Da ne quotujem ceo tvoj post, ali kao da si ga prepisao od mene IMA nas sa istim i potrebama i željama. Sve što si napisao je identično mojim razmišljanjima... Kako vi srednjovecni ljudi svi isto razmisljate Afrika, TA, GS......ta jebo vas taj GS....sto ne date onda 10 soma i eto vam GS ispada da ti navedeni motocikli idu po svemiru bez opreme za kiseonik...... Ja nikada u zivotu ne bih pozeleo da vozim motocikl sa ABS sistemom.......to je za nekog starca koji je pred kraj zivota resio da sedne na motocikl pa da ne padne na prvo kocenje...... Stajemo Toecuuter i ja negde u HR. na benc pumpu.......i parkiran GS prepun svega na njemu...ja bacim oko, kaze Toeccuter jel bi ga terao matori??????? U tom trenutku naidje Nemac prilicno u godinama sa gospodjom i sve se smeska kao ja imam GS...ejjjjjj??? i javlja se on kulturno i mi njemu naravno...... Kazem ja Toeccuteru, znas sta stari moj????? Dao bi ovaj Nemac sada meni ovoj jebenog GS sve sto ima i babu svoju.....da se nadje na mom mestu i da mu dam ja svoju skelu i to bez kofera da putuje dalje...spakovao bi se 100% bez kofera i pevao bi....... Toeccuter umre od smeha i kaze onako pakosno, vidis stari potpuno si u pravu njemu je ovo mozda poslednja voznja a mi smo tek poceli da se vozikamo........................mislim da ste razumeli sta sam hteo reci......to su motocikli za starije ljude......a malo crnog humora nije na odmet.... A sad odoh na drum..... Sva sreca da ima ovde pametnih, iskusnih,... Istog momenta kada ti i tvoj prijatelj odlucite... ne... pomislite da vozite TA, At, GS ili nesto slicno, ja bataljujem dva tocka. E kakav smo mi narod... ja sam najpametniji i ako se 6 milijardi ljudi ne slozi samnom onda je 6 milijardi ljudi glupo... Nego... ajde lepo na tvog plavusana pa deri erase na miseluku... taj tvoj jedan cilindar je ionako sposobniji, jaci, brzi od svih ostalih motora na svetu Pihhh btw... da imam 10 soma ne znam sta bih radio sa njima... verovatno ne bih kupio gs za 10 soma... verovatno bih kupio gs za 3-4 soma a za ostatak bih lepo proputovao negde dok se ti vozas na miseluku i prosipas pamet kako svet ne bi zaglupio ***************** EDIT... mali dodatak Vec vidim kako neki pogresno tumace moj post... Mene ne nervira dzigijevo miljenje i ne vredja me njegovo misljenje... nervira me i vredja njegovo nepostovanje tudjeg misljenja

Naravno sve je veoma subjektivno. Nema nas dvojica istih sa istim potrebama, zeljama,... cak ni sa dovoljno slicnim da bismo se slozili oko ovakvih stvari. Moje potrebe su prvenstveno putovanje, duge dnevne kilometraze, u dvoje sa dosta prtljaga, sa nista ili sto manje autoputeva i slicnih velikih puteva. Preferiram regionalne i lokalne puteve koji nisu u najboljem stanju nigde u svetu, uvek sam da se malkice sidje na neki off bez obzira koliko nas je na motoru i kako smo natovareni. na kraju krajeva misljenja sam da se najlepse stvari i lokacije otkrivaju tek kad se sidje sa asfalta i malo trucka. I bas zato mi treba motor tipa TA, AT, GS Vozio sam Suzu GSX750 jednu godinu i od tada mi nedostaje zvuk i vibracije 4cilindra u redu, ali nisam neko ko kontolise takav motor, vec on kontrolise mene 1 cilindar necu... nema tog jednocilindrasa koji je meni udoban za putovanje. 2 u V ili boxer rasporedu, to je ono sto ja volim i sto cu voziti dok mogu, a kad omatorim dovoljno onda neku dnevnu sobu na dva tocka bez televizora koji ima i rikverc, pa lagano

