Ujutro, po ranijem dogovoru, pijemo kafu u Višegradu sa mojom prijateljicom Snežom iz Užica I njenom porodicom. Oni su na putu ka Sarajevu. Šoping pred maturu…

Jutro me probudilo...

Sumiramo dan. Dobro smo prošli. Ne samo sa kvarom. Najavljivane kiše nije bilo. Vreme oblačno, ali savršeno za motor – oko 20 stepeni tokom dana. Povlačimo se u Lotiku. Spavanje.

Jedan kuriozitet: “Možeš li molim te da nas slikaš?”, upitah lokalca sa grupom prijatelja. Nije rekao da žuri tetki da kupi lek, već “Ne mogu, moram da upalim auto”. ?!? OK, kupio sam foru: Moram da upalim auto.

Kako odoleti? Jesmo umorni, o da – I prljavi, u moto opremi, ali - kako odoleti?!? Atmosfera u “disku” (koji je u stvari danas vrlo popularna klabana: http://vukajlija.com/klabana/703048 ) je malo čudna: Muškarci I žene uglavnom odvojeno, muzika u duhu gornjeg naslova (devedesete), muzičari ne preterano talentovani, ali znaju da naprave dobru atmosferu. I lom.

Radujemo se pivu u sobi, ali u diskaću preko puta čujemo: https://www.youtube.com/watch?v=a2O202OSQq8

ZNAČI CILE BRATE: H V A L A ! ! ! Brzo prolazimo granicu, ulazimo u Republiku Srpsku. Odatle nam se nekako odužiilo do Višegrada. Nikako stići…. Već smo bili premoreni. Na kraju, stižemo u centar. Naš smeštaj je “Lotika”, odmah pored hotela “Andrićev konak” – drugi od Ćuprije na Drini.

Pozdravljamo se sa Cilovom familijom. Krećemo oko pola jedanaest. Mi smo hteli da iz Bajine bašte uđemo pravo u Republiku Srpsku, pa levo ka Višegradu. I GPS je dao to kao opciju. Cile kaže da to nije dobra ideja, da ima 20 Km makadama. Lokalci tvrde da je ta regija opasna zbog mudžahedina koji, navodno, u nekim od tih sela provode vojnu obuku. Pravac Tara! Treba li da napominjem da nas je Cile sproveo do izlaza iz grada, kako bismo "potrefili" kraći put preko Tare? U pola jedanest! Kakav car!!!

