Dani 9 i 10 - Insbruk Dva dana odmora, dovoljno vremena da se oporavimo od napornih voznji i pripremimo za povratak kuci. Obisli smo ceo grad, odmah da kazem prelep je. Bili u soping, kupili suvenire, malo do Louisa, malo smo se i provozali motorima. Obisli smo cuveni zlatni krov u starom gradu, poznatu skakaonicu i sa druge strane grada Seegrube, popularno mesto sa kog se vidi ceo grad, dozivljaj je bila i voznja zicarom do gore... I po koja slicica kao uspomena na te dane.. Ukupno, gruba procena oko 20 000 koraka

Dan 8 Nauders - Insbruk Budjenje negde oko 8, vreme za pakovanje stvari. Sav teret koji sam skinuo sa skutera da bih ga olaksao sada treba vratiti nazad. Ozbiljan posao. Poneo sam pola radionice. Vreme napolju ne obecava. Spustilo se nebo, kisa ne prestaje. Sunca ni na vidiku. Uz jutarnju kafu Joca odustaje od sinocnog dogovora, odlucuje da ne vozi Timmelsjoch pass. Nekako hladne jutarnje glave se dogovaramo da napravimo kompromis i da podelimo planove. Pada dogovor da idemo svi zajedno preko Silvrete do Insbruka. Skupljamo stvari i krecemo prema garazi. Komsa ima dobre cizme, dobro odelo, ne treba kisno preko. Joca i ja nemamo ni kasvetno kisno odelo. Nosimo ribarska neka. Ja ni cizme nemam, nosim patike. Kisa. Vreme je za ekstremne ideje. Poneo sam 10 djubretarski kesa. Pakujemo putne torbe unutra, ja motam rukavice i patike, izolujem se u kompletu. Pozdravljamo se sa gazdaricom i krecemooooo. Insbruk stizemo. Temperatura oko 10 stepeni, kisa bas pada. Krecemo se oprezno. Za cudo ne propustam vodu nigde, ogromnim delom zasluga sirokoj masci skutera koja me cuva, komsa na Bmw-u ima nesto zastite dok Joca na nejkedu kao na streljani... No, bez problema se probijamo i stizemo do podnozja Silvrete, naplatna rampa, placa se prolaz. Ja ne verujem, pa za sta da platim pitam se, treba meni da plate da krenem u ovu maglu, kisu i oblake po ovom kijametu. Sve jedno placamo i krecemo uspon. Kisa ne prestaje, krivine, magla tesko vreme. Polako propustaju rukavice. Silvreta na slikama izgleda bas lepo, ne i danas, ne vidimo nista, samo put, i to slabo. Lose su mi gume pa bas polako vozimo. Stizemo do odmaralista skroz nakisli oko 12h. Odmah sedamo za sto i narucujemo caj da se ugrejemo, temperatura napolju je pala. Sedeli smo dobrih sat vremena da se povratimo, da ruke prorade, da se krv vrati. Pristize jos bajkera, stvarno smo luda "vrsta" kad nas ni ovo vreme ne zaustavlja. Sedaju pored nas i narucuju sampanjac, koliko je komsa razumeo, Nemci, jedan od njih kupio novu Afriku pa casti sto je izasao na Silvretu. Novim motorom iz Nemacke u Austriju, Joca i ja se gledamo i komentarisemo.. Joca " Pa mi bi smo trebalo odmah peceno prase da narucimo cime smo dosli" Komsa- "Nije to bas tako nov motor kad se kupi, to u pocetku se ne zna da li ima neku manu, treba da se istestira, bilo je slucajeva da otkaze nov motor" Ja- "Eto Jocin japanac se testira preko dvadeset godina, jos ne mogu manu da mu nadju " hehehe Smejemo se, zaboravismo sta nas napolju ceka. Imamo jos oko 150km do Insbruka pa polako krecemo. Vadim nove djubretarske kese.. Krecemo po istom vremenu, kako prelazimo sa druge strane planine, kisa krece sve jace, jedva vidim gde vozim, komsa je prvi ja za njim i Joca za nama. Koliko vidim na tabli prikazuje 5 stepeni temperaturu, mogu da se zakunem da je manje, mozda je zabagovala tabla,Italijan je to. Skoro da prelazi u sneg sa kisom, vetar bocni nas gura iz trake. Prvo mi otkazuje km sat, kasnije nesto baguje tabla, sam pali migavce, mnogo je vode na putu. Smrznuti kao niko stizemo do tunela dugog 14km, kako ulazimo tako temperatura postepeno raste, na pola tunela je bilo preko 20 stepeni po tabli, raskopcao sam odelo. Nigde kraja, prvi put vozim ovoliko dugacak tunel, nema kraja, cak mi i jezivo malo. A bolje da nisam ni izasao. Rampa, placa se tunel, heh. Lepo neko rece da se u Austriji sve placa. Joca je kasnije tog dana komentarisao kako bi platio i 3 puta vise, "Tunel mi je zivot spasio", mogu i da razumem, mislim ja sam se smrzo na skuteru a kako je je bilo na nejkedu samo on zna. Do Insbruka se i vreme prolepsalo, stizemo posle podne na adresu. Jocin otac nas docekuje nestrpljivo i jos na ulici se pozdravljamo i skidamo odmah sve sa motora i ulazimo u stan, na dalje sledi tradicionalno Srpsko gostoprimstvo, nema potrebe da trosim reci Ukupno oko 300km

