Imao sam APN sa tim kompletom početkom 80-tih prošlog veka, lepo je to išlo uz stalno čačkanje, ali klip i cilindar su trajali otprilike sezonu, a onda bušenje i nov klip pa ispočetka... do 42mm. Za divno čudo radilica je sve to izdržala. Najbolji izduv u to vreme bio je originalna "pištaljka" od kros juniora. Pričale su se lovačke priče o magičnih 100km/h, ali ja to nikada nisam doživeo. Najveća brzina je bila oko 90km/h.

Postoji, ako još uvek radi: Pantić Miloš, Branka Krsmanovića 15, Beograd. tel.011/412-871 radnja, 011/836-1394 kućni. E, sada da li se ulica i dalje tako zove... podaci su sa stare vizitkarte, kada sam koristio njegove usluge. Kod njega sam u radionici video i poznatog beogradskog majstor Spaleta kako podiže sa obrade radlicu i ležajeve od CBX-a. A evo i svežijih podataka: 1. Marko,064/956-6092, Beograd 2. Crnobrnja, Vojvode Stepe 56, Voždovac Telefon: Tel/Fax: 011/2462-173 E-mail: delovimotora@yahoo.com Sajt: www.crnobrnja.com

O.K. hvala na odgovorima, i meni je palo na pamet da sipam ATF, imam fork oil SAE 10 koje mi je delovalo dosta gušće od onog koje je bilo u amortizeru.

Znači ako je ispušteno ulje i na ventil uduvavam vazduh on može da izlazi na crevu za spajanje sa amortizerom? Naime, imam jedan amortizer od GSXR-a sa separatnim rezervoarom za gas - azot, na kome je ventil za regulaciju tvrdoće i ventil za pumpanje, u kome nije bilo pritiska gasa. Promenio bih mu ulje, pa se pitam da li je dovoljno samo ga posle toga nduvati azotom i do kojeg pritiska? Na njemu piše samo da sadrži azot pod pritiskom, ali ne i koliki je. Ali pošto ima ventil verovatno je predviđen za dopumpavanje? I još jednom - koje ulje?

Kada se već priča o amortizerima... postoji li neka membrana koja razdvaja gas i ulje u dodatnom rezervoaru? Kojim uljem misliš da napuniš amortizer?

Strašno! Prošle nedelje sam se vratio sa odmora u Vrnjačkoj Banji. Zadnje tri godine redovno smo ručali u njegovom restoranu kada smo boravili u Banji. Nikada ga nisam video da vozi motor. Bio je tu samo neki skuterčic koji je sluzio za nabavku sitinica za restoran. U jednom dvorištu u blizini viđao sam neregistovani srebrni pegaso, ako je to taj na kom je stradao. Na toj, inače blagoj krivini uzbrdo, je i stanica turističkog vozića, a sam put je jednim delom pešačka zona, uvek ima pešaka jer je tu ulaz na izvor i prilazni put bazenu. Dok sam sedeo u restoranu često su tuda zujali skuteri i poneki veći motor, svi naravno bez kacige, i bilo je pitanje trenutka kada će neko da nastrada. Međutim, ovo što se desilo je gotovo neverovatno, ako se dobro sećam uz ivicu puta su postavljene betonske žardinjere ili klupe, a sam izlog je odvojen platoom od nekih 15-20 metara, i još su u njemu postavljene vrlo masivne skulpture od drveta i metala. Dakle, promašio je žardinjere, prešao preko platoa, probio izlog, promašio sve skulpture i izašao na drugu stranu! Možda jedina srećna okolnost u ovoj tragediji je što je ove godine "Snežnik" bio zatvoren, pa nije bilo puno ljudi. Stvarno mi je žao čoveka, znao sam ga površno kao gost restorana, bio je uvek ljubazan i vedar. Iskreno saučesće njegovoj porodici i prijateljima.

Baš tako, Lale kažu Rada (pravo ime Radoslav, među bajkerima poznat i kao Tata Rada).

Dovoljno. Sve što sam napisao je iz ličnog iskustva. Tačno, ali tu govorimo o onih nekoliko procenata, a na ta mesta je takođe moguće stići i nekim drugim vrstama motora mnogo lakše i udobnije. I na kraju, ko dočeka moto penziju najčešće završi na nekom BMW-u ili HD-u!