Krećemo iz Beograda, ispred palate “Albanija”, oko pola tri. Gužva u gradu je nesnosna! “Provlačenje” između kola u dobroj meri ograničavaju veliki bočni koferi. Ipak, izvlačimo se put Obrenovca i već posle Umke ogroman zastoj: teška saobraćajna nesreća – sudar kamiona i putničkog vozila! Kolonu smo obilazili i trotoarom, i posle nekih sat vremena pravimo pauzu posle Uba. Prolazimo Valjevo i stajemo kod Valjevske pivare, u restoran “Platani”. Tu ručamo i družimo se sa preslatkim džuksonom. Nastavljamo na Debelo brdo. Na obodima puta tragovi snega. Rizle ima kao da je neko lopatom sa kamiona sipao na put. Saobraćaj je slab, ali svi vozači, već od pre Valjeva, gaje čudan “poriv”: obići motociklistu, po svaku cenu! On (oni) na primer, vozi normalno. Obiđeš čoveka, i rađa se “trkač” u njemu! On je to obilaženje shvatio gotovo kao ličnu uvredu, kao rukavicu bačenu u lice. To kreće još pre obilaženja ako te spazi u retrovizoru, što se, znamo svi, ređe dešava. I on vozi preko svojih granica i luduje, ne bi li te stigao. Jedan BMW serije 3 petnaestak godina star, nam je blokirao obilaženje nekoliko puta pre Valjeva, dok je Golf IV pokušavao da, po sopstvenom shvatanju, “spase svoju čast”, na južnoj strani Debelog brda, “dišući nam za vrat”, kad god je mogao. Mislim da je ovde suvišno napominjati da “trkač”, čim te obiđe, menja režim vožnje, i nastavlja da vozi normalno, daleko sporije, čime biva prespor za tebe, i igranka počinje ispočetka. Tokom malo oštrije vožnje sve češće čujem da mi štender grebe asfalt kad “nabodem” neku rupu, a sa južne strane ih ima prilično. To me brine, ali problem prispisujem našoj težini i lošem putu. Spuštamo se uz Drinu. Štender se čuje sve češće, pri sve sporijoj vožnji i boljem putu. Pomišljam da je guma ispumpana. Stajemo u centru Bajine Bašte. Imam šta da vidim: Zadnji kofer se skroz pokrivio, samo što se ne otkači i ne padne. On je, inače pretežak, pomerio težište nazad, i približio nas zemlji do te mere da se štender skoro “vukao”. Razmišljam šta bi bilo da je pao dok smo “vileneli” po Debelom Brdu?!? Svakako bi blokirao točak, na onim krivinama, sa teget Golfom koji nam je stalno bio u repu….. Žasu! Super, Bog nas je pogledao! Šta sad? Pre nekoliko godina sam sa prijateljem sa foruma Lemijem i njegovom devojkom sedeo na Drini, iza Bajine Bašte, u povratku sa Uvca. Sećam se, bio je novembar, poslednja vožnja u sezoni, i na Uvcu smo ložili celu noć. Prišao nam je čovek na beloj Yamahi FJ. Upoznali smo se i popričali. On se predstavio kao Cile, vulkanizer iz Bajine Bašte. Ostavio nam je broj i rekao da mu se javimo kad smo u prolazu ili imamo problem na putu u tom kraju. Zovem ga i pitam: “Cile, možeš li da mi nađeš nekog da mi večeras izvari rep?”. Cile kaže: “Šta jel imam koga, pa ja ću da ti zavarim sve! Gde si?”. Cile je došao za petnaest minuta, sa svojim malim poli kamiončićem za hitne inetrvencije. Milena prelazi kod njega, kofere ubacujemo u polija, i vodi nas kući. Da napomenem: Bio je petak, već blizu osam uveče, radnju je već zatvorio. Dočekuje nas Ciletova porodica: supruga, ćerka i sin, i to kao stare prijatelje. Prvo kafa. Onda rakija. Tek posle toga Cile otvara radnju. Opremljen je fantastično: Radi kamionske gume, vulkanizira i putnička vozila, a bavi se i auspusima. Vredan, radan, pozitivan i duhovit. Rastura nimalo jednostavnu kombinaciju bočnihih i nosača “top case”-a. Rep rama je pukao, na delu na kome se na njega kači konstrukcija koja drži kofere. Sa tim je bilo problema i ranije. Slomljena je i plastika, ali to me najmanje brine. Ove dve šegrtkinje sa slike nisu bile u smeni, ali i bez njih - Cile ga je opravio vrhunski. Rekao sam mu da mi uradi tako da završim putovanje, pa ću ga kad se vratim srediti, na šta je odgovorio: “Ja kad ti zavarim, nikad više ovo nećeš morati da radiš”. U međuvremnu dolazi i jedan čovek, posle 9 uveče, kuka i moli za popravku gume, važno mu je za posao. Cile mu rešava problem za par minuta, i opet se baca na Violetu. Pomaže mu ne samo sin, dasa osmi razred, već i ćerka koja studira. Milena se, dok je čekala popravku, lepo družila sa svima njima. Motor popravljen – nikad bolje to nije bilo rešeno. Sve spakovano. Polomljenu plastiku vraćamo. Fiksirali smo je sa dve plastične vezice. Za to je bilo neophodno da se plastika probuši, ali ionako mora da se radi, ili čak da se kupi druga. Sve je savršeno!!! Molim Cileta da platim: Težak rad, dobar posao, cimanje u petak uveče, rad van radnog vremena. Ni da čuje! I kaže mi: “Slušaj, ne insistiraj, ozbiljno ću se naljutiti! Ja pomažem bajkere kag god i gde god mogu, ne naplaćujem kad je motor u problemu.” Vadimo flašu Viljamovke kao poklon, a Cile uzvraća desetogodišnjom savršenom Šljivovicom. Mi bismo na put, znaš moramo da žurimo…… Ne, kaže Cile! Pa gde ćete sad da večerate? A večera već postavljena, sa nakvalitetnijim domaćim “blagostima” iz tog kraja: Kajmak, sir, pršuta, slanina…….. Sve po redu. E da, i malo rakije! Pa pod stresom smo…… Cile je preporučio da ostanemo, ali mi smo pre za varijantu da se noćas iscimamo i nastavimo po planu. Na večeri veselo, taman tako da nam se ni ne ide. Čitava porodica je divna i pozitivna. Druženje kao da se znamo ceo život. Cile priča o dva medveda u tom kraju. Nađeni su kao bebe, odgajani od strane ljudi, i bili su vrlo pitomi. Narod ih je zvao Marko i Musa, jer je kao, jedan Srbin a drugi Musliman. Ljudi su ih hranili i kada su poodrasli i vraćeni u šumu, i narod ih je zato često viđao. Kažu da nisu bili opasni, mada su znali da uđu u kuće i pojedu šta im padne pod ruku. Priča ide ovako: Kola beogradskih tablica staju pored puta. Žena izlazi da piški pored kola, suprug ostaje za volanom. Ona u jednom trenutku ugleda, sad se ne zna – Marka ili Musu iza sebe. Vrisnu, muž se okrete, i kada je video medveda – pun gas! Zapalio i ostavio suprugu! Njoj ništa nije falilo, a epilog je bio razvod.

