U hotelu smo sa recepcije pokusali napraviti rezervaciju za ferry iz Brindisija do Patre. Posto ujutru nije stigao odgovor, dogovorili smo se sa recepcionarkom da nam faxom posalje odgovor na hotel blizu Firence gde bi trebali nociti naredna dva dana. Vec to jutro je postalo bas vrucina koja se kasnije samo povecavala. Mi smo posli prema Bolonji, izbegavajuci autoput. Put je vodio kroz ravnicu i nije bio nesto preterano zanimljiv. Stizemo u Bolonju sa idejom da odemo negde blizu centra gde bi se parkirali i malo prosetali i popili kafu. Trazeci parking malo smo se provozali kroz grad. Inace, u italijanskim gradovima je skoro nemoguce naci parking za motor, narocito sa koferima. O tri motora je tek prica. Medjutim, neki tip na motoru koji nas je video kako trazimo parking, poveo nas je do neke ulicice gde bi mogli da se parkiramo. Na kraju te ulicice je caffe-pizzeria gde smo overili po pizzu i colu. Malo smo tu prosetali po trgu, spremalo se neko desavanje, bina je bila postavljena. Bolonja je ostavila bas jak utisak. Stare zgrade zute boje u kombinaciji sa mnogo mladih ljudi daju vrlo specifican smek koji se nama dopao. Trazimo izlaz iz Bolonje prema Firenci, ali preko prevoja. Neke gospodje su vozile ispred nas i izvele nas iz grada. Odavde pocinje pravi mali raj, Toscana. Put je lep, krivudav. Pejsaza ima u izobilju. Cempresi i vile. Mogao bi da stajes na svaki kilometer da slikas. Nisam mogao da verujem da je na skoro svakom brezuljku vila okruzena cempresima. Stajemo u seosku caffe-prodavnicu, da se osvezimo. Dok smo sedeli u basti, iznad nas kroz prozor se culo kako neko peva operu. Skoro neponovljiv trenutak. Nismo mogli a da ne uporedimo scenu sa slicnom ispred nase seoske prodavnice u brdu.

Posle dorucka, polazimo u Veneciju sa dva motora, da bi Pero mogao da snima. Nekih 10-ak km i stizemo. Sada treba naci parking. Posle malo lutanja, nalazimo mogucnost da se parkiramo u garazi za 15 eura po motoru. Placa se dnevno pa koliko ostanes. Na prvom info punktu uzimamo kartu i krecemo u obilazak. Lagana setnjica, kafica, fotkanje…Venecija je prica za sebe. Jedna posebna atmosfera koja vlada gradom. Obavezno picence u cuvenom kafeu ``Florian`` na trgu Svetog Marka. Da uzitak bude veci, orkestar izvodi standarde klasicne muzike. A onda nastupa carolija. Turista, Japanac pocinje sa orkestrom da peva``o, sole mio``,nastaju ovacije u publici, a bogami i clanovi orkestra su bili odusevljeni. Jos malo setnjice, neka cudna pizza u nekoj pizzeriji i krecemo nazad u hotel.