Dan 7 - Nauders Budimo se oko 8, svi na broju.. Za cudo ne boli me glava, doduse imam lekova kao mala apoteka, da su me na nekoj granici pretesali uhapsili bi me.. Osvanulo je divno jutro, sunce, nigde oblaka, sto naravno ovde nista ne znaci.. Sedamo za sto da uz kafu preispitamo sinocni plan danasnje rute. Dobro se secam da sam predhodno vece rekao da danas ne idem nigde.. Umoran sam, sve me boli, ne mogu da vozim vise. Pogotovo sto trebamo da krenemo sutra za Insbruk, tako da uz kaficu dajem konacni odgovor da ne idem nigde. Lutacu po carsiji. Joca se premislja, umoran je i on, odlucuje da takodje propusti danasnji dan. Komsa, odakle mu snaga ne znam, ali samo kaze "Ok, ja idem, vidimo se oko 16h". Idemo svi zajedno na dorucak i ispracamo komsu na put. U pitanju su bili pasovi Albula i Slugen, oba u Svajcarskoj. Kako komsa ode Joca i ja sidjosmo malo do grada, stvarno divno toplo jutro, kafica u kaficu ispred na suncu, u planini, ma lepota.. Resimo da prosetamo da malo upoznamo mesto. Dok setamo ja zevam okolo, slikam, ne gledam gde idem, stajem na pola ivicnjaka i ode noga, ode zglob, padoh na ulici, bez opreme, Joca malo poodmako ja mu vicem jedinu rec koju sam spremio za ovo putovanje "Hilfe!!" Neverica, sedoh nekako pored puta a iznad glave znak ENDE. Rekoh dal je moguce sudbino. Jedva odgegasmo do kafica gde smo kafu pili na po jos jednu da se oporavim malo, odmah otekao zglob, jedva do stana odosmo.. U torbici izmedju svih kutijica lekova i bandaz zavoj, lepo rekoh imam sve. Zavih nogu i sedosmo da rucamo.. Na dalje nista posebno tog dana, komsa se vratio ziv i zdrav, bili na veceru malo do grada i sedosmo uvece da napravimo plan za sutra. Kisa pada napolju, javljaju pad temperature. Cilj za sledeci dan je Insbruk. Da ja planiram to bi bila najjednostavnija putanja, magistrala i laganica. Ne i komsa. Ovde vec moramo da pravimo jak kompromis. Komsa hoce da odemo do Silvrete u Austriji pa da sidjemo u Italiju pa preko Timmelsjoch passa dalje do Insbruka. Po vremenskoj prognozi za sutra, najavljeno je 0 stepeni i kisa na Timmelsjoch-u. Kisa na nula stepeni znaci mozda i sneg. Ja to da vozim ne mogu rekoh odmah i rekoh hocu pravac Insbruk, necu ni Silvretu, a i noga me boli.. Dogovaramo se da komsa i Joca voze pomenutu rutu i da se nadjemo u Insbruku. To je to, ja jedno pivce i spavanje, Joca i komsa ostadose da dovrse resto limenki, da se ne baci Ukupno 0km. Komsa ukupno oko 400km.

