Sutradan je namenjen odmoru i odlasku na plazu. Dan smo uglavnom proveli na obliznjoj plazi. Jutro je svanulo toplo i vec dok smo se pakovali vrucina je postala nesnosna. Plan da se na putu od Nafliona do Atine posete istorijski lokaliteti Epidaur, Mikena i Korint pada u vodu jer je nemoguce na 45°C setkati po suncu. Odlucujemo se za najkraci i najbrzi put. U Atinu stizemo u vreme gradske guzve. Temperatura je dosla do usijanja. U kolonama se krecemo vrlo polako i topimo se. Konacno pronalazimo hotel. Pohrlili smo na hladan tus i posle malo odmora polazimo do Akropolja. Idemo metroom. Kad smo stigli tamo sa ubedjenjem da je bas OK sto smo dosli predvece kad bi trebalo biti malo svezije, zatekli smo zatvorene kapije. Vratili smo se do hotela i u nekom caffeu pored popili par piva. Plan za sutra je bio da odemo ponovo do Akropolja, pa odatle na Glifadu da nadjemo neku plazu. Ujutru nas je sacekala vec dobro poznata vrucina, koja nas inace prati sve vreme. Na Akropolju smo ovaj put zatekli otvorene kapije. Prosetali smo se zidinama. Posto se Akropolj nalazi na uzvisenju skoro u centru grada, sa vrha se vidi strafta smoga iznad grada.

U Patru smo stigli oko 14.00h i zatice nas kompletna elementarna nepogoda u vidu visoke temperature. Toliko smo se zbunili da je potencijalni plan da prodjemo kroz grad i pojedemo nesto pao u vodu. Odmah smo izasli iz grada sa namerom da negde nesto pojedemo usput. Tolika je vrucina da me ruke peku, pa oblacim duge rukave. Medjutim, put pocinje da ide nekim brdima kroz jako slabo naseljen i siromasan kraj, i to nije tako lak zadatak. Na kraju nalazimo neku varijantu mesare sa stolovima ispred, gde smo pojeli neku bas dobru piletinu sa grckom salatom. Put je planinski, cesto bas uzak i loseg kolovoza. Prolazi kroz mala sela sa kamenim kucama. Konacno izlazi na magistralni put i brzo dolazimo u Tripoli. Trazimo caffe da napravimo pauzu. Nema nigde zive duse koliko je vrucina. Inace, to je vrlo uredjen gradic usred nicega. Tek kasnije sam saznao da je nesto u vezi sa vojskom. Nastavljamo prema Naflionu, opet kroz brda ali ovaj put lepom magistralom. Da nije tako toplo, bilo bi idealno za voznju. Sa druge strane se ukazuje pogled na zaliv. Spustamo se do mora i pored obale dolazimo u Naflion. Smestanje u hotel, tusiranje i na klopu u grad. Mesto je malo, sa prelepim trgom, na brdu iznad grada je staro utvrdjenje koje je osvetljeno nocu.

Rim je stvarno fascinantan grad . Svaki korak koji napravis je setnja kroz istoriju. Svracamo na espreso, na pastu, obilazimo...Na kraju dana, kad smo obisli sve sto nam je preporucio, odlazimo u restoran na veceru i saljem kumu poruku da nam ni rodjeni Rimljanin ne bi napravio ovako dobar plan obilaska. Posto smo sutradan trebali biti u Brindisiju na jugu Italije pre 16.00h, a to je nesto preko 600km, planirali smo ustati bas rano kako bi ujedno izbegli jutarnju guzvu. Izlazimo na prsten oko Rima i odvajamo se za Napulj. Idemo autoputem. Osim sto solidno napredujemo, nema bas nesto za videti. Jedino sto zapazamo je da je sve prljavije i neurednije kako idemo prema jugu. Od Napulja se odvajamo prema Bariju i tu autoput dobija sasvim novu dimenziju. Pocinje da se provlaci lepim brdsko-planinskim predelima, na cijim obroncima su zivopisna sela. Za jedan autoput, krivine su prilicno ostre pa uzivamo u voznji. Ispred Barija, na naplatnoj rampi Pero se odvaja i Dra i ja ga gubimo. Odlucujemo da ga sacekamo na nekom mestu kad izadjemo iz Barija prema Brindisiju. Medjutim nismo sigurni da nije slucajno prosao. Posle duzeg cekanja, zvanja i slanja sms-a, odlazimo sa idejom da se vidimo u luci. Tako je i bilo, stigao je pre nas jedno pola sata i sedi ispred terminala i pije kafu. Mi se pridruzujemo dok cekamo da se otvori salter. Cekiranje karata, i odlazimo na ukrcavanje. Brzo smo se ukrcali, dobili smo konopce za vezivanje motora, iako smo poneli trake na zatezanje. U prostoru za vozila je neverovatna vrucina, a u putnickom delu radi klima i mnogo je hladno. Odlazimo na recepciju da nam daju sobu. Soba je mala, ali ima sve sto treba. Brzo sredjivanje, presvlacenje i idemo na plaubu da pijemo kafu. Polazak je u 19.00h i gledacemo zalazak sunca. Sa palube vidimo da se ukrcava neki Gold Wing sa makedonskom zastavom. Kasnije ih upoznajemo, Vlada i njegova zena iz Skoplja, vracaju se sa FIM rally-ja, ali obilaznim putem, idu do Igumenice. Dogovorili smo se da se vidimo pri povratku iz Grcke. Kad je noc vec odmakla, odlazimo na spavanje. Cim smo se probudili, izasli smo na palubu da uzivamo u pogledu sa broda. Sto smo blizi Peloponezu postaje sve veca vrucina.

