U pravu si, ali ima ih još koji se time bave. Ipak, povlačim se iz rasprave, da ne bude prepucavanja.

Sad kao treba da saznamo da još neko to radi, onako slučajno, usput... i da ukapiramo da je jevtiniji od Bobana. Nekako mi je sve mnogo navijački...

Mislim da se ovde veštački pravi reklama. I da je Boban bolji od kolega koji isto rade, da je ceo posao podigao na viši nivo Sent from my iPhone using Tapatalk

Boban, iz Zemuna. Nema dalje. Ogroman izbor fantastičnih, pravih materijala. Šalju mu sedišta Hrvati, Slovenci.... Bolje od svakog i fabričkog, i after market sedišta. U regionu nema konkurencije. Primer: tapetar, koga motori ne zanimaju, zagleda Bobanovo sedište na motoru, oduševljen kvalitetom! Sent from my iPhone using Tapatalk

Za ostrva sam glasao ne samo zbog egzotike, već i zbog činjenice da gde je Sardinija, tu je i Korzika, i obratno... A i kad bismo inače otiši tamo? U odnosu na ostrva, Dolomiti su blizu, dostupniji.

Veoma bih voleo. Dream ride! Nisam još sasvim siguran, ali ako uspem da se iskombinujem, rado bih se ponovo vozio sa dragim ljudima, u dobro poznatoj besprekornoj organizaciji... A ostrva, koja smo "meračili" još pre par godina - čista egzotika!

Sjajno putovanje. Super ispričano! Prelepa, zanimljiva mašina, koju retko imamo prilike da vidimo..... Bravo Tanja! RESPECT!

I Honda i Yamaha su super. Savršeni za početnike, a odlični za svakog vozača. Ako ti Yamaha više odgovara, uzmi taj motor. Povozan, lepo ide, nije "nervozan" na manjem gasu, a vuče ozbiljno kada se potera u obrtaje... Pomenuti BMW ni po cigare ne može da ide gore navedenim Japancima - 4 cilindara u redu su daleko superiorniji, u svakom pogledu.

Violeta je po dolasku otišla kod lekara. Doktor je Joca iz Bataje, kod njega ima karton. Joca je rastavio da bismo sredili rep – plastiku koja je pukla na početku ovog putovanja. Skinuti su i nosači bočnih kofera. Aca sa Novog Beograda sređuje plastiku – vari je i farba. Čovek je pravi umetnik, a svaki njegov rad je vrhunskog kvaliteta. Zato i ne preuzima svaki posao. Ali kad uradi – završi kako treba. Skinut je i vizir, da ga ispolira. Joca je demontirao i cajger, jer je na jednom mestu bio malo izguljen. Aca će i to da sredi. Dakle, dali smo Violeti malo po estetici. Mora više da se radi na njoj, kao na svakoj dami u godinama, da bi zadržala taj mladalački izgled. Sad, motor izgleda kao iz Mada Maxa. Međutim, gledam je nešto – ovako mi se i više sviđa. Najlepša je minimalističkog – svedenog izgleda. Svi ti dodaci koji su potrebni i korisni – vizir, nosači kofera, itd, ipak Violeti remete izgled. Motor se, dok umetnik Aca stvara – vozi svakodnevno. Tek sad vidim koliko njen vizir štiti i koliko sam se navikao na njega. Za sledeće putovanje, sve će biti kompletno.

Ovo je, nesumnjivo, tačno. Ali je takođe tačno i da dešnjaci lakše obaraju u levoj krivini i obratno. Nekoliko puta sam to gledao na raznim obukama i treninzima, gde se vozi isključivo poligon i eventualno staza - guma uglavnom pokaže ko je levak a ko dešnjak: Levacima je, uglavnom, više istrošena desna strana, i obratno.

Čitav put završen. Perfektan! Deatljnije u Putopisu Livin la vida loca

Prosao sam južnu stranu, od skele iz pravca Atine do Mosta. Čuo sam da je sever Evie interesantniji, a i ovde na Forumu je jedan kolega pisao da tamo postoji i neka banja i da je zanimljivo....

Bravo momci! Sjajno! Veći deo ekipe poznajem, sa nekima imam i više ili manje zajedničke Kilometraže, i naravno - lepe uspomene. To su divni ljudi i sjajni prijatelji! O da, i vrsni vozači. Meni je jedan od utisaka od prošle godine način na koji Milun "džibri" svoju Suzanu.... Uživanje je voziti iza njega. Impresivno (i poučno!), RESPECT! Drago mi je da Avantura i dalje živi: Milanove organizacije su besprekorne - niko to ne radi bolje od njega (neformalni "Milan MOTO REISEN")!!! Pozdrav svim članovima ekipe. Želim vam uživanje u vožnji i nove, lepe uspomene! Čekamo slike i priče.

Stižemo! МУНЗЕ КОНЗА! Zvezda ove priče - Violeta, se još jednom pokazala u najboljem svetlu. 10 dana, nešto preko 1700 Kilometara... Bogu hvala!

