Prvi dan put nas je vodio preko Zrenjanina i Vrsca na prelaz Vatin. Obe granice smo prosli sa samo najneophodnijim formalnostima i zacudo bez pitanja koliko mogu masine i bajki kako i on vozi milion na sat na zadnjem tocku sedeci naopacke na zadnjem fudasteru i bla bla bla. Prva pauza i tocenje goriva je bila u Resiti. Pre toga samo dva puta za cigaretu. Resitu Joseph i ja vec poznajemo pa smo uhvatili pravac prema OMV-u. Natankali smo svi i seli da se okrepimo cokoladicama, kafom i cajem. Naravno vec posle par minuta smo svi potrcali da unesemo kacige pod suncobrane... kisa pocinje! Ipak ispostavilo se da je samo oblak sa par kapi pa smo ubrzo nastavili dalje prema mestu Caransebes. Na pola puta smo morali da stanemo i navucemo kisne navlake za cizme i kisne pantalone. Kisa je bila negde ispred nas i put je bio veoma mokar. Nismo hteli da vec prvi dan imamo mokre noge iako smo znali da ce u toku putovanja to biti neizbezno. Prolazimo Caransebes prema Hateg-u. U Hategu stizemo kisu i neki od nas navlace i kisne jakne, a neki neiskusno misle da je to samo kisica i da nece promociti jakne ;D. Put nas dalje vodi do mesta Petrosani gde vecina nas sipa ponovo gorivo i odlazimo u samouslugu da se oskrbimo hlebom (za umakanje u Carnex gotova jela) i naravno pivom. Ovde vadim mobilni telefon i vidim da mi je stigla poruka od Sandre. Duboko sam uzdahnuo i otvorio poruku... POLOZILA JE!!! Muka koja je dugo visila nad glavom, napokon je prosla... Kisa koja je postajala sve jaca mi vise uopste nije smetala... neka pada... za mene sija sunce! Iz grada krecemo pravo uzbrdo u sumu. Ovde Arpadu spada lanac. Kada sam video da ga je jednostavno nabacio preko lancanika znao sam da nesto ne stima, ali sam mislio da to resimo kada nadjemo mesto za kamp. Kisa se polako pojacavala... Usli smo u sumovite predele sa uzanim puticem. Ovo je nekadasnja, stara magistrala koja se vec nekoliko godina koristi kao lokalni put za nekoliko malih naselja i za kamione koji prevoze poseceno drvece. Put je u daleko losijem stanju nego pre 2-3 godine kada smo prvi put ovuda prosli. Ubrzo smo pronasli mesto na kojem smo tada kampovali. Mesto je zaista idealno za tako nesto ali su bile postavljene kosnice. Verovatno su pcele neaktiven po ovakvom vremenu, ali posto je Zolika alergican na ubod pcele, odlucili smo da idemo dalje. Posle samo oko kilometra smo pronasli jos jedno lepo mesto. Uwe sw spustio sa puta na travu medju drvece a ja sam krenuo za njim. Cuo sam neku buku iza mene ali dok sam se parkirao vec nisam video nista. Posle mi je Arpad rekao da mu je motor jednostavno ispao i prevalio se. Stete nema. Ja sam odlucio da malo preparkiram motor kako bih ujutro bio na zgodnijem mestu i narano na neravnom i mokrom terenu mi je malo proklizao i prevalio se... Stete nema. Jedan po jedan svi smo se spustili. Uwe je poceo da sprema kafu na kuvalu na benzin dok smo mi spremali satore. Voleo bih jednom da posetim ovo mesto kad nije kisa. I ovako je scena kao iz bajke... planinska, brza reka, suma, priroda,... idila. Evo malo slika iz kampa. Vecina je od sledeceg jutra, posto je mrak pao neverovatnom brzinom, cim smo postavili satore, a i mi smo bizi zauzeti odrzavanjem kakve takve vatre i pokusavanjem da ugrejemo gotova jela do neke pristojne mere. Posto se vatra ipak predala, a i mi smo osetili kako u svom namestanju, pakovanju,... oprema pocinje da otezava, odlucili smo da je vreme da se povucemo i malo sklonimo od kise i odspavamo. U moj sator smo se nekako nagurali Joseph, ja i Arpad, Uwe je bio sam u svom malom satoru, a Zolika i Cila su postavili jedan sator. U strahu da ne prokisne (verovatno bi malo) su napravili gresku i sa drugim su ga prekrili ali samo gornju polovinu. Nazalost voda se u tim naboranim delovima nakupljala a kad je prelilo onda je podlivalo i natapalo sator u kom su bili. Oni su prosli zaista lose i sve im je bilo natpoljeno u satoru. Od lezanja u vodi do clanaka ih je spasila donekle samo njihova navika za konfor t.j. duseci na naduvavanje koje su poneli. Ja sam zahvaljujuci vreci koja je dizajnirana za temperature do -15 stepeni spavao kao beba. Nekoliko puta sam se trgao preko noci osluskujuci reku posto mi se cinilo da je nekako preblizu, kao da je nabujala od kise, ali na srecu nije bilo bas tako. Neko mokar neko vlazan... noc je prosla.

