Pvi deo od BG do Kopaonika znam napamet i tuda cesto prolazim. Onaj deo od Brusa ka Blacu i Kursumliji ne znam. Za povratak treba smisliti lepu trasu. Ona koju sam ja postavio za primer je meni vecim delom nepoznata. Mozda ima neka bolja varijanta za povratak? Sto se dolaska tice "ja tu nista ne bi menjo" kao sto rece Cola - imamo gotovu stvar

Ako je Djavolja Varos u pitanju mislim da je treba da bude voznja 2 dana. Evo predloga za jedan pravac (recimo prvi dan): Oko 380 km je ovim putem od BG do Djavolje Varosi. BG - Avala - Mladenovac - Topola - Kragujevac - Kraljevo - Bogutovac Klopa u Botugovcu Bogutovac - Raska - Kopaonik (putem sa Kosovske strane) Kafa na Kopaoniku Od Kopaonika imaju 2 puta kojim bi mogli do Prolom banje u kojoj bi spavali. Kojim putem ne znam posto nisam putovao ni jednim od ta 2 dalje od Brusa: Predpostavljam da je "plava ruta" bolja a da je "crna" neki lokalni put Ne bi bilo lose da postavimo temu sa predlogom rute u podforum za to posto TDM temu ne otvara bas puno clanova koji voze druge motore Ja bih taj prvi dan zavrsio u Prolom banji. Smestaj moze da se nadje (nisam jos uvek zvao da pitam koliko bi kostalo): Na primer: http://www.sobe-smestaj.com/garetov-konak.html Od Prolom banje je oko 30 km do Djavojle Varosi. Razgledanje Djavolje Varosi posle dorucka dan II i povratak (nekim putem) do BG. Ne znam sta bi mogli da pogledamo usput u povratku pa ako neko ima predlog... Mozemo da skratimo 100 km u povratku opusteno i da opet izbegnemo autoput. Evo jedna ruta za primer, ali bi trebala da se doradi: Ova ruta ima oko 280 km Ajmo dalje sa predlozima

@ gagi-racer Hvala za fotke i mapu

Ja sam nekako vec isplanirao u glavi Djavolju Varos i to bas 1. - 2. Jun tako da cu ja verovatno tamo i ici nezavisno od TDM grupe Uskoro cu (ubi me posao ovih dana) i da smislim kojim putem bi isao i gde bih prespavao... pa da vidimo da li ima boljih predloga za rutu. Bilo bi super da ide vise nas ali predlog moze da ostane za neki drugi put (ako ne tada). BJB voznja je takodje u Junu pa ce mozda moci i to da se iskombinuje

Gde si ovo slikao? Zlatibor?

Odvojio fotografije jos jednim redom... stvarno je preglednije

Pozdrav, ako sve bude po planu, ove godine cu i Zabljak da posetim pa se mozda i vidimo

A da li je isplanirano i gde se ide?

Nisam bio sam i kampovanje bi podrazumevalo spavanje a ovo je morao da bude jednodnevni izlet... Za kampovanje si skroz u pravu. Bilo je par bas lepih mesta gde bih rado postavio sator... mozda najpre kod vodopada Prskalo

Pa... nije bas namenjen sa prednim tockom od 18 inca. Mada sam po stranim forumima nasao puno entuziasta koji su stavljali gume za offroad i ozbiljno ga vozili po raznim bespucima http://www.advrider.com/forums/showthread.php?t=98401&highlight=yamaha

U listi predloga je... nadam se da ce se vecina odluciti za TDM vikend voznju 1 - 2 Juna u Djavolju Varos

A sta je po tebi trebao da napise Mislis da je voznja autoputem cista matematika i da mozes jednostavno da ukljucis tempomat na 200? Nema ubrzavanja, kocenja, kamiona koji obilaze drugi kamion sa 2km/h razlike u brzini? Nema radara i presretaca ? Meni se cini da je veoma realno napisao vreme potrebno da se predje taj put Ili ti je bilo cudno kako moze 4 sata da vozi samo 100km/h na autoputu