Onaj ko kaze da putni enduro tipa TA, AT, ST, pa cak i veci ka 1100GS i dalje ne mogu u blato, sumu,... vec samo po putu ili tvrdom makadamu, taj nije ni pokusao. Sve se moze kad se hoce. Naravno da nije lako kao sa nekim laganim mopedom koji je bas za to namenjen ali da moze,... moze. Bilo bi jako lepo da svi mozemo imati veliku garazu sa motorom za svaku namenu, onda o ovakvim stvarima ne bismo ni razmisljali. Pre dve godine, Transalpina u RO... 2x TA, 1x DR, 1xGS650 prosli su sve i svasta. Naravno da je DR-u bilo najlakse ali svi smo prosli sve Povratak sa Vlasine pre 2 ili tri godine (prva Vlasinska voznja), St, TA, GS, Strom... prosli su takvom nedodjijom i takvim bespucima da je to neverovatno Mogu ti motori svuda samo da je vozac spreman na takvo nesto, da ima volje

* kozne bisage 15-20 litara.... imitacija koze,... ovo mi je najbitnije trenutno * vizir * sissy bar - mozda cu da pravim ali ako neko ima nesto * nosace bisaga - najverovatnije cu da pravim ali ako neko ima nesto Ako neko ima nesto povoljno neka javi... moze novo moze polovno, samo da nije skupo ;D

Naravno da ima medveda, znamo da ima. Ipak trudimo se da bas ne ulazimo duboko u sumu, ostajemo blizu saobracajnica. I ovo kampovanje je bilo na samo 15-ak metara od puta. Cak i nocu je proslo pored nas dosta kamiona natovarenih stablima a takodje i automobila. Nece meda tamo gde je bucno, gde ima saobracaja,... Nije nas strah, ali samo zato sto se trudimo da postujemo prirodu i njen tok. Samo nekoliko najosnovnijih stvari je dovoljno da budemo dovoljno sigurni da necemo imati blsiki susret. 1. Ne ostavljati bilo kakvu hranu na otvorenom, raspakovano,... 2. Ne ici daleko od bucne civilizacije, saobracajnica,... 3. Vatra... ukoliko je moguce zapaliti je 4. Sam kamp je manje vise bio ogradjen motorima i brzom planinskom rekom 5.... A pored svega toga, ne voli bas meda da se sretne sa nama... obilazi on nas u sirokom luku. Malko imaju problem u okolini Brasova posto su tamo medvedi navikli da ulaze u periferiju grada i jedu smece, preturaju po kontejnerima, ali ni tamo niko nema problema sa napadima... Kad nas cuju, vide, namirisu, pobegnu. Ne vole oni da se srecu sa ljudima, ukoliko bas ne moraju. E sad ako ostavite na otvorenom kranu da on namirise, postoji mogucnost da jako gladan medo ipak odluci da prosvrlja bez obzira sto ima ljudi

Evo i mape t.j. nase rute

TA sam vozio 2 godine... verziju 600... presao sam sa njim oko 55000km... * svakodnevno krace relacije na posao * kraci izleti i putovanja sam ili sa suvozacem sa topcaseom ili sa sva tri kofera * putovanja od 2000-4000km natovaren kao mazga, top, bocni koferi i "kobasica" na zadnjem sedistu vozio sam lokalnim putevima, autoputem (koji zaista ne volim), planinskim krivinama, alpima, cak i off u sloveniji natovaren maksimalno taj motor moze svogde u svakom momentu kako god ga natovario, veoma zahvalan motor za sve uslove a zaista trazi jako malo od odrzavanja meni je posle nekoliko duzih putovanja zafalilo 5-10 konja za varijante kada sam sa suvozacem, natovaren, kada treba negde bas uzbrdo ili ako treba brze nesto obici i slicno. Inace sasvim udoban cak i za suvozaca na duge staze. Zbog tog razloga sam uzeo malu afriku. To mi taman daje to malo vise snage i obrtnog momenta koji su mi nedostajali na TA. Ako imas mogucnosti i dobru kombinaciju za TA, ne razmisljaj, nego uzimaj