U Pančevu "Aruna". Vlasnik (Rada) je zagriženi bajker, nekada je vozio trke.

Takozvani R motori su pre svega neudobni - posle sat vremena vožnje bole zglobovi, leđa, kolena, a o suvozaču da ne govorimo. Skupi za održavanje - gume, lanci, lančanici, pločice, svećice, ulja ... traje relativno kratko, a zbog performansi zahtevaju vrhunski kvalitet. O preskupoj plastici da i ne govorim! Komplikovani su - uglavnom imaju četiri cilindra, pa gotovo svaki kvar treba pomnožiti sa četiri, retki su majstori i servisi koji mogu kvalitetno da ih popravljaju i održavaju. R motor u top formi je prava retkost, jer zahteva stalno "čačkanje" Brzo zastarevaju - svake godine se pojavljuju novi jači, brži, bolji modeli, čime automatski obaraju cenu primercima starim par godina. Preterane performanse - snagom od 150 i više KS do pre par godina u GP i SBK je moglo uspešno da se nosi nekoliko desetina vozača u svetu, a danas tom snagom raspolažu motocikli u redovnom saobraćaju kojima upravljaju vrlo malo ili potpuno neobučeni vozači. Vrlo ograničena upotrebljivost - nizak klirens i kratak hod ogibljenja, ograničavaju ih na dobre asfaltne puteve, položaj vozača i ograničena vidljivost ograničavaju gradsku upotrebu, nemogućnost nošenja prtljaga ograničava putnu upotrebu,... dakle, samo staza, a toga kod nas nema! Vozači - možda 5% vlasnika R motora moze da iskoristi njihov potencijal, i da ih stvarno vozi, svi ostali se samo vozaju! Zaključak: racionalno gledano, posedovanje R motora je potpuni promašaj. I pre nego što navalite sa minusima : Napomena: za svojih 30 godina motociklističkog staža nikada nisam imao terenski ni custom motocikl.

Kad se već priča o pumpama, evo još jednog slučaja možda nekome pomogne... Kada sam išao na bike-rock misiju na auto putu negde pre Smedereva, motor je počeo da trokira, prebacim na rezervu, ništa - trokira i dalje. Isključim se iz grupe i stanem na prvoj benzinskoj pumpi. Pretpostavim da me zeza pumpa za gorivo jer se to i ranije dešavalo, jedino mi je bilo čudno jer sam prethodnog dana ošmirglao i poravnao kontakte na pumpi. Malo kuckanja po pumpi, to je pomagalo i ranije, i posle 10-tak minuta "bajanja" i lupanja pumpa proradi. Na Lozovičkoj česmi napunim rezervoar do vrha i do Kosovske Mitrovice, uz punjenje do vrha u Kraljevu, više nije bilo problema. U povratku negde ispred Raške slični simptomi, stanem i na prvoj pumpi napunim rezervoar. Po mojoj proceni u rezervoaru mi je bilo ostalo 3-4 litra. Dalje bez problema negde do Smedereva, gde sam opet morao sa stanem na auto putu u žutoj traci,i posle 10 - 15 minuta ubeđivanja pumpa proradi. Na sledećoj benz. pumpi opet sipanje do vrha, i opet procena da je u rezervoaru bilo 3-4 litra. Do Pančeva sam stigao bez problema, a i sledećih nekoliko dana vozikanja po lokalu sve je bilo u redu, dok nisu počele ove vrućine. Problem se javlja uvek kada dođem blizu rezerve a jako je toplo. Stavim prst na čelo i razmislim... Kada sam farbao motor sa donje strane rezervoara i na unutrašnjoj strani rama bila je fabrički zalepljena termoizolacija od penaste gume, da motor ne bi grejao ram i rezervoar, odnosno gorivo u rezervoaru. Naravno, pošto sam originalnu izolaciju pokidao prilikom skidanja, motor sam sklopio bez nje. Šta se u stvari dešava? Prilikom forsirane vožnje po auto putu motor intenzivno greje gorivo u rezervoaru, a posebno ako je agregat malo pojačan pa se više greje, i kada količna padne ispod kritične da više ne može da se hladi preko zidova rezervoara, zagrejano gorivo, koje u normalnim uslovima svojim protokom hladi pumpu, počinje da je zagreva i ona uskoro prestane sa radom. To što sam ja lupao po pumpi u stvari nije ništa vredelo, već samo hlađenje od 10-15 minuta i sipanje svežeg (hladnog) goriva. Sada mi je tek postalo jasno zašto suzuki RF900 ima one ružne škrge na bočnim oplatama ispod sedišta baš na mestu gde je pumpa za benzin, a koje ja na svom motoru nemam (RF600)! I jedan mali trik za pregrevanje pumpe za benzin: obmotati je mokrom krpom i povremeno krpu kvasiti vodom, može dosta daleko da se stigne, a do prvog servisa sigurno! Ja sam se toga setio dok sam stajao u zaustavnoj traci auto puta, ali flašicu sa vodom sam bacio jer sam mislio da mi više neće trebati...