Dan 6 STELVIOOOO Sto se mene tice glavni dan sesti dan.. Stelvio, Passo Gavia, Mortirolo i Bernina... Ustajemo tako oko 8, prvo sto radim je idem da proverim sta je sa kocnicom, trazim neku naprslinu na crevu medjutim kocnica radi bez problema, rekoh aj valjda nece vise.. Skidam sve sa skutera,cak i kofer, pokusavam da ga sto vise olaksam za uspon.. Idemo do restorana na dorucak, pa nazad do sobe, presvlacenje i pravac garaza.. Napolju je lep dan, nema kise nema oblaka, rekoh super.. Izbacujem skuter ispred i palim da se zagreje malo, komsa istrcava i vice "Gasi gasi", ja ugasih a gazdarica iz sobe "Danke danke", smeta im buka ehh, tek kad sam ugasio skuter cujem tisinu. Komsa mi objasnjava da kod njih se postuje kucni red, buka je zabranjena, cene mir i tisinu, ja rekoh ok no problem, ali Joca kako da upali Japanca bez sauha heheh, komsa objasnjava Joci kaze "Palis i ides", Joca uzvraca "Ja ako ne povucem sauh ja ne idem" hehehe Spakovasmo se nekako i palimo masine i pravac Stelvio Brzo prelazimo u Italiju, lep dan, sunce, milina za voznju, do podnozja Stelvia stizemo relativno brzo i krecemo da se penjemo, krivine na sve strane, bajkera koliko hocete. Kako se penjemo krivine su sve lepse, asfalt odlican, dobro drzi, iako su mi gume gotove (prednja 2012 i zadnja 2014) nemam osecaj nesigurnosti, pojacavam tempo, lepim se komsi za rep i do kraja nas dvoje drzimo dobar tempo dok Joca malo zaostaje. Stizemo na vrh dosta brzo, ocekivao sam dosta tezi i duzi uspon medjutim lagano smo izasli. Sedamo na kafu tu u restoranu na otvorenom, lep pogled, motoristi samo pristizu.. Sunce sija, vreme je toplo a svuda okolo sneg.. Komsa pije kaficu i komentarise "A bre ne razumem, prav put a ti zaostajes, krivine uzbrdo a ti me guras " hhehe, dosadan mi je prav put, auto put itd, kad krenu krivine bude mi zanimljivo pa pojacam tempo.. Iako sam ja hteo da se razvlacim na Stelviju ceo dan, komsa nas pozuruje da krenemo dalje... Treba obici i ostale zaplanirane prelaze i tako krecemo ka Gaviji. Vreme krece da se menja, sunce se gubi a kako se priblizavamo Gaviji pocinje i slaba kisa, pa stajemo na trenutak da obucemo kisna odela. Uspon je neverovatan,visoke planine okolo, magla, sneg sa strane i jak vetar, scene kao iz filma, stizemo do odmaralista na Gaviji i stajemo da predahnemo malo. Lepimo nas stiker koji smo na brzinu sklepali pred polazak, cisto da obelezimo putovanje... Krecemo dalje,i ako je uspon bio neverovatan spust je ludilo, uzak put, uglavnom bez ograde, sa suzenjima i ostrim krivinama.. Pogled je neverovatan, sa vrha gledamo na jezerce i dok se spustamo prolazimo pored. Spustamo se dalje, na nekim mestima je suzenje tolko da jedan pogresan potez i ode covek.. Prolazimo nekoliko tunela, mracni neosvetljeni, asfalt je unutra mokar, jezivo i uzbudljivo.. Sledeca stanica je Bernina(Svajcarska), medjutim put nas vodi preko poznatog pasa Mortirolo, odnosno ne vodi bas ali komsa je tako isplanirao rute da se i navigacija zbuni.. Komsa uvek gleda da obidje sve sto se moze obici, kad god na magistralnom putu uspori i da migavac zivi nismo.. Mortirolo je taj primer. Elem, komsa daje migavac usporava i skrecemo ka Mortirolu, uzak put i jak uspon, prelepa priroda, svuda sa strane pasnjaci, prolazimo prva odmaralista i stizemo do vrha gde pravimo pauzu nekih desetak minuta. Lep cist ostar vazduh, suma svuda oko nas, nema nesto puno saobracaja za razliku od Stelvija. Inace Mortirolo je biciklisticki pass, iz sveta biciklizma verovatno svi znaju za njega i vazi za jedan od tezih uspona. S obzirom da smo mi motorizovani nama uspon ne predstavlja problem. Medjutim kako nastavljamo dalje i kako krecemo u spust teska Aprilia ne moze da koci motorom, kocnice su jedini nacin da usporim, 3 diska su nedovoljna na duzem spustu za kilazu od 200+ i zadnja opet gubi pritisak, u prvom mahu jedva stajem uz pomoc prednje. Ako sam nesto naucio od kad smo stigli u ove predele je da je vreme ovde nepredvidljivo, odjednom su stigli gusti oblaci i jaka kisa, brzo smo navukli odela i krenuli dalje, kocnica i dalje ne radi, odnosno samo na "druk" i to vrlo malo, koci samo prednja. Tacnije jedan disk na celu tezinu skutera, jedva sam se spustio. Izvlacimo se iz sume na magistralu i stajemo na pumpu da se sakrijemo od kise i napunimo rezervoare.. To sto mi kocnica otkazuje me ne brine previse, sve dok skuter ide ja sam srecan, a ako me nesto plasi to je da me ostavi negde Bogu iza nogu,. Tako da dok god ide ja sam ok, kocicu nogama.. Kako krecemo tako kocnica opet radi, cudo je Aprilia, regenerise se sama.. Stizemo do Italijanske provincije Tirano, mali gradic i nastavljamo ka Svajcarskoj. Stizemo i do pocetka Bernina pasa, pocinje opet kisa Put je odlican, sirok, odmah na prvu vidimo da je ovo "brzi" pas, moze da se gazi fino, ali problem su gume... Stare potrosene gume ne mogu da se zalepe za asfalt na temperaturi ispod 10 stepeni tako da usporavam komsu koji pored novih guma ima i brojne sisteme protiv proklizavanja.. Sory komso Pogled na planine, lepa Svajcarska jezera sa strane, perfektan asfalt, sneg na vrhu planina, cak ni dosadna kise ne kvari dozivljaj. Stajemo pored jednog jezerca, duva jak vetar, malo uzivamo u pogledu, slikamo po koju sliku i kako je vec 15h krecemo polako nazad u Nauders. Kisa nas je pratila sve do Naudersa gde ju je smenilo sunce i lepo vreme.. Tog popodneva koliko smo neumorni bili, obisli smo grad, bili na klopu, izasli u lokalni bar, popili koje pivo, dobro doooosta piva, i to je to za dan 6... Ukupno - oko 600km

