Sa autoputa se skidamo i vozimo prema jezerima Kastrati. Mislim nista specijalno, osim sto smo do Arte susreli 3-4 vozila i videli nekoliko veoma starih mostova u veoma dobrom stanju. Svi lice na onaj mostarski kao da ih je jedan majstor pravio. Neki su turisticka atrakcija a neki ne. Zasto? Nemam pojma. U svakom slucaju ima ih mnogo i u dobrom su stanju.

Da li smo se se zeznuli ili ne Iz Olimpijade krenemo precicom preko planine Arimantos do Patre. Strava uzk put, kamenje i zbuje. Kad prolazim kroz selo imam utisak da iza sledece krivine ulazim u necije dvoriste. Crkli zedni. Em nedelja, em Trojice. Nigde zive duse. Sve zabarakadirano. Prosto se cudim kako je muzejska postava Olimpijade radila. Nekako smo se napatili ali eto nas ispred Rio Antirria. Dovidjenja Pelaponez.

A ovo je stadion na kome se ne pika fudbal vec atlete celog sveta odmeravaju duzinu, sirinu i visinu i sta ja znam. Kako je poznato dres kod svi bez gaca. Nema prevare. Muvaju se tu neki americki turisti, svaki tablet nosi i sluske u uske u garderobi primerenoj temperaturi od 30 C. Pridje nam jedan pa nas pita da nismo neke "foke"? Kake foke, Bre? Vidis da smo nindze.

Moja Mica bira elemente da obogati kapiju i balkone.

Imperator Marko i neke sponzoruse (Athina, Sabina, ...)

Isti ja?

Delovi iz Zevsovog hrama. Nemoj da vas prevari velicina. Ogromne su. Interesantno je da kult muskog tela prevazilazi kult zenskog tela. Malo gay. Sve muske figure bez odece. Sve zenske prekrivene.

HTZ zastita za glavu i potkolenice

E u ovome su spremali rucak. U ovaj kazan ladno stane cela krava.

Prvo figurice koje su pravili kao poklon svojim bogovima a i djavolima

Ono cime sam najprijatnije iznenadjen je muzej Olimpijade. Do samog muzeja je najlakse i najbrze doci odlicnom magistralom sto smo i uradili. Postavicu neke fotke. ako preteram ne zamerite. Bas sam impresioniran. Prvi deo je sam muzej koji prilicno dobro pokriven cuvarima koji ni casa ne case da dreknu na onog (mene) kad pokusas da dotaknes neku figuru.

"Alo! Ovde Zevs. Sto se ne javljas kad te zovem?"

Kako smo tri dana bili stacionirani u Kalamati malo smo se muvali uz obalu trazeci lepe plaze. Ono sto stvarno valja jeste na Elafonisos. Mada voda je bila toliko hladna da mi nije palo na pamet da pokvasim nesto vise od tabana. Uso puz u kucicu. Deonica puta Kalamata - Aeropoli je zanimljiva za voznju.

Od Monemvasije do Sparti plantaza do plantaze. Prvo masline a onda pomorandze. Ima ih toliko pored puta da je cena dzaka od 5 kg 4EUR. Mislim ovi sto pokupe pored puta pa ti prodaju. Put odlican i brz. U Sparti nismo hteli ni da ulazimo. Provlacimo se pored grada i lagano krecemo ozloglasenim putem 82 prema Kalamati. Zasto ozloglasen. Pa zato sto je nebezbedan po modernim standardima. U usponu od Sparti je toliko uzak da je bolje da niko ne naidje iz suprotnog smera. Nema bankine. Tuneli i prokopi neobezbedjeni sirovi. "Da stanem da se fotkamo? "Nemoj da stajes. Nemogu ni da gledam u provaliju." Al to je to, adrenalinski do Kalamate. Osim jednog bicikliste i par orlova iznad glava, nikog ne sretosmo. "Jel vidis one vrhove?" "Vidim" "E i njih ce da predjemo"

"Vidis onu planinu?" "Vidim" "E tamo idemo"

Jos kad posle duze voznje nabasas na tavernu kao ova. Zaboravis i kad si seo i gde si posao. Kao u "Vruc vetar" : muzika, zena i ti. Ova je u nedodjiji ali vlasnik je vatrni naviac Panatenaikosa i obozava Zeljka Obradovica i sve ostale srpske kosarkase iako odavno nisu deo tima. Daje covek popust i lubenicu. Celu. Nemoze bez baksisa. Samo sam dobre ljude (i zene) sretao.

