Na početku Straduna predivni veliki papagaji. Za slikanje sa turistima. Neverovatno pitomi i mazni. Meni se dopao Đžoni. Priča kao "navijen" – "Ima li kave", "Ko je", "Gde je moja maza"…. Smeje se kao čovek. Neverovatno. Tu I tamo bude neka čarka među pticama, ali I pojedini lokalci obilaze redovno ptice koje vole.

More! I miris, i pogled! U Dubrovniku parkiramo pored zidina, kod taksi stanice. Preporuka Urban Crusera, tnx! Besplatan parking za motore, a još je I najbliži. Mnogo dalji, košta 5 EUR na sat! Kacige I jakne vezujemo za motor, I opušteni I veseli krećemo put Starog grada.

Od Trebinja put do Dubrovnika je Fantazija! Mi izbijamo na granicu dan pred “praznik rada”. Gužva neviđena! Razmišljam koji bi pakao bio čekati satima u kolima tu kilometarsku kolonu. Obilazimo sve I za par minuta prolazimo granicu.

Trebinje:

Da nastavim sa fotkama. Prvo je Forum par dana imao tehničkih problema, a sada Postimage. Jazina klub:

Splićanke su na glasu kao lepe žene. Jesu, nije sporno. Ali nikad nisam čuo da se to priča za Trebinje. A definitivno su najlepše.

Mesto je za svaku preporuku, pre svega za odmor. Za decu – raj! Do Trebinja se stiže za par minuta. Ispred je mali džukson, bebac, koji se mazi I blesavi sa svima. Doručkujemo opet pored kamina. Obilazimo okolinu, pakovanje I pravac – Trebinje. Nije ni čudo što sam imao predrasude o ovom gradu. Kad ono…. Divan grad. Mediteranska atmosfera se oseća u vazduhu. Žene! Najlepše na svetu: visoke, vitke, prezgodne, lepe, tamnokose… I to svuda, na svakom koraku.

Novi gazda je neki Rus koji mi priča da u Moskvi vozi Yamahu od 1900 cc, a jedan od zaposlenih je znao kako I gde da gurne motor kada sam ga okretao na strmini onako skroz opterećenog, jer takođe vozi. Jutro. Pogled sa terase je spekakularan, na reku između dve male brane. Čitav prostor vrvi od vode, koja teče svuda oko vas: kaptaže je iz šume usmeravaju na “vodenice” koje vrte “pragnjad”, u mali bazen sa pastrmkom, ispod zemlje I u male kanale pored staza…. U blizini je napušten železnički most.

Bileću prolazimo već po mraku. Trebinje u noći sa brda izgleda kao Monte Carlo. Spuštamo se. Iznenađuje lep I živ grad. Prvi put smo ovde, I imali smo potpuno pogrešnu predstavu o ovom divnom mestu. Mučimo se da nađemo smeštaj. U potvrdi rezervacije nam nisu ostavili telefon, ni tačnu adresu. Plus smo umorni. Da je neko mogao da nam kaže da je hotel na putu za Nikšić, peto mesto od Trebinja, onih 12 Km od izlaska iz grada odnosno 15 od samog centra Trebinja nam ne bi delovalo kao 30 i kusur Kilometara. Na kraju, pronalazimo Jazina Club, motor u dvorište, stvari u sobu, a mi pored kamina na večeru. Prija vrela čorbica! Rukavice se suše pored vatre…. Milina!

Posle Gackog pauza u jednoj kafani. Neverovatni filmski likovi, u bircuzu usred ničega: pijanac, seoska luda, I konbarica koja sa lokalcem igra domine. Naravno, “kraljica peći” prži samo tako! Čovek je u kafanu ušao trešten pijan. Kolima, naravno. Naručuje ture za sve. Mi se zahvaljujemo, svratili smo samo na čaj. On pije rakiju sa pivom. I to brzo. Čudi se zašto lokalno stanovništvo ne voli njih, kako kaže "iz brda"?! Pa zašto, kad mi vas volimo? Čudi se.... Oni mu kažu da to nije tačno. Ipak i on priznaje da mu se ne dopada što je kod njih toliko ravno....

Sipam 98! Najskuplji u Bosni, već 500 Metara dalje od toga, gorivo je 10% jevtinijie. Staje preko 21 L, u rezervoar od 22. Prešao sam 328 Km, više nego ikada do sada, po brdima, sa suvozačem I teretom. Violeta ne prestaje da uzvraća pouzdanošću i odanošću za TLC koji joj pružam. I posle kažu da je to samo mašina… Čisto ne nerazumevanje, nego neznanje!

Stižemo u Gacko, konačno!

Posle dva sata, meteorologija se popravlja I mi nastavljamo: Preko Nacionalnog parka Sutjeska I Tjentište, ka odredištu za taj dan – Trebinju. Drum vlažan, ali ne pada više. Hladno – za sve pare! Mene je mrzleo da sipam benzin kad smo krenuli. Mislio sam da kasnije napravim pauzu. Ionako imam dovoljno za pedesetak Kiloemtara. Ispostaviće se da je prva pumpa u Gackom – preko 70 Km dalje. Vozio sam “pederišku” – maksimalno štedljivo. Nizbrdo ler, šaltanje na 2.000 obrtaja, I lagano, lagano….

Foča:

Naravno, Druže moj! Zato moramo u junu za Trebinje, preko Foče.

Kiša počinje. Ne staje. Ne vredi više da čekamo. Paljba! Prolazimo kroz “grad heroj”, kako piše na tabli na ulasku u Goražde, ali uprkos pljusku, ne stajemo. Prva pauza u Foči. Imali smo nazuvke I kišna odela. Suvi, ali smoreni. Tamo srećemo grupu slovenačkih motordžija. Njih je sneg kod Sarajeva omeo u planovima. Oni ostaju u ovom gradu da spavaju. Sutra menjaju plan, ne znaju još kuda će. Mi se skidamo u kafiću Mozart. Kao čerga – mokra kišna odela, rukavice, obilje stvari. Promrzli od kiše šta možemo osim rakije? Da, još jednu rakiju. Posle jedemo. Kiša ne staje. Mi ne žurimo.

Međutim, lokalci nisu svesni šta im se desilo. Koji je ovo turističko – ekonomski bum! Što bi se reklo – polako “hvataju” priključak. U gradu koji zaista ima neku turobnu atmosferu, dodatno za nas intenziviranu lošim vremenom.

Mi obilazimo grad. Zapanjuje šta je veliki neimar Kusturica uspeo da uradi u ovom gradu. Što bi se reklo – imao se “rašta I roditi”! Jer Andrić grad je jedno veliko postignuće. Da nije ništa uradio sem toga, da nije uspešan reditelj, I da nije napravio čudo I na Mokroj gori, ovo je dovoljno da se pamti generacijama. Svake godine “u svakom pogledu (grad) sve više napreduje”: Grade se novi sadržaji, dovršavaju započeti, crkva se oslikava, a turista je sve više.