Dan 5 Inglstadt - Nauders Bez neke zurbe, lagano se uz kafu spremamo i krecemo oko 9 izjutra. Vreme je odlicno za voznju. Brzo izlazimo na auto-put ka Minhenu, 5 traka, nema previse guzve. Prvi put se krecemo svo troje zajedno sada, mocni Gs je prvi u koloni. Rekli smo komsi da ima obzira da ne gazi previse, da nam ne izlete klipovi jer ipak su nam stari motori, no u mahovima komsa ide do 150, Joca za njim, ja zaostajem ali stizem nekako. Aprilia moze do 150 i ne muci se previse ali u ovoj ranoj fazi putovanja mi nije prijatno da je drzim u visokim obrtajima.. Do Minhena stizemo brzo, prosli smo kroz grad umesto obilaznicom i prvu vecu pauzu pravimo odmah po ulasku u Austriju. Odmaraliste pored jezera Plansee, uzimamo kafu i kolace..... Pogled na jezero u podnozju planina je prelep, po neka slika i idemo dalje.. Sledeca stanica Fern pass, vidikovac, kratko se zadrzavamo cisto da protegnemo noge, slikamo po koju slicicu i nastavljamo.. Do Naudersa stizemo bez problema, medjutim posto stizemo oko 17h imamo vremena da usput svratimo po jeftine cigare i neko pivo do free shopa Samnaun . Ja u startu nisam bio za to, u pitanju je dosta jak uspon, moj skuter je pretovaren i sama ideja da vozim pretovaren automatik uz uspon mi se nije svidela ali 2 na 1 tako da smo ipak izasli. Puno prodavnica, restorana, visoke planine i lep pogled, nije bilo uzalud, uz to sipamo i jeftin benzin, 1.1e po litru, i to nam je i ujedno najpovoljnije sipano gorivo na putovanju. Kad smo natankali masine krecemo ka Naudersu. Na prelazu granicna policija kontrolise, komsa prvi u koloni objasnjava kako smo kupili samo cigare i carinik nas pusta bez problema. Kako je prvo bio jak uspon sada je jak spust, negde na pola spusta mi zadnja kocnica polako gubi pritisak, do kraja spusta jedva kocim nekako prednjom. U Nauders brzo stizemo, smestaj smo rezervisali preko bukinga, komsa je uneo u navigaciju adresu i bez problema nalazimo smestaj sa garazom za mopede.. Brzo se smestamo biramo sobe, ovog puta se ne dam prevariti, posto imamo dve sobe biram odmah sam da budem, sto dalje od Joce, komsa ne zna kako Joca hrce ... Pogodili smo da dodjemo u Nauders bas tog dana kad imaju festival, pa koristimo priliku da se spustimo do grada da ispratimo dogadjaj.. Sve u svemu interesantno, uzimamo po koje pivo u baru tu na otvorenom, opustena atmosfera, dosta ljudi, svi cepaju pivo sede razgovaraju, pada mrak polako, visoke planine okolo, lepo.. Po povratku u stan svracamo da jedemo i to je to za dan 5 Ukupno 490km