Sto se tice grcke kuhinje to jest restoranske hrane vecina u koju sam i ja spadao, vezuje se za suvlaki, giros, lignje i po neka ribica. i musaka. Medjutim posto ova poseta uglavnom nije vezana za poznate i nepoznate turisticke destinacije tako ni meni nije bio turisticki. Grcka je vecinom poljoprivredno orjentisana sto pokazuje cinjenica da je skoro 70% BDP iz poljoprivrede. Turizam je na 4 - 5 mestu. Znaci da su glavni proizvodi masline, zito (kukuruz i psenica), krompir, pomorandze, limun, grozdje kozje i ovcije pa svinje i goveda, itd.. Da ne zaboravim ne zacine jer su tu veoma ponosni. I ako mi je bio cilj da vatam drumove po planinskim prevojima, moralo se proci i brezuljkastim i dolinskim predelima. I to ima svoje drazi. Vozis satima a oko tebe samo zito ili samo stabla maslina ili stabla pomorandzi. Ili nabasas na ogromna stada koza i ovaca. Znaci poljoprivrednici farmeri, vredni ljudi. E kad su tako vredni i radni mora da su i jesni i pisni. Tolo je bila poslednja stanica na kojoj smo jeli standardnu turisticku ponudu. Ja sam je podelio sa jednim simpaticnim kerom. Istina je da svaka taverna ima i svoju macku koja besramno iz usta hoce da ti otme. Nismo znali red ali sada znamo: Kad udjes u jednu od taverni u ne turistickom delu lepo te pozovu da dodjes u kuhinju gde ti pokazu sadrzaj 4-5 ogromnih serpi i tepsija u kojima imaju spramljenu hranu. Oni pomenuti poljoprivrednici nemaju bas vremena za pripremu hrane pa im je jednostavnije da je preuznu u ovakvim tavernama. Hrana moze da s pakuje u aluminijumske posude u zavisnosti od kolicine. E sad meni: Kuvana jagnjetina, kuvana govedina, kuvana piletina, kuvana svinjetina, pasulj, tikvice, patlidjani, sarmice u listu vinske loze bez mesa, cufte u neznam cemu ali ukusno. Neizbezni sir i neizbezna "grcka" salata koju oni prosto zovu salata. A hled kao kolac. Neskromno sam porucivao od svega po malo sto je taj dan spremljeno. Cena cc 20 eur sa sve pivom sokom i flasom vode. Otktio sam novu Grcku.

Monemvasi, interasantno fortifikaciski uredjeno mesto sa preuskim ulicama, minijaturnjim radnjama, mini restoranima.

Danas jos jedna proverano dobra tura. Uz obalu do mesta Leonida pa preko Kosmasa za Monemvasi. Kad je tako dobra voznja ne staje nam se da bi se fotkali. Sorry. Mora da nam verujete.

Na ulazu u Mikena muzejsku postavu je bila takva guzva da nam nije palo ni na kraj pameti da stojimo u redu za kartu a onda da se zuljamo sa hordama. A i tri sata je zeludac vristi. Pravac za Tolo. Smestaj bas na najboljem delu izvikane plaze i jos izvikanijeg turistickog mesta za dve one saksonce i germanca, Bilo koja plaza ili mesto na Halkidikiju ili Thassosu je minimum 10 puta bolje. Plaza je vecim delom sirine 2 m i manje. Cenim sto sam tu pred pocetak sezone. Mir i zvuk talasa je blazenstvo.

