U medjuvremenu smo se dogovorili sa Batićem da ga cekamo na prvom odmoristu posle Soluna, a ispred Katarine. Cekali smo se oko sat vremena. Kada je stigao, idemo u Katarinu u Lidl da nabavimo nesto klope, pa posto idemo preko Olimpa, negde cemo vec stati na klopu. Kad smo bili na vrhu prevoja, desno se odvaja put i Batić kaze da skrenemo malo da vidimo gde vodi taj put. Bas na tom putu nailazimo na letnjikovac, doduse, nije u reprezentativnom stanju, ali moze da posluzi za klopu. Bonus je odlican pogled.

Budim se dosta rano i dobijam nagradu za to. Predivan izlazak sunca koji posmatram sa terase. Ubrzo ustaaje i Aleksa, pa silazimo u bastu da popijemo jutarnju kaficu. Sa Batićem smo se čuli, on će krenuti ranu ujutru, pa se nalazimo negde na obilaznici oko Soluna. Mi taman imamo vremena da svratimo u Solun da Aleksa zameni gume. To je postala skoro tradicija da Aleksa montira gume na turi. Ove koje skida je stavio u Trogiru. Od Nea Peramosa, put ide bas uz samu obalu. Predivno jutro pored mora i odlicna voznja. Prolazimo mnogobrojne plaze i sve vreme razmisljam kako bi na nekim od njih kvalitetno potrosio malo vremena. Ubrzo smo u Solunu, bas ispred servisa za zamenu guma. Za servis nismo imali nikakve preporuke, jednostavno je Aleksa nasao servis na netu, pozvao i pitao da li govore engleski i dogovorio zamenu guma u 11h. Mi smo ispred bili tacno par minuta pre toga. Za razliku od onoga kako smo navikli da Grci znaju da budu previse lezerni, ovaj servis je ostavio utisak u najboljem mogucem maniru profesionalaca. Motor je odmah uvezen, postavljen na radni sto, tockovi se skidaju...za to vreme Aleksa odlucuje koje ce gume. Sve se radi sa posebnom paznjom, od skidanja tockova, montaze guma, balansiranja, vracanja tockova na motor, svi srafovi se dotezu moment kljucem. Fenomenalno. Jednostavno nismo ocekivali tako profesionalnu, uslugu. Cena odlicna. Ako nekome zatreba, momci su stvarno fenomenalni, Dimitris i Panos. www.trochos.gr

Ova tema je poput emisije na Discavery-ju! A uzitak jos i veci, jer pratimo jednog od nas! Svaka cast i na znanju i na volji da sve ovo podelis sa nama!

Imam skinut track sa navigacije, postavicu ga na kraju.

Jos malo se vozimo lepim predelima pa ulazimo u Grcku. Tu mi je carinik neobicno dugo pregledavao pasos. Nemam pojma zasto. Prvi deo puta kroz Grcku je odlican, ide kroz nekakvu klisuru, dobre krivine i moze bas lepo da se vozi. Ubrzo nakon toga pocinje ravnica sa dugackim pravcima i jedino dobro u svemu tome je sto moze da se popravi prolazno vreme, kako bi sto pre stigli na more. U Nea Peramos stizemo u rano popodne. Trazimo smestaj, ali ni traga od jeftinih apartmana iako je septembar. Posle obilaska nekoliko objekata, vracamo se bukvalno u prvi pored koga smo stali. Solidan hotelcic sa pogledom na plazu i setaliste. Gradic ostavlja utisak malo kultivisanijeg mesta. Nema gomile jeftinih suvenira na svakom koraku. Izbunario sam jednu dobru plazu na nekih 5-6km od grada, Vrasidas beach, nalazi se na vrhu poluostvra i izgleda kao uvala. Sedamo na motore i idemo na kupanjac. Naravno, kad smo vec u Grckoj, prvo da overimo po giros. Uvece malo setnje po gradicu uz po neko pivo.

