Ostalo mi je nešto dana godišnjeg odmora od prošle godine, trebaju se iskoristiti u junu,neka lepa planinska moto tura se zamišlja u glavi. Ići modernim motorom? Pre 20 godina odgovor bi bio naravno, ali sada mi je to jako dosadna kombinacija. Dogovor brzo pada, kolega Marko sa ČZ 472 - 350 i ja sa ČZ 477 175 sport iz teme : Priprema za put praktično nema, brzinska provera guma, ranac na leđa i krećemo. Žena klima glavom i ne shvata da ja ne idem Kawom. Poslednje veče tek sledi zapanjena faca i "Ti sa onim malim ideš? Pa jesi li ti normalan?". Subota ujutru, krećem iz Vršca i idem do Smedereva, tamo se nalazimo budući da je imenjak iz Beograda i idemo polako preko Požarevca dalje. Spuštamo se na Petrovac, pored banje Ždrelo i ulazimo u Homoljske planine. Divan put za vožnju, krivina na krivinu, mašine pevaju. Prolazimo Krepoljin i stižemo u Žagubicu. Prva stanica Vrelo Mlave: Predivno mesto, i pomalo zapostavljeno na Google recenzijama. Pastrmke plivaju, i direktno odatle idu na roštilj u restoranu. Kolege bajkeri stižu iz Beograda sa klasičnim voznim parkom Honde NC750, TDM, Afrike i krste se kako smo stigli ČAK do tamo. Kažemo da smo tek krenuli Nakon divnog ručka, krećemo dalje na Jasikovo,Debeli lug i ka Majdanpeku. Konobar nam odmah govori da je put prilično loš i da ga lokalci izbegavaju pa se spuštaju čak na Bor da bi išli nazad za Majdanpek. Zahvaljujemo se na sugestiji i predlažemo da je to više opasno po gore pomenutu skupinu sa plastičnim motorima nego za nas. Pa ovi motori su stvoreni za taj teren Put kreće uzbrdo sa solidnim usponima i nečim što je nekada davno bio asfalt a sada se više ne zna šta je rupa a šta zakrpa. Takva deonica traje 40tak kilometara. Neverovatno kako ovim motorima to ne smeta uopšte. Ogibljenje je toliko mekano da samo plivamo preko rupa. U glavi već zamišljam kako bi bubrege ostavio tu negde da sam krenuo sa nekim drugim motorom iz garaže. Vozimo bez ikakvih tenzija i napetosti, nemamo nikakav plan i program, gde nam se staje da popričamo tu i stajemo. Saobraćaja na ovom putu apsolutno nema. Za tih 40 kilometara možda smo 2 vozila videli. U Jasikovu skrećemo za Leskovo, zatim Debeli Lug i ulazimo u Majdanpek. Sipamo gorivo i idemo na vidikovac iznad grada. Motori su velika atrakcija i gde god da stanemo kreće okupljanje, slikanje, "koliko su stare" itd. Plan je bio da spavamo na Dunavu u Donjem Milanovcu, ali ne sečemo direktno odatle, već idemo dole opet ka Rudnoj glavi i u Klokočevcu se uključujemo na put koji gore vodi ka Dunavskoj magistrali. Predivan put, dobar, skoro urađen, krstarenje iz krivine u krivinu. Prolazimo Miročku dolinu, i stižemo predveče u Donji Milanovac. Parkiramo motore u smeštaju i odlazimo u kraći obilazak Hotela Lepenski vir, Keja u Milanovcu itd. Sutradan, doručak, bez žurbe... "Krenemo kad krenemo" stil. Uključujemo se na Dunavsku magistralu i krstarenje do tvrđave Golubac. Odatle nastavljamo za Veliko Gradište i Srebrno jezero... Put nastavljamo dalje ka Ramskoj tvrđavi i prelazimo na skelu za Staru Palanku... Šta ćemo dalje? Pa normalno, kupanje na Belocrkvanskim jezerima... Nakon ručka i kupanja...Idemo na ultimativno mesto... Češko selo. Čim smo stali ispred muzeja u selu, istrčava čovek sa oduševljenjem i viče "Jao vidi Jawe". Zove nas odmah na hladnu Kofolu, njihovo nacionalno piće koje im stiže redovno iz Češke. Vikend se bliži kraju, sutra se radi, polako nam se razilaze putevi, drugar Marko ide preko Dubovca i Gaja za Beograd, a ja kući za Vršac. Prelepa tura od 500+km. Kvarova nikakvih nismo imali i motore u toku puta nismo ni pipnuli što se kaže. Sipali smo gorivo na istim pumpama do čepa i potrošnja je kod mene bila oko 3.6 l/100km a na 350 je bila oko litar veća. Toliko o onim bajkama "10 litara itd". Ono što je najzanimljivije u celoj priči, da sam sišao sa motora oba dana prilično odmoran, a imam inače velikih problema sa leđima, i svaka duža vožnja inače na Japancima kod mene iziskuje nešto za bolove tipa Actasulid itd. U ovom slučaju ništa. Neverovatno kako su ovi motori udobni, a put je prvog dana bio sve samo ne cruising. Sa ovakvim motorima počne čovek da oseća stvari na koje inače ne obraća pažnju. Miris šume kroz koju prolaziš...Svežina kad uletiš sa sunčanog dela u hladovinu...Vrhovi u daljini... Baku koja nosi drva na leđima daleko od puta... Nije sve u brzini i elektronici. Pozdrav svima i vidimo se negde na putu!