Sledeca destinacija – Resavska pecina. Cim sam izasao na asfalt motor je prosto poleteo. Do tada los put pun rupa i rizle je odjednom poceo da lici na nemacki autoban! Nema prasine, nema ogromnog kamenja.... dobro rupa ima ali ih je bar lako izbeci... Veoma brzo stizem do Resavske pecine. Ispred je veliki parking za automobile. Ja ipak vise volim neki hlad tako da sam TDM parkirao u hladu drveta. Potrpao sam opremu i tank torbu u bocne kofere, stavio disk lock i pravac na hladno pice. Ulaz u Resavsku pecinu se placa 350 din (po osobi) i obilazak traje oko pola sata. Postoji vodic ali i nije bas od pomoci. Jedva se cuje a i nesto ne prica mnogo. Navodno je zabranjeno slikanje u pecini ali "mozemo da se dogovorimo” rece vodic kao odgovor na pitanje zasto je zabranjeno i to je bilo dovoljno da krene skljocanje par desetina fotoaparata... Pecina je duga oko 4.5 km od kojih je oko 800m otvoreno i uredjeno za goste. Pecina je hladna i jakna je obavezna. Ako je neko nije poneo, moze da je iznajmi za 70 din Iznenadio sam se koliko je pecina velika. Fotografije to jednostavno ne mogu da docaraju. Evo par fotografija koje nisu ni 10% onog sto pecina nudi. Definitivno idem ponovo! Po izlasku na sunce i vrucinu bilo je neophodno da se rashladim. Jedem sladoled i krecem da vidim vodopad Veliki buk. 15-tak minuta voznje i stizem. Parkiram motor ispred znaka za vodopad i kafanu... nisam bio siguran sta je od ta dva znak pokazivao ali sam bio vec toliko gladan da mi je bilo svejedno sta prvo nadjem Ispostavilo se da sam nasao i vodopad i kafanu: Vodopad je prelep. Verovatno nekada bude i vise vode, ali i ovo mi se cini dovoljno. Ono sto me je iznenadilo je sto su kafane napravili bukvalno nad vodom koja se sliva u potocima i slapovima. Ako mogu malo da zakeram, buka mi je malo smetala. Posle par sati na motoru vise bi mi prijala tisina i cvrkut ptica ali je sve ostalo bilo predivno. Za klopu naravno riba Vrucu pogacu ispod saca nisam slikao. Nisam stigao posto sam pojeo pola pre nego sto sam se setio da postoji fotoaparat Naravno, i ovde je bila guzva. Izgleda da su Prvomajski praznici bas popularni za izlete - videh puno BG tablica na parkingu. Posle rucka sam prosetao iznad vodopada do samog izvora - Velikog vrela. Staza je uredjena i ima lepih klupica za odmor. Ko hoce da prespava ovde ima koliba u kojima moze da se spava. Cini mi se da sam procitao u jelovniku (nisam pogresio, stvarno je pisalo u jelovniku) da je 1800 din nocenje sa doruckom . Pogled na vodopad odozgo Ono sto mi je kvarilo dozivljaj je neverovatna kolicina djubreta koja je ostala posle 1. Maja Krecem ka BG i sledeca stanica je Krupajsko vrelo. Polako izmice dan i dok stignem, obidjem vrelo i popijem kafu pasce mrak. Oko sat vremena kasnije sam tamo. Prelepo kao i uvek. Ovog puta je i neka ekipa ronilaca bila tamo – stranci. Meni vrelo izgleda malo ali kada sam video opremu koju vade poceo sam da razmisljam koliko li je duboko. Bavim se ronjenjem ali me nekako ne privlaci ronjenje po pecinama i rupama... Ko zna, Mozda neki put i to probam. Dnevnog svetla dovoljno za obilazak ali ne za fotografije koje bi docarale lepotu vrela. Cene u restoranu su ovde znacajno nize nego na Lisinama Slike koje postavljam su od pre 2 godine. Nije bilo dovoljno svetla da bi fotoaparat uhvatio ove boje. Isto je ako ne i lepse sada Odatle, vec po mraku polako do BG. Xenoni rade posao besprekorno tako da voznja nije mnogo naporna i uspevam da sve rupe izbegnem E da... zamalo da ostanem bez goriva. 2 pumpe na koje sam naleteo usput su radile do 19h.... ostadoh na rezervi od 3 litre. Prva pumpa koja je radila je bila tek kada sam izasao na magistralni put i onda je svakih par km bila po jedna. Jednog dana cu da kupim BMW R1200 GS Adventure, ako nista drugo ono zbog rezervoara od 34 litre Dolazak u BG uz sitnu kisu i veliki osmeh na licu. Rezime: Jedan dan, 2 vodopada, jedna pecina jedno vrelo. Skoro 500km uzivanja na motoru. Bolje bi bilo da sam prespavao na Lisinama ali to bi bila vec dvodnevna voznja za koju nisam imao vremena, ali toplo preporucujem. Jedan put precrtan. Idemo dalje. Sledece u planu – Djavolja Varos