Uz jutarnju kafu, podelili smo iskustva iz BiH sa Nemcima i Ljubisom kao njihovim vodicem, posto su taj dan nameravali ici u BiH, a nama je objasnio kako da nekim jako zivopisnim putem dodjemo do Grobnika. Dobili smo i rakiju na poklon. Secam se samo da je put bio na pojedinim mestima jako uzak, i da je prolazio kroz neka zanimljiva sela u brdima. Na Grobniku smo se parkirali pored nekog satora sa takmicarima koji su nam izasli u susret da ostavimo stvari kod njih u kombi. Malo smo gledali trke, neko pice u kafeu, upoznali nekoliko ljudi. Nismo ostali do kraja, posto smo taj dan trebali ici u Mestre, a planirali smo svratiti u Trst na kafu i izbeci autoput. Lako smo izasli sa Grobnika, i ubrzo nekom novom saobracajnicom stigli na Slovenacku granicu. Brzi prolaz i uzivanje u slovenackim putevima, ali kratko. Dolazimo u Trst i idemo na rivu da potrazimo neki kafe. Obzirom da je bilo jos uvek toplo, na ulicama nije bilo mnogo sveta. Od Trsta krecemo uz obalu. Cim se izadje iz grada, vozimo pored mora. Redjaju se kafici i plaze. Pored puta je parkirano stotine motora i skutera. Dalje put prolazi kroz neka naseljena mesta, manje ili vise zanimljiva. Put je takav da vozimo poprilicno sporo. Poslednjih 30-ak km izlazimo na autoput kako bi popravili prosek i stigli u neko dogledno vreme da nadjemo hotel. Ubrzo pada i mrak, a potraga za hotelom i nije tako jednostavna kao sto smo ocekivali. Naime, postoje dve ulice sa istim imenom. Na svu srecu, nailazimo na policiju koja nas vrlo ljubazno usmerava na pravi put. Brzo nalazimo hotel i smestamo se. Hotel je iznad ocekivanja. Odlazimo do obliznjeg fast food-a gde klopamo neku bas dobru klopu. Tip koji sedi na klupi pored, pocinje razgovor sa nama, ispostavlja se da je nase gore list. U hotelu smo se Dra i ja malo pocastili rakijom koju smo poneli iz Selceta. Sutrasnji dan je posvecen obilasku Venecije.

Ustali smo rano, obavili dorucak i kafu u hotelu. Dan je suncan i uzivamo u jutarnjoj svezini. Spremanje na parkingu hotela i krecemo. Ceka nas skoro cela jadranska magistrala. Vreme kao poruceno, i bez guzve jer je jos uvek predsezona, osim pored vecih gradova. Obzirom da smo ostali nas troje, putna brzina se dosta popravlja. Nismo nesto puno pravili pause, klopa, osvezenje i gas. Uprkos dobrom tempu, u Selce stizemo tek pred vece. Pansion nalazimo lako jer svi znaju gde je. U dvoristu zaticemo nekih 10-15 motora, uglavnom nemackih registracija Naravno najvise je GS-ova. Ljubisa, vlasnik pansiona trenutno nije tu, ali su nas sacekali njegovi roditelji i pocastili domacom rakijom za dobrodoslicu. Ta rakija je bila stvarno nesto posebno. Ubrzo je stigao i Ljubisa i uz veceru i pivo smo se bolje upoznali, pa smo mi sisli do rive na pice.

Na ulasku u Bilecu, policija je zaustavila gomilu motorista i smara. Kao da su birali da zaustave najludje likove. Medjutim, ljudi kako vide da su tu motori, automatski se zaustavljaju i guzva se povecava do razmera manjeg moto skupa, pa pandurima nije nista drugo preostalo nego da puste sve ljude. U Gackom na pumpi nas je zaskocila neka grupica decaka , hteli su da se slikaju sa motorima. U Trebinje stizemo u popodnevnim satima, idemo do hotela, Camo, Sanja i Aleksa odlaze do kampa. Mi dobijamo dvokrevetnu sobu sa tri kreveta pored kojih ne moze da se prodje. Posle iskrcavanja u hotel i presvlacenja, odlazimo na skup. Nismo se dugo zadrzali posto smo hteli da krenemo rano. Jedina greska je bila sto smo dosli od hotela na skup u majicama, pa sam uvece morao da pozajmim postavu od jakne da bi se vratio u hotel.