ma da... tebi da pomognem... imam i ja svojih fotki tamo

Tu sam ako mogu nesto da pomognem

Nemam koordinate. Mi rumuniju znamo vec kao svoj dzep i GPS nismo ni nosili sa sobom. Joseph je imao jedan komad za slucaj da se negde zagubimo u gradu, ali nismo koristili. Jos cu popodne da napravim mape pa cu ih ubaciti na kraj poslednjeg dana

Jutros smo krenuli sa dobrim zakasnjenjem, razgledanje ove dve lokacije je potrajalo dosta... Plan je bio da danas vozimo negde do okoline grada Deva ili u slucaju da budemo kratki sa vremenom, do Sibiua i da tu nadjemo prenociste ili kampujemo negde. Vreme je bilo hladno, ceo dan su oblaci iznad nas i izgleda da ce svaki cas da pljusne jaka kisa. Od kampa smo odustali, u debelom smo kasnjenju, pa odlucujemo da pronadjemo bunkalove o kolima nam je pricao prijatelj Koca. To bi trebalo da je negde na magistrali izmedju Brasova i Fagarasa. Lokalnim puticima stizemo do magistrale i skrecemo levo. Posle 30-ak kilometara nalazimo lokaciju sa bungalovima. U sred nicega oaza! Na koju god stranu da krenete, do prvog grada ima oko 40km. A ovde veliki bazen, restoran koji radi 24 casa dnevno, prelepi drveni bungalovi,... Brazo smo se raspitali o cenama i saznali da bungalov sa dva kreveta kosta 10 eura, sto znaci 5 eura po osobi. Odmah prihvatamo i smestamo se. Odmah do bungalova su dva kupatila sa toaletom i tusevima, vruca voda... Prelepa lokacija! Smestili smo se i naredna 2-3 sata proveli sedeci u basti restorana u druzenju uz par piva. Razisli smo se vec kasno uz dogovor da se ujutro ustaje rano. Ja sam morao biti u Novom Sadu jos po kakvom takvom danu da resim neke obaveze, a i vec sam cekao da se vidim sa Sandrom da mi isprica kako je bilo na ispitu i da se zajedno radujemo polozenom ispitu. Dogovor je da smo u sedam ujutro svi na motorima. 6:00 ustajem... setnja, par fotki u magli... budim sotatak ekipe i polako se pakujemo. 7:00 svi osim Uweta smo kod motora, spremni. On se tek izvlaci iz kreveta. Ovo jutro se probudio jako mrzovoljan... Ne znamo sta je radio narednih 45 minuta ali nam se pridruzio tek oko 8 sati. Napokon smo krenuli. Narednih 300-400km voznja po dosadnoj magistrali. Magla je. Iako vozim prvi, visoki vizir me stiti od kapljica vode pa forsiram jaci tempo. Do kuce imamo 550km. Ubrzo me zaustavljaju... ne vide nista, viziri i naocare su im mokre. Nastavljamo laganije uz jos dva zaustavljanja, ali oko 9:30 magla se napokon dize pa mozemo malo brze. Ipak iz nekog razloga tempo nije mogao biti jaci od 80km/h. Negde smo se "kidali". Nekako stizemo do grada Orastie. Odmah posle grada dajem zmigavac levo i skrecemo ispred jednog restorana. Ovo je restoran u koji Joseph i ja uvek navratimo. Hrana je odlicna, porcije su pristojne a cene su smesno niske. Ovoga puta svi smo uzeli corbu od pasulja a zatim neko porciju pecenog mesa ili pilece dzigerica, pomfrit, salate, svako po pice i kaficu,... Stomaci puni, jedva disemo a racun za nas sestoro, 35 eura! Ostavljamo nesto baksisa i nastavljamo dalje. Stajemo posle dvadesetak kilometara samo pored puta da se uslika utvrdjenje iznad grada Deva. Poseta se ostavlja za neku drugu priliku. Slike nisu bas nesto posto je tvrdjava okruzena skelama posto se radi restauracija. Prolazimo pored skretanja za mesto Hunedoara. Zolika i Cila su hteli da posete zamak Corvin u ovom gradicu, ali odlucuju da nastave dalje sa nama a da posetu ovom prelepom zamku ostave za neku drugu priliku. Napokon skrecemo sa magistrale koja vozi za Arad i idemo manjim putem kroz planinu preko naselja Margina, Faget, do grada Lugoj. Ovde tocimo pune rezervoare o trosimo ostatak novca na cokoladice, cipseve i red bull. Malo odmora i do kuce jos tacno 200km. Odavde pravac Temisvar, pa granica. Ali Uwe pocinje da ima ozbiljnih problema sa KTM-om. Malo malo pa se gasi u toku voznje. Svaki put mora da skida masku fara i da pregleda kontakte, prodrmava,... problem na kraju resava sa parcetom zice i kratkim spojem, ali zbog vibracija ce mu se i ta zica razmrdavati jos 2-3 puta do Temerina. Sta reci o putu dalje... nista. Od Temisvara do granice 40km nicega. Granicu prelazimo za svega par minuta. Parkiramo se na par stotina metara od prelaza sa nase strane. Malo price, cigareta,... Obavestavam ekipu da se meni zaista zuri i da cu ja dati gasa odavde pa se pozdravljamo. Arpad takodje daje gas i ide samnom, a ostatak ekipe nesto sporijim tempom do Temerina. I eto... i ovo putovanje se zavrsilo. Drustvo dobro, destinacija takodje... 5 dana uzivanja! Mala statistika puta Ukupno predjeno 1550km Africa potrosila ukupno 70 litara goriva prosecna potrosnja za celo putovanje 4.55l/100km !!!

