Ja sam moju 650 probao do 220, setih se da imam kofer pozadi i smanjuj gas. Mogla je još malo. Što reče Boki oklop je čudo, zalegneš iza vizira i nema otpora vazduha. Osetih ga samo na ramenima.

Ovo sam primetio i primenio u Italiji na magistralnim putevima sa dve trake. Kad se neko uključuje ako ima mesta pomeraju se u desnu traku da se lakše ovi uključe, pogotovo kad je kamion na uključenju.

Sličan je problem i kod mene u Zemunu, AP smer ka aerodromu, deo od studenjaka do isključenja za bazen i B. kosu. Dosta njih koji se isključuju ka bazenu uleti u zaustavnu pre trake za iskjučenje i pravi problem nama koji se regularno isključujemo. Pogotovo ovi koji se uključe na AP kod studenjaka odmah se zabodu u zaustavnu i gas. Obožavam da im uletim na samom početku trake za isključenje i gledam kako nabadaju kočnicu. Niko do sada nije ni svirnuo jer znaju šta rade ali opet ih boli uvo da neko ko se boji neće smeti da se isključi na desno zbog njih i zaustaviti celu traku na trenutak da bi njih propustio.

Jeste sever i Toskana. Ima dosta delova sa 3+zaustavna, radova stalno na nekoj deonici čak ima i dosta radova na magistralnim putevima. U junu bili motorom, skoro ista km. Isto bilo dosta radova na AP, Bolonja, Venecija ... Srećom motorom je sve lakše i ne osetiš radove . Mada ni sada kolima nije bilo čepova, milimo ili vozimo 50-60 max 5 min i gas.

Čestitam povratak u Suzuki klan

Na kasi im kažeš da ti urade tax free papir, njega i račun daješ na granici, parkiraš se sa strane i na šalter za tax free. Robu mogu da traže na uvid, meni su samo jednom tražili. Lupe ti pečat da je roba izašla iz EU. U radnji ćeš dati e-mail adresu gde ti Global blue šalje mail gde popunjavaš neke podatke, broj kartice na koju da ti uplate pare. Kad dođeš kući taj koverat i overen račun odnesi u poštu i pošalji Globalu,plaćena je poštarina.

Evo sad se vratili sa odmora iz Italije ali kolima.Malo me bunilo na navigaciji stoji skoro svuda 110 na AP, recimo jako malo mi izbacivala 130. Dal je to navigacija nešto pobrkala ili šta je bilo ne znam. Video sam dosta tabli na AP sa ograničenjem na 110. Međutim vidim ja piče žabari 130-150. A ja se setio one kad si u Rimu ponašaj se kao Rimljanin. I ja onda gas, jedino sam spuštao na 110 kod kamera koje su bile obeležene tablama. Vidim da i domaći su smanjivali na 110 kad se nailazilo na kameru. Ako se pomeriš u kolonu kamiona brzo se reaguje i ubacuje u levu traku. Voze na branik, menjaju trake bez migavca - ne svi ali velika većina. Brzo sam se prilagodio tom načinu vožnje jer mi je savršeno odgovarao. Čepova i zastoja bilo na par mesta ali brzo se rasčistilo. Petlje gde se sastaju, ukrštaju dva AP ludnica ali navigacija rešava sve to. I dobra stvar je što na navigaciji su obeležene kamere pa možeš da odreaguješ.

Daj lokaciju, čeka me zamena guma sledeće godine

Ovo je extra ispalo

Uradio ga na foru carinik.

Mi planiramo još jednu dužu posetu Dolomitima, bar 7-8 dana + malo da skoknemo i do Austrije, Švajcarske, Slovenije. Ali samo malo, ne sviđa mi se baš njihov stav prema bajkerima, mislim prvenstveno na A i CH. Stroga pravila, kamere, previše reda. Ne ide mi to uz karakter. Ovde smo uživali, Dolomiti imaju neku magiju u vazduhu tako da sad šta god uporedimo sa Italijom nije to to. Zabijemo se negde u sredinu Dolomita i 4-5 dana na sve strane. Zalutaće se i malo u A i CH ali Dolomiti - primarna ruta.