Vec danima odlazem da postavim ovaj putopis i evo ga... PUN KRUG 2007. Srbija, BiH, Hrvatska, Slovenija, Italija, Grcka, Makedonija, Srbija Doslo je ovo hladno vreme, motor se ne vozi, citam putopise, a jedan me svrbi… Natezao sam se da ga napisem jos odavno, ali uvek ima nesto prece. Konacno, dosao je taj trenutak. Jos prethodne godine na Ex YU turi sa drugarima iz kluba, najavim ja ovo putovanje. Skoro godinu unapred. Od svih zainteresovanih na kraju je ostalo da idemo Pero i ja, taman koliko mi je i trebalo. U poslednjem trenutku, prijavio se i Dragisa alias Dra. Uglavnom, posto sam ja bio inicijator i organizator ture, tokom zimskih meseci sam osmislio kad, sta i kako. Tura je trebala da ima blago turisticki fazon, tj. da se obidju neke poznate destinacije u Italiji i Grckoj, pa sam u skladu sa tim i planirao rutu. Planirao sam da ceo dan ostanemo u gradovima koje smo hteli da posetimo. To bi izveli tako sto bi nakon celodnevne voznje dosli u smestaj, prenocili i sutra obisli grad, ponovo prenocili i tek ujutru krenuli dalje. Nisam zaboravio ni trenutke odmora uz kupanje na plazi. Pored svih planova, trebalo je utvrditi vreme putovanja, kao i duzinu, uzevsi u obzir raspolozivo vreme. Spremili smo i mape gradova gde idemo, posto smo bili bez GPS-a. Dogovorili smo se da tura traje 17 dana, dakle 2 nedelje i vikend ispred sa petkom kada smo planirali polazak. Priprema za vize se takodje podrazumevala. Posto smo u sustini znali gde i kada bi nocili, jos u Kraljevu smo napravili rezervacije smestaja, sto nam je uradio poznanik u jednoj turistickoj agenciji. Hteli smo da nocenje za nas troje ne bude preko 100 eura za noc u proseku, i to smo dobili. Cak smo i skoro sva nocenja platili u agenciji. Verovatno su nocenja u Italiji bila skuplja, a u Grckoj jeftinija obzirom na deo godine, ali prosek tj. ukupna suma je bila kako smo trazili. To je bila citava gomila vaucera, sto iz Italije, sto iz Grcke. Najteze je bilo zakazati termin u Italijanskoj ambasadi, i zbog termina je putovanje pomereno za nedelju dana. Konacno, odredjen je dan polaska, petak 15.06.2007. sto i nije bilo tako lose jer smo mogli prvo vece da svratimo na moto skup u Trebinje. Posto su svi termini vec bili ugovoreni, trebalo je jos smisliti gde bi nocili na hrvatskoj obali, a da opet dnevne relacije za voznju budu u okvirima plana. Kako sam ja u martu te godine, u Nemackoj kupio casopis Reise Motorrad, tu nadjem oglas za moto-pansion u Selcetu blizu Crikvenice. To se ispostavi kao idealna varijanta jer je blizu Grobnik, pa bi sutra mogli da idemo na moto trke. Posle svih planiranja tura je osmisljena ovako: 1. dan Kraljevo-Trebinje; 2. dan Trebinje-Selce; 3. dan Selce-Grobnik-Trst-Mestre(mesto na obali gde smo nocili da bi obisli Veneciju); 4. dan obilazak Venecije, Mestre 5. dan Mestre-Bolonja-Bottinaccio(seoce na obroncima Toskane, medju vinogradima, blizu Firence) 6. dan obilazak Firence, Bottinacio 7. dan Bottinaccio-Firenca-Siena-Rim 8. dan obilazak Rima 9. dan Rim-Brindisi (tu smo se ukrcali na ferry za Patru na Peloponezu) 10. dan Patra-Naflion 11. dan odmor na plazi u Naflionu 12. dan Naflion-Atina 13. dan obilazak Atine i odmor na plazi 14. dan Atina-Delfi-Kalambaka(mesto ispod cuvenih manastira na stenama) 15. dan Kalambaka-Ohrid 16. dan odmor u Ohridu 17. dan Ohrid-Kraljevo Polazak je bio sa gradske terase, uobicajenog mesta za polaske na ture, gde Pero drzi kafic. Sa nama je krenuo i moj kum Camo sa zenom Sanjom, kao i jos jedna ekipa na moto skup u Trebinje. Posle nekoliko dana kise, to jutro je bilo vedro i toplo. Krenuli smo prema Cacku, gde nas je na pumpi cekao nas drugar Aleksa. On je trebalo sa Camom da ostane u Trebinju. Posto se ekipa skupila, krenuli smo dobro poznatim putem prema Visegradu. Puni elana stizemo na Mokru Goru, gde pravimo kratku pauzu. Odmah posle Mokre Gore prelazimo granicu i nastavljamo prema Trebinju. Vrlo zivopisna priroda, put za uzivanje motorom.