Vec kad smo izasli iz Temerina znao sam da je eoma dobro da smo se odlucili za topliju garderobu i moto opremu. Ako je kod nas ovako, kako je tek u Karpatima! Nekoliko dana pred polazak smo svima govorili da ce biti hladno i da mozemo ocekivati sneg i da postoji velika verovatnoca da necemo moci na prevoj. Sto se tice kise rekli smo svima da je zagarantovana cim predjemo granicu. Uvek kada idemo u Rumuniju ponesemo kisu sa sobom a i inace Karpati su cudni i tesko se moze voziti nekoliko dana a da ne bude kise. Znao sam da moj sator nece propustiti vodu kao ni Uwetov. Zolika i Cila su poneli 2 mala satora za svaki slucaj a i Joseph je poneo neki svoj ako im zatreba. Ipak mozda su se njih dvoje malo vise pozabavili konforom umesto zastitom. Uzdam se da ce posle jos nekoliko putovanja sa nama da nauce . Za prvi dan sam isplanirao da sto dublje udjemo u karpate ali posto smo zaista bili sarena ekipa i sto se motora tice, tako i iskustva a i navika. Najvise sam se plasio da ce Cili biti tesko i da nece na Viragu moci da izdrzi vece kilometraze na losijim putevima koji su planirani za prva dva dana. Ispostavilo se da sam debelo pogresio. Najteze je bilo Uwetu kojem je i pored ogromnog iskustva bilo veoma naporno izdrzati, delimicno uzasne vibracije koje je KTM davao, posto je nastelovan za kratke i veoma zahtevne ozbiljne offroad voznje, ali takodje on je "Vuk samotnjak" sto se voanji tice i ima sasvim drugaciji tempo voznje, pauza, stajanja, odmaranja, ishrane,... ********************** Evo screenshota web kamere na vrhu prevoja Transfagarasan:

Naravno glavna destinacija je bila prevoj Transfagarasan. Nekoliko dana pred start smo pratili prognozu i nije bilo bas lepih najava. Web kamere na vrhu prevoja prikazuju samo tamno sivu sliku, snimajuci maglu i samo nekoliko puta smo uspeli da ugledamo jezero na ekranima. Ipak dogovor je da idemo kako bilo, pa ako ne moze onda cemo okolo. Dan pred polazak prijatelj iz Brasova javlja da je najavljen sneg na vecim nadmorskim visinama... ma idemo. Plan je da se malo kampuje a malo po hostelima. U Brasovu vec odavno rezervisan hostel Florin R&B. Budjenje rano... 4:45h... brza jaka kafa... oblacenje... Sandra mi pomaze da odnesem prtljag do motora i oprastamo se. Ona ne moze sa nama posto polaze poslednji ispit koji joj je jos ostao na fakultetu. Pada sitna kisica ali jenjava... mrak je. Stizem do Merkura, palim cigaretu i kada je dogorela pojavljuje se Arpad. Samo se pozdravljamo i nastavljamo prema Temerinu. Za par minuta se razdanjuje a mi smo ispred Ciline kuce u 6:00. Zolika i cila nam spremaju kafu i stizu i Joseph i Uwe. U 6:30 smo svi na motorima i avantura moze da pocne... jos samo da predjemo ravni Banat.