Da vas podsetim kako su zvučali motori nekada...

Plavo/ljubicasta:

Svaka čast na prodaji. Neko će se lepo navozati. Ne mogu da ne komentarišem cene koje su generalno u rangu naučne fantastike za polovne motocikle trenutno. Ja sam 2017, znači pre 7 godina, kupio ZX9R F model (2003 god) vrlo sličan tvom i platio ga 2200e. Što se kaže bez ulaganja, prva boja, potrošni materijal dobar, čak je bio i registrovan. Lično mi je 3000e+ za velikoserijske motore stare preko 2 decenije ipak nerealno. Kad vidim Suzuki K5 1000 za 6000e, a i on će 20 godina još mi je tužnije.

Kako slikati motor star više od pola veka? Pa filmskim aparatom, normalno.

Češko selo Č

Te 6to klipne Tokico čeljusti ne treba uzimati ni na poklon, posebno sada kada imaju 25 godina. Imao sam ih na ZX9r i za 3 sezone jedno 6 puta skidao i razrađivao. Nisu valjala ni kao nova. Stalno neka strana brže izlazi, ili glavi pa ne vraća. A plus ne koči ništa specijalno ni kad je u top stanju u odnosu na ostalo iz tog vremena. U roku od odmah su ih u fabrici zamenili i izbacili, već naredne godine je ZX9R dobio 4klipna koja uopšte nemaju te maintenance probleme a i bolje koče. Ovo nije pravac u kome treba razmišljati za upgrade, my 2 cents.

Malo vožnje po okolini Vršca... I onda odlazak do mog oca, koji je prvo sa nevericom gledao sa terase u nju, pa reče "Stoji na istom mestu kao pre 55 godina".

Ostao sam dužan par slika. Kao što je i planirano, motocikl je registrovan (Da, bez žmigavaca kako je i izašao iz fabrike ), i vozi se. Ako bog da, i otac bi trebalo da je provoza koji krug i da se podseti 1969. godine

AP Racing. Ne sinter već organic.

Nema od farbanja grana ništa. Posebno na motoru koji nema oklop. 2 vožnje po kiši i ima da ti progori boju gde hladna voda pljusne na vrelu granu. Bez obzira na pripremu i kvalitet boje. Fabrički ceramic coated crna itd je drugo. Sve firme koje postoje u Srbiji i šire: VHT, Dulux, Simonix, PJ1, Motip...Been there done that. Na kraju gurneš ruku u džep, kupiš lepo stainless steel sistem kako i dolikuje tom motoru i uživaš. Na svake 2 godine ispoliraš ako ne želiš da budu ljubičaste na pregibu i to je to. Za 900R bar ima da biraš izduva za 600-1000e novih.

Nazalost prelivanje se desava i u voznji. Na vecim obrtajima na otvorenom putu moze i da sagori taj visak donekle, ali cim stanes na neki semafor i motor radi na leru cilindri se zalivaju.

Nema nedoumica, zaliva.

