Kiša se nešto predomišlja, mi ne! Pravac sever. Navigacija nas uspešno sprovodi iz grada.

Fenomalno utvrđenje je, nažalost, gotovo u potpunosti zapušteno. Spuštam se sam, zbog strmine i klizavosti. Preporuka je da se motor ostavi na poslednjem parkingu pre makadama. Odlučujemo se da ne svraćamo u grad. Vraćamo se sa druge strane reke u lep restoran na obali, desno od mosta. Motor stavljamo pod natkriveni parking, jer kišica počinje da rominja. Ako krene da pada ostajemo na ručku, ako padavine prestanu, nastavljamo na sever.

Pogled sa tvrđave je spektakularan!

TATATATIRA!!! Pravac Albanija. Put do granice je dobar za motor, mnogo bolji nego kada se ide iz Bara, zato ko ide ka Skadru, preporučujem put preko Ulcinja. To važi i za putovanje kolima. Brzo prolazimo granicu. Prilazimo i legendarnom Skadru. Na Bojani. Lepo je zaokružiti naše putovanje, sa ušća (i Ade) Bojane u more do ovog mesta.... Parkiramo na poslednjoj krivini blizu kapije tvrđave. To baš i nije bilo pametno: mnogo je strmo i klizavo. Jedva okrećem Violetu na strmini. Nailazi ekskurzija albanske dece sa Kosova i Metohije, osnovci. Veseli su i raspituju se u vezi sa motorom, na srpskom. Jedan od njih mi kaže: Ulaz je 1 Evro! Ako ti traži više - ne daj mu više - samo 1! Tako je bilo: Tražio je 1,5, a kada smo se pobunili, bez problema je pristao na na 1 EUR po osobi. Ulazimo.

Krećemo, ali prvo do "Sapore di mare", da se pozdravimo sa Safetom. Pokazuje nam šta je sinoć izlovio. Zadržava nas da nam spremi svežu ribu, ali nemamo vremena - jer, putovati se mora! Krivine čekaju! Otkriva nam da se po očima vidi svežina ribe. Ove su baš sveže! Pozdravljamo se.

Postavljamo sadnice tamo gde treba da se zasade. Sutra dolazi čovek da to obavi, kao i da obreže "promrzle" limunove. Meštani savetuju da se sve poseče, ali mi odlučujemo da drveću damo još jednu šansu. Ipak je staro dvadesetak godina. Najlakše je poseći! Na kraju, ako "lečenje" ne uspe, može i iduće godine da se iseče..... Čemu žurba? Uveče se pakujemo. Obilazi nas drugar Ajk, da ga još jednom ugnjavimo pred polazak. Motor spakovan. Sa sve đubretom. Dolazi Kolja, Malisor - Albanac katolik, da počne da radi na drveću, upravo kada mi krećemo. Ni reč srpskog ne zna, ali uspevamo da se razumemo i dogovorimo, uz malu pomoć prijatelja. Insistiram da ne seče sve grane od mesta gde se račvaju iz stabla, već da se više potrudi i seče na malo većoj visini - više manjih grana, kako bi se koliko - toliko veće grane sačuvale. On negoduje, da li zbog toga što to predstavlja više posla za njega ili zbog toga što smatra da je bolje onako kako je predložio. Videćemo. I kako je uradio, i šta je rezultat. A baš sam radoznao da vidim šta i kako je obavljeno! Mada za rezultat treba vremena...

Vidi se da sam na odmoru već nedelju dana. Skroz sam se opustio. I kako me kasnije Ulcinjani zezaju, prihvatio sam lokalne navike: Od opreme imam samo "Fila papuče". Bukvalno - krećem u papučama za plažu, bez kacige. Udaljenost - oko 2 Kilometra. Zaista mi takva glupost nikada do sada nije pala na pamet. Čovek iz rasadnika mi pomaže, koristim tri elastične vezice i mrežu, i uspevam da sadnice stavim na zadnje fuzastere, i fiksiram ih uz nosače bočnih kofera. Genijalno, zare ne? Impresivno - "šmekerski" moto stil, ovo bi se moglo nazvati i kao zemunski "old school styling" (mada on podrazumeva i kacigu ali okačenu na ruci). Šalim se! Ne pokušavajte ovo kod kuće.....

Preduzeli smo mere da oživimo biljke. Ipak, Milena se odlučila da baštu obogati sa par novih sadnica. Kupujemo limun, crvenu pomorandžu i jednu fortunelu. Tražili smo sadnice on line i ništa. Međutim, na gradskoj pijaci, nekoliko dobrih rasadnika, koji očigledno nemaju potrebu za oglašavanjem, a svi rade do 19.30. Sjajno! Mi pazarimo oko 17.30, pošto smo pojeli sladoled i kupili nešto hrane (i pića!). Tražimo taksi da to prenese. Nema ih blizini. Zaključujem da je pešačenje do taksi stanice pola puta do kuće. Uzimamo mali limun u ruke, a ostale dve, daleko veće i teže biljke, ostavljamo kod prodavca. Pustolov se po njih vraća da ih preveze motorom. Sreća prati hrabre (iako svi sumnjaju u moj projekat)! Prodavac sumnjičavo odmahuje glavom, a Milena je takođe skeptična, daleko više nego što pokazuje.