Vec duze vreme imam u planu da posetim puno lepih mesta u Srbiji a ne stizem zbog posla, obaveza, nedostatka vremena (para)... lista izgovora je duga. Ove godine sam odlucio da nema vise izgovora. Motor je tu, volja je tu. Vremena i novca nikada dovoljno ali ovaj put to ne moze biti razlog sto nisam negde otputovao (motorom podrazumeva se).... Kako je sve kockice tesko sloziti, resio sam da nesto sto bi trebalo da bude dvodnevna voznja pretvorim u jednodnevni izlet. Plan je sledeci: U jednom danu obici Vodopad Prskalo, Resavsku Pecinu, Lisine (vodopad Veliki Buk) i na kraju Krupajsko Vrelo i to sve izbegavajuci autoput. Zelim da u jednom danu vidim 2 vodopada, pecinu i vrelo: Optimisticno jeste, ali moguce. Evo okvirne rute koju sam isplanirao i koje sam se (manje vise) drzao: I konacno dan za polazak Rano je jutro. Pijem kafu, pakujem vec pripremljene sendvice, vodu, fotoaparat, oblacim opremu. Volim da putujem sa svim koferima da bih mogao visak stvari da ostavim zakljucane na motoru umesto da ih vucem sa sobom kada nesto obilazim. Iz tog razloga pakujem i 2 (ovog puta prazna) bocna kofera i krecem Jutro oko 20 stepeni i suncano – idealno za voznju. Krecem vec poznatim Avalskim putem ka Mladenovcu, skrecem za Arandjelovac i odmah na ulazu u grad se odvajam za Gornju Tresnjevicu. Za one koji nisu isli tim putem preporucujem! Posle kraceg dela puta u veoma losem stanju (odmah na izlasku iz Arandjelovca) ceka vas put pun krivina sa pogledom na zelena brda Tu negde pada i prva pauza. Taman za dorucak. Na ovo mesto stajem uvek kada ovuda prolazim. Steta sto ovo parce zemlje nije blize Beogradu. Rado bih ovde napravio kucu... Odatle preko Stragara (na mapi nisam mogao da napravim put preko Stragara) idem ka Kragujevcu pa ka Jagodini pa prema Cupriji. Stajem samo kratko u KG da sipam gorivo i nastavljam dalje. Nisam mnogo slikao usput – zeleo sam sto vise vremena da provedem na vodopadima i u pecini Deo puta posle prelaska autoputa kod Cuprije je lose oznacen i tesko je se osloniti na putokaze. Ja sam nosio navigaciju i kartu (a bogami i pitao kada sam morao). Navigacija me je uporno terala da idem preko Paracina zato sto put kojim sam ja namerio da stignem do vodopada Prskalo nije u elektronskoj mapi... Senjski rudnik je zanimljivo mesto i krivo mi je sto nisam slikao rudnik a ni sumu posle. Mislio sam da ce biti prilike za fotkanje i pogresio... Put je odatle bio pun rizle i dubokih rupa ostrih ivica (cuvene udarne rupe) koje sam srecom uspesno izbegavao. Nije lako gledati okolo u predivnu prirodu i pratiti svaki metar puta ispred sebe. Otud malo sporija voznja i srecom nikoga na putu. Stigavsi u Resavicu sam pitao slucajnog prolaznika, tj dozvao decka sa druge strane ulice da bih utvrdio tacno kojim putem treba da skrenem ka Prskalu. Put je od tucanika, povremeno sa tolikim rupama i kamenjem na putu (slobodno citaj stenama) da putnickim automobilom ne bih smeo tu da da krenem. Sa nekim terencem mozda. Motorom? Sa gumama za asfalt? Samo 15 km u jednom pravcu? Naravno... Na samom pocetku tog puta sam uspeo i da pregazim rep neke zmije dok je prelazila put. Nisam uopste provalio da je zmija na putu dok nisam bio bukvalno ispred nje - toliko sam se skoncentrisao na rupe i kamenje Jbg nisam vican voznji po pesku i kamenu da bih smeo da opterecenim motorom pravim neke nagle manevre pa sam je izbegao koliko sam mogao ali njenih (bar) 1.5 metara je zauzelo skoro ceo put. Ideja da naglo kocim i (ne daj boze) padnem pored zmije mi je bila uzasavajuca . Epilog? Video sam koliko brza zmija moze da bude Po brzini kojojm je nestala u travi pored puta bih rekao da je nisam mnogo povredio Decko koji mi je pokazao gde da skrenem nije pogresio. Tacno 15km dalje, po putu koji je na momente samo licio na put sam nasao na putokaz za Prskalo. GPS koordinate vodopada koje sam nasao na internetu su mi pomogle da bar znam otprilike koliko sam daleko od cilja. Da nema putokaza, promasio bih ga i pored navigacije. Vodopad je sa druge strane potoka. Prvo sam trazio gde cu da preskacem potok ali onda sam se setio da sam video negde sliku motora odmah pored vodopada pa mi je palo na pamet da mozda postoji i neki prelaz napravljen. Par stotina metara dalje sam ga i nasao - 2 balvana i nesto sto bi moglo da bude prelaz preko potoka... ali za neke druge motore i druge vozace. Za mene je i ovaj offroad (ako se tako moze nazvati put bez asfalta) dosta Vodopad je predivan. Prosto je neverovatno kako je priroda napravila ovako nesto. Uzak komad stene obrasle travom i mahovinom po kome tece potok! Predivno. Uz sam vodopad je proplanak na kome je ocigledno slavljen 1. Maj. Vidi se po kolicini djubreta koje su ljudi ostavili za sobom Povratak je istim putem, ali mi je voznja bila mnogo laksa. Verovano zato sto sam znao sta da ocekujem a i vec imam 15 km iskustva na ovom putu. Jos cu da se navucem na enduro... jeste da sam vozio Pegaza pre TDM-a ali jedini offroad mi je bio vrh Rajca Zmija usput vise nije bilo Cemu sluzi ovaj iglo od cigala nisam uspeo da utvrdim pa ako neko zna neka napise

