Nek ti je Bog upomoc. Taj zadnji amortizer je stradao na 2 F 650 od mojih drugara. Nov kosta 700-800eura. Izgleda da im je to bas osetljiva tacka.

Ima jedan u Kraljevu, koliko sam cuo jedva se vozi koliko je mocan, tj. treba neka bas iskusna ruka.

Sa tom Kawom mozes itekako. Samo dodji i ne brini. A za gorivo ima resenja ako zafali, nosices plasticne flase na ledjima!

Evo, Lalajko je vec odgovorio. Mi smo hteli da imamo krevet i kupatilo da se istusiramo, jer dan kad smo dolazili na trajekt i dan kad smo odlazili smo imali veliku kilometrazu, pa da bi se malo odmorili. Postoje varijante koje su jeftinije, tj. deck-ili paluba, spavas u vreci gde god nadjes zgodno mesto( hodnik, klupa, diskoteka...) ; aircraft seats-ili sala sa sedistima kao u avionu(to je kao u bioskopu) ; sobe mogu da budu sa i bez pogleda na more(mi smo hteli bez ali nije imalo pa smo uzeli sa pogledom na more).

Naravno da moze, ali nije na odmet malo pretraziti od kuce. Ako imas nekoga u turistickoj agenciji, moze dosta da pomogne.

Ovo stoji, jedino sto sam cuo (ne iz iskustva, ne vadim vize) je da za vreme trajanja vize treba napraviti bar jedan ulazak u Madjarsku, jer u suprotnom hoce da prave problem kod sledeceg zahteva za vizu. Nema potrebe, ja sam licno pitao u sl ambasadi i rekli su mi da za godinu dana ne moram ni jedan ulaz direktno u sloveniju da imam. U tome i jeste fora. Ti ako imas austrijski sengen kako ces da imas potvrdu da si bio u austriji, kad ti na ulazu u sloveniju i madjarsku lupaju pecat i posle te niko vise ne pita za pasos Drugar sa kojim sam trebao da idem u Nemacku na sajam, trazio je Austrijsku vizu i bio je odbijen, jer je prethodne godine avionom otisao pravo u Nemacku. Tada Slovenija nije bila Sengen. tako da ipak treba prvo ici u zemlju za koju je izdata viza. Znaci Madjarska ili Slovenija. Ako je neka dalja zemlja u pitanju, bar da se napravi ulaz. Eventualno ako sada malo vise gledaju kroz prste. Da, kad sam se vracao iz Grcke sa italijanskom vizom, u koju sam otisao ferryjem iz Italije, grcki carinik se malo cudio, ali smo prosli bez vecih problema.

U to vreme se na Alpima uveliko skija, a pojedini delovi ni u maju nisu prohodni. To sve zavisi kakvo vreme bude u narednom periodu, ako bude topliji talas, progledace putevi i tad. ;D ;D ;D To je tacno, i sam igram na tu kartu, ali npr. Grossglokner nije uopste otvoren pre 1.juna. A ima ih jos.

Ja sam u putopisu napisao kako do vize. Svako ko ima uredne radne papire, tj. radnu knjizicu odn. resenje za firmu ako je vlasnik, uz neku rezervaciju preko neta moze da dobije papire. Medjutim, ono sto je najveci problem je dobiti termin u Italijanskoj ambasadi. Pre 2 godine jedva smo uspeli da 20. marta zakazemo za 8. jun. zbog cega smo polazak pomerili za nedelju dana. Ove godine, idem sa zenom na slicno putovanje, znaci Umag + krug-Slovenija, Austrija, Italija(par prevoja), sve skupa 8-9 dana. Ali trazicu Slovenacku vizu jer je mnogo manja guzva, a imam varijantu za garanciju iz Slovenije. Jos nesto, verujte mi da je u Umagu na skupu malo koliko god da ostanes. Poenta nije u samim desavanjima u kampu, vec u obilasku okolnih gradica, a sve to u drustvu stotina ili hiljada motora.

Ajde postavi sliku kad ih postavis da vidim kako to izgleda na bike-u.

U to vreme se na Alpima uveliko skija, a pojedini delovi ni u maju nisu prohodni.