Dani 3 i 4 Tih par dana odmaramo i spremamo se za dalje putovanje. Komsa nas je ugostio kao da smo u hotelu sa 5 zvezdica. Uglavnom sve se svelo na odmor, rostiljanje, kafe i obilazak grada.. Da ne zamaram previse evo po koje fotografije i idemo dalje

Dan 2 Palic - Inglstadt Joca se budi svez spreman i odmoran, ja ako sam 2 sata sastavio, nego sta je tu je, nastavljamo dalje. Krecemo oko 6 ujutru, sipamo gorivo i pravac granica, nema guzve lagano prelazimo, stajemo odmah da kupimo vinjete za Madjarsku i idemo dalje. Kroz Madjarsku nas stize kisa, u neku ruku i nevreme, vetar. Prva pauza ispred Budimpeste, pauze pravimo tako na 200km, sipamo gorivo i idemo dalje, pauze su do pola sata ako ne i manje, ne gubimo vreme. Auto put, smor, smor, smor, ali ajde, drzimo dobar tempo, u pocetku tako 120 do 130km/h. Brzo stizemo do granice sa Austrijom, kupujemo vinjete za Austriju, lepimo na vizire i nastavljamo. Sledecu pauzu pravimo negde u Austriji posle Beca, neki prevoj na auto putu, benzinska pumpa kao izdignuta iznad. Tu sipamo gorivo, mene stize umor i neka ne umem da opisem kao nesigurnost, neki osecaj kao gde sam ja posao, pogledam na navigaciji a ono jos 480km do komse, pitam Jocu da se okrenemo i da se vratimo, smeje se. Sedosmo na neki kamen ispred pumpe da jedemo, gledam dok jedemo, ona pumpa, magla, sitna kisica, staju neki ljudi non stop po gorivo, svi nekako cudni, nekako cudno obuceni, opet pitam Jocu da se vratimo hehehe. Nastavljamo dalje, vreme se popravlja ali vise je dosadno, podizemo tempo na 130-140km/h. Brzo stizemo do granice sa Nemackom, nema nikakvih zaustavljanja, jedan punkt, granicna policija samo kontrolise ali ne zaustavlja. Odmah po ulasku pravimo pauzu na prvoj pumpi i punimo rezervoare. Kratka pauza nekih 15 min dok Joca ispusi cigaretu. Izlaze sa pumpe neki momci, naocare crne, uske utegnute farmerice, momci heh, i gledaju tablice, pogledase nas i jedan rece "Gde cete bre sa ovo?", nas neki, Joca odgovara "Na kraj sveta" heh, oni odose. Gledam Jocu pa rekoh "A bre u pravu covek, gde cemo bre sa ovo" heheh. Nastavljamo dalje, negde kod Regensburga pretice me Joca i daje migavac da stanemo. Stanem ja a Joca pokazuje na kacigu prstom i kaze "Pogledaj", kazem mu ja "Sta?" a on ce "Ode kamera sa kacige!". Pala kamera sa kacige, jeste da nije neka, kineska ali opet. Tako da je i sada kamera negde na autoputu u Nemackoj hehhe. Idemo dalje pocinje prvo lagana kisa, pa onda jaca i na kraju opet nevreme, grmljavina i jaka kisa, ja se sakrijem iza vizira i cutim, Joca nije te srece, kompletno je izlozen vremenskim uslovima, jedna od prednosti maxi skutera je zastita od vetra i kise. Prolazimo i to i oko 20h stizemo pokisli kod komse na adresu, navigacija nas je dovela bez greske do ulaza, parkiramo motore u garazu ulazimo unutra i komsa nas docekuje kako je i red i na dalje odmoooor. Ukupno 950km