Alarm na telefonu zvoni rano. Ustajem i budim Josepha. Nas dvojica se pakujemo i nosimo stvari do motora, kacimo sav prtljag. Sedam je sati, palimo motre, afrika par puta zavergla i izda me akumulator. Malo jutarnje fiskulture, guraj dole, guraj gore... nece. Odlucujemo da se obojica provozamo na Josephovom transalpu do centra. Za desetak minuta smo kod Anke u stanu. Pijemo kaficu... imamo jos sat vremena da provedemo zajedno dok mi ne krenemo dalje a ona ode da odradjuje neke svoje obaveze. Ipak vreme za rastanak je brzo doslo. Svako na svoju stranu. Mi smo se vratili do hostela. Afrika je naravno upalila iz prve. Ispostavilo se da jutros nisam povukao saug i da sam zbog toga istrosio akumulator. Ekipa je na spratu vec bila budna. Pila se kafa, opustena varijanta... kasni dorucak, pakovanje... Krenuli smo oko 10:30. Put nas iz Brasova vodi prelepim predelima i gradicima Predeal, Busteni, Azuga do gradica Sinaia. U ovom gradicu je dvorac, t.j. letnja rezidencija prvog rumunskog kralja, Karla I. Joseph i ja smo ovo mesto vec vise puta posetili i svaki put se raspametimo. Svako ko prolazi bi trebalo da vidi ovo fantasticno mesto. Vredi svaku paru platiti ne bas jeftinu ulaznicu (20LEI za kracu turu sa vodicem i za onoga ko hoce, taksa za fotografisanje bez blica 32LEI). Gradnja dvorca je pocela 1873 godine i trajalo je skoro 30 godina. U to vreme je bio prepun inovativnih resenje, kao sto su telefonska linija, pokretni vitrazni krov, centralni sistem usisavanja itd. Takodje odmah pored se nalazi i manji dvorac Pelisor koji je sluzio kao mesto za opustanje kraljice, i kao gostinska palata. Dok smo se Uwe, Joseph i ja opustali uz kafu i kolace na terasi kafica, Arpad, Cila i Zolika su se dali u razgledanje dvorca. Vratili su se puni utisaka i velikog osmeha. Malo su se i oni odmorili, pa smo krenuli dalje. Jos jedan dvorac je planiran za danas. Cila je zelela da poseti dvorac u Branu. Mnogi idu na ture po rumuniji u zabludi, kako je ovo dvorac grofa Drakule, a ustvari nema nikakve veze sa nekadasnjim vladarom. Inace dvorac ima veoma lepu pricu i vredi otici i posetiti ga. Ono sto malo moze da zasmeta je uzasna komercijalizacija ovog gradica. Ulicice i sam ulaz ispred kapija je prepun tezgica sa suvenirima, vampirima, drakulinom krvi, majice, vina,... Velika je guzva, ali ako se to stavi u stranu i izignorise i poseti zamak, uzivacete u prelepom zamku i njegovoj istoriji. U setnju ovim zamkom su isli samo Zolika i Cila. Nas cetvorica smo se povukli u jedan restorancic. Uwe je rucao a mi smo se malo zasladili i popili par kafica i sokica. I iz ovog dvorca su se vratili puni utisaka. Malo smo jos posedeli u basti restorana uz osvezenje pre dalje voznje.

