Ram završen, zadnja vila remontovana, prednja vila remontovana. Idemo dalje: Točkovi. ČZ za razliku od MZ motocikala ima čelične obruče. To je po meni bolje rešenje za loše puteve i otpornije na rupe, ali uz jedan bitan nedostatak - Češki hrom. Kao zanimljive informacije nekome ko će raditi restauraciju sličnih motocikala, hteo bih da naglasim da su glavčine na svim ČZ i Jawama od 18cola iste, počevši od 125/175/250 pa do 350 Jawe ali se razlikuje širina samih obruča. ČZ 477 nosi prednji obruč 1.60x18, a zadnji 1.85x18. To znači da su fabričke gume 2.75x18 napred i 3.00x18 pozadi. Ja sam u moj zadnji točak upleo obruč od 2.15 (za 350 model), tako da sam mogao bez problema da stavim 3.25 gumu nazad. Starije Jawe sa 16 točkovima (Totica) imaju glavčine istog izgleda ali je doboš manji (150mm), dok je na modelima sa 18 cola doboš 160mm. Što se pakni tiče 350 ima napred duplex kočnicu, tako da su pakne drugačije, ali su zadnje single i odgovaraju na 125/175/250 ČZ modele kako napred tako i nazad. Ko želi može da dobije napred dupleks kočnicu prostom zamenom anker platni sa ČZ350. Ja sam to želeo da ostavim u fabričkom stanju radi izgleda sa single anker platnom jer znam da 350 koči praktično isto kao i 175 iako ima dupleks. Prednji obruč na motociklu je bio skloni bože, žice takođe, zadnji obruč je mogao da se spasi. Rešio sam da ipak ne iskoristim ništa od toga osim anker platni kočnice, budući da sam za sve ove godine skupio 3-4 dobre glavčine, od koje ću odabrati najbolje i staviti nove hromirane obruče i nove žice. Stanje anker platni na početku u skladu sa očekivanim za motor koji stoji 40 godina. Zapušteno prljavo, mehanizam zaribao. Nakon dobrog odmašćivanja, podmazao sam sve dodirne površine mehanizma sa prikladnom pastom tako da se sve pomera jednim prstom: Stavio sam nove pakne, ispolirao same anker platne i stavio sve poteznice nove cinkovane, kao i O'ringove na njima. Nakon toga ide sređivanje glavčina. Prvo zamena ležajeva. Stavio sam SKF ležajeve u 2RS kvalitetu zatvorene. Poliranje glavčina Kupio sam nove žice iz Češke (ovde se ne prodaju m4) i nove hromirane obruče: Lokalni servis za bicikle mi je upleo nove žice, i nacentrirao točkove. Stavio sam nove unutrašnje i spoljne gume (3.25x 18 Pozadi i 2.50x 18 Napred). Točkovi su završeni, sa novim žicama, obručima, ležajevima, gumama, nacentrirani i spremni za montažu. Nastaviće se...