Danasnju voznju smo zavrsili u banji Devin. Prvi put sam cuo za tu banju, a za nju sam saznao, kako drugacije, nego sa google mapa. Malo sam pretrazivao deo gde bi mogli da nocimo, nadajuci se da cu naci eventualno neki hotelcic ili nesto slicno u prirodi. Kada sam uvelicao mapu, vidim da u ovom mestu svi smestaji imaju spa, pa kako se kilometraza uklapala, odlucimo da tu nocimo. Nadjemo vrhunski hotel, spa, bazeni nekoliko komada sa toplom vodom ukljucujuci i bazen na terasi hotela, dorucak ukljucen...24€ po osobi. Tu smo ostali do kasno u bazenima, donosili nam pivo u bazenu na terasi, a jedna debeljuskasta konobarica koja nas je sluzila, a koja je vikendom pevacica u kafani, popravila je utisak koji su prethodne konobarice htele da pokvare. Toliko nam je bilo dobro da nemamo ni jednu jedinu fotku iz ove banje. Sutradan smo imali u planu malo kilometara, da bi stigli na more u neko dogledno vreme i da imamo popodne da odemo na plazu. Idemo u Nea Peramos. Predeli koje smo juce ostavili, cekaju nas i danas. Na jednoj raskrsnici vidim gomilu turistickih tabli i putokaz za Trigradski kanjon. U trenutku se setim da sam negde nesto video u vezi sa tim kanjonom i odlucimo da ga posetimo. Kako smo samo dobru odluku doneli. Negde pred kraj kanjona je parking i ulazak u pecinu Djavolje grlo. Kazu da je to najvisa pecina u Evropi, sa najvecim vodopadom u pecini. Ulaz u pecinu predstavlja prokopani tunel duzine oko 100m. Kada se dodje u pecinsku dvoranu, spusta se na samo dno kojim tece reka, i odatle se vrlo strmim, uzanim i klizavim stepenicama penje do samog vrha pecine gde se uliva reka i pravi vodopad visine nekih 60-70m. Pecina je bas impresivna, ali kako nije mnogo osvetljena, fotografije su lose i ne vidi se ni delic pecine, tako da nemam ni jednu normalnu fotografiju. Sve je toliko visoko, da fotografije prikazuju samo izolovani delic. Tebao bi neki bas sirokougaoni objektiv da bi se bilo sta videlo. U svakom slucaju mi smo bili odusevljeni.

Ujutru smo odmah iz Boroveca uronili u prelepu prirodu prosaranu mnogobrojnim rekama, jezerima, planinama...Prvi deo puta nas je vodio oko planine Rile. Smenjivali su pejzazi, a mi smo uzivali. Neopazeno smo se vec nasli u Rodopima. O Rodopima nista nisam znao. Niti su preterano poznati u ovom nasem svetu...nepravedno. Sve sto sam video je bilo malo, ali dovoljno da se nasluti o cemu se radi. Nisam imao predstavu ni kuda da idemo. Malo sam na google mapama osmislio rutu, ali onako, po sistemu malo levo pa desno, samo da ih sto vise provozamo. Od jutra do veceri, sve vreme smo se vozili kroz nestvarne predele. Definitivno je ovo potencijalni moto region sa mnostvom puteva koji se provlace kroz fenomenalnu prirodu. Na dohvat ruke je, jeftino je, i kao sto je inicijalno i bilo zamisljeno, mogu da se odvozaju za jedan produzeni vikend. U jednom malom gradicu, Peštera smo naisli i na muzej automobila iz komunistickog i socijalistickog perioda. Toliko sam ushicen ovom voznjom kroz Rodope, da ju je nemoguce opisati. Daleko od toga da smo stajali da napravimo slike svih tih prelepih mesta koja su nas ocarala. Tek delic toga se vidi na fotografijama. I jos jedan pokusaj da nas urade u jednoj kafani. Narucena rakija, a na racunu dupla. Ajde sto je nismo narucili, nego sto je pokusala da me ubedi da je ta koju smo dobili dupla. Ova dva pokusaja da pokvare utisak koji nosim, nisu uspela, a da se treba pripaziti bugarskih konobarica, treba. Na akumulacionim jezerima pored kojih smo se vozili, videli smo nekakva plutajuca jezera sa raznim rastinjem na njima, pa cak i drvecem. Nista nam nije bilo jasno, iz cega rastu te biljke.

