Ovo je za mene bio "highlight" ovog putovanja - odmorni, rasterećeni, vreme savršeno. Novi predeli, put koji se tek otkriva.....

Odavde kreće put. Ali pravi put! Ono zbog čega se vozi motor. Krivina na krivinu. Lakat krivina koliko ti srce "ište". Konfiguracija najpribližnija rumunskoj Transalpini. Ovde sam u Predlozima za izlete i putovanja postavio pitanje pred put, i na kraju nisam bio načisto: Da li je deonica do Gusinja završena, jer je do skora ostalo malo "parče" neasfaltirano? E pa sve je završeno: Do poslednjeg Kilometra. Svaka preporuka! Ko je u blizini, treba da ovu deonicu ukalkuliše u rutu. Nemački KfW - razvojna banka je dala kredit, i put je završen. Dakle - asfalt: savršen! Rupe - keine (nema)! Rizla - keine (nema)! Saobraćaj - ekstremno redak! Povremeno, pored retkih naseobina, ima stoke: krava, ovaca i svinja. Pa i ponešto balege na putu, na šta treba obratiti pažnju. Ali to je u delovima gde ima kuća, odnosno ljudi, pa se ta mesta uglavnom mogu na vreme prepoznati. Asfalt - nov, još miriše "na novo". Drži savršeno. Priroda - neverovatna! Uživanje - potpuno!

O da - "zidarac", i to kakav! Sa dosta "bela 'leba"....

Polako se penjemo u brda. Iza nas se pojavljuje Skadarsko jezero. Vreme je rucku, a gladni smo.Resen sam da impresioniram Milenchanicu, po svaku cenu i za sve pare. Izvodim je na nezaboravan rucak, sa fenomenalnim pogledom... Volim da ostavim utisak! Poslato sa HUAWEI G7-L01 uz pomoć Tapatoka

Od tog skretanja, saobraćaj je znatno ređi, a ravnica polako postaje blago brdovita. Ređe je naseljeno, a mesta su manja. Zapažamo da džamija gotovo i nema uz put, u usputnim mestima su crkve, uglavnom katoličke. Krajolik je vrlo specifičan, postoji mnogo napuštenih starih kuća, ali i puno novih, s tim što su sve nove kuće uglavnom završene i okrečene - lepe i moderne.

Put do Podgorice i granice ka Gusinju je isti prvih pedesetak Kilometara. Na kraju glavni put vodi polulevo ka Podgorici, a mi skrećemo ka mestu Tamare desno. U međuvremenu usputni saobraćajni znakovi zbunjuju: Sve vreme do račvanja ta dva pravca su obeležena kao različiti putevi, pa vas tako znakovi vode, na primer, obilaznicom kroz neko mesto za Podgoricu, a kroz centar istog sela za Tamare, što vas, logično, kasnije vrati na isti put. I tako na nekoliko mesta.

Kiša se nešto predomišlja, mi ne! Pravac sever. Navigacija nas uspešno sprovodi iz grada.

Fenomalno utvrđenje je, nažalost, gotovo u potpunosti zapušteno. Spuštam se sam, zbog strmine i klizavosti. Preporuka je da se motor ostavi na poslednjem parkingu pre makadama. Odlučujemo se da ne svraćamo u grad. Vraćamo se sa druge strane reke u lep restoran na obali, desno od mosta. Motor stavljamo pod natkriveni parking, jer kišica počinje da rominja. Ako krene da pada ostajemo na ručku, ako padavine prestanu, nastavljamo na sever.

Pogled sa tvrđave je spektakularan!

TATATATIRA!!! Pravac Albanija. Put do granice je dobar za motor, mnogo bolji nego kada se ide iz Bara, zato ko ide ka Skadru, preporučujem put preko Ulcinja. To važi i za putovanje kolima. Brzo prolazimo granicu. Prilazimo i legendarnom Skadru. Na Bojani. Lepo je zaokružiti naše putovanje, sa ušća (i Ade) Bojane u more do ovog mesta.... Parkiramo na poslednjoj krivini blizu kapije tvrđave. To baš i nije bilo pametno: mnogo je strmo i klizavo. Jedva okrećem Violetu na strmini. Nailazi ekskurzija albanske dece sa Kosova i Metohije, osnovci. Veseli su i raspituju se u vezi sa motorom, na srpskom. Jedan od njih mi kaže: Ulaz je 1 Evro! Ako ti traži više - ne daj mu više - samo 1! Tako je bilo: Tražio je 1,5, a kada smo se pobunili, bez problema je pristao na na 1 EUR po osobi. Ulazimo.

Krećemo, ali prvo do "Sapore di mare", da se pozdravimo sa Safetom. Pokazuje nam šta je sinoć izlovio. Zadržava nas da nam spremi svežu ribu, ali nemamo vremena - jer, putovati se mora! Krivine čekaju! Otkriva nam da se po očima vidi svežina ribe. Ove su baš sveže! Pozdravljamo se.