Presli smo 4500km + trajekt od Brindisija do patre. To je bas i bilo 2007. prava elementarna nepogoda. Dosta mesta koja smo planirali da obidjemo preskocili smo zbog vrucine. Sve je gorelo, a hladovina nije postojala.

Na Alpima kad god da odes je puno motora... ;D Nesto kao bikersko hodocasce!

Jesi li isao kod Sushe da vidi sta moze da se uradi?

Napravio bih poredjenje AGV sa nekom slicnom markom npr. Nolan. Kod Nolana ni najjeftiniji model nije toliko los kao kod AGV. Npr. Nolan N61 i AGV K2 su slicna cenovna kategorija a u kvalitetu je razlika ogromna u korist Nolana. To ne znaci da su skuplji modeli AGV losi, naprotiv. Dalje, tu imamo niz drugih proizvodjaca koji za istu cenu nude dosta vise, npr. HJC, Lazer...

Razmišljao sam i o pravljenju, ali mi rekoše da je najbolje da kupim original pa reko da vidim da li ima neko neki na prodaju da mu ne skuplja prašinu. Inače nov Givijev košta oko 50-ak eura, a toliko mu dodje i pravljenje kad se sve sabere Ako je Givijev samo 50E, ne treba se muciti.

Taman sada za ovo vreme kad nema mnogo putopisa, kad otopli bice ih koliko hoces...!

Nesto slicno mi se desilo sa navojem za svecicu na Guzziju. Uradio sam reducir (tj. majstor), lako i jeftino i radilo je kao original. Ne znam da li zbog glave to ne moze.

Ovo moze da se napravi da bude kao kupovni za male pare.

Dobra ti je procena. U tu cifru ti se uklapa lezerno putovanje, cesto klopa u rstoranima, hoteli...Low budget varijanta ulazi u 1000E-sator, slaninica i sl. Gde god da ti je ruta, treba spremiti pre putovanja potencijalni smestaj i koliko sta kosta da ne bi bilo iznenadjenja.

Veve, ne prestajes da nam ulepsavas dane, a sto je najbolje, tek si poceo! Svaka cast!

Svanuo je dan naseg povratka. Tuzni smo sto se ovo putovanje zavrsava, ali i uzbudjeni zbog povratka kuci. Svaki povratak nosi sa sobom planiranje nekog novog putovanja. Idemo preko Tetova prema Skoplju. Na ulasku u grad, javljamo se Vladu koga smo upoznali na ferry-ju i dogovaramo se da se vidimo. Pijemo kafu u gradu i posle toga, Vlado nas vodi na neki vidikovac sa koga se vidi citavo Skoplje. Ispratio nas je do izlaska iz grada i nastavili smo prema Srbiji. Na granici je bio neki problem sa kompjuterima koji je izazvao malo zadrzavanja. Posto smo se odmorili dok smo cekali na granici, a i vec je bilo popodne planiramo da malo pozurimo. Grdelicka klisura je raj za voznju. Siroka magistrala sa lepim krivinama i dobrim asfaltom. Dalje autoputem do Pojata, gde se iskljucujemo za Kraljevo. Kad smo izasli sa autoputa, kafa na pumpi i teraj dalje. Vece vec pocinje da pada. Put je poznat i dosadan, kroz naselja, sa mnogo prikljucanja sa strane. Konacno, stizemo na gradsku terasu oko 21 sat. Proslo je godinu i po dana od putovanja. Dosta detalja je izbledelo. Tek sam video kad sam poceo da pisem. Cak sam mislio da su neka mesta zasluzila vise fotografija, izgleda da su ostale samo u nasim secanjima. Ali onaj osecaj putovanja ne bledi. Cak je sve jaci i jaci. Posle svakog povratka, ideja je sve vise, a zelja nikad jaca.

Sutra smo motorima otisli do manastira Sveti Naum, posetili plaze Gradiste i jos neke prema gradu i popodne svratili do Neima na rucak. Inace, Neim je stari biker koga mnogi znaju i drzi restoran u starom gradu. Restoran je poznat je po pecenim pilicima koji se peku u masini ispred restorana. Posle toga, opet, par pica u gradu i na spavanje.