@ Urban Cruiser Upravo sam o tome razmisljao i slazem se sa tobom... Nase zarade (mislim na nas u ovim banana drzavama) su bile male i u vreme kada su ti motori bili znacajno jeftiniji. To sto su oni poskupeli preko svake mere i u skladu sa trenutnim trzistem, koje se zasniva na liberarnom principu, se ponasaju lihvarski, nema mnogo veze sa nasim zaradama. Jednostavno 20k€ je preskupo, ma kolika da je zarada. To je preskupo i na zapadu.

Prolazimo kroz Sofiju takoreci dijagonalno i izlazimo na put prema Borovecu. Tamo smo jednom bili na skijanju pre vise godina, isto Aleksa i ja sa nekim drustvom, pa smo planirali tu da nocimo. Lepa voznja do tamo, stizemo po danu, tek toliko da stignemo da resimo smestaj. Malo sam pogledao na bookingu kako stoje stvari, pa smo unapred imali ideju sta da gledamo. Ono sto me je iznenadilo je da neki od smestaja koji se uredno nude preko bookinga, na licu mesta nisu ni otvoreni. U svakom slucaju, nalazimo dobar hotel sa bazenom i doruckom za 15€ po osobi. Zurimo da se smestimo jer bazen radi jos samo pola sata. Nakon toga, malo da prosetamo na neko pivo i podsetimo se kako je izgledalo nekada. Nije se mnogo promenilo, izgradilo se novih hotela i restorana, ali centralni deo je ostao isti. U kafani, u koju smo svratili na pivo, konobarica je pokusala da nas uradi za 2€, ali sam uz osmeh insistirao sve dok nije vratila kako treba. Prvo se pravila luda, pa je pokusla da prebaci na nas kako smo sitnicavi, sve dok joj gazda nije rekao da nismo mi ludi i da vrati kako treba.

Od Pirota do granice smo vrlo brzo, ni na granici se ne zadrzavamo dugo. Gledajuci na google mape dok sam planirao voznju, uocio sam da je na nekih 40-ak kilometara od granice biker bar sa klopom, Route 80, pa odlucujemo da svratimo. Video sam da su rebarca specijalitet pa kad smo vec tu. Nismo se pokajali, bar/restoran je odlican, iako spolja i ne ostavlja bogznakakav utisak. Uz klopu narucujemo i po rakiju. Tek kada je stigla, setio sam se obicaja da se u Bugarskoj zestina sipa 1dcl. Poslednjih godina, na turistickim mestima, se taj obicaj izgubio, ali ko je devedestih odlazio u Bugarsku, mogao je da se uveri.

Ovoga puta krenuli smo u nedelju, ni sam se ne secam zbog cega. Prvi deo puta cista dosada. A tako bi bilo sve do Sofije, da se nisam u poslednjem trenutku setio da bi mogli preko Soko Banje. Tamo su nam drugari na nekom vikend druzenju, pa ako imamo srece da se sretnemo sa njima. Tako cemo zaobici autoput sve do Pirota. Na ulasku u Soko Banju se cujemo sa drugarima i dogovaramo kaficu u gradu. Kratko zadrzavanje i palimo dalje. Pravimo kratku pauzu pored vodopada Bigar.

Pre neki dan saznam da je Dzoni napisao Balkan u Kraljevu, dok je bio na odsluzenju vojnog roka...a cesto ga slusam u kacigi, pa u to ime. Vec nekoliko godina unazad, ustalio se obicaj da se u septembru ode na neku turu. Bez nekog posebnog razloga i bez bilo kakvog detaljnog planiranja. Ustvari, odavno vise detaljno ne planiram. Samo odredim destinaciju, a u casovima dokolice i citanja putopisa osmislim rutu, barem orijentaciono. Nekada to bude bas tako, a nekada situacija rutira, da ne kazem Garmin. Tako dodjem do toga da imam pregrst destinacija na gotovs. Neke zahtevaju manje dana, a neke vise, pa tako kombinujem po potrebi. U ovom slucaju, imam Rodope koji su trebali da se smeste u neku produzeni vikend turu, malo Tesalije, pa kad smo vec tu i obilazak Meteora, NP Pindos sa kanjonom Vikos i posetu Papingu...Kada svemu tome dodamo jos i kupanjac na barem dva mora, dobijamo savrsen recept za odlicnu turu na okosnici sezone. Ko ce da ide...Aleksa jedini siguran. Batić ima neke poslovne obaveze, pa nam se pridruzuje oko Soluna. Taman.

