Uveče smo se videli sa Mileninim prijateljima.

Hvala drugari!

pretpostavljam da su sir kupili od Davidovica sa Sokoline. Ne znam tačno, ali je savršen: tanak i "bez vazduha".... Sidu leči!!!!

LM, dok ovo pisasmo, ode loza.....

TNX !!! Staraćemo se.

Stari grad je PRELEP!

TNX. Samo za prvi sam znao - znači mogli smo tuda.

Milena je u gradu praktično starosedelac. "Domaća". Zna sve ljude i sve fore. I sve prave plaže. I prave restorane. Ne lutamo. Tačno se zna šta se i gde radi. Jednočasovnu kišu provodimo u kafiću na obali, a posle odlazimo u restoran na samoj obali, koji ima i svoju plažu. Njeni prijatelji Albanci, vrlo prijatni i poslovni, preporučuju sveže ulovljene dagnje. FANTAZIJA! I morska riblja čorba. Uz kratko kupanje.

Sada u Baru ne skrećemo u centru levo prema Albaniji, već nastavljamo pravo. Ovaj put cilj je Odmor. Sa velikim “O”. Toliko preko potreban. Milena inače non stop pušta Vladu Divljana i „Vodim te na more“, danima. Stižemo u Ulcinj. Gužva u gradu. Penjemo se strmim ulicama na vrh brda blizu starog grada. Umorni, utrnulih guzica. Oko osam uveče. Posle je usledio hladan tuš: Finale u košarci na Olimpijadi.

Na Žabljaku tankujemo, i odlazimo do jezera. U gradu je ogromna gužva. Ipak ne odlazimo do Crnog jezera, iako smo došli do rampe. Nadali smo se da će nas pustiti motorom, ali rekli su da su zbog jednog motoriste juče zvali policiju. Okrećemo se i kroz savršenu prirodu vozimo. Stalno smo u grupi sa dva para Italijana na Ducati Multistradama, komplet Ducati "izbrendirani". Prolazimo i Nikšić i pred Podgoricom stajemo na pauzu. Obilaznicom oko grada idemo ka tunelu. Razmišljali smo i o starom putu Podgorica – Bar ali već smo bili umorni i kasno bismo stigli. Tunel Sozina i brzo izlazimo na more. Celim putem od Podgorice ogromne gužve ka tom gradu. Vikendaši se vraćaju kućama, oko sedam uveče je. Naša strana puta je slobodna. Izlazimo na more. Na magistrali je na dva mesta neverovatna gužva, saobraćaj reguliše policija. Uspevamo da obiđemo kolonu, što me podseti na sličnu akciju u Budvi ove godine. Prolazim istim putem kao u maju. Bio je to sam početak petanestodnevnog puta, kada sam obišao praktično ceo region.

Na Jabuci kilometarska gužva. Obilazimo kolonu kod obe kontrole i nailazimo na fantastičan put i predele. Iznenađuju odlični putevi u Crnoj Gori, već od same granice. Durmitor je PRELEP! Približavamo se Đurđevića Tari. Drugi najveći kanjon na svetu je kanjon Tare, posle Kolorada (izvor: Milena)! Deluje spektakularno. Vrvi od turista sa svih strana. Dosta motora – srećemo Italijane, Hrvate, Slovence..... Nismo imali vremena za „zip line“ preko Tare, a postavljeno je na dva mesta.

E tu se sad stvar lomila, kojim putem dalje? Brodarevo ili Jabuka? Whatsapp grupi kolega sam postavio pitanje i sugerisan je prelaz Jabuka: Durmitor, Đurđevića Tara, Žabljak, Šavnik, Nikšić, Podgorica. To znači da od Prijepolja skrećemo desno ka Jabuci/Pljevljima. Prolazim kroz Prijepolje. Čudno. Ne prolazim često kroz taj kraj. Ovog leta je postojao neki plan da se ide tamo, ali su se planovi, nažalost – izjalovili. Nisam očekivao da ću ipak proći Prijepolje ove sezone. Čudni su putevi Gospodnji!

Sutra naši dragi prijatelji i domaćini spremaju posle kafe doručak: kačamak sa kozijim sirom, jaja..... RESPECT! Žele da ispoštuju Mileninu ishranu (Ko zadnji – vegetarijanac!). Pozdravljamo se, zahvaljujemo na gostoprimstvu, i novootkrivenom mestu, na koje ćemo sigurno ponovo da dođemo. Krećemo u 10.00. Brže prelazimo neprijatni tucanik nego u dolasku. Zlatibor, zatim meni omiljeni spust ka Novoj Varoši. Prvo stajemo na Zlatarskom jezeru, kod brane Kokin Brod, na kafu.