Konacno resen problem sa podrhtavanjem kazaljke Problem je bio u tome sto fabricko podmazivanje samog sata ocigledno nije dovoljno efikasno posle 20 godina Na zalost nemam sliku mog sata ali sam nasao sliku na kojoj moze da se vidi gde je bio problem.. sve sto je trebalo je da na neki nacin podmazem deo oznacen strelicom. Ja sam koristio neki sprej (zaboravih kako se zove ) koji sam uprskao u otvor izmedju 2 diska. image hosting over 5mb Okretao sam ga pola sata gore dole u nadi da ce tecnost da dospe tamo gde treba Prva proba je bila polovicno dobra... nije bilo vise podrhtavanja kazaljke ali sam u drugoj brzini po satu isao preko 200 km/h Ponovo sam skinuo sat i visak ulja izduvao kompresorom. Posle toga je brzinometar pokazivao dovoljno tacno (na 60km/h navigacija pokazuje 55km/h). Mrzelo me je da se zezam jos i da podesim da bude u 1 km/h tacno pa sam ostavio tako. Do sada sam presao oko 100km i radi kako treba. Nadam se da sam ovim resio trajno problem ili cu da pocupam napolje ceo brzinometar i nabudzim neki digitalni.... (posle sezone naravno)

Jedino sto je glupo je da pogines zato sto to nisi uradio U proteklih 10-tak godina sam presao oko 500.000 km po Srbiji i od toga bar pola na autoputevima u novim sluzbenim automobilima. Da mi je bilo glupo da gledam dugo u retrovizore pre nego sto i pomislim da obidjem nekog, do sada bi imao prilike da poginem bar 10-tak puta. Mozes slobodno da racunas da bar 20% vozaca vozi preko 170km/h na autoputu. Nije to bas toliko retko da mozes da letimicno pogledas uz predpostavku da niko ne vozi preko ogranicenja brzine. Ako smatras da moraju da se pridrzavaju ogranicenja sebe dovodis u opasnost Pa i gore navedenih 130km/h je preko ogranicenja na autoputu. Gde je tih 10 km/h tu je i 50 km/h.. pogotovo u dobrim kolima Zasto ovo pisem? Zato sto uopste nije bitno da li je taj neko ko me je ubio vozio 120 (koliko je ogranicenje na nasim autoputevima) ili 250 km/h. NIJE GLUPO GLEDATI I 10 PUTA!