Sestric zivi i radi u Beču, ima njihovu dozvolu, a vozi auto na naše table.

Predivno! Let balonom iznad mog rodnog grada sam dobio od kuma na poklon za vencanje, tako da sam sa tobom ponovo prosao citavu proceduru, kao i tada. Tisinu narusava samo trenutak kada se ukljuci gorionik...

Ovo Manasija sa tobom? Pozdrav za vas obojicu!

U Alpima/Dolomitima je odlicno da nemas plan...gde god da ides, super je, samo biras "B" roads.

Svaka cast na majstorskom radu i volji da sve dokumentujes i podelis!

Popunio, mada nisam siguran da ce ovako postavljena pitanja dati pravu sliku.

Da napomenem jos nesto u vezi gradova... Tamo negde 2006-7 smo pravili kruznu turu preko Italije i Grcke (na forumu putopis "Pun krug"), i zeleli smo da obidjemo neke od gradova. To smo radili tako sto npr. danas vozimo do predvece do nekog grada, smestimo se pa sutra razgledamo taj grad u civilnoj garderobi citav dan, uvece nocimo opet na istom mestu pa tek sutradan nastavimo. Varijanta gde kasno popodne dodjes u neki grad, a ujutru u neko doba kreces dalje, ne nudi bog zna kakve mogucnosti za obilazak, osim sto si se izmrcvario sa ulaskom i izlaskom iz velikog grada.

Ko jos placa tu postarinu i carinu iz Louisa?

Pratio sa zadovoljstvom...a da ova Sicilija nije bila vec planirana, verovatno bi se prikljucio grupi. Sta cu kad uvek imam gomilu planiranih tura na cekanju...

Kada sam pocinjao da putujem motorom, trudio sam se da rezervisem smestaj unapred...to je bila kao neka vrsta sigurnosti. Poslednjih godina, to ne radim, jer je to pocelo da me zamara...da me obavezuje da stignem negde...Sada uglavnom preko booking aplikacije sa telefona rezervisemo smestaj u toku dana za uvece, eventualno dan ranije. I to radi fenomenalno, cesto se uhvati i neki last minute, pa za jeftiniju cenu ubodes neki super smestaj.

Bio sam u Dolomitima nekoliko puta, sto ciljano, sto u kombinaciji sa drugim mestima. Slazem se da treba ici barem u jednom pravcu autoputem i da ne treba trositi dane od Italije u Bosni (tu mozete vikendom). Niko ne voli autoput, ali je na ovakvim putovanjima obavezan, jer prosto niko nema neogranicen broj dana. Koliko vidim, od Stelvia kroz citave Dolomite za jedan dan...a po meni bi na ovom putovanju tu trebalo provesti najveci broj dana. Imate prelepa jezera, gde mozete da nocite. Ima gomila kampova sa bungalovima i tu vam je najjeftinije nocenje, motori na sigurnom, a mozete i da pripremite hranu. A mozda se i okupate. Veneciju mozete posetiti jedan dan, sa nocenjem u Mestre (na kopnu). Milano bi potpuno izbacio, osim ako bas nemate neku posebnu zelju da ga posetite...veliki gradovi i motori se uopste ne slazu. Od Milana prema Sloveniji bi proveo barem par dana. Po meni je to biser ovog putovanja. Kroz Italiju, od ulaska, nemojte magistralom koja je paralelna sa autoputem, jednom sam pokusao i uzas...kolone i ogranicenja, a vozis kroz naselja. Jedino severnije, ali si tada vec u planini, kuda bi se vracali.

@Mladen990 Jesi li siguran da ces te gume moci da zgrejes na ulici?