Dakle polazak 06.06.2018 Dan 1 Sokobanja - Palic Krecemo oko 14h, posle posla, u sustini nista specijalno, vozimo lagano 400km auto puta, vreme je ok, malo toplo, nema neke guzve, na Palic stizemo oko 19h, idemo na kafu do restorana i na spavanje. Smestaj smo preko bukinga nasli dok smo usput svratili na kafu,povoljno, nista specijalno, mala soba 2 kreveta i sta nam vise treba. Da nije sve idealno tu je Joca koji hrce kao da se gusi,ono je strasno, mozda sam spavao 2 sata max.. Ukupno 400km

Putni enduro, gradski nejked i maxi skuter u pohodu na ALPE Da pokusam da vam docaram nase prvo vece putovanje iz juna 2018god. Pet drzava, Madjarska, Austrija, Nemacka, Italija i Svajcarska. Oko 4000km za 12 dana. Interesantno je mozda sto jos uvek nismo posetili cuvenu Transalpinu koja nam je na 400km od kuce, preskocili smo jedan korak i odmah krenuli u Alpe. Posto nisam neki pisac, bice vise slika a manje reci. Pa da krenem... Pre svega ucesnici u ovom moto putovanju. Jovan i Kawasaki er5 Darko, u daljem tekstu komsa i BMW GS1200r Darko, odnosno ja i Aprilia Atlantic 500 To je ta ekipa Malo o planovima.. Sve je pocelo 2017 kada nam je komsa koji zivi i radi u Nemackoj bio na odmoru u Sokobanji i uz neko pivce kad mu spomenusmo da planiramo turu do Austrije u poseti Jocinom ocu on nas pozva da dodjemo i do njega na par dana.. Rado prihvatismo i tako krenu planiranje.. Jocin otac zivi u Insbruku, a komsa je odatle na 250km.Komsa u tom momentu nije imao motor i planirao je kad stignemo da iznajmi jedan, medjutim marta 2018 kupuje Gs1200r, radi servis i spremno nas ceka. Ja uzimam godisnji odmor i nekako sakupljam kintu (tezi deo). Iz budzeta za put sam servisirao motor tako da sam morao da balansiram, vise para u servis manje za put. Iz tog razloga krecem sa starim gumama, starim kaisem i tako tim nebitnim sitnicama.. Joca je imao slobodnog vremena, novac a i Japanac je bio spreman. Na pitanje sta cemo ako neki motor stane negde nemamo neki odgovor. Uzeli smo AMSS osiguranje, zdravstveno osiguranje i to nam je, za na dalje na srecu samo. Od alata imamo pola radionice, Aprilia je od tereta "legla" do poda. Plan je da iz Sokobanje odemo kod komse u Inglstad, ostanemo par dana pa nastavimo do Naudersa, odakle cemo da vozimo turice. Iz Naudersa bi otisli u Insbruk na par dana i nazad za Sokobanju. Komsa planira da se sa nama vrati u Srbiju, ostane par dana i da se u Nemacku vrati preko Albanije i Italije.

Ehh sta sam ja motora prevezo kolima, nikada ni jedan nisam ostetio, ni auto. Znam muku kad skupis taman za neki motor pa jedva imas i za gorivo da odes po njega a ne jos i prevoz da placas, koji nije jeftin uopste, pogotovo ako je velika kilometraza.. Moze sve, samo pazljivo. Najbolje sa nekim da krenes, pa polako samo, bez zurbe, skini sta treba da se skine. Ninja 300, ako moze skini bocne plastike, vizir, retrovizore, ako malo fali ispusti gume, ako mnogo skini tockove, sta god, samo polako i pazljivo. Sad cu da nadjem neku sliku garant imam po kompu negde cisto da vidis sta sve moze Sto je najgore, sigurno imam jos neke slike nego da ne trazim.. Najjaci je Punto 1 :)