Nakon rama, došla je na red prednja vila. Pored regularnog servisa tj. zamene semeringa i čaura u čizmama znao sam da imam i druge probleme. Na obe čizme bili su polomljeni šrafovi koji drže blatobran (po 2 na svakoj čizmi jedan uz drugi). Prilično glupavo rešenje da se ceo blatobran nosi samo na tom centralnom delu štapova ali šta je - tu je. Spolja su takođe čizme bile loše. Izgrebane, sa lošim hromom. Bilo je jasno da ću morati da nađem druge. Ja nažalost među svim delovima koje sam imao, nisam imao druge vile. Igrom slučaja dok sam bio u višegodišnjem procesu traženja papira za ovaj motor, kontaktirao me je jedan fini gospodin Gojko iz Subotice (ovim putem ga mnogo pozdravljam ako čita), koji je sam vlasnik 2 prelepo restaurirana primerka ovog motocikla. Kontaktirao me je više iz znatiželje da vidi šta ja tu imam, ostali smo u kontaktu i velikodušno mi se ponudio da mu se javim ako mi nešto bude zatrebalo u toku restauracije jer ima dosta rezervnih delova za njih. Nakon par dana potrage po internetu za drugim čizmama, setim se ja gospodina Gojka i javim mu se. Kaže on nema problema "Imam ja oba štapa kompletna da ti pošaljem. Skinuo sam ih sa jedne 175 sport iz Apatina. (Ovo je vrlo bitan detalj u daljoj priči).Jedan je malo kriv, drugi je dobar,a čizme su obe dobre" moći ćeš da kompletiraš jedan dobar set iz dve garniture. Sjajno. Stignu štapovi, zaista sve kako čovek reče, odličan hrom na čizmama, jedan šraf od 4 za blatobran je zalomljen ali to ću lako srediti. U tom trenutku su moja oba originalna štapa bila rasturena (takođe bitno za dalji tok stvari) te nismo ni imali šta veliko da ih upoređujemo budući da je moj u sastavnim delovima - izgledaju isto. Moj imenjak Marko koji je ušao u priču zajednički oko restauracije predloži da uzmemo obe čizme sa "nove" vile, a i jedan štap jer se učinio malo bolje nego jedan moj na motoru. Rešim da stavim mesingane čaure (Kao i fabričke) u "nove čizme" u kojima su inače bile aluminijumske (Česi inače prodaju 2 opcije čaura za remont a) jeftinije alumunijumske i b)skuplje mesingane), i namontiramo nove semeringe koji inače dolaze zajedno sa celim kućištem koje sadrži i prašinare i glavne semeringe pa se samo zavrne na čizmu. Nakon sklapanja stapova, prijatelj je i navario novi navoj za nosac blatobrana, to smo posle lepo ocistili sve i ispolirali. I taman kad se sve ucinilo bajno i krasno i spremno za montažu na ram motocikla, stavimo dva remontovana štapa jedan pored drugog... Ček ček šta je ovo!? Jedan kraći za 2cm od drugog. Scena u tom trenutku: Premotavamo u glavi da li je moguće da nešto nije namontirano kako treba, ali nismo deca nema logike. Ostavljamo da prenoći. Naredno jutro Skida se "novi" štap dole, i otvara. Vidi čuda, sam štap je 2cm duži od mog originalnog. Tada dolazimo do zaključka da je neko - nekad zamenio na Apatinskoj originalne štapove sa onima iz modela 350 - 472 koji su zaista duži za 2cm. Iz tog razloga su i štitnici vile duži za 472 u odnosu na 477 za upravo tih 2cm jer bi u suprotnom virela čaura sa semerinzima ispod. Nema druge - demontaža svega sa "novog" štapa, poliranje mog originalnog, stavljanje novih čaura i semeringa, i sipanje novog ulja. Odlučio sam se za Bardahl SAE 20 XTF Fork oil. Sklopljeni štapovi se montiraju na ram, provlače se plastificirani držač fara i štitnici štapova. Prednji kraj je završen. Nastaviće se...

Ne bih o novcu u ovoj temi, radjeno je od srca, motor ce ostati kod mene zauvek, ne postoji nikakav vid preprodaje/zarade/gubitka, a i ljudi koji su mi pomogli oko tih nekih stvari su mi prijatelji pa imamo i drugarsku cenu. Ako nekome bude trebalo nesto slicno mogu vas spojiti pa se dogovorite oko cene za peskiranje itd.