Otisli smo gradskim prevozom, prvo busom pa metroom do Koloseuma i odatle redom. Koloseum Piazza Venezia Campo de Fiori Piazza Navona Pantheon Piazza del Popolo Piazza di Spagna Fontana di Trevi

Kad smo stigli, opatica nam pokazuje da je stigao fax sa potvrdom karata za ferry. Ujutru rano, posle dorucka i kafe, krecemo prema Rimu. Odmah po polasku cujem neko lupkanje od napred i utvrdjujem da mi je deo maske koji prolazi izmedju farova pukao, verovatno od pritiska vetra jer sam pred put stavio novi pleksi. To resavamo svemogucom duct-tape. Prvobitna ideja da idemo u Pizu, pa odatle obalom do Rima otpada i odlucujemo da idemo preko Siene kako bi jos malo uzivali u carima Toscane. Put je zivopisan i ne preterano brz. Dominiraju brda sa vilama i cempresima. Mala mesta kroz koja prolazimo su lepa i uredjena. Dolasimo do Bolsenskog jezera gde svracamo na kratki odmor. Jezero je ogromno i podseca na more. Sto smo blizi Rimu, guzve postaju sve vece. Konacno stizemo na kruzni autoput oko Rima i trazimo izlaz prema mestu Acilia. To je prema Tirenskom moru od Rima. Medjutim, u brzini pravimo gresku i ulazimo u centar Rima. Guzva je nenormalna, mi smo u punoj opremi i spori smo sa koferima jer ne znamo gde idemo. Konacno nam jedan pumpadzija objasnjava kako da se vratimo na kruzni autoput, ali i to traje barem sat vremena. Nalazimo izlaz koji nam treba i dalje sve ide po planu. Hotel je odlican i nalazi se u okruzenju prelepih kuca sa jos lepsim dvoristima. Ujutru odlucujemo da u obilazak idemo gradskim prevozom. Kum mi salje preporuku sta obici u Rimu za jedan dan, posto je jedno vreme tamo ziveo. Kako je izgledala njegova preporuka, mislio sam da nam za to treba nedelju dana, ali sve smo laganom setnjom obisli za popodne.