Mnogi od vas znaju iz nasih putopisa da smo Rumuniju obisli uzduz i popreko vec mnogo puta, a neki od vas su culi neke nase price i putovanja kojih nije bilo na forumu. Odavno smo se zaljubili u ovu prelepu i nekomercijalizovanu zemlju i pogotovo u ljude. Ipak vec skoro dve godine kako nas razne obaveze i neke druge destinacije sprecavaju da odemo ponovo u neku lepu voznju i posetu prijateljima. Iako zbog nemogucnosti vidjanja, veze sa njima nisu prekinute, malo su oslabile. Jedan od povoda je da se vidimo opet sa njima i ispricamo se, sta se kod koga desava i da probijemo led i ponovo zapocnemo aktivnija druzenja uzivo. Drugi razlog je sto ovde imamo prijatelja kojima je dosta nasih prica i fotografija pa hoce i sami da odu i vide sve te lepote. Ja sam pored svih obaveza i prepreka ipak prelomio da zrtvujem nekoliko dana. Joseph je sve obaveze oko kuce, krov, izolaciju,... stavio u stranu i odlucili smo da se pridruzimo ekipi i pokazemo im Rumuniju t.j. jedan mali delic i da im vreme za trazenje, raspitivanje, snalazenje preusmerimo na one kvalitetne stvari da izvuku najvise iz ovih nekoliko dana. Start odredjen za 01. sept. 2010 u 6:30 ujutro iz centra Temerina. Ucesnici putovanja: 1. Ja - Davor - BJB quasaar - Honda Africa Twin 650 (Black Mamba) 2. Joseph - BJB JosephB - Honda Transalp 600 3. Zolika - BJB farkas - Honda Transalp 600 (nekada moja Red Baroness) 4. Cila - BJB Chila - Yamaha Virago 535 5. Arpad - BJB hdominator - Honda Dominator 650 6. Uwe - nas poznanik iz Nemacke - KTM 625SXC

Apsolutno veliki plus za IGo... daleko bolji, intuitivniji i user friendly od Garmina. Cesti updateovi mapa (dok je Garmin to uradio 2 puta od kada postoji firma), lakse za koriscenje sirokih masa a ne samo za dipl.ing. FTN-a... O cenama necu ni da pricam. PS - ovo nema veze gde ja radim niti hocu da pljujem po nekom/necem drugom... jednostavno moje misljenje posle nekoliko godina koriscenja oba proizvodjaca na samim GPS uredjajima, telefonima, palm-ovima,... A mislim da tema nema veze sa Blueberry, i ostalim proizvodjacima uredjaja, vec sa softverom. Ali ako cemo o Blueberry-ju... apsolutno zadovoljava cenu. Nebrojeno puta je udaran, padano je, kisnuo je i sta sve nije po sumama i gorama nase zemlje a i sire i radi kao svajcarac. Sve i da mi crkne svake godine po jedan, opet tek za 7-8 godina dolazim do cifre koju bih dao za Garmina... cik da vidim da li ce taj da mi sluzi 7-8 godina pa da opravda cenu

Bravo Dzigi... vidim da si uzivao... tako treba BTW... zasto takav raspored prtljaga????? Sto ne koferi sa strane a smotuljak i ostatak stvari od gore?

Pozdrav i dobrodosao Mozes li reci jos nesto o sebi... ?

Caberg!

Postoje neki valjci gumeni tu negde na spoju rama i zadnje viljuske. Koliko ja znam nisu vezani samo srafom. Zato i pitam sta i kako u slacuju da gresim. Nisam imao nikakav pad, udarac ili slicno odkada su se pojavila ta lelujanja. Otisao mi je lezaj volana i njega cekam da nabave ali ljuljanje nije zbog njega. Uskoro cu menjati zadnji tocak mada ne verujem ni tu da je resenje. Promenicu i ulje amortizera iako nema potrebe jer lepo rade. Ostaje jos samo tu nesto na spoju zadnje viljuske i rama ili tako nesto. Zato i pitam sta i kako. U vezi ljuljanja... ljuljalo je i meni... a gume bila kao dobra ali pri kraju... Eeeeee kako je sve prestalo kada sam zamenio gumu!!! To sto nema za okon vidljivih deformiteta to ne znaci nista... par grama ovamo ili onamo i da vidis kako ljulja Menjaj gumu a ako se posle toga jos zadrzi malo neke nestabilnosti na prednjoj strani onda jos zamenis ulje u prednjim viljuskama i icice pravo kao strela

Pihhh pa sto nas ne zaustavi da se ispricamo? Nadam se da smo bar primetili motore koji nam idu u susret i da smo mahnuli

Motor vise nije na prodaju... zadrzavam ga

Ohooooo... lepo lepo... cekamo nastavak... BTW sa Josephom smo i mi spavali u St Poltenu, ali u kampu na obali Dunava... odrase nas posteno ************* Jeste uspeli izvuci kintu za popravku Bucinog motora?

