Skala Larisa Solun

Danas auto putem do Skale (u visini severa Evie) na plažu, zatim starim putem Lamia - Larisa (super!), spustili se na more opet i do Soluna. Smestili se u centar grada.

Da

Napravio si ga svaka čast! Lepši je i noviji nego pre.

Lemi, samo mi reci da li je to top case sa FJR-a?

Ko zna zašto je ovaj natpis kod mosta na mađarskom jeziku, neka ćuti (da nam ne kvari "fabulu"), jer priča o tome sledi u nastavku....

Korintski moreuz, ka Jonskom i ka Egejskom moru:

Tripoli (nije u Libiji):

Malo da se vratimo u realno vreme: Danas od Monemvasie, preko Sparte na Tripoli. Put do Sparte lep, ali od Sparte do Tripolija - Fantazija! Zatim Korint (moreuz), pa Atina. Smestili se u hotel u centru grada.

Sa pričom smo zastali prvog dana putovanja, u Baru, u gore navedeno vreme. Plan je bio da se tu noć spava u Tirani, ali prolazno vreme nam je slabo... Alternativa je da se spava u Ulcinju, pa sutra da se vozi do Sarande, sa kratkim razgledanjem Tirane. Gledam onaj put na GPS-u (IGO na Androidu), i nije mi baš sve najjasnije. Pitam osoblje u punom kafiću - niko ništa ne znna: Koliko god da im je ta granica geografski blizu, toliko je i daleko: "E, ne znam ti ja ništa o tome, nikada tamo nisam bio....". Na kraju prilaazim trojici mlađih momaka za jednim stolom, oni oduševljeno i vrlo ljubazno daju krajnje precizne podatke: "Kreneš tim putem desno iz centra, i onda ti put ide u brda. Put je jako uzak i možeš da pomisliš da si pogrešio, ali nisi - to je to. Ideš samo pravo, prelaz Vladimir, odatle za Skadar. Pređeš most sa desne strane, u Skadru pratiš znak za Tiranu i ne možeš da promašiš!". Krenusmo. Put je uzak, ograde imanja su često na samom putu, tako da se negde vozila teže mimoilaze. Usput ima vše manjih naselja. Ljudi se, čini se, bave pretežno stočarstvom. Na pola puta do granice, već je noć. Kako se približavamo granici, naselja su veća i malo življa, a put potpuno nov na dvadesetak Km od granice. Iznenađuje intenzitet saobraćaja u tim malim mestima u večernjim satima - oseća se da se približavamo prelazu. Na granici, koja je ovde zajednička, Crnogorsko - Albanska, pozivaju nas preko reda, uskim putem između kućice za kontrolu pasoša i zgrade. A gužva je prilična: Uglavnom kombiji, čini se da se ozbiljno trguje, Boga pitaj kojom robom u kom pravcu. Prolazimo i ulazimo u Albaniju. Oseća se promena. Naselja su veća i ima ih više. Takođe živo i posle deset sati uveče. Brojne kafanice imaju pune parkinge. Pešaci na ivicama kolovoza, trotoara nigde. Uličnog osvetljenja takođe nema. Put solidan, ali treba žestoko paziti na decu, ostale pešake i bicikliste. Čini se da je neki lokalni običaj da se vozilo ostavi u suprotnom smeru sa upaljenim dugim svetlima. To stvarno smeta. Vozimo polako i ne verujemo koji je stepen nekog čudnog meteža na tom putu. Bez promena je do Skadra. Žao mi je što taj lepi grad nismo videli po danu, ali na samom ulazu u grad su iznikla dva ogromna, nova objekta, od 5- spratova, usred ničega, izgrađeni sa dosta neukusa. Posle toga skrećemo desno i prelazimo most. Sa druge strane mosta je lepo uređen kružni tok, hoteli, restorani i luna park, koji upravo radi punom parom. Pravac Tirana je valjano obeležen i mi krećemo na jug. Put je odličan. Da nije toliko hladno vozio bih brže, ovako smo na oko 110 Km/h. U Tirani i Draču sam bio nekoliko puta pre par godina, poslom, kolima. Moja iskustva su bila pozitivna. Ali tada sam primetio nešto, o čemu sa čitao i na ovom Forumu, što se od onda nije promenilo: Ogromne gužve na prilazu gradu, kao posledica radova na putu, već na 30-ak Km od grada!. To izgleda ovako: Voziš 120 ili više, i odjednom dolazi deo puta sa satruganih 5 Cm asfalta. Kočiš, jer je racionalna brzina da se sa toga siđe i na asfalt ponovo popne, oko 5 Km/h. I tako – „svako malo“. Normalno je, naročito za velike kamione, da pređu u suprotnu traku, kako bi izbegli tu diletaciju. Gužva nesnosna! I tako u dužini od oko 10-15 Km do samog predgrađa Tirane. Na periferiji grada ulazimo u ulicu dugu nekoliko kilometara, široki bulevar sa drvoredom na sredini. Nema ulične rasvete. Stižemo do centra, prolazimo kroz tunel i izbijamo na lep široki bulevar, koji oko 11 sati uveče ima dosta vozila. Stižemo u centar i uz pomoć GPS-a nalazimo naš smeštaj, rezervisan u Baru preko Bookinga, na svega par stotina metara od centralnog gradskog trga. To je manja kuća, koja ima desetak soba. Vlasnici ljubazno otvaraju vrata omanjeg dvorišta i mi Violetu parkiramo unutra. Raspakivanje!