prodato, a ja znam i ko ga je kupio nja nja nja nja njaaaa njaaaaaaaa

Malo objasnjenje slika iz kafica... Ono sto se vidi na podu su ljuske kikirikija. Konstantno se donose neogranicene kolicine kikirikija za stolove, besplatno a ljuske se bacaju na pod. Ponekad, vikendima se pod ne vidi od sloja ljuski. Na zidovima su svuda zabodene vizitke iz celog sveta, a na tavanici novcanice. Setnja gradom. Brasov je prelep grad. Retko gde se moze videti tako dobro ocuvano srce starog grada. Grad u kojem se zaista mozete opustiti i uzivati dogo vremena. Svako ko prvi put ide u ovaj grad, neka ne zuri i ako moze neka odvoji bar 3 dana i da ga natenane prodje. Zaista ima sta videti. Jos malo setnje, kafica u kaficu gde se sluzi iskljucivo kafa na 101 nacin, pa jos setnje... I tako do kasno u noc. Sa Ankom smo se ispricali koliko smo mogli, nadoknadili koliko smo mogli, ali doslo je vreme da se ide na odmor. Taxijem smo se vratili u hostel, sedeli jos malo uz po jedno pivo a onda svako pod svoje cebence.

I polako sa mnoooog zaustavljanja za fotknje stigli smo do kraja ovog prelepog prevoja. 120km apsolutnog uzivanja. Najverovatnije smo uspeli da ubodemo jedini ovako lep dan u ovo doba a prevoj je najverovatnije sada vec kako ovo pisem, zatvoren i pod snegom. Skrenuli smo desno na magistralu i posle 80-ak kilometara bili u Brasovu, gradu koji Joseph i ja vec odavno zovemo svojim gradom. Brzo smo se nasli ispred zgrade u kojoj je jedan cetvorosoban stan adaptiran kao hostel. Smestili se u nedavno renoviran stan, istusirali se i svi osim Uweta otisli taxijem u grad. Stan ima cetri sobe, dva kupatila i veliku, kompletno opremljenu kuhinju. Dve sobe su sa francuskim lezajem a dve sa dva lezaja. Takodje postoji dva pomocna lezaja. Dobili smo ceo stan na raspolaganje za smesnu cenu od 60 eur, t.j. 10 eur po osobi. Za sve zainteresovane hostel se nalazni na adresi str Aurel Vlaicu 110, na prvom spratu, medjutim nigde ne pise da je to hostel. Ako neko zeli da odsedne ovde, mora prvo nazvati vlasnika da se dogovori i dati mu vremena da i on stigne na lokaciju. Kontakt: HOSTEL FLORIN R&B str Aurel Vlaicu 110 Brasov +40745875465 Ova lokacija je u novom delu grada, ali imaju jos jednu lokaciju blizu centra i starog grada. I posle tusiranja smo se uputili u centar da se vidimo posle duge dve godine sa nasom prijateljicom Ankom i njenim sinom Ionijem. Nazalost, Ovidiu je bio na poslovnom putu u Svedskoj. Prvo, naravno, odlican kafic/pub pod imenom "For Sale". Zatim na malo brze hrane t.j. Shawormu (izgovara se shaorma) i nesto je slicno girosu samo malo socnije i daleko vece su porcije. A onda malo setnje po starom gradu, kafica, opusteno druzenje do kasno u noc.