Lenjo krećemo ka centru u kasno popodne. Treba kupiti još neke potrepštine. Grad je pust, što zbog sieste, što zbog činjenice da su turisti otišli.

Kafu pijemo u Albatrosu, starom hotelu iz socijalističkog perioda koji uspeva da zadrži stari sjaj i nivo usluge:

Uz more.... Pa ko šta voli... Idemo do poslednje plaže, Restoran koji tu postoji ne radi, a mi se "čvarimo" izvaljeni na stenama.... Baš kao ovaj blavor....

Vraćamo se na šetnju, do plaža idemo "okolo", ulicom koja pruža lep pogled na centar i stari grad:

@ vortex4borg, i svima kojima zatreba: Zagrebačkom ulicom ulaziš u grad. Ona pre Starog grada skreće desno. Sa desne strane pri tom skretanju Vatrogasna "postaja" ti ostaje sa desne strane. Odmah posle nje skrećeš ponovo desno u ulicu "Iza Grada". Ta ulica "zavija" levo kod "Tvđave Minčeta". Posle tog skretanja prolaziš ispod jednog luka - svoda zidina grada. Zatim ćeš da ugledaš: Levo taksi stanicu, desno moto parking, a stotinjak metara niže ulaz u grad koji vodi na početak Straduna. Mada, u sezoni parking ume da bude krcat, pa je nekad potrebno okrenuti par krugova.... PS: Vroc-Kapo TNX!

O, da! Zašto, o zašto, sve što je lepo ima kraj?

Malo "baštovanluka" pričinjava veliko zadovoljstvo. Meni, potpuno neupućenom u materiju. Ali kod lokalaca smo se raspitali šta raditi sa promrzlim limunovima i ostalim stablima: Drveću koje je pustilo izdanke, treba poseći suve grane (zvučim baš stručno, kao da znam o čemu govorim, zar ne ?). Ono koje nije, podvrgava se drastičnijem podrezivanju stručnjaka, i ozbiljnije opreme. Pa ako preživi - pričaće... U ostavi nalazim potreban alat, i bacam se na limun i pomorandžu. Stabla su primerno i primereno (bar se nadam) "ošišana". Sve biljke su dobro zalivene. Milenchanica sadi razno začinsko bilje. Sledeći put začini se beru ispred samog trema. "Vrednice" su zaslužile odmor. Šetnja, plaže, sunčanje, kafenisanje.....

Svanuo je četvrtak, 4. maj. Violeta je neverovatno štrokava. A ova rasna lepotica se i sada pokazala u najboljem svetlu. Uvek mi je zadovoljstvo da bavim njenom negom: Zaslužila je TLC! Oribana, lanac podmazan. Ulje se ne proverava, jer nema potrebe, a i inače retko između dve zamene. Honda je to, u najboljim godinama.

Pregladneli. Idemo "Kod Ćićka". Naručujemo riblju čorbu. Ni nalik Safetovoj od juče. Nije loša, ali čovek nas je "razmazio".... Raža je bila odlična. Razočarava izbor vina, pa samo zato pijemo pivo....

Imali smo dogovor da se u Novom vidimo sa kolegom sa foruma, Urban Cruserom. Njegov broj mi je, međutim, ostao u privatnim porukama BJB-a, a sajt tih dana nešto nije baš najbolje radio, pa nismo uspeli da se javimo... A propustili smo takmičenje u jedrenju, i proslavu medalje! Svraćamo u Baošić u povratku. Zatim Skela.... Još jedna pauza I pravac Ada Bojana. U Ulcinj stižemo po prvom mraku. Kod Ade Bojane već postaje hladno.

Brzo završavamo posao u centru Herceg Novog. Parkiramo uz more, ispod starog grada. Na ovom Intruderu smo kasnije videli pevača Aca Pejovića koji je za prvi maj nastupao na velikoj plaži u Ulcinju. Srećemo i Vladu Georgijeva, šeta sa prijateljima i gura malo bebče u kolicima. Milena, koja inače ima zavidnu kolekciju "celebrity" fotografija, ipak uspeva da iskulira.... Nije lako, al' polako...., što bi Milenchanica rekla.

Nastavljamo ka Herceg Novom, opet skelom.

Stajemo u Budvi. Ovde nisam bio dugo. Ovo mesto nikada nije spadalo u moje omiljene destinacije, naprotiv. Ipak, zanima me koliko se izgradio, i liči li na grad iz serije "Budva na pjenu od mora"? Ne baš! Zato se držimo starog grada. Mnogo je novih objekata, i dalje se intenzivno zida, ali opšti utisak je da je sve preterano i "preizgrađeno"- nesklad novih objekata sa okolinom, njihova veličina u odnosu na infrastrukturu i same ulice, uz obilje neukusa i preterivanja.... Još ranije sam od samih Crnogoraca čuo izraz, koji se pominje u negativnom smislu - "budvizacija".