I to je opcija. Ako imas neki predlog, davaj! Pozdrav iz Foče! BTW, na Romaniji sneg, od Visegrada do Foče provala oblaka! Poslato sa HUAWEI G7-L01 uz pomoć Tapatoka

Hvala za info i savete! Znam za alternative od Trebinja, iako nisam prosao sve pomenute, ali volim Dubrovnik, i rado svracam. Poslato sa HUAWEI G7-L01 uz pomoć Tapatoka

Motor spakovan. Krećemo nešto oko 2.

Plan nije "tvrd", i podložan je izmenama u hodu. Rezerviše se samo dan unapred. Ne bez razloga,pokazaće se već prvog dana puta.

Plan je sledeći: 1. dan - Zemun - Višegrad; 2. dan - Višegrad - Trebinje; 3. dan - Trebinje - Dubrovnik - Ulcinj; 4. i 5. dan - prvomajski praznici u Ulcinju; 6. dan - izlet u Herceg Novi; 7. dan - Ada Bojana; 8. dan - Ulcinj - Skadar (AL) - Gusinje - Plav - Bjelasica; 9. dan - Bjelasica - Kokin brod; 10. dan - Kokin brod - Zemun.

Mada Bog nas je pogledao. Ne samo za vreme!

Danima je petak pred prvi maj najavljivan kao kišni dan. Pljuskovi. Na svim „prognozama“. Naročito u prestonici, a i na zapadu, ka kome težimo. Bar je tako bilo na Dnevnicima. Svim. Zato i mi krećemo na tu stranu. Pre nekoliko dana na Whatsapp grupi postavih pitanje: kojim putem do Višegrada, a da se izbegne Ibarska magistrala, s obzirom na najavljivane pljuskove? Drugar reče nešto u fazonu „Kao da idete ne znam gde a ne do Višegrada“?! Ma da! Idemo putem kojim smo planirali, bez obzira na prognozu: I kako se petak približavao, „izgledi“ su bivali sve povoljniji, ali, na kraju:

Za sada je plan da u petak, 5. maja, krenemo na deonicu Ulcinj - Skadar - Plav - Berane - Bjelasica. Bilo bi lepo makar kafu da popijemo zajedno negde.

Prosle godine, od granice do mesta Tamare, je bio makadam koji nikako nije za dvoje. Hvala i Bojoviću i doktoru, zna li neko kakva je sad situacija sa asfaltom na toj deonici?

@ doktor & Velimlje 2: Hvala na konkretnim preporukama i sjajnim informacijama! @ mrxfon: Do Drača bez problema, cela Albanija je OK. Evo linka za prošlogodišnji putopis uz čitavu Albansku obalu, koji uključuje i put od Bara do Drača: https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/113952-od-tirane-do-nirvane/#entry1855123

Za prvomajske praznike planiramo putovanje. Odredište je Ulcinj, gde ćemo da ostanemo nekoliko dana. Ideja je da se ide preko Višegrada i Trebinja, krajnje turistički, sa 2 noćenja, uz obilzak tih gradova i Dubrovnika, pa dalje "rivijerom". Lagano, sa ne previše Kilometara, kako bi bilo prijatno i mojoj devojci, koja mi "čuva leđa", i da ostane dovoljno vremena za razgledanje. Bože zdravlja, pa ćemo pisati o tome. Još razmatramo rutu za povratak. Jedna od ideja je da se preko Skadra ide na Plav i spava na Bjelasici. Rutu je izbacio Google Maps, i o njoj ne znam baš ništa. Ne bih išao preko Podgorice. Ima li iskustava u severnoj Albaniji? Otvoren sam za predloge rute – promenu graničnog prelaza i mesta noćenja. Prvobitna ideja je bila da se, opet preko Skadra ide na Ohrid u Makedoniju, a dalje preko Prizrena i Peći. Ocenjeno je kao nebezbedno. Alternativa je bio pravac Skoplje - Priština - Mitrovica, ali i taj put je napušten iz sličnih razloga. Bila bi mi korisna iskustva iz severne Albanije. Napominjem da motor nije za off road: Violeta je Honda X 11 - rasna "gradska riba". Jeste prolazila i putevima koji za nju nisu predviđeni, ali joj to prosto ne prija....

Srećan put!!! http://upload

Pozdrav Gajo! Sad tek naletoh na temu. Drago mi je da.si zadovoljan sad kad su se slozili svi utisci, posle vise Kliometara. Motor je stvarno fantazija! Javi se kad dolazis u nase krajeve.

Deluje mi da sneg baš i nije neki. Takođe, isti je precenjen u odnosu na uticaj na bezbednost dvotočkaša u saobraćaju Dok se dođe do Sremčaje i tamo će nestati.