SUBOTA 17.jun Najtužniji dan, pakujemo se, doručak, kafica na terasi uz cvrkut ptica iz obližnjeg voćnjaka. Nikako da krenemo. Kaže Dragana - danas je subota, šta da radimo u betonskom Beogradu u nedelju, neću kući još. Bukiraj negde u Sloveniji jednu noć da presečemo povratak na dva dela. Meni odgovara, nalazim smeštaj sa doručkom u okolini Krškog sa desne strane AP u prirodi. Odlična lokacija. Krećemo AP pored Bolonje, Venecije, Trst i ulazimo u Sloveniju. Lagano nalazimo objekat. Subota popodne i ništa ne radi u blizini. Srećom kasno smo ručali a i ostale nam grickalice i senviči koje smo napravili za ne daj bože jer smo naučili da u Italiji po tim manjim mestima ne radi ništa već pole 19h. Premostismo večeru i na tuširanje i spavanje. Sutra smo planirali malo da se provozamo po okolini, gazda smeštaja nam ljubazno objasnio šta ima da se vidi. Takođe nam reče da smo došli dan ranije upoznali bi Zdravka Čolića koji je bio tu gost sa ćerkom. Ujutro odlazimo na jako dobar doručak i uz kaficu sa gazdom razmenjujemo priče. Oteglo se to i polako nabacujemo kofere na motor i krećemo u obilazak okoline. Priroda nestvarna, mir, tišina ... Ovde sam se pojeo živ što sam par minuta ranije ugasio GoPro. Vozimo kroz šumu i u momentu na dva metra ispred nas izleće, mislim jastreb, u visini vizira i nosi neki plen koji ispušta tik uz motor. Da mi je kamera bila uključena ovo bi bio vrh snimak. Poludeo sam. Izlazimo na AP i nikad dosadnijom rutom gas ka Zemunu. U dolasku u Italiju nisam ga osetio ali povratak me ubi, nikako da dođemo do granice. Nije bilo gužvi ni zastoja već u glavi se oteglo mnogoooo. U Zemun smo stigli oko 19h koliko se sad sećam, Suzanu prebrisao da skinem mušice i na spavanje u garage. Stižemo u smeštaj, dobar, čist - sve pohvale a i za doručak Nedelja posle doručka, pakovanja lagano krećemo u vožnju po okolini, ne žurimo . Imamo vremena pa još malo da se provozamo kroz predivne predele.

PETAK 16.jun Sinoć smo malo okasnili i po mraku došli do apartmana, oko 21,30h koliko se sećam. Srećom ovde dan traje malo duže pa smo možda max pola sata vozili po mraku. Jutro najavljuje prelep dan. Imamo dve opcije SAN MARINO ili CASTIGLIONE DEL LAGO na jezeru Trasimeno, na nekih 10-tak km od Peruđe. Sutra nas čeka povratak u Zemun, planirali u jednom danu. Treba biti odmoran i rannije krenuti. Pada dogovor da San Marino ostavimo za našu sledeću posetu i malo izađemo iz Toskane i zađemo u regiju UMBRIJA. Do jezera vozimo oko 45km. Prelepi predeli, dobri putevi. Stižemo, zadovoljni onim što vidimo na prvu loptu. Ostajemo malo duže ovde, lepo nam nešto a i tužni jer ujutro krećemo nazad. Dogovaramo se da ovde ručamo a posle lagano malo daljim putevima polako ka smeštaju.

ČETVRTAK 15.jun Nastavljamo dalje ka SAN GIMIGNANO. Čeka nas 95km predivne vožnje. Ovo mesto se naziva grad kula. Od postojećih 70 sačuvano je 13. Nismo se penjali na najvišlju gde puca pogled na okolinu jer smo bili kratki sa vremenom. Srećom ponovo se vraćam na mesto zločina za 10-tak dana pa se pentramo. Vreme izgubljeno u outletu nam ne dozvoljava da svratimo još negde već gas i uživanje u predelima. Pred sam cilj problem, ulazimo u neko seoce i totalno zatvoren put, vraćaj se nazad pa okolo naokolo donSan Gimignano-a. Srećom nismo mnogo kružili. Prelep gradić, vreme leti a nama se još ostaje. Moramo polako da se oprostimo od sladoleda, kafica i krenemo nazad. Ima dosta da se vozi a polako i sunce odlazi iza nekih brda. Nemamo vremena da svratimo u Sienu na kafu, jer prolazimo kroz nju, bio mi to plan. Mašemo joj uz obećanje da se vraćamo jednom na ceo dan da se družimo.