Hehehe... vracamo se mi iz GR i AL... Od Gostivara autoput skoro do granice sa SRB... ne placamo nigde... na jednom mestu su zvizdali za nama, ali sta sad. SRB... nigde nista... samo prolazimo... Stizemo do Beske... stajem iza automobila koji placa, Joseph iza mene. Lik uzima papiric i kusur, rampa se dize... on pakuje sve u novcanik... ima se vremena... meni dosadilo, pa sam ga obisao i propicio. Naravno senzor me uhvatio i rampa se spustila pred autom. Ovaj u kucici je vristao, pizdeo... nesto zapisivao... otvorio rampu da auto prodje i krenuo da se obracuna sa Josephom. Njemu nije bilo do razgovora pa je propicio sa autom zajedno. E sad sta je ovaj zapisao? Nemam pojma... Mogao je jedino vreme da zapise pa eventualno da pogledaju snimak i ako se vidi tablica... videcemo Inace ja sam uglavnom uvek placao putarinu... sve sam nekako bio za to da je red ako je zakon vec takav. Bio sam za to da se organizujemo da se to smanji ili ukine za motore. E kad sam kretao za GR i AL i sracunao da za ceo put treba da im dam 30eur za putarine, rekao sa da je bilo dosta... vise ne placam... a oni mogu da dizu i duplo ako hoce. Dok nam pokusavaju naplatiti imace minus u kasi... kad nam ukinu onda ce biti na pozitivnoj nuli... pa neka razmisljaju sta im lepse izgleda na periodicnim izvestajima budzeta

Tema je premeštena u Motoristi na drumu. [iurl]http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=58912.0[/iurl]

Za sta ti treba? Ako pricamo o laku koji ide kao finis za metalik farbe onda su to trokomponentni lakovei 1. Lak-baza 2. ucvrscivac (lose ime u nasem jeziku... ustvari je katalizator) 3. razredjivac

Treba tih akcija sto vise i treba da se pise o tome da se zna da se takve stvari rade pa ce manje njih da krece sa zurki i svatova u voznju ako su pili. Znam da se u inostranstvu na nekim moto skupovima resavaju stvari na sledeci nacin. Policija je na svim ulazima na skup i kad neko hoce da izadje sa motorom, policija ga iskontrolise. Ako je pio samo ga vrate nazad i kazu mu da se okusa kad se otrezni. Nema kazne, nema svadje,... sat-dva na vodi i sokicima, pa ako je kasnije 0.0 onda moze u voznju.

Tuga i zalost! Mare je vozio u mojoj grupi na reliju... svo vreme je bio na kraju grupe sa BMW-om, Six-om, Josephom... uvek su bili malko zaostajali, tako da ne verujem u price o velikoj brzini i nemarnosti u saobracaju. Saucesce porodicama