Yugo otisao, moze lock!

Yugo je model junior, a on nije imao dodatna zadnja svetla, lajsne na vratima, policu ispod kasete za radio, grejac zadnjeg stakla, plasticna podkrila itd. Grejac zadnjeg stakla, podkrila, radio i jos po neku sitnicu za koju sam mislio da mi je neophodna sam ugradio naknadno, a izgled mi nije nesto bio bitan, pa stopaljke, lajsne i ostalu sminku nisam. To su serije koje su sklapane od delova preostalih od "posla veka" sa Amerikancima, tako da su komponente "Iskra" , "Jugoplastika", "AP",itd. koje su prosle kontrolu za izvoz. Imao sam i jedan noviji Yugo 55, ali njega sam se brzo resio jer je bio mnogo losiji, i sklapan od svega i svacega ( delovi od floride, raznih verovatno turskih delova za fiat, rumunska elektrika i elektronika,...) Modeli junior su bili uglavnom 45, ovo je jedan od retkih 55. Oglasio sam jedan obican jugo sa kojim ne znam sta bih, a ovde se razvija polemika kao da je neki redak model jaguara ili RR! Ali ako ima jos radoznalih , evo telefona pa ko ima pitanja: 064/94-25-322

Yugo 55 junior, 1990. Registrovan do avgusta 2011. Auto je kod mene od 1995. godine, redovo servisiran i održavan, krpljen i zafarbavan, kako to već ide kod zastave. Korišćen kao porodični auto, dakle letovanja, zimovanja, posao, škola,... Ništa tuning-styling, standardan yugo. Prešao 140 i nešto hiljada (koliko piše na satu), i dalje se vozi. Generalna rađena na 120000km, vraćen na standard, ne troši ulje ni vodu, samo benzin. Nema plin, nema kuku. Kupio sam drugi auto pa mi je nekako previše da registrujem dva automobila i motor. Već neko vreme se vrti po lokalnim oglasima, interesenata ima ali izgleda para nema, ljudi nude svakave zamene. E, pa kad smo kod zamena, ako već mora, onda bih radije menjao za neki motor! Dakle, ako neko ima kakav motor, i ne zna sta će sa njim, a treba mu auto - evo prilike. U obzir dolazi i neispravan, havarisan, u delovima, bitno je da ima papire, a ako mi je interesantan može i manja doplata. Prednost imaju italijanski motori. Vrednost Yuga u zameni 500 eura, za keš - kako se dogovorimo. Evo i sličica pomenutog:

Vidim tema se razvija. Sema je O.K. to je klasican sklop, proveren vise puta u raznim varijantama kao fotoosetljivi prekidac, a zamenom foto elementa termistorom koriscen je i kao termoprekidac. Upotreba PNP tranzistora je iz prakticnih razloga - da bi se koristila masa kao treci provodnik sa davaca, jer originalni davac ima dve zice, a trebale su mi tri. Stvar radi vec vise od godinu dana. Najvise me je brinulo da li ce klirit preziveti zimu u rezervoaru punom goriva. Naravno, postoje i sofisticiraniji sistemi (mikrokontroler), ali i primitivniji (originalno resenje). Ideja je bila napraviti zamenu za original sa materijalom kojim sam u tom trenutku raspolagao.