Ova zica od zvucnika ide od akumulatora do table napred, sluzi mi da kontrolisem punjenje akumulatora. Napred je privezana na onaj mali kineski merac struje( on je ustekan u onoj manjoj kasetici levo, bez busenja samo stoji unutra, ne volim da busim nista na motoru) a nazad sam vezao na akumulator, pozadi mi ide minus na minus, a na plus sam ugradio osigurac i prekidac(prekidac je u gepeku i pritiskom na njega proveravam napon), po potrebi mogu da proverim punjenje akumulatora bez skidanja poklopca i unimetra. AA ima na tabli svoj merac napona ali kod mene on laze, konstantno mi prikazuje napon od 10 do 11v pa sam iz tog razloga ugradio ovaj merac. Jesam zice malo nespretno provuko.. Nista ne fali kablu bobine, ni dzeku, belu izolir traku sam stavio pred put u Alpe prosle godine, strah me bilo da kisa ne napravi neki problem, pa sam izolirao dodatno sve kontakte... Ne znam koliko je to pametno ali tako mi stoji od tad.. Inace ako nekad ovaj moj skut zavrsi kod tebe sou ce da bude

A navikavam se.. Probao sam i na jacim brzinama, do 140km/h super sve, ali preko pocinje da trese.. Nzm sta je nisam pametan, da skidam i da vracam stare sada i nemam vremena i nemam zivaca... Samo u krivinama drze stvarno dobro, imam osecaj sigurnosti.. Na kocenju odlicne. Na kisi jos nisam probao. Imam vec oko 600/700km predjenih, videcemo na dalje..

Okk dogg

I evo umetnicko delo

Ja sam se dosta namucio jer ne umem da varim, to mi je bio prvi put aparat za varanje da koristim. Prvo sam napravio od obicne cevke ali mi je odmah po pokusaju da odvrtim sraf pukao jedan zub. Onda sam nasao lager od zastave 101 mislim, izbio sam kuglice i na njega navario dve sipke. Tako sam ga konstruisao da kada ga namestim na varijator sipke kljuca legnu na sasiju skutera i onda je kljuc fiksiran tako da mogu sam da odvijam sraf. Vodio sam maksimalno racuna da ne napnem varijator, da ne uvijam osovinu radilice. Za to mi je otac pomogao, nisam smeo sam.. Posto nemam sliku kako izgleda namontiran kljuc evo sprilike.. Imam jednu sliku samo tog lagera, a sad cu i sliku kljuca da izbacim samo da ga slikam.. Uglavnom napravio sam ga da pase za Apriliu, ako si u prolazu mogu da ti dam da skines pa bi mi vratio nekad usput kad ti bude, ali problem je sto sam ga napravio da legne na sasiju Aprilie, sad to na tvoj skuter kako bi leglo nzm, verovatno bi moglo da se navuce cevka pa jedan da drzi cevku a drugi kljuc gedore, ali i to moze zeznuto da bude da se ne optereti osovina radilice, to mi je najveci strah bio, tako da sam maksimalno pazio.. E sad, ja sam kljuc napravio jer sam vozio neke duze ture pa sam hteo da imam kod sebe kljuc, za svaki slucaj. Ako ti nije u planu tako nesto, najbolje je da odes kod vulkanizera i da ti skine, najmanja muka i mislim da je najsigurnije za radilicu.. Ostaje problem sto kad ti vulkanizer skine varijator skuter ne mozes da odvezes kuci pa da natenane cackas..

Sledeci je na redu kljuc za blokadu varijatora Taj je nezgodan, ja se namucih poprilicno..

Pa stare su stare bukvalno, nisu dzabe skinute, nzm nisam pametan, aj videcemo mozda jos neko bude imao iskustva, nova je guma jos uvek..

Presao sam oko 500km do sada, vibracije su i dalje prisutne. Lezajevi na prednjem tocku su dobri, nema lufta, presli 10 000km, zadnje sam sada zamenio, odnosno jedan u travezni, u kvacilu i dekli zamenjeni prosle god. Sve stoji kako treba a vibracija je i dalje prisutna. Na starim gumama toga nije bilo tako da sve vise sumnjam da je do novih Mitas guma. Probao sam na duzem spustu sa ugasenim skuterom da vozim 50km/h i jasno se oseca vibracija, najizrazenija je na toj brzini 40-60km/h. Najjaca je kad je skuter u pravom polozaju, bez obaranja, sa obaranjem se menja i vibracija. Osecaj je kao kad se ide preko sitnih pukotina na asvaltu. Kao kad se vozi bajs recimo sa gumama za off.. Jedini nacin je da potvrdim ovu sumnju je da vratim stare Miselinke, ali je to veliki posao.. Probao sam do 130km/h nema problema, ako neko jos kupi ove gume nek napise svoje iskustvo.. Izgleda da je ona stara kolko para tolko muzike.. Mada dobro drze, meke su, nema proklizavanja, vozio malo i po kisi, doduse oprezno i ulivaju poverenje ali ta dosadna vibracija..