Nekoliko o reči o trećem, najvažnijem i najzaslužnijem članu naše male ekipe: Violeta je rasna gradska devojka, malo opterećena nekim detaljima koje joj kvare estetiku zarad funkcionalnosti. Reč je naked XX-u (CBR 1100 XX), sa malo manje konja, više obrtnog momenta i bez oklopa, i sa samo 5 brzina. Agregat, ubrizgavanje, izduv i vešanje su isti kao kod starijeg brata, XX-a. Kršteno ime Honda CB 1100 SF X 11, a Violeta od Milošte. Dodat joj je rol bar, vizir i nosači tri kofera. Tako je rasna lepotica osposobljena za duže ture. Vuče a zamalo i koči isto i samo sa jednim vozačem, i sa suvozačem i teretom. A od tereta trenutno ima: dva bočna kofera sa po 22-23 Kg, top case sa 25-27 Kg, na njemu velika Louis torba sa 7-8 Kg, plus tank torba. Nije baš po specifikacijama proizvođača .... ! Nije značajno povećala potrošnju pod ovolikom opterećenjem. Za 2800 Km, u krajnje zahtevnim uslovima vožnje, potrošila je 2 dl ulja (kao novi BMW do Bukulje ). Inače, uglavnom se ni ne doliva između dve zamene ulja, možda zato što je ova sjajna devojka u najboljim godinama - 2000. godište.

Monemvasia: Do sada oko 3000 Km od polaska. Vreme je da se kreće polako na sever.

Stigli u Monemvasiu. Put je bio fantazija, naročito deonica Kalamata - Sparti!

Izgleda kao akvadukt, ali u stvari je samo ulaz u grad. Tvrđava je ogromna, i taj ulaz je na drugoj, kopnenoj strani, a ostale fotke su sa najisturenijeg dela okrenutog ka moru..

Putovanje nam ne da da pišemo. Biće vremena za to kada se vratimo u Zemun. Mi smo već tri dana prilično južno: Geografska širina približna Siciliji i Gibraltaru, južnije od severne Afrike - Metoni na jugozapadu Peloponeza. Prelepa venecijanska tvrđava: Sutra na istok: Koroni, Kalamata, Monemvasia....

SheLLe, samo da dopunimo ono od juče: Možeš da se obratiš samo konzulatu, ne ambasadi. Predmet njihovog interesovanja u konkretnom slučaju može da bude, i samo to im i prijavi: 1. Da ti je sugerisano da potpišeš izjavu na stranom jeziku; 2. Da si bio očevidac urgencije odnosno intervencije u stanici. NIŠTA VIŠE. Obavesti i svoje osiguranje o celom problemu, mailom, njima je stalo da ne plaćaju štetu koju si napravio, a i obavezan si da to inače učiniš.

Da, obavezno uzmi kopiju polise drugog učesnika u udesu, i reci da tvoj dokument propisno zavedu i da ga prevede ovlašćeni sudski tumač kad ga nađu.

Šele Druže, samo sam te jedan dan ostavio! Bolje da smo krenuli zajedno. Pišemo ti iz Kiparisie sa Peloponezaa, a noćas je plan da spavamo u Metoniju. Dakle Druže, evo ti konkretan savet: Napiši izjavu rukom (možeš i da odštampaš svoju izjavu na štampaču, ako imaš). NA SRPSKOM. MOŽE I ĆIRILICA. Sve šta je i kako je bilo. Navedi sve svoje svedoke, po imenu i prezimenu, sa adresama i brojevima telefona, ako uspeš da ih nahvataš. Možeš da predložiš za svedoka i ženu sa određene adrese, iako ne znaš njeno ime. Dakle detaljan opis, možeš da nacrtaš i skicu ako želiš, možeš da odštampaš i fotke lica mesta u hotelu i po toj fotografiji da skiciraš, tačna identifikacija svedoka. Navedeš da je bilo intervencija, kojih i kakvih, navedeš da si navođen da potpišeš ono sa čime nisi saglasan, da ti je nuđena na potpis izjava na stranom, nepoznatom jeziku, sve, sve. Onda iskopiraš jedan primerak, i predaš zvanično na policiju, uz ZAHTEV DA NA TVOJU KOPIJU STAVE PRIJEMNI PEČAT. I kažeš da će im se tvoj advokat obratiti čim stupi u kontakt sa grčkim kolegama i grčkom policijom u Atini, juče nije mogao jer je bila nedelja. To je sve. Uradi tačno ovako.

Da, tablica je prekrivena za "Ne daj Bože", iako ni najmanji problem nismo imali. Čisto predostrožnost, jer su upravo tada, u okolini, maturanti slavili kraj škole: Bilo ih je mnogo, svi u majicama sa natpisima škola. Išli su pored nas u kolonama, vrišteći, zviždeći, i pevajući srpske narodnjake - kao jedan! Neke kolone su pratila kola sa decom koja sede u prozorima sa rukama na krovu, i "Cecom" otčepljenom do daske. E da, bilo je tu i alkoholisanosti, prilično, pa rekoh sebi - ko se čuva i Bog ga čuva, da ja ipak ostavim da se malo prosuši ta marama.

Vidi šta ćeš, ali meni ta devojka deljuje vrlo ozbiljno, zna šta hoće!

Na ulasku u Bar, nova, veličanstvena crkva! Odlazimo u centar, nalazimo restoran sa netom ispred kojeg možemo da parkiramo motor i klopamo. E tu sad stvar, što bi rekao Dr. Lovegood u onom filmu, "počinje da se lomi": Kuda ćemo i šta ćemo, već je pola osam uveče?