Imam komplet okasto-viljuškastih ključeva marke "Gedore" Made in India, u veličinama 8-19, koje je moj otac doneo iz Trsta davnih sedamdesetih godina prošlog veka. Kupljeni su na rasprodaji po nekoj smešnoj ceni, jer je u kompletu nedostajao ključ OK12, a bila su spakovana 2 komada OK13. Napominjem da moj otac nije bio neki stručnjak za alat, nego je uzeo jer su bili jeftini. Ključevi i danas izgledaju kao novi, a preživeli su sve moje motore i sva (nestručna) majstorisanja! Inače alat najčešće nabavljam na pančevačkom starom buvljaku, a to je više "lov" nego planirana kupovina. Često se naleti na kvalitetan komad po povoljnoj ceni. Poslednja takva kupovina je bio OBD2 čitač kodova za 1000 din, jer prodavac nije baš bio siguran čemu to služi, i ubeđivao me je da je to nešto za kompjuter jer je u paketu bio CD sa programom i kodovima grešaka. A nikako ne mogu da prežalim klešta za osiguranje šrafova uvrtanjem žice - ko se bavio moto trkama zna o čemu govorim, tako su se osiguravali šrafovi na kočionim čeljustima i sl. dok nisu počeli masovno da se upotrebljavaju "loctite" i ostali tečni osigurači. Nismo se dogovorili oko cene...

Dobro, pošto vidim da ima zainteresovanih za rešavanje večitog problema skupih lakocrkavajućih NTC senzora za nivo, postavljam moje viđenje rešenja. Pretragom po internetu i literaturi našao sam interesantan sistem merenja nivoa goriva - optoelektronski. Davač je malih dimenzija, prečnika 10-12mm, jednostavno se postavlja tako što se probuši zid posude (naravno, prazne!) ureže navoj, ili zavari nazuvica na visini nivoa koji treba kontrolisati i poveže sa odgovarajućom indikacijom. Sva potrebna elektronika je u samom davaču, a izlaz daje logičku nulu ili jedinicu. Dakle idealno, ali... osim što je skupo vrlo teško je i nabavljivo za pojedinca (bajkera) Dakle, da vidimo šta se ima po kutijama i fijokama da se nešto napravi za male pare a da ima istu funkciju. Pošto je materijal skupljen sa svih strana, ne mogu da dam baš tačne oznake elemenata, ali sklop je toliko jednostavan da dozvoljava velike tolerancije. Glavni elementi su IC LE dioda - može i ona iz daljinskog upravljača za TV (LD271), a fotoelement moze da bude fotodioda, fototranzistor, fotootpornik - bitno je da reaguje na IC spektar i da fizički može da se upaše u sondu. U prototipu je korišćen fotoelement iz starog čitača bušenih kartica za kompjuterske sisteme ( ako se iko toga seća!) Najveći deo posla je izrada prizme i njena montaža umesto NTC davača. U prilogu sam dao dimenzije za suzuki, materijal je providni klirit koji treba da bude otporan na benzin. Površine koje treba polirati označene su na crtežu. Bitno je da su koliko toliko providne, ugao nije kritičan već da budu simetrične, opet koliko je moguće. Dioda se pali kada vrh ostane iznad nivoa tečnosti - prema nacrtanoj šemi, mada uz malu prepravku moguće je i obrnuto. Dakle, za datu šemu vrh sonde je okrenut ka dnu rezervoara i on definiše nivo kada će se upaliti signal. Dobra stvar je što pokazivanje ne zavisi od hemijskih osobina tečnosti, već optičkih - providnosti, pa prilikom eksperimentisanja može da se koristi voda. I još jedna napomena, koriste se dve žice koje su i ranije bile povezane na NTC davač, a treća je masa rezervoara. Ako je rezervoar ugrađen na gumene amortizere, potrebno ga je povezati sa masom. Uostalom, sve je u prilogu. Nivo goriva Šema (1).pdf Nivo goriva Davac (1).pdf

Strasilo imam resenje za tebe. Kod mene na RF-u funkcionise već neko vreme bez problema, kosta par evra i može da se upaše umesto NTC davača koji je bio ranije bez prepravljanja rezervoara. Potrebne su dve zice koje već postoje i masa koja takođe postoji. Radi beskontaktno, optoelektronski, glavni elementi su IC dioda, fotootpornik i parče pleksiglasa koji uz malo elektronike reaguju na razlicito prelamanje svetla kroz tečnost i vazduh, pa pale LED kada senzor ostane suv. Nemam sada vremena da crtam semu, ali ako si zainteresovan postaviću.