ČETVRTAK 15.jun Ustajemo rano, pre 7h. Pogled na vremensku prognozu za gradove koje obilazimo mi obećava prelep dan za vožnju. Tako i bi, sunce i oko 25C. Laganica, doručak i uz njega suvozač onako izokola nabaci - da li si ti video prekjuče neku tablu na kojoj je pisalo OUTLET. Sve mi bi jasno, ne vredi se praviti blesav ovo pitanje nije postavljeno tek onako. Pogledam na mapi i po slikama vidim da nije velik ali ima dobrih radnji. Ako hoćeš možemo da svratimo, imamo vremena. Šta mislite koji je bio odgovor - ma samo da bacim pogled šta imaju i popijemo kaficu. Svraćamo i tu ubijamo oko 2h, kartica olakšana standardno. Nije mnogo jer smo imali centralni kofer, ali joj pade na pamet da ja kupim sebi ranac u Polu. Ranac je stvarno prelep pa me ubedi. Kasno sam shvatio zamku, ranac je bio za još po neku krpicu da se pojača šoping. Stižemo u Pienzu, prelep gradić. Parkiramo Suzanu u hladovinu i krećemo u šetnju. Sunce sija, nije vruće idealno za trčkaranje gore dole po Pienzi.

SREDA 14.jun Idemo dalje. Kao što sam i rekao naš plan je da u Toskani manje vozimo a više uživamo turistički u blejanju uz kaficu, sladolede i sve ostalo što vole mladi . Nigde ne žurimo imamo svo vreme ovog sveta samo za sebe. Utorak nas je malo prevarila prognoza, tj ja sam kriv jer nisam uveče i ujutro detaljnije pogledao kao što inače radim. Danas isto oblačno, toplo i bez kiše. Menjamo plan da se odvozamo do San Marina i ostajemo u komšiluku. Posle doručka pešaka se penjemo do mesta CIGGIANO, lagana šetnjica od nekih 15-tak minuta. Prolazimo pored predivnih kuća i vinograda. Nismo našli kafeteriju da popijemo kafu i vraćamo se lagano. Motorom se malo vozikamo tamo vamo po okolini i otišli do mesta Monte San Savino na kaficu, malo razgledanja i klopu. Pazarili neke sokiće, grickalice, keksiće i polako nazad da popijemo kafu, vince uz zalazak sunca. Sutra je u najavi prelep dan uz sunce i idealno vreme za vožnju i obilazak. Sutra je u planu poseta gradovima PIENZA I SAN GIMIGNANO .

Obećanje dajem da završavam do polaska.