Predivno jutro i predivna priroda sa predivnim putem vodi nas oko korintskog zaliva. Dolazimo do kanala kad ono kanal ko kanal nesto mi nisko. Mica se raspituje kod lokalca (vredi valjda nesto tri godine studiranja grckog) i saznaje da smo mi na pravom mestu ali na pogresnoj poziciji. To sto mi trazimo je Ishtmost most. Turisticka destinacija. Sve jedno usput nam je na putu za Tolo. Hteo ne hteo moram na autoput.

Koji je to luksuz da te ptice probude. Plan je da se nacrtamo ispred kapije Delphi pre francuza, kineza, nemaca, i ko zna kojih jos organizovanih turistickih hordi. Sto nam i uspeva. Ko nezna Delphi su mesto gde su stari grci pazili i mazili neke narkomanke a ove im za uzvrat propricale sudbinu. Zbog istih Kralj Leonida najebo. Preporucujem. Ko ode da ga ne mrzi da se popne na stadion (na vrhu) , EHO je mocan.

Spustamo se prema velikom Korint zalivu i prosto ti milina sa porastom temperature. Sa +5 na +25. Skoro pa da se ispovracas. Bio sam ubedjen da Mica da mi zvoca al ona nista, Imamo jos koji kilometar do Chrisa kampa, ako nisam pokisao skuvacu se kao virsla. Ko je lud da sad skida kisnjak. Totalno sludjen od toplotnog udara slusam teta Navicu:"Skrenite desno pa skrenite desno." Jbt ja skrenem a put pod 90 vodi toliko uzbrdo da i magarci idu pod rucnom. Neki je zajeb. Jedva se okrenuh. Ponovo na put a glas teta Navice opet me tera desno. Kuces desno kad sam siguran da je kamp levo. Htedoh da je zavrljacim da je niti gledam niti slusam, nego ugasi se ona dal od straha il od prevelike vlage. Na prvi pogled nerazumna komanda ali ipak nije. Na putu je dupla puna a program kaze nema preko pune nego desno pa te izvrti i postujuci saobracajne propise dovede na cilj. Chrisa kamp priza kompletna zadovoljstva bilo kojoj vrsti kampera. Pa i ako nemas opremu za kampovanje tu su bungalovi ili sanduk kucice od sendvic panela. Sve mini ali pogled je za sve pare. Cak je i drvece osisano da sa terase mozes da bacis pogled preko doline. A sad svi u senku.

Prvobitni plan da sa Olimpa idemo na Pelion propao je istog momenta kad smo shvatili kakvo nevreme je ispred nas. Ispod auto puta kod Termopila skupila se grupa od petnestak rumunskih motorista. Vala bas i nije neki dozivljaj mlatiti se po kisi. Fotka na Termopilskom obelezju bez silazenja i gas prema Delfi. Put se probija izmedju Giona I Parnassus prolaza. Verujem da je predivno po danu bez kise. Mora da se ponovi. Na samom vrhu, ustvari vise deluje kao visoravan Mica ima zelju da se pravi pus-fot pauza. Od nigde izbise stotine ovaca i koza a za njima i desetak veoma opasnih dzukela, Mica brzo izgubi volju za setkanjem. Dzukci iizkezeni zauzimaju gard. Penji se bre da nas ne ufronclaju. E da vidis cuda. Stize coban ali u nekom ford pic-up krsini-dresini. Komanduje dzukelama a mi necekamo izvrsenje. Gas.

Kolko god da sam bezao stize me plusak bas na zadnjoj pumpi pred Gevgeliju. Ono sto je dobro je pre neku godinu na to mesto stigla jagnjetina iz Mrzenaca. Ko nezna netreba ni da objasnjavam. Nek proba. Posto smo resili da nezurimo, pakujemo se i sa prvim zracima sunca prelazimo u Grcku. Nezurimo ali ranimo. Pratimo vremensku prognozu a ona kaze da me negde oko podne vata nevreme na potezu Volos-Lamia. Kod Katerinija se skidam sa auto puta i pravo u brda Olimpska. Mi u brda a brda u kisnim oblacima.