Tačno. Ali da li su svi upoznati sa tom činjenicom? Kod motora sa vakuumskim karburatorima, potpritisak koji nastaje kurblanjem ili anlasovanjem često je nedovoljan da potpuno otvori šibere, pa su rezultati merenja sa punim gasom ili bez gasa gotovo identični. U uputstvu za manometar koji imam uopšte se ne pominje da treba potpuno otvoriti usis. Sećam se svojih pokušaja merenja kompresije na potpuno novom ETZ 250, manometar je od onih univerzalnih koji se ne uvrću u već imaju gumeni konus koji se pritisne na otvor za svećicu dok se meri. E sad, u isto vreme treba držati manometar, kurblati i držati pun gas, a samo dve ruke! Naravno rezultati su bili u skladu sa postupkom. Dok npr. kod malog dvotaktnog kawasakija KR1, merenje je pokazalo da su cilindri dobri, a kada sam ga otvorio na jednom klipu je imao polomljenu donju kariku. Sintetičko ulje i veća brzina klipa prilikom kurblanja su bili dovoljni da pevare.

Telefon?

Ovo je kompresioni odnos i nema veze sa pritiskom ("kompresijom")koji se meri manometrom. Kod MZ-a merenje kompresije nije baš merodavan podatak, jer je dvotaktaš pa mnogo zavisi od kvaliteta dvotaktnog ulja, jačine mešavine, brzine kurblanja, otvoren ili zatvoren šiber, stanje filtera... Ako pali i pristojno vuče dobro je! U manualu za MZ imaš postupak podešavanja kompresionog odnosa - postoje aluminijumski dihtunzi različite debljine. Ako je kompresioni odnos veći od 10,5:1 motor radi "tvrdo" i bučno sa regular benzinom. Ali i sa ovim ne bi trebalo da imaš problema, ako je do sada radio. U menjač ide ulje SAE 80 prema fabričkom uputstvu, ali u svakom slučaju menjačko a ne motorno ulje! Verovatno sa motornim uljem menjač ide lakše, ali i delovi menjača se brže habaju. Manji šraf na karteru nije drugi čep za ulje, i ne diraj ga! To je aretacija lera i ima oprugu i kuglicu koja obično ispadne i izgubi se! Veliki šraf je čep koji ima magnet za prikupljanje opiljaka, pored njega prilikom ispuštanja ulja treba odviti i najniži šraf na levoj dekli da iscuri i zaostalo ulje iz nje. Na levoj dekli je i šraf koji služi za merenje nivoa ulja - negde u visini poluge menjača. Ulje se sipa dok ne počne da curi iz tog otvora, a to je oko 0.9 l (900 ml), naravno, motor mora da stoji na centralnom štenderu. Potrošnja MZ-a je oko 5l, zavisi od uslova i režima vožnje, preko 110 km/h se naglo povećava.

Nažalost, a činilo se da se sve dobro završilo. Saučešće porodici i prijateljima.

I kako sada odgovoriti na ovakve postove? Ovo me samo dodatno uverava da sam u pravu što sve manje posećujem moto skupove. Koncerti na skupovima me mnogo ne interesuju, jer se bendovi uglavnom ponavljaju od skupa do skupa, a poplava tzv. tribute bendova samo svedoči o krizi u kojoj se rok muzika danas nalazi. Dobar deo muzike koju oni izvode svojevremeno sam slušao uživo u originalu, pa zašto bih sada slušao plagijate, pogotovo što zbog muzike nisam ni došao na moto skup. Ah da, dovoljno sam mator da nemam roditelje koji bi mi zabranjivali noćne izlaske... umrli su. Šta fali motorima od 1500 evra. Vozio sam i jeftinije, i njima stizao mnogo dalje od 100 km. A što se tiče APN-a, pa i njime sam išao na more, iako nije motocikl, samo što nije bilo nikog da me na to upozori. Šta ćeš, mladost-ludost! Poenta mog prethodnog posta je bila u kvalitetu moto skupova, i onome što za svoje pare dobijamo, a ne u ceni ulaznice. Ako se ovako nastavi, biće sve više motora parkiranih ispred ulaza u kamp.