Pocinjemo da se spustamo prema Firenci. Uzivamo u predelima. Kao da se vozimo kroz bajku. Posto je dan vec bio odmakao, nismo se zadrzavali u Firenci, vec smo posli da nadjemo hotel. Nalazimo izlaz prema Pizi, 20-ak km polu-autoputa i skrecemo na lokalni put. Tu smo imali jednu kriticnu situaciju. Prilikom jednog naglog kocenja zbog putokaza, Dra je jedva ukocio da me ne udari otpozadi. Kocnice na njegovom motoru su za svaku pohvalu. Nastavljamo lokalnim putem kroz vinograde da se penjemo u brda Toscane. Trazimo Bottinaccio i taj izvesni smestaj. Noc je vec pala uveliko. U jednom trenutku dolazimo na pravac, kao spalir cempresa i na kraju tog pravca je crkva. Parkiramo motore, gledamo ulicu i broj, ispada da je crkva hotel. Odlazim do prvog obliznjeg svetla, seoske caffe-prodavnice da pitam i potvrdjuju mi. Ne preostaje nam nista drugo, trazimo vrata i pocinjemo da kucamo. Posle nekih 10-ak minuta, otvara nam opatica i zeli dobrodoslicu. Mi u cudu. Shvatamo da je u pitanju srednjovekovni samostan, preuredjen u neku vrstu hotela. Monaske sobe su preuredjene za izdavanje. Crkva koja je pored jos uvek je u funkciji. Otvaraju nam kapiju pored crkve da uteramo motore. Opatica nam pokazuje fax koji je prosledila recepcionarka iz Mestrea. Kompanija ne moze da udovolji nasim zahtevima, ali nude drugu opciju po slicnoj ceni. Brindisi-Patra, 3 motora, soba za troje, 150eura po osobi. Saljemo odgovor odmah da prihvatamo, da bi nam oni sutra poslali vaucer faxom. Posto nismo jeli nista pitaj boga otkad, odlazimo do prodavnice da nesto klopamo, popijemo vino i na spavanje. Ujutru smo malo pogledali bolje nas smestaj iznutra. Doruckovali smo ispod trema u dvoristu i krenuli u Firencu. U Firenci zaticemo saobracajni kolaps i vrucinu. O parkingu mozemo samo da sanjamo, pa probamo sa garazama, ali su sve pune. Na kraju, dok smo Dra i ja cekali neki red, Pero je usao u jednu garazu i rekli su mu da mozemo preko reda, posto motore parkiramo na posebni deo. Odahnuli smo. A i garaza je na super mestu. Idemo u obilazak Firence. Naravno, odmah kupujemo kartu i krecemo prema cuvenoj katedrali Santa Maria del Fiore. Ispred nas se ukazuje u svoj svojoj velicini. Mnogo veca i lepsa nego sto smo zamisljali. Redovi za ulazak su ogromni, a posto imamo samo jedan dan, to ostavljamo za neki naredni put. Zakljucujemo da je baterija na kameri prazna, ali resenje postoji. Obliznji foto-shop puni baterije za 8 eura. Za to vreme treba obici most po kome je Firenca poznata, Pontevecchio. Most je specifican po tome sto se na njemu nalazi mnostvo zlatarskih radnji. Baterija se napunila, malo obilazimo i snimamo. Ne propustamo priliku i da popijemo kafu u takvom ambijentu. Pored svega, jos smo u potrazi za nekim poklonom za nase neznije polovine. Proci citavu Italiju, a vratiti se bez poklona...ne znam da li bi ijedna zena presla preko toga. Dan prodje vrlo brzo, narocito u takvoj atmosferi, i krecemo nazad prema nasem smestaju, crkvi-hotelu.

U hotelu smo sa recepcije pokusali napraviti rezervaciju za ferry iz Brindisija do Patre. Posto ujutru nije stigao odgovor, dogovorili smo se sa recepcionarkom da nam faxom posalje odgovor na hotel blizu Firence gde bi trebali nociti naredna dva dana. Vec to jutro je postalo bas vrucina koja se kasnije samo povecavala. Mi smo posli prema Bolonji, izbegavajuci autoput. Put je vodio kroz ravnicu i nije bio nesto preterano zanimljiv. Stizemo u Bolonju sa idejom da odemo negde blizu centra gde bi se parkirali i malo prosetali i popili kafu. Trazeci parking malo smo se provozali kroz grad. Inace, u italijanskim gradovima je skoro nemoguce naci parking za motor, narocito sa koferima. O tri motora je tek prica. Medjutim, neki tip na motoru koji nas je video kako trazimo parking, poveo nas je do neke ulicice gde bi mogli da se parkiramo. Na kraju te ulicice je caffe-pizzeria gde smo overili po pizzu i colu. Malo smo tu prosetali po trgu, spremalo se neko desavanje, bina je bila postavljena. Bolonja je ostavila bas jak utisak. Stare zgrade zute boje u kombinaciji sa mnogo mladih ljudi daju vrlo specifican smek koji se nama dopao. Trazimo izlaz iz Bolonje prema Firenci, ali preko prevoja. Neke gospodje su vozile ispred nas i izvele nas iz grada. Odavde pocinje pravi mali raj, Toscana. Put je lep, krivudav. Pejsaza ima u izobilju. Cempresi i vile. Mogao bi da stajes na svaki kilometer da slikas. Nisam mogao da verujem da je na skoro svakom brezuljku vila okruzena cempresima. Stajemo u seosku caffe-prodavnicu, da se osvezimo. Dok smo sedeli u basti, iznad nas kroz prozor se culo kako neko peva operu. Skoro neponovljiv trenutak. Nismo mogli a da ne uporedimo scenu sa slicnom ispred nase seoske prodavnice u brdu.