Postavljamo sadnice tamo gde treba da se zasade. Sutra dolazi čovek da to obavi, kao i da obreže "promrzle" limunove. Meštani savetuju da se sve poseče, ali mi odlučujemo da drveću damo još jednu šansu. Ipak je staro dvadesetak godina. Najlakše je poseći! Na kraju, ako "lečenje" ne uspe, može i iduće godine da se iseče..... Čemu žurba? Uveče se pakujemo. Obilazi nas drugar Ajk, da ga još jednom ugnjavimo pred polazak. Motor spakovan. Sa sve đubretom. Dolazi Kolja, Malisor - Albanac katolik, da počne da radi na drveću, upravo kada mi krećemo. Ni reč srpskog ne zna, ali uspevamo da se razumemo i dogovorimo, uz malu pomoć prijatelja. Insistiram da ne seče sve grane od mesta gde se račvaju iz stabla, već da se više potrudi i seče na malo većoj visini - više manjih grana, kako bi se koliko - toliko veće grane sačuvale. On negoduje, da li zbog toga što to predstavlja više posla za njega ili zbog toga što smatra da je bolje onako kako je predložio. Videćemo. I kako je uradio, i šta je rezultat. A baš sam radoznao da vidim šta i kako je obavljeno! Mada za rezultat treba vremena...

Vidi se da sam na odmoru već nedelju dana. Skroz sam se opustio. I kako me kasnije Ulcinjani zezaju, prihvatio sam lokalne navike: Od opreme imam samo "Fila papuče". Bukvalno - krećem u papučama za plažu, bez kacige. Udaljenost - oko 2 Kilometra. Zaista mi takva glupost nikada do sada nije pala na pamet. Čovek iz rasadnika mi pomaže, koristim tri elastične vezice i mrežu, i uspevam da sadnice stavim na zadnje fuzastere, i fiksiram ih uz nosače bočnih kofera. Genijalno, zare ne? Impresivno - "šmekerski" moto stil, ovo bi se moglo nazvati i kao zemunski "old school styling" (mada on podrazumeva i kacigu ali okačenu na ruci). Šalim se! Ne pokušavajte ovo kod kuće.....

Preduzeli smo mere da oživimo biljke. Ipak, Milena se odlučila da baštu obogati sa par novih sadnica. Kupujemo limun, crvenu pomorandžu i jednu fortunelu. Tražili smo sadnice on line i ništa. Međutim, na gradskoj pijaci, nekoliko dobrih rasadnika, koji očigledno nemaju potrebu za oglašavanjem, a svi rade do 19.30. Sjajno! Mi pazarimo oko 17.30, pošto smo pojeli sladoled i kupili nešto hrane (i pića!). Tražimo taksi da to prenese. Nema ih blizini. Zaključujem da je pešačenje do taksi stanice pola puta do kuće. Uzimamo mali limun u ruke, a ostale dve, daleko veće i teže biljke, ostavljamo kod prodavca. Pustolov se po njih vraća da ih preveze motorom. Sreća prati hrabre (iako svi sumnjaju u moj projekat)! Prodavac sumnjičavo odmahuje glavom, a Milena je takođe skeptična, daleko više nego što pokazuje.

Lenjo krećemo ka centru u kasno popodne. Treba kupiti još neke potrepštine. Grad je pust, što zbog sieste, što zbog činjenice da su turisti otišli.

Kafu pijemo u Albatrosu, starom hotelu iz socijalističkog perioda koji uspeva da zadrži stari sjaj i nivo usluge:

Uz more.... Pa ko šta voli... Idemo do poslednje plaže, Restoran koji tu postoji ne radi, a mi se "čvarimo" izvaljeni na stenama.... Baš kao ovaj blavor....

Vraćamo se na šetnju, do plaža idemo "okolo", ulicom koja pruža lep pogled na centar i stari grad:

@ vortex4borg, i svima kojima zatreba: Zagrebačkom ulicom ulaziš u grad. Ona pre Starog grada skreće desno. Sa desne strane pri tom skretanju Vatrogasna "postaja" ti ostaje sa desne strane. Odmah posle nje skrećeš ponovo desno u ulicu "Iza Grada". Ta ulica "zavija" levo kod "Tvđave Minčeta". Posle tog skretanja prolaziš ispod jednog luka - svoda zidina grada. Zatim ćeš da ugledaš: Levo taksi stanicu, desno moto parking, a stotinjak metara niže ulaz u grad koji vodi na početak Straduna. Mada, u sezoni parking ume da bude krcat, pa je nekad potrebno okrenuti par krugova.... PS: Vroc-Kapo TNX!

O, da! Zašto, o zašto, sve što je lepo ima kraj?

Malo "baštovanluka" pričinjava veliko zadovoljstvo. Meni, potpuno neupućenom u materiju. Ali kod lokalaca smo se raspitali šta raditi sa promrzlim limunovima i ostalim stablima: Drveću koje je pustilo izdanke, treba poseći suve grane (zvučim baš stručno, kao da znam o čemu govorim, zar ne ?). Ono koje nije, podvrgava se drastičnijem podrezivanju stručnjaka, i ozbiljnije opreme. Pa ako preživi - pričaće... U ostavi nalazim potreban alat, i bacam se na limun i pomorandžu. Stabla su primerno i primereno (bar se nadam) "ošišana". Sve biljke su dobro zalivene. Milenchanica sadi razno začinsko bilje. Sledeći put začini se beru ispred samog trema. "Vrednice" su zaslužile odmor. Šetnja, plaže, sunčanje, kafenisanje.....