I dalje nema sta da se pise... slike sve govore, t.j. govore nesto, a da bi se shvatilo i dozivelo, mora se otici i odvozati

A na vrhu, kod jezera..... sneeeeeeeeg . Ovom danu je ovo dalo poseban smek. Sneg, prelep vedar, topao dan, uzivanje u voznji.... Raj!!! U restoranu smo se okrepili sa supicama, kafama i cajevima i polako se spremili za polazak. Sledi najlepsi deo prevoja. Spust po serpentinama i ukosnicama.

Na koti 1690mNv smo zastali da predahnemo i uzivamo u prelepom pogledu kod jos lepseg, velikog vodopada. Ovde smo se opskrvili i odlicnim dimljenim sirevima.

Jutro je osvanulo vedro i suncano, ali jaaaaako hladno. Ipak dok su se svi razbudili, spremili, spakovali, popili kaficu temperatura se podigla na sasvim pristojnu. Videlo se da cemo imati prelepo vreme... samo da potraje narednih nekoliko sati. Od grada krece uspon. Prolazi se kroz nekoliko sela i dolazi se do malog odmorista odakle uz planinu vodi 1480 stepenica do ostataka dvorca/tvrdjave koji se zove Cetatea Poienari. Obicno kada ljudi idu u Rumuniju idu sa namerom da vide zamak grofa Drakule t.j. Vlada Cepesa i svi zavrse u Branu koji sa doticnom istorijskom odobom nema nista zajednicko. Brem Stoker je napisao jedan poznat roman a dvorac u Branu izgleda veoma slicno onome sto je u knjici pa su pametni Rumuni iskoristili taj momenat za komercijalizaciju dvorca u Branu. A Cetatea Poienari je bio ustvari pravi zamak Vlada Cepesa, mesto gde je on ziveo kada nije bio sa svojom vojskom u nekoj od bitaka. Nazalost od ovog zamka je malo ostalo, delom zbog nebrige predjasnjih rezima vlasti a delom zbog ekstremne nepristupacnosti. Nismo se ni mi penjali ovoga puta. U kompletnoj moto opremi bi taj poduhvat bio uzasno losa ideja. Ostavljamo to za neko drugo putovanje i drugu posetu.... "jos cemo se mi videti.... u nekoj drugoj predstavi...". Nastavljamo dalje uspon. Ovde nema sta da se prica... prelepe naizmenicno blage i ostre krivine. Prelepo vestacko jezero Vidraru sa branom visine 166m. Fotoaparat ne moze da uhvati velicinu ove brane. Prvih 1000-1500 mNv se prolazi kroz sumovite predele a onda vegetacija ustupa mesto kamenju i travi, prelepim vodopadima... sve do vrha, do tunela i jezera Balea. to je i najvisa tacka Rumunije sto se tice voznog puta... 2055mNv. Ovde postoji i nekoliko prelepih restorana gde smo se i mi malo odmorili i okrepili. Sad vas ostavljam fotografijama. Uzivajte!