Hmmm pa hajmo redom * kacige... kao prvo nijedna flipup kaciga nije poznata po tome da je tiha. Medjutim mi smo 99% vremena vozili sa podignutom bradom i sa spustenim suncanim vizirom. Nisam bas kompetentan da govorim o tome kakva je sto se bucnosti tice zato sto sam pre ove vozio daleko bucnije kacige, medjutim afrika ima odlican produzeni vizir pa je strujanje vetra oko nas bilo zaista minimalno, do te mere da mi je ponekad bilo toliko vruce i bez strujanja vazduha da sam morao da ustajem da bih dobio malo vazduha * oboje smo imali mash pantalone i to nam je davalo malo vazduha u donjem delu tela, bez toga bismo poludeli na 45 i vise stepeni * Sandra je imala i mash jaknu koja joj je pomogla dosta ali posto je uglavnom bila zaklonjena iza mene malo je vazduha dopiralo do nje. Ja sam imao onu letnju tanku jaknu iz louisa za 10eur, sa svim ventilacijama otvorenim i strujanje koje sam imao preko rukava do ledja je bilo dovoljno da se za vreme voznje osecam skroz normalno. Naravno, cim se stane skida se sve!!! * E sad ono sto svima preporucujem... Oboje smo svo vreme nosili aktivni ves ili bolje reci onaj crni donji ves iz louisa na sebi. Da nije bilo toga, pantalone i jakne bi se lepile za nas. Ovaj ves odlicno upija sav znoj i svo vreme smo bili suvi. Jeste malo neprijatno kada se stoji naprimer na granici ili kada se zastane za cigaretu, ali nikada vise bez toga ne idemo nigde. Za voznju pri visokim temperaturama je savrsena stvar. Majica bi se natopila i bila bi mokra ispod jakne, a ovo se izuzetno malim strujanjem vazduha susi i svo vreme smo bili suvi. kad god smo se smestili, odmah smo proprali taj ves u vodi sa malo sapuna ili sampona i prosirili. U roku od 15-20 minuta je suvo. Bitno je da se, kada se skine, ne baci zguvano negde u cosak zato sto se onda odmah usmrdi. Ako nista drugo, onda odmah da se prosiri na vazduhu. * obuca... oboje smo vozili u dubokim probiker patikama za voznju motora. Dovoljno su tanke i vazduho-propusne da se ne znoje noge za vreme voznje i dovoljno duboke da se u njima hoda pri razgledanju kamenja, grada,... prilikom nekog zaustavljanja *** bez obzira sta da smo obukli ili skinuli, temperature su na jugu bile tako visoke da smo se ponekad borili za vazduh i pri vecim brzinama. Vazduh je bio toliko vreo i suv da nam je suzio disajni trakt. Ponekad smo se morali zaustavljati na pola sata, gutajuci po litru i po vode i jos toliko smo prosipali na sebe, na glavu, ispod jakne, u gace, natapali marame,... I za svega 10 minuta bismo bili potpuno suvi i sve bi kretalo iz pocetka. Sto se tice ostale garderobe, za 16 dana smo nosili po nekoliko pari carapa, gaca i majica. Isli smo po principu da jednom ili dva puta operemo a treci put kada nosimo, bacimo. Naravno nosili smo sa sobom starije stvari koje smo koristili za vreme voznje a ne za islaske u grad. Dalje... kupaci, papuce ili sandale, bermude... Sve u svemu ja sam imao jedan kofer od 32 litre za svoje stvari u kojima sam donek i suvenire i poklone i pored svega sam imao i 2 peskira, neseser sa higijenom,... Isto tako i Sandra. U malim torbama od 5l na rollbarovima smo imali zapakovan najosnovniji alat, prvu pomoc, sijalice, set za krpljenje guma, kese za djubre, nesto stipaljki, litru ulja i 1dl ulja za scottoiler. U topcase smo stavili dusek za vodu (koji smo koristili samo jednom i to zato sto smo ga poneli), 1 plahtu za krevez (koji smo koristili u kampu u Iteu) i laptop (koji sam poneo zato sto sam obecao da cu pisati putopis, ali mi je samo komplikovao stvari i to mi je poslednji put da sam ga nosio sa sobom bilo gde) Evo spiska stvari u mom koferu: - 5 gaca - 5 carapa - 5 majica (dovoljno bi bilo i 3, s obzirom da nisam vozio u majicama) - bermude - kupaci - sandale - 1 mali i 1 veliki peskir - neseser sa ziletima, penom, cetkicom za zube,... - 15 kutija cigara - u povratku jos suveniri i pokloni stim da nisam vracao nijedne gace, carape, kupaci, dvoje majica i cigare Sandra je bila slicno spakovana stim da je ona i peskire ostavila (ja sam bio pametan pa sam poneo nove) Sve u svemu sto se opreme za voznju tice opet bismo isto sve. Sto se tice pakovanja nosili bismo nesto manje i jutrom bismo dalju voznju pocinjali daleko ranije