Prelivaju ti karburatori 101%, vozim taj motor samo 15 godina Još ako nemaš centralni štender već samo ćopavu, eto belaja. Iglice su vrlo retko uzročnik problema. Najčešće pušta gorivo oko samog sedišta iglice (ono se vadi iz tela karburatora, drži se na jednom šrafu), i ima na sebi naravno o-ring. Tu prvo popusti. Pored toga visina plovka, ti Mikuni BS34 su jako osetljivi na to, obavezno proveravati na stolu sa cevčicama gde je pravi nivo posebno kad se stave u položaj kako stoje na motoru, i naravno testirati uz nagib (ćopava). Nemoj slučajno da bacaš pare na bobine i struju, to je kod njih "300 do 500 godina vek". Dok motor stoji karburator nalije gorivo u cilindar (Čak i ako imaš elektro ventil u njima ima mnogo goriva) i tako mokra svećica ne baca varnicu. Kad je izvučeš siguran sam da je čađava crna, jer se gorivo samo gomilalo bez detonacije. Znači jedan dobar remont karburatora je na redu.

Na prodaju odličan drumaš desetobrzinac, sa dosta dodatne opreme. Ram je veličine 56. (Ja sam 187cm) Lula: SR Royal Kočnice: Dia Compe Drop Forged dvostruke napred i pozadi Gume: 23-622 (Continental Grand Prix) Hromirane felne bez tačkice oštećenja (kao ogledalo) 10 brzina (2x5) Menjači Sachs Huret Duple poteznice za kočnicu tako da možete kočiti i dok su vam ruke gore na volanu. Šticna: Zoom Sedište: Scout vader Nova traka volana Force Nisam nikakav preprodavac, bicikl je kod mene preko 15 godina. Maksimalno održavan, sve u odličnom stanju. Pakne, lanac, sajle - sve ok, nikakvih ulaganja nema. Razlog prodaje: Nemam vremena da ga vozim i stoji. Cena: 280e Kontakt: 061/132-64-00

Ivica Stanojevic - Niš (0606719700)

Bukvalno poslednji detalj na motociklu - obnovljeno sedište. Štep, raspored šavova je isti kao na fabričkom.

https://pipeburn.com/killer-kwaka-kawasaki-gpz750-by-marco-visacki/

Neko sa strane ko nije prošao kroz ovako nešto, uglavnom bi rekao nešto u stilu "Lepo, malo ste je picnuli". Mogu samo reći da je potpuni restomod na mojoj Kawi GPz810, sa sve menjanjem kompletnog vešanja, ogibljenja, kočnica sa modernog motora, prelaska na 810cm3, pa i farbanja bio sa tehničke strane dečija igra u odnosu na posao koji je zahtevao ovaj mali motorić. Kod Japanaca je to sve u stilu "skinem staro, napravim na CNC-u adapter, i stavim novo". Kraj priče. Ovaj ČZ je pojeo toliko radnih sati da neko sa strane ne bi poverovao, i da nije bilo prijatelja Marka koji je daleko smireniji i sam rešio tonu stvari budući da je daleko vičniji sa strugom, aparatom za varenje, pravljenjem električnih instalacija od nule, itd, pitanje je u kom pravcu bi se sve odvijalo, a evo i zašto: 1) Količina "čačkanja i pipanja od strane nestručnih lica" koje MZ, Jawa, ČZ motori prežive za tako male kilometraže na ovom podnevlju može da se uporedi sa kvakom na vratima gradske pošte. Bukvalno je retkost da je bar neki deo netaknut. Tek kad se sve rasturi kreće "Ovde je zalomljeno, ovde je polomljeno, ovde je prozviždao navoj, itd." - Čini mi se da na Kawi 1 navoj nisam razbušivao nakon 40 godina. 2) Izvorno su dolazile sa krajnje primitivnim sistemom montiranja (Sve lim na lim, bez gumenih čaura, distanci, silenblokova), i ako to planirate da malo unormalite čeka vas tona strugarskog rada - kao u ovom slučaju. 3) Od zamenskih delova ništa skoro ne paše šraf na šraf i sve traži doradu, bušenje, brušenje itd. 4) Ne vidim drugi način da se izborite sa tom količinom korozije i svega osim peskiranja/prajmera/plastifikacije. Trebalo bi napomenuti i timeframe: Po motocikl sam išao 10.oktobra 2023, a slika retrovizora je od juče, znači faktički je urađena za tri i po meseca, ali se radilo na svim frontovima u isto vreme. Delovi na hromiranju, delovi na farbanju, nas dvoje na pripremi i mehanici, i još smo za neke stvari morali dosta da čekamo delove iz Češke. Ali kad je vidim kako je ispala, srce mi je na mestu.