Posle dorucka, polazimo u Veneciju sa dva motora, da bi Pero mogao da snima. Nekih 10-ak km i stizemo. Sada treba naci parking. Posle malo lutanja, nalazimo mogucnost da se parkiramo u garazi za 15 eura po motoru. Placa se dnevno pa koliko ostanes. Na prvom info punktu uzimamo kartu i krecemo u obilazak. Lagana setnjica, kafica, fotkanje…Venecija je prica za sebe. Jedna posebna atmosfera koja vlada gradom. Obavezno picence u cuvenom kafeu ``Florian`` na trgu Svetog Marka. Da uzitak bude veci, orkestar izvodi standarde klasicne muzike. A onda nastupa carolija. Turista, Japanac pocinje sa orkestrom da peva``o, sole mio``,nastaju ovacije u publici, a bogami i clanovi orkestra su bili odusevljeni. Jos malo setnjice, neka cudna pizza u nekoj pizzeriji i krecemo nazad u hotel.

Uz jutarnju kafu, podelili smo iskustva iz BiH sa Nemcima i Ljubisom kao njihovim vodicem, posto su taj dan nameravali ici u BiH, a nama je objasnio kako da nekim jako zivopisnim putem dodjemo do Grobnika. Dobili smo i rakiju na poklon. Secam se samo da je put bio na pojedinim mestima jako uzak, i da je prolazio kroz neka zanimljiva sela u brdima. Na Grobniku smo se parkirali pored nekog satora sa takmicarima koji su nam izasli u susret da ostavimo stvari kod njih u kombi. Malo smo gledali trke, neko pice u kafeu, upoznali nekoliko ljudi. Nismo ostali do kraja, posto smo taj dan trebali ici u Mestre, a planirali smo svratiti u Trst na kafu i izbeci autoput. Lako smo izasli sa Grobnika, i ubrzo nekom novom saobracajnicom stigli na Slovenacku granicu. Brzi prolaz i uzivanje u slovenackim putevima, ali kratko. Dolazimo u Trst i idemo na rivu da potrazimo neki kafe. Obzirom da je bilo jos uvek toplo, na ulicama nije bilo mnogo sveta. Od Trsta krecemo uz obalu. Cim se izadje iz grada, vozimo pored mora. Redjaju se kafici i plaze. Pored puta je parkirano stotine motora i skutera. Dalje put prolazi kroz neka naseljena mesta, manje ili vise zanimljiva. Put je takav da vozimo poprilicno sporo. Poslednjih 30-ak km izlazimo na autoput kako bi popravili prosek i stigli u neko dogledno vreme da nadjemo hotel. Ubrzo pada i mrak, a potraga za hotelom i nije tako jednostavna kao sto smo ocekivali. Naime, postoje dve ulice sa istim imenom. Na svu srecu, nailazimo na policiju koja nas vrlo ljubazno usmerava na pravi put. Brzo nalazimo hotel i smestamo se. Hotel je iznad ocekivanja. Odlazimo do obliznjeg fast food-a gde klopamo neku bas dobru klopu. Tip koji sedi na klupi pored, pocinje razgovor sa nama, ispostavlja se da je nase gore list. U hotelu smo se Dra i ja malo pocastili rakijom koju smo poneli iz Selceta. Sutrasnji dan je posvecen obilasku Venecije.

Ustali smo rano, obavili dorucak i kafu u hotelu. Dan je suncan i uzivamo u jutarnjoj svezini. Spremanje na parkingu hotela i krecemo. Ceka nas skoro cela jadranska magistrala. Vreme kao poruceno, i bez guzve jer je jos uvek predsezona, osim pored vecih gradova. Obzirom da smo ostali nas troje, putna brzina se dosta popravlja. Nismo nesto puno pravili pause, klopa, osvezenje i gas. Uprkos dobrom tempu, u Selce stizemo tek pred vece. Pansion nalazimo lako jer svi znaju gde je. U dvoristu zaticemo nekih 10-15 motora, uglavnom nemackih registracija Naravno najvise je GS-ova. Ljubisa, vlasnik pansiona trenutno nije tu, ali su nas sacekali njegovi roditelji i pocastili domacom rakijom za dobrodoslicu. Ta rakija je bila stvarno nesto posebno. Ubrzo je stigao i Ljubisa i uz veceru i pivo smo se bolje upoznali, pa smo mi sisli do rive na pice.

