). To nije problem. Problem je da stojimo skoro sat vremena na bugarskoj strani. Smena. Gledam tamo prema Slivnici i cini mi se da se nesto crni. Samo sto prodjosmo granicu kad ono opet kolona. Radovi na putu (izrada autoputa) i propustanje vozila na smenu zatice nas u sred prasincine koja sa pluskom postaje blatiste. Blato i ulje koje iz nekog razloga curi iz kamijoncuga zaslepljuje. Ali ne za dugo. Izlasklaskom iz Sofije bezimo od kise ali i odustajemo od voznje preko Vitose. Previse izgubljenog vremena. Jedimo je dobra bila Ljiljina pita.

Dan prvi: Dok cekamo da nam se pridruzi Zoki iz Novog Sada, lagano se kuvamo pod rano jutarnjem hladu pumpe kod BIP-a. Ne gine nam kuvanje na autoputu. Kazu bice 28 C. Lazu 32 C je. Clanovi karavana su Zoki, Kosta, Djole i mojih 120 kg.

Veoma vazan detalj je da je cena goriva u Bugarskoj 32 -34 BGN. Druga vazna stvar nismo vozili ovu rutu ni u segmentima. Treca vazna stvar predvidjena temperatura 16 - 22 C. Glavni krivci su tu:

Ni blizu a ni daleko. Sad kako kome ali se mora odrapiti po 350 km auto puta u oba pravca kako bi se doslo na zeljenu lokaciju koju cu probati da predstavim. Ideja je da se prodju Nacionalni park Rila, Nacionalni park Pirin i Nacionalni park Rodopi (Bugarska strana)

U Uranopolisu postoji veliki ogradjeni parking sa cuvarima. Cena: 4 EUR 24 h, Parking ΚΙΒΩΤΟΣ - Ουρανούπολη Χαλκιδικής - Parking στην Ουρανούπολη WWW.PARKING-OURANOUPOLI.GR Pored njega je i hotel Avra, cena za dve osobe 40 EUR/noc. I hotel ima svoj parking na kome redovno ostavljanm motor kad sam u manastiru.

Mislim, sta znaci "nije postovao prvenstvo prolaza"? Boli ga QQQQ Gene, vecna ti slava.

Kolege, budimo razumni barem što se tiče brzine i preticanja. Kad se kreće u preticanje, kreće se sa punim gasom kako bi se izvršilo što brže. Procena je induvidualna. Da je preticao kao "rumuni" poštujući ograničenje 50, samo bi lupio kao sto je Žika imao iskustvo. Nije, zapeo je kao što i ja zapinjem. Ne branim ga. ALI POGREŠNA PROCENA I TO JE TO Sent from my SM-A715F using Tapatalk