Način i kvalitet rada sa kojim su ČZ, Jawa i ostali motocikli istočnog bloka izlazili sa proizvodnih traka nije baš bio work of art. Materijali kao materijali nisu bili loši ali su priprema i zaštita bili u najmanju ruku amaterski. Hteo sam da ovom restauracijom to napravim mnogo dugotrajnije i kvalitetnije nego što je to bilo onda kao novo iz fabrike. Dakle ram je u tom trenutku bio spreman za montiranje periferija. Rešio sam da bukvalno svaki metalni deo na motoru koji treba biti crn izpeskiram do zdravog i plastificiram u sjajnu crnu boju. To se pokazalo kao mnogo dugotrajnija opcija od obične boje, a limarijskim delovima kao što su unutrašnjost blatobrana itd će dati praktično večnu zaštitu od korozije. Na listi za peskiranje i plastifikaciju imao sam : -sve dekle -oba blatobrana -kućište filtera za vazduh -lancobran -svi nosače periferija npr bobine,sirene itd. -nosače fara -far -štitnike prednje vile -ukrasne limove ispod sedišta -nosače fuzastera/nogostupa -nosač štop svetla -nosač tablice Bukvalno sve. Rešio sam da na motociklu ne želim gram gita, tako da sam se potrudio da nađem limariju koja je u spotless stanju. To je značilo da sam morao da nađem drugi prednji blatobran, drugu levu kasetu ispod sedišta itd. Rezervoar je bio neverovatno zdrav, bez rđe, udubljenja tako da je sa njim bilo najmanje posla. Izpeskirano do lima: A onda sve u najkraćem roku profesionalno plastifikacirano, i onda prebačeno u komoru da se plastifikacija zapeče na visokoj temperaturi kako dolikuje. Krajnji utisak je ogledalo sjaj, neverovatno glatke površine. Ostatak delova koji ne ide u crnu boju je poslat na hromiranje,cinkovanje ili je zamenjen sa novim ukoliko je bilo moguće. Nastaviće se...

Na red je došao centralni štender - centralna nogara. Retko šta je na ovom motoru išlo plug&play, odnosno skini/očisti/vrati, pa tako ni ovaj deo nije izuzetak. Prilikom kupovine motora primetio sam da nešto nije u redu sa njim, i da ne ostaje zaključan u gornjoj poziciji iako je opruga bila tu i zakačena kako treba. Na njemu je bila tona zapečene masnoće, i da bih uopšte video šta je problem bukvalno par dana je morao da se ponavlja ciklus jake hemije i peskiranja. Nakon višednevnog tretmana, evo kako je izgledao: E sada stižemo do problema. Na osovini koja ga drži za ram, prisutna su dva umetka, od kojih je jedan fiksni, a drugi se rotira. Na kraju tog umetka postoje 2 zuba koji upadnu u prostor za njih na ramu: E ti zubi su na štenderu bili otkinuti. Prečešljam ostale štendere koje imam - isti problem. Ništa, ide navarivanje pa obrada materijala u potrebnom obliku. Na kraju sve radi kako treba: Ram je sada zaista kompletan i možemo da radimo dalje. Nastaviće se...

Potpuno nove ručice kvačila i kočnice Češke proizvodnje (Ne tajwanske aftermaket kopije), koje odgovaraju na mnogo Jawa / ČZ modela: CZ 125 150 type C CZ 125 T CZ 125 type 453 CZ 125 type 473 Sport CZ 125 type A CZ 125 type B CZ 175 type 450 CZ 175 type 470 Sport CZ 175 type 501 CZ 175 type 502 CZ 175 type 505 CZ 250 type 455 CZ 250 type 475 Sport Jawa 250 type 11 Jawa 250 type 353 Jawa 250 type 559 Jawa 250 type 590 Sport Jawa 350 type 18 Jawa 350 type 354 Jawa 350 type 360 Jawa 350 type 361 Sport Jawa 350 type 362 Jawa 50 type 05 Jawa 50 type 20 Jawa 50 type 21 Jawa 50 type 23 Jawa 50 type 550 Jawa 50 type 555 Jawa 500 OHC type 15-00 Jawa 500 OHC type 15-01 Jawa 500 OHC type 15-02 Jawa CZ 125 type 351 Jawa CZ 125 type 355 Jawa CZ 150 type 352 Jawa CZ 175 type 356 Cena 30e, Kontakt: 061/132-64-00