Krecemo na Ohrid. Prvi put posle ulaska u Grcku da oblacim kompletnu opremu. Vozimo sa uzivanjem, jutro je sveze i put vijuga kroz brda. Posle nekog vremena, nailazimo na restoran sa letnjikovcem u dvoristu gde pravimo pauzu za dorucak i kafu. Punih stomaka nastavljamo dalje. Stizemo na granicu sa Makedonijom. Italijanski carinik nas je znacajno pogledao, obzirom da u pasosima imamo italijanski sengen, ali nije bilo problema. Preko Bitolja dolazimo u Ohrid, idem na poznato mesto u potrazi za smestajom. Nema nikoga i u oblizjoj agenciji iznajmljujemo ogroman stan sa klimom. Tu saznajemo da je nekakav Nato miting na Ohridu taj vikend. To vece smo malo prosetali po gradu, provozali se camcom po jezeru, popili neko pice u gradu.

Jedan deo puta se menjam sa Dragisom, da osetim to cudo tehnike, a on da oseti enduro fazon posto je potencijalni GS-ovac. Moj utisak sa BMW-a je da je agregat kakav se samo pozeleti moze, isto vazi i za kocnice. Tehnologije na pretek. Cak je kardan poprilicno neutralan. Ali geometrija tog motora je nesto sto mi se ne svidja. Vrlo specifican nacin voznje, narocito krivine. Imao sam utisak da sa Perovim XX-om pomislim i usao sam u krivinu, a sa BMW-om imam neku pripremu pred ulazak. Pred dolazak u Kalambaku, put ide ravnicom i dugacki su pravci. Bas pred samo mesto ima pravac od nekoliko km. Stigli smo i nasli hotel odmah na ulasku u grad. Raspakujemo se i odlazimo u obilazak Meteora. Nalaze se na cudnim stenama iznad grada. Postoji put koji vodi sa jedne strane grada, a silazi na drugu. Ovde sam bio kao mali, sa roditeljima, pa sam pokusavao da se prisetim nekih pojedinosti. Za obilazak je potrebno vise sati, narocito ako se ulazi u svaki manastir. Do nekih se ide usecima u stenama, a do nekih preko mostica. Mi smo posetili 2-3 i sve ih obisli motorima, i za to nam je trebalo nekih 3 sata. Uvece smo obisli grad, vrlo je uredan i lepo sredjen. Klopali smo i popili pice u gradu, pa na spavanje.

Zurimo sa sunca na Glifadu kako bi se malo ohladili na nekoj plazi. Malo smo lutali i konacno nalazimo ogroman park i plazu. Na samom ulasku u park, automat Dragisi guta karticu. Upucuju nas na neku recepciju, gde nam kazu da ce covek do popodne da dodje i izvadi karicu. To je OK jer smo upravo pored videli odlican beach-bar gde smo odlucili da sacekamo vadjenje kartice iz automata. Bar ima plazu i bazen, a i sluze jako ukusnu hranu, tako da nam cekanje nije tesko palo. Kartica je izvadjena bez problema, objasnjenje je da se kartice blago deformisu, a neki automati imaju osetljivije citace. Odlucili smo da ujutru krenemo pre svitanja kako bi izbegli gradsku guzvu i pre vrucine malo dobili na vremenu. Taj dan trebamo stici do Kalambake, malog mesta ispod kompleksa manastira Meteori. U 4.00h je 38°C. Guzvu smo izbegli skoro potpuno i lagano krecemo u brda. Konacno i jaknu da obucemo, ali ne zadugo. Na jednom delu magistralnog puta prema Delfima, meni u jednoj krivini proklizava guma skoro metar. U tom trenutku vec vidim najgore, ali me, kao neki udarac ispravlja. Valjda je tada guma uhvatila za podlogu. Ni sam ne znam kako sam se izvukao. Pero je isao blizu iza mene i sve je gledao live. Posle mi je rekao koliko sam proklizao. Dolazimo do svetilista Delfi, kratko stajanje i okrepljenje u obliznjem caffeu, da dodjem sebi. Put nadalje ide brdsko-planinskim predelima, lepo je za voznju.