Meni riknulo vec dva ta punjaca, sad trazim da pazarim onaj univerzalni na usb, pa cu taj koristiti, a ne ostavljam ga nikad da landara, a nije ni zategnut. Inace blueberry je sto se mene tice ubedljivo najbolji odnos cena/kvalitet , na njemu imam sto mi treba, jos da ima i Wi-Fi, gde bi mu bio kraj. ;D Ti se ne racunas... tamo gde si ti isao nikakav punjac ne bi izdrzao

Dok su se neki tusirali, drugi su pripremili malo vruce kafe i kada smo svi bili spremni provozali smo se do centra na pice i veceru. Curtea de Arges je prelep planinski gradic. Pozicija na kojoj je i sto se tice saobracajnica i sto se tice planine, prevoja Transfagarasan, prelepog vestackog jezera i skijalista je takva da je gradic veoma komercijalan i podredjen turizmu, ali na takav neki suptilan nacin da je bez obzira na to uzivanje prosetati njime i bez obzira na sve oseti se onaj pravi duh planinskog gradica. Samo da napomenem da je popodne bilo fantasticno... sunce, ogrejalo... prelepo vedro vreme... Nadali smo se da ce i sutradan biti tako i da na prevoju ne bude magle i kise kako bismo maksimalno uzivali. U jednoj basti smo popili pice, u prodavnici kupili par piva za kasnije, za hostel i otisli u restoran na odlicnu veceru. Peceno meso, krompirici, salata, kafa, pice,... i sve to za smesnih 16-17 eura za nas sestoro. Noc je pala i po prohladnom vremenu smo se vratili do hostela. Usput smo natocili kako se ujutro ne bimo morali vracati do centra. Druzenje smo nastavili dugo na terasama soba uz pivo "Silva" i nes kafu. Druzenju je dalo cudan ton boja neonki koja je delovala kao da smo odseli u nekoj drugoj vrsti objekta