Limariju sam celu izpeskirao pa plastificirao u sjajnu crnu da bi bila dugotrajnija od farbe. Na motoru nema ni gram gita (ofarban je). Blatobrani su takodje plastificirani sa unutrasnje strane, svi drzaci, brackets sto se kaze, kuciste filtera za vazduh, fuzasteri, poklopci za vilu, drzaci fara, sve što je moglo. Trebalo bi biti daleko dugotrajnije i otpornije na koroziju nego kad je izašao iz fabrike. Bice više o peskiranju, plastifikaciji, limariji u nekom narednom postu

Naredno jutro. Da se vidi po dnevnom svetlu šta po mraku nismo videli, pa da se počne sa rasturanjem. Uz spajanje žica direkt na bobinu budući da je brava skinuta, mešavina iz šprica vezanog za karburator koji je brzinski očišćen, motor pali i radi. Radi 15 minuta u mestu da ga čujemo dobro zagrejanog. Ne lupa. Ler dobar. Prima gas normalno. Proba po ulici bez rezervoara i sedišta, menjač radi ok. Čizme na štapovima su korodirane do tačke da im nema pomoći - moraće druge. Štapovi su pravi i ne vuče u stranu. Nakon što je ram dobro odmašćen, pod tim mislim jedno 3 ciklusa pranja puromatom i natapanja svim mogućim sredstvima za odmašćivanje, skida se zadnja viljuška da bi se sredile čaure u istoj. Ona ima i mazalice na zadnjoj viljušci ali ih verovatno niko nije pipnuo od 1974. godine kad je izašla iz fabrike. Skidanje čaura bi trebalo da ide rukom, ali u ovom slučaju moraju da rade i brener i stega. Ram i viljuška su ošmirglani, ofarbani i sklopljeni. Taj deo motora je gotov i delovi će moći polako da se montiraju. Glava volana je podmazana kao i zadnja viljuška. Nastaviće se...