Jedna od sitnica koja je preostala da se namontira jeste retrovizor. Zvuči jednostavno ali nisam hteo klasične retrovizore kojih ima na svakom uglu, već sam hteo nešto iz perioda kad je taj motocikl bio nov, a stariji će se setiti da su se tada koristili retrovizori koji se montiraju na kraj volana, hromirani. Na kraju sam uspeo da nađem tako nešto - novo. Materijal: polirani aluminijum/brušeni aluminijum. I namontirano na motocikl:

Ovog proleća motor puni 50 godina. Došao je i trenutak da se udaljim par metara od motora i vidim kako to sve izgleda. Preostaje par zaista sitnica, npr sedište da stigne sa sređivanja (Za potrebe slikanja i vožnje pozajmio sam ovo sa 350 modela), ugradnja kontrolne lampice za dugačko svetlo i retrovizora koji ide na kraj volana. I na kraju kratak snimak sa probne vožnje: Biće još slika kad otopli sredinom marta i dobije tablicu. Nadam se da ste uživali bar delom koliko i ja tokom ove restauracije. Otac je oduševljen kako izgleda i jedva čeka da napravi bar mali krug i podseti se kako je to izgledalo kad je 1969 preuzeo novu iz radnje.

Idemo dalje... Auspuh nije bio loš koji je došao sa motorom ali je imao dva problema: 1) prigušivač je definitivno bio oštećen sudeći po zvuku 2) na jednom mestu je procurela nekad akumulatorska kiselina ili nešto slično i oštetila hrom. Ispolirao sam ga i to oštećenje se nije mnogo videlo ali sam ipak rešio da proverim da li mogu naći bolji auspuh čisto iz estetskih razloga. Kao što znate 477 modela u principu nema u ovoj zemlji. Ali 350 ima višestruko više. Međutim nisam bio siguran odgovara li levi auspuh sa 350 na 175. Izgledali su isto na oko ali za kačenje nisam bio siguran. Međutim kaže moj imenjak i učesnik u projektu da je uporedio njegove sa 350 i da to izgleda zaista isto, uključujući i kačenje. Nađem na kupujemprodajem čoveka koji prodaje polovne delove, i pošalje mi ceo lonac levi sa 350 za malu sumu novca. Kad je stigao ispregledao sam ga i rešio da napravim kombinaciju, telo auspuha i prigušivač od 350, a zadnji kraj od 175 jer je moj bio u boljem stanju na tom krajnjem delu. Stavim plastificirani nosač i nove šrafove, I na kraju je sve to izgledalo ovako: Zatim se prešlo na zadnje amortizere. Amortizeri na motoru su cureli, a evo i zašto: Osovini nije bilo spasa. Dok smo premeštali motor u toku rada, stavili smo privremeno amortizere sa 350 (472), koji su i duži i širi od 477 modela. Takođe smo uvideli bitnu stvar. Ako je amortizer duži od originalnog, ne može da se namontira nosač auspuha kako treba. Znači rešenje za moj problem u vidu montiranja dobrih 350 amortizera nije mogao da prođe. Igrom slučaja imam prijatelja sa kojim sam vozio Moto Klasik Šampionat, koji ima sigurno par desetina klasičnih motocikala. I setim se da je imao i jednu 477 u delovima. Pitam ga da li ima amortizere, ima! Vrlo lako se dogovorismo oko cene. Ako čita ovo, pozdrav za Vladimira! Rasturili smo ih i iskoristili sa njih samo osovine. Telo je ostalo moje plastificirano, hromirani delovi su ispolirani, a opruge sam stavio nove iz Češke. Na slici sa leva na desno: Amortizer od 350/472, nova opruga za 477, stara opruga sa 477 koja je bila na motoru. Stavljeni su novi semerinzi, sipano je novo ulje, i spakovano: Na kraju namontirano na motor: Nastaviće se...

Neću imati žmigavce, našao sam tehnički pregled gde može tako ako donesem originalnu brošuru iz 1960tih kao dokaz da ih nije imala.