Na vecini putnih motora se ulje menja na minimum 10.000km, pa je taj problem resen ukoliko se odradi servis pre puta. E sad... ima motora na kojima se zamena ulja radi na 4-5.000km, i iskreno ne vidim zasto bi se na takav put nosilo ulje. Ako vec imam para da izdvojim za putovanje od 4-5K km onda mogu da izdvojim i umesto 30eur (cena recimo motula u SRB), 45eur za ulje negde drugde... tih 10-15eur nece uticati na samo putovanje. Ta cifra se se cak moze i kompenzovati sa nekoliko sitnih odricanja na nekom dugom polju putovanja. Mislim da je najkomplikovanija varijanta za motore na kojima je predvidjena zamena ulja na 2500-3000km, a ide se na zahtevan, tezak i mnogo duzi put od toga pa se postupak mora odraditi vise od jednog puta. Ne mislim da je komplikovano fizicki odraditi taj posao nego sto se ta stavka mora imati na umu konstantno i ne sme se previse odlagati. Generalno ulje se moze kupiti skoro svugde i to nije veliki problem... veci problem je filter ulja, ali posto je on malih gabarita, uglavnom, moze se poneti sa sobom. Filter vazduha je obicno vecih dimenzija i ako se ide bas u neke zabiti potrebno je cesce ciscenje i odrzavanje pa mu se moze produziti vek. A sam proces zamene ulja bilo gde ne vidim zasto bi bio problem... Bilo gde u iole urbanoj sredini se moze naci neka posuda u koju ce se ulje ispustiti a da se bas ne zagadjuje okolina. A sama zamena filtera i dosipanje ulja je najprostija stvar koju svako moze da uradi. Ako neko to ne zna da uradi bolje da ni ne krece na putovanje na kojem mu se moze desiti da mora to sam da odradi. Sto se tice kilometraza za zamenu ulja... to ipak ne mora biti bas tako striktno... moze se to rastegnuti malo dok se ne dodje na neko mesto gde moze da se uradi normalno. ********** A sto se tice komentara da ima para da izdvoji za servis kad vec krece na put od 5000+km... a zasto bi placao servis? Ne mora taj put da bude skup... Kretao sam i ja na put daleko duzi od toga pa nisam imao budzet za servis da bi mi zamenio ulje... Budzet za 5000+km moze da predvidja kintu za gorivo, hranu, pice i za eventualno tu i tamo neki smestaj i nesto novca za ne daj boze situacije. A odvrnuti staf da se ispusti ulje, odvrne i zavrne filter i dospe novo ulje ne mora da se plati nekom pametnom serviseru... za te pare mozes jedan dan jesti, piti i spavati negde

E jos da smo se uspeli iskombinovati da se vidimo... Ali neka... ima dana Imam samo dve primedbe. Trebalo je da odete do Volosa. Bilo vam je skoro pa usput Veles niste smeli nikako da propustite. Volos jeste bio u planu, ali negde se moralo prelomiti Veles... necemo to mesati... u Veles cemo otici onako samo... da vidimo prijatelje... a ne samo da prodjemo Inace sto se tice Grcke za neki sledeci put skupilo se vec dosta toga (Volos, Akropolj, jos 3 Mikenske lokacije, 2 lokacije u Argosu, Sparta, Monemvasias, Amykles, Mystras, Delfi, meteora... Grcka je prepuna istorije i to bas one koja mene zanima, o kojoj volim citati i gledati emisije... ali ne moze sve odjednom...

Ukoliko je uredjaj bio u prodaji sa licenciranim softverom (a posto je zapad u pitanju tesko da je piraterija), onda u 99% slucajeva ima samo jedan jezik i tesko da se moze dodati bilo sta osim mapa. Mozda da se pronadje koji softver ide na njega i ako imas srece onda ces mozda i naci negde na netu Iskreno mislim da je mrka kapa... guglaj malo i mozda pronadjes nesto korisno