Organizacija celodnevnog odsustva nije baš bila jednostavna u moj slučaju iz više razloga. Prikolicu smo morali da rentiramo a nije bila na raspolaganju kad se nama "ćefne" već je morala da se zakaže par dana unapred. Drugar imenjak saučesnik radi po smenama, nema vikend, već kako mu "zapadne". Ja trenutno bez zamene na poslu, a prodavac (sin vlasnika) višnjica na torti. Plan mi je bio da zbog tolikog puta rešim sve u jednom danu, da odradim i prepis i da stavim tačku, ali kako kažu "Pretpostavka je majka svih zajeba". Par dana razgovori sa prodavcem idu u stilu: -Mogu li da dođem prekosutra po motor? -Au nemoj, idem na neku sahranu. -Ok, kad vama odgovara? -Ajde u ponedeljak, kad se vratim sa posla. -Pa ako se nađemo popodne, nećemo moći da overimo potpise. -A pa ne bi mogao svakako, moj ćale ne živi tu kod mene... Ok. Kad sam imao strpljenja ovoliko, igraćemo tu igru. Buy the ticket, take the ride. U trećoj reviziji dogovora, definisano je da dođemo popodne, od prepisa nema ništa, da spremim ugovore i da ih ostavim pa će čovek sa vlasnikom (ocem) da ode kad stigne da overi potpis i pošalje. Ok. Pravac okolina Zaječara. Svojim kolima iz Vršca do izlaska iz Smedereva, tu ih ostavljam, drugar me kupi sa svojim kolima i zakačenom prikolicom i krećemo. Dan divan. Pravi letnji. Rešimo da ne idemo autoputem, već regularnim, lepše je. U kolima potvrđujemo jedini kriterijum za kupovinu: Da su papiri regularni i da je ram prav. Stanje potpuno zanemarljivo. Agregat nebitan, estetika nebitna. Imam delova da sklopim skoro 3 cele i da nema ništa na sebi. Budući da je drugar iz Beograda, a ja u Vršcu, pravimo plan da na licu mesta kod prodavca rasturimo motor brzinski i ja odnesem jedan deo u Vršac, a on ostatak u Beograd, pa da na kraju objedinimo sve. On trenutno ima svoje dve ČZ 472 i jednu Jawu 354 u raznim procesima sređivanja. Uživamo u putu pored Borskog jezera. Stižemo po mraku. Kad je video nas dvoje u BMW-u E28 kako smo došli po ČZ, prilično čudno nas je pogledao. Čovek nas vodi kroz dvorište do šupe gde motor stoji. Okruženje u skladu očekivanog, zavučena između mešalice, džakova sa betonom i starih merdevina. Da vidimo šta imamo pred očima: Manje - više kompletna - prva boja, nije farbana ni zafarbavana. To nam se više puta potencira u priči, valjda diže rating kao kad nađete Lamborghini Miuru u prvoj boji, ne znam... 1974 godište, jedna od poslednjih serija kada su izbacili mešač za ulje (Imale su ga 1968-1972). Znači leva dekla umesto ulja ovde je klasičan tovarni prostor, odlično. Delovi koji obično stradaju kao što su hromirani izduv, i unutrašnjost rezervoara, za divno čudo u ovom slučaju zdravi. Kilometraža je mala, oko 8.500km i parkirana je 40 godina. Točkovi za bacanje - idu novi obruči i žice svakako. Prednji blatobran za đubre - imam drugi. Ne treba ništa da se pegla, sve periferije idu svakako nove. Ceo motor je održavan u stilu "Ako se nešto odvrne, stegnuću sa paljenom žicom". Paljena žica se onda ukrasi izolir trakom. Ništa novo, kakvih sam se lomova do sad nagledao, ovo je još i dobro. Prodavac pita "Da donesem akumulator sa skutera da je upalimo, trebalo bi da upali, prošle godine sam je palio" -Ne treba, uopšte me ne zanima kako radi. -Kako te ne zanima? -Ma do vikenda će ovaj agregat već da bude izvađen i otvoren na radnom stolu. Imam još dva cela agregata, i još po neki cilindar itd. Bez brige. Na licu mesta demontiramo sve delove limarije itd, motor obaramo, vezujemo, i pravac nazad. Stižem kući u 2 ujutru. Žena iz kreveta pita gde je motor? -Eno ga u par džakova u garaži. PA DA POČNEMO. Nastaviće se...