Na ulasku u Bilecu, policija je zaustavila gomilu motorista i smara. Kao da su birali da zaustave najludje likove. Medjutim, ljudi kako vide da su tu motori, automatski se zaustavljaju i guzva se povecava do razmera manjeg moto skupa, pa pandurima nije nista drugo preostalo nego da puste sve ljude. U Gackom na pumpi nas je zaskocila neka grupica decaka , hteli su da se slikaju sa motorima. U Trebinje stizemo u popodnevnim satima, idemo do hotela, Camo, Sanja i Aleksa odlaze do kampa. Mi dobijamo dvokrevetnu sobu sa tri kreveta pored kojih ne moze da se prodje. Posle iskrcavanja u hotel i presvlacenja, odlazimo na skup. Nismo se dugo zadrzali posto smo hteli da krenemo rano. Jedina greska je bila sto smo dosli od hotela na skup u majicama, pa sam uvece morao da pozajmim postavu od jakne da bi se vratio u hotel.

Vec danima odlazem da postavim ovaj putopis i evo ga... PUN KRUG 2007. Srbija, BiH, Hrvatska, Slovenija, Italija, Grcka, Makedonija, Srbija Doslo je ovo hladno vreme, motor se ne vozi, citam putopise, a jedan me svrbi… Natezao sam se da ga napisem jos odavno, ali uvek ima nesto prece. Konacno, dosao je taj trenutak. Jos prethodne godine na Ex YU turi sa drugarima iz kluba, najavim ja ovo putovanje. Skoro godinu unapred. Od svih zainteresovanih na kraju je ostalo da idemo Pero i ja, taman koliko mi je i trebalo. U poslednjem trenutku, prijavio se i Dragisa alias Dra. Uglavnom, posto sam ja bio inicijator i organizator ture, tokom zimskih meseci sam osmislio kad, sta i kako. Tura je trebala da ima blago turisticki fazon, tj. da se obidju neke poznate destinacije u Italiji i Grckoj, pa sam u skladu sa tim i planirao rutu. Planirao sam da ceo dan ostanemo u gradovima koje smo hteli da posetimo. To bi izveli tako sto bi nakon celodnevne voznje dosli u smestaj, prenocili i sutra obisli grad, ponovo prenocili i tek ujutru krenuli dalje. Nisam zaboravio ni trenutke odmora uz kupanje na plazi. Pored svih planova, trebalo je utvrditi vreme putovanja, kao i duzinu, uzevsi u obzir raspolozivo vreme. Spremili smo i mape gradova gde idemo, posto smo bili bez GPS-a. Dogovorili smo se da tura traje 17 dana, dakle 2 nedelje i vikend ispred sa petkom kada smo planirali polazak. Priprema za vize se takodje podrazumevala. Posto smo u sustini znali gde i kada bi nocili, jos u Kraljevu smo napravili rezervacije smestaja, sto nam je uradio poznanik u jednoj turistickoj agenciji. Hteli smo da nocenje za nas troje ne bude preko 100 eura za noc u proseku, i to smo dobili. Cak smo i skoro sva nocenja platili u agenciji. Verovatno su nocenja u Italiji bila skuplja, a u Grckoj jeftinija obzirom na deo godine, ali prosek tj. ukupna suma je bila kako smo trazili. To je bila citava gomila vaucera, sto iz Italije, sto iz Grcke. Najteze je bilo zakazati termin u Italijanskoj ambasadi, i zbog termina je putovanje pomereno za nedelju dana. Konacno, odredjen je dan polaska, petak 15.06.2007. sto i nije bilo tako lose jer smo mogli prvo vece da svratimo na moto skup u Trebinje. Posto su svi termini vec bili ugovoreni, trebalo je jos smisliti gde bi nocili na hrvatskoj obali, a da opet dnevne relacije za voznju budu u okvirima plana. Kako sam ja u martu te godine, u Nemackoj kupio casopis Reise Motorrad, tu nadjem oglas za moto-pansion u Selcetu blizu Crikvenice. To se ispostavi kao idealna varijanta jer je blizu Grobnik, pa bi sutra mogli da idemo na moto trke. Posle svih planiranja tura je osmisljena ovako: 1. dan Kraljevo-Trebinje; 2. dan Trebinje-Selce; 3. dan Selce-Grobnik-Trst-Mestre(mesto na obali gde smo nocili da bi obisli Veneciju); 4. dan obilazak Venecije, Mestre 5. dan Mestre-Bolonja-Bottinaccio(seoce na obroncima Toskane, medju vinogradima, blizu Firence) 6. dan obilazak Firence, Bottinacio 7. dan Bottinaccio-Firenca-Siena-Rim 8. dan obilazak Rima 9. dan Rim-Brindisi (tu smo se ukrcali na ferry za Patru na Peloponezu) 10. dan Patra-Naflion 11. dan odmor na plazi u Naflionu 12. dan Naflion-Atina 13. dan obilazak Atine i odmor na plazi 14. dan Atina-Delfi-Kalambaka(mesto ispod cuvenih manastira na stenama) 15. dan Kalambaka-Ohrid 16. dan odmor u Ohridu 17. dan Ohrid-Kraljevo Polazak je bio sa gradske terase, uobicajenog mesta za polaske na ture, gde Pero drzi kafic. Sa nama je krenuo i moj kum Camo sa zenom Sanjom, kao i jos jedna ekipa na moto skup u Trebinje. Posle nekoliko dana kise, to jutro je bilo vedro i toplo. Krenuli smo prema Cacku, gde nas je na pumpi cekao nas drugar Aleksa. On je trebalo sa Camom da ostane u Trebinju. Posto se ekipa skupila, krenuli smo dobro poznatim putem prema Visegradu. Puni elana stizemo na Mokru Goru, gde pravimo kratku pauzu. Odmah posle Mokre Gore prelazimo granicu i nastavljamo prema Trebinju. Vrlo zivopisna priroda, put za uzivanje motorom.