Vi bas ne tracite vreme, bas kao sto treba...! ;D

Ja sam imao TDM `97. god i presao sa njim nekih 30000km+. Po meni odlican koncept motora. Kvalitetan, nikada mi se nista nije pokvarilo. Ima dosta tema o TDM-ovima pa da ne ponavljamo. Pretrazi malo po forumu. Meni je potrosnja bila 5,5-6,5l.

Vozio sam V35 jedno 5 godina, a posto je nekoliko drugara imalo Falkonca i njega sam dosta puta vozio. Prilicno su drugi koncepti u pitanju, dosta toga je vec receno iznad. Ja jos da dodam da V35 ima 3 Brembo diska i kombinovani sistem kocenja, nesto slicno kao Dual CBS kod Honde 90-ih, tako da koci odlicno. Ja sam sa mojim V35 obisao celu Srbiju uzduz i popreko i bez problema.

Dobrodosao!

Jbg, takve situacije se desavaju, skoro uvek sa delicem nepaznje. Skola je jeftina jer si nepovredjen, a motor ce se popraviti. Taman sad ide period loseg vremena da stignes sve da sredis.

pozdrav Doktore, reci za koji deo maja planiras put ,jer se poklapa sa mojim planom- zena i ja vezana dva vikenda, mozda moze u drustvu ili bar susret negde gde pogled nema kraja!!! Planiram da to spojim sa skupom u Umagu. Jedino jos nisam odlucio da li da krenem vikend ispred pa sa ture na skup ili sa skupa dalje. Posto planiram deo po Alpima, videcu kako ce biti vreme, posto ako je lose ne vredi ici na Alpe. Ako se poklapaju termini, mozemo negde da se sretnemo ili da se poklopi neki deo puta.

Pravo prolece! Na slikama izgleda kao da je april...

Jel to sa DL neka kombinacija Stroma i Varadera? ;D

Dobrodosla!

Dobrodosla!

Ovo vec sada izgleda super...

Pa i ja bi to kombinovao 7, 8 dana ali me zeza god odmor, posto hocu neku duzu turu da odradim ove godine, jedno mesec dana do Skotske (pa mozda trajekt za Norvesku, Nord Cap) ili Maroka, pa tamo da vitlam. Tako da sem toga imam samo vikende i praznike Iz istog razloga je ovo meni veca tura i idem sa zenom, posle treba da vodimo dete na more...

Bas ovo sto si ti naveo ja planiram u maju i to vezano sa skupom u Umagu. Ukupno oko 8-9 dana. Ljubljana 2 dana da se obnovi oprema i ispostuju ljudi koji nam salju garanciju za vizu, odatle Austrija (Nakalmstrasse, posto je rano za Grossglockner), Italija (Predel) pa nazad. Imam ceo put razradjen, koristio sam ADAC-ove moto karte...

Ja sam pre par godina imao GP1 i totalni je krsh od kacige. Imao sam prilike da probam jos neki model i po meni samo vrhunske AGV kacige nisu lose, sve jeftino je smece koje ne bi nosio ni deo motociklista da nije Rossija. U tom cenovnom rangu ima mnogo boljih kaciga koje ne moraju da budu za samo po gradu.

Dobrodosla!!!

Kažu da se uspeh u životu meri količinom slobodnog vremena ;D San svakog bikera!!! ;D

TCX infinity, neki model Daytona...a ima i jeftinijih modela koji dobro rade, npr Forma...

Lepo je ovo poredjenje, detaljno, ali bih pridodao jos neke zanimljive proizvodjace i modele.

U Umagu su motori odvojeni od bine, muzike i točilica.... u Bijeljini i od prostora za spavanje. Sve se moze kad se hoce!