Dobijam broj telefona, ali se neko vreme i dalje dvoumim da li da uopšte okrenem, jer sam već izgubio nadu nakon 12 godina potrage, i već nebrojano puta zvao ljude sa "legalnim motorima", pa se ispostavilo "Da, imam saobraćajnu, a vlasnik je u nekom selu kod Kragujevca, zaboravih ime, traži po selu limar je bio..." Dok sam se ja dvoumio u posetu mi dolazi dobar prijatelj, imenjak, koji je veliki kolekcionar i ljubitelj starih motora, i igrom slučaja baš ove godine je završio restauraciju svoje ČZ 350 (model 472). Ispratio sam proces sređivanja ali je nisam video uživo. I dođe drugar. Čoveče kako je mala! Kratka, uzana, lagana, imam osećaj kao na bicikl da sam seo. Dogovorimo se da se provozamo međusobno motorima, pa iskoristih priliku i da je provozam njegov ČZ. Mislim da bi najbolji primer mog stanja nakon silaženja sa nje bio dete koje je tek sišlo sa vrteške. Pa ja sam već zaboravio kako se ovo vozi! Naviknut na uglađen, miran rad Japanskih motora, da ne kažem dosadan, ovo zvrnda, drnda, klipovi u svađi, ali od najdosadnije Vojvođanske ravnice u vozaču bude osećaj ringišpila. To je to, zvaću čoveka koji prodaje motor. Kaže mi prijatelj, uzmi je, ja ći ti pomoći oko svega što mogu, budući da je vrstan mehaničar. Sutradan: -Dobar dan -Dobar dan. -Da li vi prodajete ČZ? -Šta? -Da li vi prodajete ČZ? -Šta? Jawu 175. -A Jawu, pa da imam Jawu. -Da li je to "Jawa" 175 Sport, ili stara Jawa totica? -Ne, ne nije TERETNJAČA, ovo je baš Sport 1974 godište. -Vi ste prvi vlasnik? -Moj otac je. -Da li je otac živ? Jeste hvala bogu. Znate zadnja kočnica nešto ne radi, a far nije vezan, jesam vam rekao da je sedište iscepano?... -Ne zanima me stanje zaista, recite mi koja je poslednja cena? Spuštam slušalicu. Gledam u prazno par minuta. Da li je moguće da nakon 12 godina imam rešenje ispred sebe? -Halo imenjače, jel imaš prikolicu? -Nemam. -Sad ću da nađem ko rentira. Uzimam slobodan dan budući da nas čeka 600km puta. Žena pita "Kakav je to motor, kad ideš na drugi kraj zemlje po njega i uzimaš slobodan dan?" - "Dragocen". Nastaviće se...

Potpuno nov, nekorišćen far za oldtajmere Vespa. Sa hromiranim kućištem. Prečnika 130mm, za modele : VNB VBA VBB GS GL 150 Dolazi sa držačem za sijalice. Cena: 80e Kontakt: 061/132-64-00