E jos da smo se uspeli iskombinovati da se vidimo... Ali neka... ima dana

Evo i rute... Prva slika je cela ruta a druga bez autoputa kroz SRB

Do sledeceg vodjenja i druzenja prijatelji dragi. Jagr, Barbara srecno sa prodajom i kupovinom novog motorceta, Ali nadam se da si sredio grlo i glas, Neime sve najbolje i hvala za sve, Sasa i Vesna nadam se nekoj novoj zajednickoj voznji i sve najbolje svima, Miso tebi i porodici lep provod. Vidjacemo se mi jos, ne moramo mi planirati... mi se srecemo neplanirano. veliki pozdrav svima!!! Izlazimo iz Ohrida i vozimo prema Gostivaru pa obilaznicom oko Skopja do Kumanova. Stajemo na pumpi da se malo odmorimo. kupujemo osvezenje i sedamo na travu u hladovinu. posle par minuta dva KTM-a ulazi na pumpu. Znatizeljno gledaju nase motore ali nas ne vide. mahnuli smo im pa su se parkirali i pridruzili. Dva momka iz Latvije, Zigmars i Janis. Oni su za nedelju dana od kuce preko poljske, ukrajne, Rumunije i Bugarske otisli do Meteora u Grckoj a sada se vracaju. Posecuju najraznoraznije stvari koje im padnu na pamet i za kojke cuju od prolaznika. Tako posecuju u Makedoniji jedan oz NASA-inih opservatorija, pa idu na Kosovo da vide jedan manastir, onda ce u BiH dca vide piramide, pa Drvengrad, mozda potraze kod ERA utociste za noc,... Proveli smo skoro sat vremena razgovarajuci sa njima, razmenjujuci neke dogodovstine i informacije. Dali smo ima malo uputstava za narednu deonicu putovanja, a od njih dobili kontakte i poziv da dodjemo kod njih u Latviju u goste. Vreme je neumitno prolazili i svi smo morali da krenemo dalje, koliko god ugodno caskanje bilo. Mi smo ubrzo prosli granicu i malo bezali od crnih oblaka. Napravili smo pauzu u Predejanama a zatim 400km dooooosaaaaadnooooog autoputa do NS. Sa cestim stajanjima, u NS na OMV smo stigli oko 10 sati uvece. dupla kafa, hladna voda,... rastajemo se Josephom. Putovanje se zavrsilo. Srecni smo zato sto smo se odlicno proveli i tuzni zato sto je kraj. Ipak bice jos putovanja... ideja imamo pregrst. Samo malo da se ustedi, da se nadju slobodni dani i mozemo ponovo... **************************************** Mala statistika puta * 3650km ukupno * 228l goriva potroseno * prosecna potrosnja na celom putovanju 6.25l/100km * Ukupno potroseno na gorivo 300eur * cena goriva u MK 70den (1eur=60den) * cena goriva u GR od 1.46EUR do 1.8EUR * cena goriva u AL 1.1eur SMESTAJ * Ohrid - NEIM - 20eur * Olimpiaki Akti (Paralia Katerinis) - 25eur x 3noci = 75eur (ovo uz pomoc poznanika) * Iteo kamp kucica u kampu 25eur * Nafplio (Hotel Nafplio) 50eur x 2noci = 100eur * Parga (dodacu ime i kontakt) 35eur x 6noci = 210eur * Himare AL (Hotel Gjicali - 0682446832) 45eur * Ohrid - NEIM - 0eur Ukupno = 475eur za 15 nocenja Putarine... u odlasku u makedoniji (50+30+30+30+30+20 denara)... u povratku nigde nista nismo platili ;D Ulaznice za arheoloske lokacije * Dion 4eur po osobi * Mikena 8eur po osobi * Olimpia 8eur po osobi Na suvenire, poklone, stosta smo potorsili oko 100-150eur Na hranu, pice, izlaske i uzivanje smo potrosili oko 600eur. Sto po osobi dnevno izadje na oko 15eur. Ali napominjem da se nismo ustezali niodcega. Jeli smo 90% po restoranima. Ako smo bili gladni, jeli smo, ako smo bili zedni, pili smo, ako smo hteli nesto kupiti, kupili smo Tu i tamo smo potrosili nesto malo cega se ne secamo... Uglavnom suma izadje na planiranih 1600eur ********************************************************************************************** Eto nadam se da vas nisam smorio i da vam se svidelo. Nama je bilo odlicno i vec planiramo sta cemo sledece. A sta nam je ostalo u najlepsem secanju? Pa licno meni evo tri najznacajnije stvari: 1. poslednje vece u Ohridu i drizenje sa prijateljima 2. Albanija 3. Nafplio pozdrav svima

Ipak, ubrzo su pocela jos neka usnula lica da se pojavljuju i restoran se polako punio. Naredna dva sata je drustvo opet provelo zajedno u razgovoru, kafici, dorucku. Oko 10 sati ipak vreme je bilo da se krene. Ceka nas 696km, a Josepha jos dodatnih 20km.