Stajemo na izlasku iz Ljiga. Parkiramo ispod nadstrešnice. Pijemo kafu. U međuvremenu kiša staje. Krećemo. Ali gužva na putu je neverovatna. Komentarišemo taj Ljig: Kad se vraćaš iz daleka, kad tu stigneš, on ti deluje kao da si već stigao kod kuće.... A u stvari nisi! Nepregledna kolona, koja vijuga kao zmija putem... Obilazimo po vlažnom kolovozu, ali džaba. Džaba jee!

Pravac srpsko ekonomsko čudo – novi delić auto puta, toliko "reklamirana", za sada jedina deonica - „Čačak - Ljig“. To u stvari nije od Čačka, nego od izlaska iz Preljine. Daleko je od Čačka. Nije ni Ljig, 15-ak Kilometara je od Ljiga. Taman da se zaobiđe onaj najlepši deo Ibarske, koji je BTW, sad sigurno zbog novoizgrađene deonice prazan. Kiša počinje ozbiljno da pada. Mi vozimo brzo, gledam stalno da mi odlete patike prikačene na "top case". Deonica je , čini mi se, jedva nešto duža od 40 Km. Ne shvatam toliko pompu oko tako kratke deonice?!? U vreme kada je „Ibarska“ praktično i dalje žila kucavica Srbije, u 21. veku?

Valja nam putovati. Ajmo, ajde... Krećemo oko 2 sata. Razmišljam kojim putem kući? Odlučujem se za pravac Požega – Valjevo, preko Divčibara, pa na Ub i Obrenovac. Međutim, u međuvremenu kišica počinje da rominja, ništa jako, samo da „zamasti“ kolovoz. A prognozirani su pljuskovi. Zato menjam rutu. Stajemo pre Čačka, kod brane.

Lenjo ustajemo. Doručak i jedna kafa u restoranu. Posle još jednu naručujemo u sobi. Polako se pakujemo i izležavamo. Ne vraća nam se u realnost..... Ovo je poslednji dan puta, odmora. I vreme je bez veze. Najavili su kišu. Mnogo puta nas je proteklih dana mašila najavljena kiša, Bogu hvala, sad vala možemo i da pokisnemo. Ja ne oblačim kišno odelo, makar sekire padale, kažem Milenchanici. Ni ja, podržava me ona. Dogovor je bio da kod Vlade pijemo kafu pre odlaska, ali mnogo smo se bili ulenjili i usporili. Na kraju konstatujemo da za to više i nema vremena.

Oko 2 po ponoći krećemo nazad. Ovo smo mesto jedva našli i Vlada nas je čekao na putu, malo je "zavučeno". Pita nas: Da li ste sigurni da znate nazad? Ma da, odgovaramo, znamo, istim putem kojim smo došli... Ipak, uspevamo da zalutamo. Ozbiljno. Na kraju se nekako nađosmo na glavnom putu, i dalje mi nije jasno kako. U međuvremenu je zahladnelo. Drastično. A mi se zagrejali, što od atmosfre, što od pića... Kod Baja u bungalovu radi centralno grejanje, razvaljuje: namestio sam na 25 stepeni pre odlaska. Prija. Tonemo u san.

Da nastavim: Na slavi veselo. Puna kuća. Ljudi veseli, duhoviti. Pre svega bistri i pronicljivi! Takav je narod ovog kraja. Stara ekipa, deca..... Kreću priče... Jedan od starih prijatelja je pre pa godina na slavu došao sa gajbom piva i vrećom za spavanje. Drugi par priča kako su svojevremeno uspeli nešto da "prošvercuju" preko granice bez carine. Zamole ih potom carinici da prevezu njihovu koleginicu do grada. Carinica sela u kola, a supruga konstatuje pred njom: Samo kad nisu našli ono u gepeku..... Veselo, živo! Upoznajemo i kolegu koji nam je rezervisao smeštaj - bivšeg predsednika MK Highlander, Duška Gogića. Zanimljiv i pametan čovek. Odmah smo se „našli“: On priča o organizovanju klupskih moto skupova i žurki, mi o našim utiscima sa putovanja...

Zahvaljujem na "komplimentiranju"!

Da dobar rezon, mnogo više je zbog ovakvih stvari napustilo zemlju nego što iko želi da razmišlja o toj temi. I to najboljih. U pravu si, niko sa radarom nije iskočio iz vrzina, to je super!

Ili ga "prekalupe", ili on sam ode. U oba slučaja bude lakše i jednima i drugima.

Sjajni planovi. Jedan deo tih puteva sam prošao, druge želim da vidim ili da prođem ponovo. Metsovo – Kastoria – Janjina – Kalambaka – Grevena je sjajan krug, može da se proširi do Arte i Trikale, ili čak do Lamie. Još kad se iskombinuje sa istočnom Albanijom.... Tu gotovo da nema "škarta"! Putevi do Patre su svi dobri, ali dalje na zapad uz Korint nisam išao, osim obalom, a to i nije nešto.... Verujem da je ovo sa mape OK. Pilion je sjajan, Evia ne toliko..... Peloponez je Fantazija, i to baš kontinentalni deo, ali do njega ima puno da se "pretaba", što kažeš.... Srećan put, uživaj i piši. Pratiću!