Priča počinje 1969. godine. Moj otac kupuje glanc nov motocikl ČZ 175 sport (477) u Robnoj Kući Beograd. Prvi model, sa hromiranim rezervoarom, Aprilia farom i bordo ramom, kao na fotografiji: Otac se vozio se sa njom aktivno do 1975, prešao svega oko 12.000km, kada je rasturena radi "manjeg sređivanja", i igrom sudbine ostaje rasturena nekih 25 godina. Delovi su se selili iz jedne šupe u drugu, gubili, sve dok se na kraju tako rasturena, nekompletna nije faktički poklonila kao "materijal za delove" sa sve saobraćajnom (bez ikakvog ugovora napravljenog - vrlo bitan detalj za naredni sled okolnosti). Ja sam pre nekih 20 godina ušao u moto svet i uvek potajno hteo da nađem ili taj konkretan primerak ili sličnu da je sredim kako dolikuje i pozovem oca da je provoza jedan krug. U to vreme tog modela nije bilo u oglasima. Kupujemprodajem još uvek nije postojao, bio je to period papirnih Halo Oglasa, bilo je Jawa 350 Twin Sport, poneka stara Totica, ali ČZ... ne. 2007 počinjem da učestvujem u Moto Klasik Šampionatu Srbije sa Jawom 250 (Model 559 iz 1968). Shvatam polako da dosta delova međusobno odgovara na svim tim ČZ-Jawama iz perioda 1955-1985 i prikupljam sve što mi ostane od moje trkačke "da se nađe jednog dana za projekat ČZ 175 sport". Prelazim vremenom na Japanske motocikle, i onda zaboravljam na istočni blok. Fast forward to 2012: Prijatelj koji voli oldtajmere, mi poklanja žutu ČZ 175 sport, u prilično neoriginalnom stanju, prilično prepravljenu, i što je najbitnije - bez papira. Uzimam je sa namerom da posluži za delove i slično iako sam svestan da svi autentični detalji nedostaju. Tokom narednih godina prikupio sam svašta, još jedan ceo agregat, točkove, kočnice, volane, ručke, fuzastere, ali legalan ram sa papirima - ne. 10 godina prolazi. Vozim Japance kao daily, novije, starije, i uspešno završavam restauraciju GPz-a 810 koji je poznat ovde na forumu. Ko je jednom prošao kroz proces restauracije motocikla do zadnjeg šrafa, zna odlično za postojanje tog crva, koji kad jednom uđe u čoveka, teško iz njega izađe, i vodi od patnji,muka, "šta mi je ovo trebalo", stiže da jednog dana sa divljenjem gleda u gotov proizvod. Tako je i kod mene bilo. GPz810 kao daily se koristi po sistemu: staviš ključ - vozi, jednom godišnje uradiš mali servis, ali nema šta da se čačka i radi na njemu kad je faktički nov motocikl. I evo ga isti crv ponovo. Što ne bi sredio ČZ konačno. Počinjem da kačim oglase na svim mrežama "Kupujem ram i papire za ČZ". Prepakovaću sve sa žute na legalan ram, uraditi motor kako treba i to je to. Nothing illegal there. Međutim oglas nema odgovora. Desetine komentara u stilu "Imao sam je", ili "Imam ali bez papira". Godinu dana obnavljam te oglase. Zovem babe od 90 godina po nekim selima jer neko hoće da mi proda saobraćajnu ali nema kontakt sa vlasnikom, da bi nakon x dana traženja saznao da je čovek, vlasnik umro pre 20 godina i slično. Na kraju se pomirim sa sudbinom da papire neću naći, legalnih nema. I setim se ja ponovo te nesrećne žute ČZ koji mi stoji ispod 2cm prašine i razmišljam "A što moj otac ne bi otišao u MUP da podnese zahtev o vlasništvu vozila, on je jedini i prvi vlasnik, znamo kad je bila registrovana, Česi prodaju blanko pločice za ram, ukucaću šta treba i to je to". I odvedem ja prilično nepokretnog oca u MUP da on lično podnese zahtev, zaprime oni to, kažu javićemo vam se uskoro sa rešenjem. Ja već srećan počeo da kupujem delove koji su mi potrebni za restauraciju, zovem MUP jednom,drugi put, "Nismo stigli, u gužvi smo". Prođe još koja nedelja i stiže koverta sa odgovorom "Sa žaljenjem vas obaveštavamo da podatke o motociklu nismo pronašli budući da je previše vremena prošlo od poslednje registracije i više ne držimo arhivu do tih godina". E tu mi već pada klapna, i mislim se pa da je Z1 900 ne bih se ovoliko cimao a ne za običan ČZ, neću ga ni raditi, dosta mi je tog motora. Fast forward a couple of months: Drugar mi šalje broj, "Hej okreni ovog čoveka, ima ČZ 175 sport, prvi je vlasnik, ima papire, motor nije nikada bio u oglasima, ima 600km puta tamo i nazad, možda se isplati da rešiš više svoju muku". Nastaviće se.

Malo zabavnog materijala. Pošto se naravno krećem u krugu ljubitelja klasičnih motocikala, jedan kraći klip vožnje moje Kawe GPz810 sa koje sam dalje u snimku prešao na Istočni blok. Čuveni ČZ 350 iz 1977. Fali mu još malo detalja (karburator koji preliva u mestu je nakon snimka rešen) ali je zaista dobar i originalan primerak. Sišao sam sa tog motora sa velikim osmehom na licu Nisam skoro 15tak godina vozio 2taktne motore, ali mi je vratilo uspomene na period dok sam vozio prilično uspešno (šampion države 2009) državni šampionat moto klasik trka sa Jawom 250 model 559 (1968) PS. Brzinomer na ČZ pokazuje oko 10-20 km/h manje nego što bi trebalo

Prodato, može lock

Potpuno nov - nikad koriscen. U zastitnoj kesici Gold/Mirror - zlatni sa ogledalo efektom Oznaka vizira HJ-09, odgovara na sve HJC C10 kacige Vizir je sa unutrasnje strane samo zatamnjen. 061/132-64-00