Vi bas ne tracite vreme, bas kao sto treba...! ;D

Ja sam imao TDM `97. god i presao sa njim nekih 30000km+. Po meni odlican koncept motora. Kvalitetan, nikada mi se nista nije pokvarilo. Ima dosta tema o TDM-ovima pa da ne ponavljamo. Pretrazi malo po forumu. Meni je potrosnja bila 5,5-6,5l.

Vozio sam V35 jedno 5 godina, a posto je nekoliko drugara imalo Falkonca i njega sam dosta puta vozio. Prilicno su drugi koncepti u pitanju, dosta toga je vec receno iznad. Ja jos da dodam da V35 ima 3 Brembo diska i kombinovani sistem kocenja, nesto slicno kao Dual CBS kod Honde 90-ih, tako da koci odlicno. Ja sam sa mojim V35 obisao celu Srbiju uzduz i popreko i bez problema.

Dobrodosao!

Jbg, takve situacije se desavaju, skoro uvek sa delicem nepaznje. Skola je jeftina jer si nepovredjen, a motor ce se popraviti. Taman sad ide period loseg vremena da stignes sve da sredis.

pozdrav Doktore, reci za koji deo maja planiras put ,jer se poklapa sa mojim planom- zena i ja vezana dva vikenda, mozda moze u drustvu ili bar susret negde gde pogled nema kraja!!! Planiram da to spojim sa skupom u Umagu. Jedino jos nisam odlucio da li da krenem vikend ispred pa sa ture na skup ili sa skupa dalje. Posto planiram deo po Alpima, videcu kako ce biti vreme, posto ako je lose ne vredi ici na Alpe. Ako se poklapaju termini, mozemo negde da se sretnemo ili da se poklopi neki deo puta.

Pravo prolece! Na slikama izgleda kao da je april...

Jel to sa DL neka kombinacija Stroma i Varadera? ;D

Dobrodosla!

Dobrodosla!

Ovo vec sada izgleda super...

Pa i ja bi to kombinovao 7, 8 dana ali me zeza god odmor, posto hocu neku duzu turu da odradim ove godine, jedno mesec dana do Skotske (pa mozda trajekt za Norvesku, Nord Cap) ili Maroka, pa tamo da vitlam. Tako da sem toga imam samo vikende i praznike Iz istog razloga je ovo meni veca tura i idem sa zenom, posle treba da vodimo dete na more...

Bas ovo sto si ti naveo ja planiram u maju i to vezano sa skupom u Umagu. Ukupno oko 8-9 dana. Ljubljana 2 dana da se obnovi oprema i ispostuju ljudi koji nam salju garanciju za vizu, odatle Austrija (Nakalmstrasse, posto je rano za Grossglockner), Italija (Predel) pa nazad. Imam ceo put razradjen, koristio sam ADAC-ove moto karte...