UTORAK 13.jun Ujutro ustajemo rano i uz izlazak sunca, doručak, kaficu pričamo o današnjoj ruti. U najavi sunčano i oko 25C . Ono što znamo veliki gradovi nas trenutno ne interesuju. Dolazićemo mi ponovo ko zna koliko još puta. Ispostavilo se i ranije nego što smo mislili, evo dok ovo pišem i prisećam se detalja mislima se pakujem za naš povratak kolima za koji dan . Moje upoznavanje sa Italijom je počelo davne 1988 a tada je na tim putovanjima bio i moj sadašnji saputnik. Tad je imala nepunih 18. Tada smo se zaljubili u ovu zemlju i vraćali joj se bezbroj puta i nikad dosta. Dali smo sebi obećanje da obiđemo svaku regiju, sve lepo u njoj. Italija je jedina zemlja gde bih mogao da živim a da mi ne bude žao što sam napustio voljenu Srbiju. Krećemo oko 9 i plan za danas je da obiđemo ova dva grada i usput šta vidimo, Montepulciano i Pienza. Do Montepulciana vozimo 40km predivnim putevima, brzo stižemo skidamo opremu, kačimo kameru i aparat i idemooooo . Svi ovi gradovi koje smo planirali da obiđemo su dosta slični jedan drugom. Zajedničko im je da su PRELEPI. Ulazimo i na prvu nas je kupio. Nije bilo mnogo turista, lepo vreme za šetnju a mi odmorni za jurcanje uzbrdo i nizbrdo po uličicama. Brdo malih radnjica koje te mame da ostaviš pare. Restorančići, kafeterije, prodavnice sireva, vina ... Pa evo malo i slika MONTEPULCIJANA. Kao što kod nas dvoje biva nema ništa 100% zacrtano tako da posetu drugom gradu ostavimo za drugi dan. Pienza oprosti . Šalim se malo, dosta smo vremena potrošili na obilazak i ispijanja kafica a i počeli su da se navlače oblaci ne baš prijateljskih boja. Pakujemo se i malo se vozamo okolnim putevima i polako ka smeštaju. Dobra odluka jer nas je malo zakačio kišni oblačić pred sam apartman, nekih 5min smo kisnuli. Nije bila jaka kiša tako da mu opraštamo.

Evo jedan primer koliko je povoljno ili nije kad imaš brdo elektronike u kolima/motoru. Zetu na BMW-u riknulo nešto od elektronike vezano za volan. Ne može da vozi čas upali čas ništa. Epilog - varijanta jedan da se premosti to čudo i da ne može da mu se zaključa volan - 100E ili da se zameni taj deo - 500E. Jasno je da su novi bolji po karakteristikama, udobnosti, izgledu - kako za koga. Međutim tu postoji jedno veliko ALI, kad imaš mogućnosti da kupiš novo i menjaš na svakih 3-5 godina - prava kombinacija. E sad dolazi ono ALI, ali ako kupujemo nešto staro 10-tak godina puno elektronike koja počinje polako da se kvarucka a svaki taj kvar ili deo nije baš jeftin onda kreće igranka. Zato i ja imam dilemu kupiti nov motor i ugurati brdo para u njega a voziti ga svake godine sve manje ili održavati stari sam, većinu intervencija i isto uživati u vožnji kao i sa novim.

Meni na Alfi do nekih 70/80km pokazuje 5km više, 100-140 ide 10km više.

Ovakvih izletanja doživljavam pa skoro svaki dan u gradu Beogradu, tj sad je postalo velikoooo selo. Izleti i nastavi brzinom puža kao da je sam na putu. Prošli vikend se vraćamo sa vožnje i u Kovinu, pred sam izlaz iz mesta ka Pančevu iz sporedne mi izleće jedan da nije ni pogledao, kao da je na putu sa prvenstvom prolaza, ja na 5m od njega. Srećom obiđem ga i na sirenu a on blene u mene i nije mu jasno što ja sad sviram.

Ovo je jedan od razloga zašto ne menjam motor koji vozim. Čitam po forumu kakvi se gremlini pojavljuju gde ima brdo elektronike i koliko se naplaćuju kod majstora. Mene glava oko toga nije zabolela, samo da ne ureknem sam sebe, samo redovno održavanje poslednjih 10 godina. A druga stvar, meni jako bitna, rekoh pre neki dan Noletu - vreme sve nepovoljnije za vožnju motora, svake godine vozim sve manje dana. Ne bih da zarobim lepe pare u nešto što ću koristiti svake godine sve manje. Da se razumemo, novi motori su zbog te silne elektronike i snage sigurno zanimljiviji za vožnju ali ja uživam lepo i sa mojom Suzanom od 15 leta. Par godina se već lomim oko zamene i kupovine novog motora ali sve više se hladim od te ideje, mada ...

Rumunija - Lacul Mare - Oravita. Pauza uz sokić u baštici kafića.

Istu imam i fenomenalna za moje potrebe, ni mala ni prevelika. Taman za putovanja da stavim sve sitnice koje stalno zatrebaju + aparat i go pro.

Ja zamenim da sam miran jer neće svuda da prime evro a i da me ne zavrnu na kursu.