Mislim sve ovo sto si nabrojao nije razlog da ne pogledas onoliko puta koliko je potrebno da budes SIGURAN da nece neko da te ubije kada krenes u preticanje. Kakve turbulencije, kakvi letimicni pogledi. Sta bi bilo da je (ne daj boze) padala i kisa? Onda ne mora ni da se gleda u retrovizor pre preticanja zato sto smeta voda koju bacaju tockovi automobila ispred i pada kisa na retrovizore a oni su bez grejaca??? Nema izgovora za losu procenu u saobracaju, pogotovu na motoru. Ta losa procena moze lako da se plati zivotom. A bahatih vozaca ima uvek i svuda. To je realnost, ne slucajnost. Ako neko nije u stanju da se uveri da moze bezbedno da krene u preticanje bez obzira kakvi su uslovi za voznju i bez obzira koja je brzina u pitanju - bolje da ne vozi ni motor ni automobil. Ubice sebe ili nekog drugog. I da dodam vezano konkretno za gore navedeni incident, vozac automobila je kreten neopevani sto je i pored izletanja motocikliste nastavio da vozi kao manijak umesto da ukoci. Samo je udarni talas pri toj brzini mogao da obori motociklistu i bez fizickog kontakta 2 vozila.

Ja sam za Djavolju Varos

Aktuelno

Sad oko 1. Maja neki dan... A za Juni se tek dogovaramo

Nisam do sada video Resavsku pecinu ni vodopade... ako mi se bas vreme izvuce tamo, lako cu autoputem kuci U svakom slucaju, radije cu da krenem u 5 ujutro nego da se smaram 2 sata u voznji autoputem koji znam napamet i kojim idem bukvalno svake nedelje (automobilom)

Za sada planiram ovako nesto: Nisam planirao da idem preko Topole ali me Google nesto zeza i neda mi da napravim put preko Stragara Ukupno oko 450 - 500 km. Vece pauze nisam planirao do vodopada i Resavske pecine i rucka na Lisinama. U povratku obavezna poseta Krupajskom vrelu Da li sam nesto propustio?

Na zalost, imam na raspolaganju samo jedan dan za ovu voznju Navikao sam da pravim 500 km u danu i za ovakve voznje mi nije problem da ustanem rano i vratim se kasno Poslednjih godina sam puno lepih mesta zeleo da posetim a nisam bas iz razloga sto mi je tesko da se organizujem za visednevne voznje... Ove godine sam resio da to promenim i poceo sam sezonu na vreme i bez izgovora Prioritet su mi Resavska pecina i vodopadi. Ako budem imao vremena poseticu i neki manastir usput... Put od BG do Jagodine sam vozio pre 10-tak dana i mnogo mi se svidja tako da taj deo necu menjati. Mozda jedino skrenem na Arandjelovac pa odem preko Satornje ka Topoli (obozavam taj put). Na Krupajskom vrelu sam bio pre 2 godine pa cu verovatno tim putem nazad Hvala na savetima

Ne znam da li sam pomesao, ali ja planiram da obidjem ovo: Koliko vidim po mapi, sve je u 20-tak kilometara od Resavske pecine

Planiram jednodnevni izlet iz Beograda do Resavske pecine, Vodopada Prskalo i Velikog Vrela - Lisine i manastira Manasija. Planirao sam da idem preko Topole i Kragujevca do Jagodine pa preko Cuprije do cilja. Autoputem ne zelim da vozim ni kilometar Da li ima neki bolji put? Ne znam da li da se vracam istim putem ili da krenem ka Petrovcu i preko Pozarevca i Smedereva ka Beogradu. Koji je put od Jagodine ka Resavskoj pecini najbolji za voznju motorom? Dajte predloge Mogu i celu trasu da menjam ako ima boljih predloga. Ono sto mi je bitno je da to bude jednodnevni izlet i ne zelim da dugo vozim van asfalta. Hvala unapred na pomoci u planiranju ovog izleta