Da nastavimo priču dalje. Pravljenje nove instalacije, uspostavljanje valjanog punjenja akumulatora i rešavanje problema poznatog kao regler: Pa da krenemo: Instalacija na motoru nije bila loša generalno. Može se reći da je bila 90% originalna, iako se na MZ, Jawa,ČZ motociklima obično umeša svaki stanovnik sela sa svojim modifikacijama "i unapređenju" instalacije ali ovde nije bilo mnogo prekrajano, ali su žice bile prilično krute i to mi se nikako nije sviđalo posebno zbog dela oko volana. Tako smo rešili da celu instalaciju napravimo novu, ali ne tako što ćemo kupiti iz Češke novu komplet jer je to Kineska instalacija, nego bukvalno sami po ugledu na staru i fabričku šemu motocikla. Hteo sam da to napravim novo, regler originalni očistimo, naštelujemo, proverimo dinamo, stavimo obične sijalice (Ne Led koje će kasnije doći radi uštede struje), baš da bih video gde sam što se tiče voltaže.Nisam hteo da odmah stavljam LED koje sam imao spremne i na taj način maskiram problem, već me je interesovalo pravo stanje. Brinulo me je to što se u ono vreme ti motori nisu vozili sa svetlima 100% vremena kao sada, plus ću se ja dosta voziti po gradu sa njom na niskim obrtajima i nisam želeo da dolazim u problem oko toga. Takođe na mojoj je bio fabrički dinamo od 45w, originalan. Originalni regler je otvoren: Očišćen, naprskan kontakt sprejem. PAL regler ima u sebi 2 seta platina koje se u toku rada mehanički pomeraju i prave vezu sa jednim od 2 kalema. Kućište sam ispolirao, svi elementi u njemu su delovali ok. Onda smo počeli sa instalacijom: Svi kablovi, konektori, su stavljeni novi naravno. Sprovedena je na najbolji mogući način približno kao i fabrička: Cela instalacija je napravljena za jedno veče. Sve to ide brzo budući da ona nema žmigavce, komutator, cdi itd kao moderni motori. Povezano je sve i upalili smo motor. Na leru tinja lampica za punjenje, čim se dodirne gas i najmanje ista se gasi. Kada se motor zavrti u obrtaje i skine klema od akumulatora, on može da radi samo na svojoj struji. To je po merilima mog imenjaka i saučesnika u projektu ispravan sistem Jawa/ČZ punjenja. Međutim mene je interesovala voltaža, posebno sa svetlima, i nažalost imao sam i šta da vidim. Na leru - ne puni ništa Na srednjim obrtajima 6.1v (tek neko slabo punjenje, praktično ništa) Na punim obrtajima 6.4v Odmah mi je bilo jasno da to neće funkcionisati i da će LED sijalice samo ublažiti problem. Prešli smo ne štelovanje reglera, ali su razlike bile praktično neznatne, punjenje je bilo prisutno tek na praktično punim obrtajima. Šta raditi dalje? Prva ideja je bila nabavka jačeg dinama, jer su u kasnije modele 350 sa žmigavcima stavljali dinamo od 75w, i on naravno paše šraf na šraf, ali ja sam hteo da idem drugim putem. Hajde da ostavimo originalni 45w dinamo, ali umesto originalnog mehaničkog reglera iz Češke poručim namenski elektronski za nju. Pa ako zaista i sa novim reglerom ne puni valjano, onda ću ugraditi jači dinamo kao poslednju slamku nade. Vrlo je mali, veličine kutije šibica, i vezuje se praktično isto kao i originalni. Postoje 2 modela, i bitno je da znate da li vaš postojeći sistem ima pobudu preko minusa ili plusa (u zavisnost od tržišta, radile su se 2 opcije). Regler nije skup, oko 30e. Stigao je i odmah smo skontali da ga možemo namontirati u kućište originalnog reglera, izbacivši ceo mehanički mehanizam starog, tako da će sa strane motocikl izgledati identično. I onda palimo motocikl. Na leru: ~7v: Na već srednjim obrtajima 7.5v: Savršeno punjenje, i pored fabričkog dinama od samo 45w, samo zahvaljujući elektronskom regleru. Znači nemaju problem slabog dinama kako naš narod voli da priča, već su regleri loši. Nažalost kod nas se ne prodaju novi elektronski, samo mehanički, tako da to morate rešiti poručivanjem online. Ovo je unapređenje koje bih naveo kao apsolutno obavezno svakome ko se uhvati restauracije bilo koje Jawe/ČZ/MZ. Sada ću moći da se bez brige vozim i na manjim obrtajima bez brige o punjenju akumulatora. Nastaviće se...