Moto skupovi su se izrodili u svoju suprotnost. Jedna od definicija hobija je i da je to posao za koji plaćaš da bi ga radio. Danas su skupovi postali način da se zaradi, a motociklizam kao hobi je u drugom planu. Skupova je sve više, ali su se pretvorili, uz časne izuzetke, u "paradu pijanstva i kiča", i sveli na lokalne okvire. Samim tim poseta je sve manja, jer se ciljna grupa organizatora - motociklisti, rasipaju na više mesta. Tada je logično da mora da se podigne cena ulaznica, naplaćuje pešacima i suvozačima, i konačno zakine na kvalitetu radi nj.v. PROFITA! Osim toga, svi skupovi manje-više liče jedan na drugi, pa postoji zasićenost, znam dosta ljudi koji, kao i ja, sve manje posećuju iste. Muzika na skupovima? Ne slušaju svi istu vrstu muzike, po nekom stereotipu (Holivudskom) motociklisti se povezuju sa rok ili hevi metalom. Da li svi slušaju baš to? Ne bih rekao. Posetioci moto skupova su tu zbog zajedničkog interesa - motora, a posetioci muzičkih koncerata zbog muzike, i to određene vrste muzike. Karikiram, ali kako bi izgledalo da se na koncert ozbiljne muzike ulazi motociklom uz prateću ikonografiju?! Dakle, organizovanje koncerta ne bi trebalo da bude pokriće za visoke cene ulaznica, odnosno da koncert bude centralni događaj. Po meni, ozvučenje i muzika su često preglasni, pa ne čujem zvuk motora zbog kojih sam i došao, ili moram da se nadvikujem sa sagovornicima, zbog kojih sam takođe došao. Najčešće rešenje: izlazak sa skupa i sedenje sa društvom u bašti nekog obližnjeg kafića, gde na miru mogu da se razmene iskustva o temi zbog koje smo se i okupili - motociklima. O defileu, gde lokalni momci prikazuju svoje umeće, a klinci na skuterima zuje i provlače se okolo, i gde je organizacija uglavnom nikakva, higijenskom nivou kampa, uređenju parkinga, hrani... ne bih ovaj put, već je više puta komentarisano. Da se razumemo, i ja slušam rok, ovim hobijem se bavim decenijama, i apsolutno sam za održavanje moto skupova, ali mislim da je zbog svega navedenog došlo do devalvacije ovog vida okupljanja. Bolje bi bilo da postoji manji broj dobro organizovanih skupova, na kojima bi se okupljali motociklisti iz regiona, nego tri-četiri lokalna skupa svakog vikenda. Stariji se sećaju da je u Jugoslaviji (SFRJ) postojalo samo nekoliko moto skupova, nakoliko moto trka i , naravno, GP u Rijeci - svojevrsno hodočašće, koje je svaki motorista bivše YU morao bar jednom u životu da obiđe! A doživljaji su se posle prepričavali mesecima. Za mene, suština poseta skupovima je u vožnji tamo i nazad, poneki interesantan primerak motora, susret sa istomišljenicima, sve ostalo je puka koreografija. Obično dođem u subotu, zadržim se par sati, najčešće ne konzumiram klopu, i obično kada krenem kući (pre koncerta) teško navučem kacigu na glavu, od magarećih ušiju koje su mi u međuvremenu izrasle!

Mašinu ćeš svakako morati da skineš i rasklopiš, jer mora da postoji pristup sa obe strane, a moraju delovi da se obrade posle zavarivanja. To je jedino trajno rešenje, tečni metal je nepotreban. I ako nabaviš novi deo rasklapanje i sklapanje motora ti ne gine. Sastav legure neka te ne brine, to je odlivak koji uglavnom sadrži silicijum kao legirajući element, i lako se zavaruje. Legure Al-Mg, Al-Li koje se još mogu naći na motociklima se takođe zavaruju bez problema TIG postupkom.