I ja sam se ponovio sa jednom "peticom", u odnosu na staru Denver ja sam odusevljen snimkom. Jedini problom mi je stari racunar koji ne moze da pusti klip u 1080p i 60fps, samo u 30fps.. Ne moze ni da instalira quik... Sve klipove mogu samo u Samsungu S6 da pregledam, a i obrade sve preko S6, nego ameterski snimim po koji klip pa i ajde.. A kamerica je vrh, stabilizacija je ok kad se snima u 1080p, koliko sam razumeo nema stabilizacije kad se snima u 4k..

Iscupaj sijalicu Investicija 0 din Nenade bas mi je drago sto si kupio skuter, pratio sam bio tvoje oglase i video da trazis skuter u zameni, odlican si model izabrao, to mislim pre svega zbog odlicnog Piaggio agregata, mislim da sa njim nema greske, pogotovo sa tom kilometrazom. A i vizualno je model kao model prelep. Ove sitnice oko elektronike nemoj da te brinu, to ce se resiti.. Nek je sa srecom voznja Sto se kocnica tice dosta ljudi misli da za skuter ne trebaju jake kocnice, da su skuteri slabi, naprotiv, maxi skuteri su dosta teski, na otvorenom putu koce odlicno, problem su spustovi, pogotovo ako se vozi natovaren skuter sa suvozacem, nema menjaca da koci motorom, jedino diskovi i plocice, treba staviti najbolje. Primera radi, moj skuter ima 3 diska, na otvorenom putu koci u mesto da kazem, kocnice fenomenalne, proslog leta su mi iste te otkazale na duzem spustu usled pregrevanja ulja. Posle pola sata su radile kao da nista nije bilo.

Malo sam se igrao kamericom

Evo ovde ima malo vise pisano o Mitas gumama, prekopiracu moj post otuda.. **** Proslog vikenda sam ih probao, oko 100km, Bovanska klisura, suvo toplo vreme bese, sta znam, ja ne primecujem neku razliku u odnosu na predhodne stare Miselin City Grip, ok drze, nisam smeo da ih forsiram,toplo vreme ali hladan alsvalt, sve u svemu ok mi deluju skroz. Dobro drze u krivinama. Videcemo na mokrom kako ce da drze.. Ono sto primecujem su neke vibracije pri manjoj brzini, oko 40/50kmh, toga nije bilo, ali predpostavljam da nije do guma, menjao sam i lezajeve, prenos i svasta jos, verovatno nesto nisam lepo napakovao.. Takodje u odnosu na stare primecujem da su na dodir bas meke, jos je rano za neke utiske, videcemo na dalje..

Proslog vikenda sam ih probao, oko 100km, Bovanska klisura, suvo toplo vreme bese, sta znam, ja ne primecujem neku razliku u odnosu na predhodne stare Miselin City Grip, ok drze, nisam smeo da ih forsiram,toplo vreme ali hladan alsvalt, sve u svemu ok mi deluju skroz. Dobro drze u krivinama. Videcemo na mokrom kako ce da drze.. Ono sto primecujem su neke vibracije pri manjoj brzini, oko 40/50kmh, toga nije bilo, ali predpostavljam da nije do guma, menjao sam i lezajeve, prenos i svasta jos, verovatno nesto nisam lepo napakovao.. Takodje u odnosu na stare primecujem da su na dodir bas meke, jos je rano za neke utiske, videcemo na dalje..

Ja sam vozio nove Savine na Madisonu, ok mi bile.. Sada sam uzeo Mitas - Touring force , jos je rano za utiske, za sada deluju ok, videcemo.. Tek 10 km presle

Nije tvoja sramota druze, nema od nekih ljudi nista, isto sam i ja propatio, znam kako je..