Posle tri noći odmora, temeljnog ribanja i obilaska tvrđave i samog grada, napuštamo Metoni i krećemo put istocne obale Peloponeza. Dan je sunčan, put je suv - šta se drugo poželeti može? Vozimo se po krivudavom putu do mesta Koroni, koje je udaljeno svega 15 - tak minuta od Metonija. Tu stajemo da popijemo kafu. Mestašce je jako prijatno i ljupko, razvijenije, živopisnije i lepše od Metonija. U gradu se nalazi tvrđava, daleko manja od one u Metoniju, ali jednako zapuštena. Na žalost, nemamo vremena da je razgledamo. Koroni je smešten u brdu, na litici iznad mora. Ulice su uske i strme, a kuće su uzidane u stene, tako da svaka ima pogled na more. Mesto podseca na mala ribarska mesta na jugu Italije. Uopšte ne liči na grčka turistička sela - nema novih objekata ni hotela. Prošetali smo Koronijem, posetili pravoslavnu crkvu posvećenu Sv. Đorđu (da svako okaje svoje grehove) i nastavili put dalje.

I lagano nazad, istim putem, kroz istu rupu u zidinama.... A po izlasku, još neki turisti koji traže put unutra, raspituju se za naš poduhvat, videvši odakle dolazimo. Odustaju. Međutim jedna Holanđanka, saslušavši nas pažljivo, odlučuje se da krene našim stopama, iako se uskoro smrkava...

Zahvaljujem na komplentu, sve mislim da nisam preterao sa fotkama tvrđave...... nisi nikako. Odlicne su fotke. Ako mogu da primetim, voleo bih da vertikale nisu konvergentne. Ljudsko oko i mozak to peglaju i prija oku kad vidi vertikale koje su vertikalne Zahvaljujem na sugestiji! Konkretne preporuke su uvek dobrodošle.

Zahvaljujem na komplentu, sve mislim da nisam preterao sa fotkama tvrđave......

Ulaz sa isturenom kulom, pozicionirani ka otvorenom moru, su u mnogo boljem stanju, odnosno po svemu sudeći skoro restaurirani. Ta, najisturenija kula praktično štiti ulaz u zaliv i luku. More na tom delu je veoma plitko, pola metra - metar sa izuzetno oštrim stenama, što je tvrđavu činilo teže osvojivom.

Verovatno se jesmo sreli, paklena je bila ta gužva na izlasku iz Budve, a zbog kofera smo se teško provlačili, pa smo koristili i suprotan smer i trotoar, gde je bilo moguće...

Na jugu Peloponeza se dosta bave i poljoprivredom i stočarstvom, a maslinjaci su u pojedinim predelima, kao na primer između Pirgosa i Pilosa - nepregledni.

Tamo gde je Bog bio toliko "izdašan" prema ljudima, oni postanu lenji. Prosto - znaju da je sve jednostavno i lako dostupno, pa prestaju da se trude. Može im se. To se i geografski može pratiti sa severa na jug Evrope. Pa i ovi, Grci sa juga, su daleko više lenji od onih "severnijih".....

I dok sam ja oduševljen što smo ipak uspeli da uđemo, jer je za naredni dan planiran odlazak iz Metonija, drugi član ekipe komentariše: Za ona dva Evra što naplaćuju mogli su bar travu da pokose! Što jeste - jeste: Zapušteno je da više ne može da bude. Treba dosta mašte i "razumevanja" da se u glavi prevaziđe taj krš i lom i dočara puna lepota i grandioznost ove građevine.

Desno od ugaone kule tvrđave na gornjoj slici, vidimo mali otvor u zidu: To je prolaz, a do tog prolaza može da se popne uz zid, koji se, izgleda, redovno i koristi za te svrhe od strane turista neprilagođenih grčkom radnom vremenu.... Penjemo se i ubrzo ulazimo!

Sreli smo brojne turiste koji se popodne "motaju" oko tvrđave jer ne mogu da uđu. Neke Engleze koji ne mogu da veruju da je u 6 popodne zatvorena. But why? Išćuđavaše se..... Mi smo mnogo konkretniji: pokušavamo da preskočimo ulaznu kapiju. Ne ide, nikako. Može da se pređe, ali su problem oštri vrhovi, i to što nema oslonca sa druge strane. "Ogradu su znali kako da nameste da ne može da se preskoči, a da rade posle ručka nisu znali?", čujem komentar.... Meni pak nije jasno zašto bar nisu ostavili otvoreno, ako moraju da dremnu popodne.... Jer, videće se uskoro - tu stvarno nema šta da se stavi u džep i ponese, odnosno ukrade.... Međutim naš pustolovni duh nas tera da nađemo mesto gde može da se uđe: Nemamo strah od vlasti, jer smo lokalce već dobro upoznali: I policija, i "video surveillance", i svi eventualno zainteresovani, su takođe - na siesti. U to se čovek već može pouzdati..... Tragamo za mogućim prolazom i shvatamo da je osnovni koncept ovakvih građevina praktično onemogućavanje ulaska, bilo kuda osim kroz kapiju . I da čak ni vekovna zapuštenost ni visok stepen oronulosti, nisu tu ništa promenili....

Koliko god da je tvrđava veličanstvena, toliko je i radno vreme "egzotično".

Da, od podnaslova Nirvana, sve je Metoni. Meni se ovo mesto neobično dopada. Bila mi je velika i stara želja da se ponovo vratim tu. Kačim ovih dana još interesantnih slika "periferije" gradića, kao i tvrđavu, koja je zasita fantastična. Ovde smo se ipak najviše zadržali, a to je i bio na neki način i konačno odredište ove Pustolovine. Ostalo je bilo na putu do i od Metonija.