Nema kod jer je perla koju smo rucno pravili sa pigmentima. Nisam hteo obicnu metalik vec bas perlu. Sve linije i natpisi su farbani, na motoru nema nalepnica

40 godina punih, Wiseco 810 klipovi, BS36 Mikuni, Dyna Ignition, Moriwaki, Delkevic izduv, 17 tockovi, moderna vila i kocnice, i jedno kilogram custom CNC elemenata. Motor je tek 13 godina kod mene

Izgleda da su Mavericka rano poslali u penziju (beneficirani radni staz) pa sad raznosi hranu u Woltu pod stare dane da upotpuni slabu penziju

@BokyBoy Imao sam u vidu i ZX12, i bio bi logičan izbor, ali kad sam procitao da se i kod njih desavalo pucanje ramova (Posebno oko battery boxa, i u manjoj meri nego kod E devetke), pa posle bas kod jednog majstora koji vari aluminijum u Vrscu vidim jednu kako je dosla na varenje rama, a imam nocnu moru od toga zbog ZX9R, shvatio sam da moram da je preskocim. Ne mogu mirno da spavam znajuci da "moze da se desi", jer ja motore uglavnom držim dugi niz godina kod sebe. Isto tako znam da se i na ZX14 isto desavalo u Mk1 seriji pa i to otpada. A sad da izkeširam mk2 ZX14r za mojih par hiljada km godišnje, a ostatak vremena da stoji sa drugim motorima u garaži nema neke logike Sve mehanicke stvari mogu da istrpim i odradim sam, ali da se upustam u varenje ramova u ovom zivotu vise ne @Disko Nindža Slažem se za ubrizgavanje. To je klasičan nedostatak budžeta kao najmanje Japanske firme. Sa druge strane nisu ni ti karburatori takav bauk. Ako ništa drugo bar znam da ću za 20 godina moći sam da ih očistim i remontujem za jedno popodne, što nisam siguran za 20,30 godina star sistem ubrizgavanja, senzora i računara. Dobra stvar u svemu je što godine prolaze, pa su cenovno sad sve devetke došle na istu vrednost, ljudima više nije bitno koje promene, izmene su donosile, to su sve "20+ godina stari motori", dok je ranije stvarno bila velika razlika u ceni između F,E,C i posebno B modela.

@Disko Nindža Imam ja više motora u kolekciji. Plava E je bivša nažalost. Nakon dosta kilometara na njima čoveku prirastu za srce, posebno ako si visine 187 kao ja a ne zanimaju te kamile (Enduro itd) i toureri, zaista je retkost da se čovek tako lepo smesti i udobno vozi kao sa 9tkom. Pokušao sam sa novijim R-ovima ali ne mogu da se spakujem. Zbog ozbiljnih problema B,C i E modele bi zaobišao, a taj F zaista nema ni jednu manu, i ukoliko imaš osnovnog majstorskog iskustva može da traje praktično večno. Uz neki lagani restomod npr 4 degree ignition advancer, i malo jača klješta (F model već ima mnogo bolje kočnice od C i E) modela, to je maksimalno upotrebljiv, konkurentan motor današnjim, i jeftin za održavanje. Malo mi i nedostaje rad u garaži kao dok sam pravio GPz810 da budem iskren

@BokyBoy Table su im sklone tome, tj taj gornji sloj kojim je presvučena (materijal nalik izolir traci), posebno ako imaš kineski double bubble vizir koji tako projektuje sunčevu svetlost. Meni se na E modelu dobro držala sve dok nisam stavio kineski vizir sličan ovom iz oglasa pa je nakon par sezona počeo da "topi" taj materijal na istom mestu. Ne obazirem se na takve estetke stvari, svakako bih to doveo u stanje kako bog zapoveda. Evo i mog E modela u prilogu