Inace za one koji bi se uputili ovamo ovo je potez Petrosani - Voineasa - Brezoi. Izmedju Pertosani i Voineasa je oko 70km apsolutno netaknute prirode. Tek tu i tamo poneka kucica, verovatno vikendica ili prenociste za putnike namernike. Cak i seca sume se ne primeti sa puta sve dok putem ne prodje masinerija. Inace onaj deo od par kilometara bez asfalta je udobniji za voznju od asfalta sa rupama posto je to tvrdo nabijen tucanik zbog masina koje prolaze tuda. Mada verovatno ce uskoro i taj deo biti presvucen novim asfaltom. A ako je devojka na Viragu bez kuknjave izdrzala, onda moze bilo ko na bilo kakvom motorinu. Kisa je ovde prestala da pada, ali smo se mi peli na vise nadmorske visine i postajalo je zaista hladno. Na jednom prosirenju smo se zaustavili da jos malo fotkamo i da ugrejemo prste na rukama. Kako drugacije nego kuckanjem porukica i javljanjem nasima kod kuce da smo ok, posto prethodno vece nismo imali signala. Uwe se posteno smrznuo. Njegova oprema, nijedan delic nije vodonepropustan, a kisno odelo nije imao. Iskreno nije mi jasno kako godinama putuje bez toga, ali eto... Natopljena odeca i voznja na veoma niskim temperaturama su ucinili da se on nije odmrzao do veceri iako smo kasnije imali prelepo vreme. Jos malo smo se peli u planinu dok nismo stigli do gradica Voineasa. Videli smo veli hotel, zaostavstinu proslih vremena kada je bilo jako bitno da sve bude ogromno. Na terasi na spratu hotela smo nasli restoran u kome smo se okrepili vrucim corbama i cajem. Posle krace pauze i okrepljenja, napustamo restoran/skolsku menzu. Kisa je vec potpuno prestala da pada i temperatura je daleko veca. Skidamo nesto od kisne opreme i nastavljamo dalje. Izlazimo iz Voinease i posle desetak kilometara sam primetio da je iza mene samo Uwe. Stao sam sa strane i malo cekao, ali posto se niko nije pojavio, zabrinuo sam se i krenuo nazad. Posle par krivina sam video Cilu kako dolazi i uplasio sam se da donosi lose vesti i da je neko pao. Ipak nije bilo toliko lose. Arpadu je pukao lanac na Dominatoru. Vratili smo se 2-3 kilometra i videli ostatak ekipe parkiran pored puta na prosirenju. Arpad je ne tako davno menjao lanac i lancanike, ali su mu prodali takmicarski lanac bez gumica. On i jeste kupio lanac od jednog poznatog takmicara, stuntera, koji verovatno nije znao sta ce taj lanac trebati da prezivi. Taj lanac jednostavno ne moze da zadrzi u sebi maziva, pogotovo po kisi, pa je stalno suv. Dominator dodatno ima velike cimove i lanac se rasteze veoma brzo. Rezultat je upravo ovo. Kad god smo stali negde Uwe je imao nesto da prcka oko KTM-a... malo struje, malo gorivo, malo slavina, malo karbovi... malo je gundjao ali je uvek sve zavrsavao sa :KTM je to... tako to ide" Dogovor je bio da se Zolika i Joseph vrate do grada i nadju majstora sa nekim ozbiljnijim alatom. Sreca pa je Arpad imao parce lanca koje je taman odgovarao da se 3-4 clanla zamene i da se putovanje nastavi. Posle malo vise od pola sata su se vratili, lanac je montiran i zategnut i nastavili smo voznju. Uskoro smo se priblizili magistrali i saobracaj je postao gust. Na jednom mestu je bilo neko kliziste pa se saobracaj pustao naizmenicno. Ja sam krenuo da obilazim i kada sam stigao na raskrsnicu, na benzinsku pumpu, video sam da opet nema nikog. Cila je stigla za desetak sekundi i rekla da je lanac ponovo pukao. Odlucili smo da malo pricekamo sta ce biti i Joseph se uskoro pojavio da trazi inbus kljuceve. Lanac ipak nije pukao vec je spala spojnica. Na srecu Uwe je imao rezervnu. Ja sam odmah poslao prijateljici Akki iz Brasova poruku da ode do Honde u gradu i kupi nam jednu spojnicu da imamo za svaki slucaj i za pola sata mi je vec i odgovorila da je kupila. Ubrzo su svi pritigli i posto smo otresli momka koji je pokusavao da nam uvali kanticu kupina nastavili smo dalje prema Ramnicu Valcea i Curtea de Arges. Iako smo u Curteu de Arges stigli dosta rano i bez problema bismo pre mraka mogli da predjemo prevoj odlucio sam da ih nagovorim da prenocimo ovde i da sutradan imamo ceo dan bez zurbe predjemo planinu. Prvi smestaj koji smo nasli je bio skup... veoma skup. Taksista nas je uputio na Hostel Venus na izlazu iz grada. Lako smo ga pronasli. Smestaj za dve osobe u sobi je 70LEI t.j. oko 16.5 eur. Za nas sestoro 50 eur. Sasvim pristojna cena. Jedina mana smestaja je bila sto su sve sobe sa , nazovi, francuskim lezajem. Medjutim nismo toliko bas stidljivi i gadljivi. Bitno je bilo da ima tople vode i suvog mesta za spavanje.

Jutro je bilo isto kao i vece...kisica nije prestajala celu noc. Osim Joseph, svi smo se jedan po jedan izvukli iz vreca i obukli. Tada sam saznao da je Zolika u sred noci zbog vode hteo da se spakuje i ode kuci, ali posto je izasao iz satora i nije video prst pred okom, nastavio spavanje t.j. plivanje. Ujutro je ponovo rekao da on i Cila razmisljaju da se vrate nazad, ali kada su videli da nismo ni mi suvlji i da ima i onih kojima su jakne totalno propustile vodu, skontali su da stanje ipak nije tako lose. I dok smo se spakovali i pili kafu vec su imali isti onaj osmeh na licu koji se vidja samo na pocetku dana koji obecava lepu avanturu. Motore smo isterali na put. Cak smo i Cili samo objasnili da sa konstantnim i malim gasom izveze Viraga po mokroj travi gore do puta i da se ne plasi pada, posto smo mi pored i uspela je. Primetio sam da mi cibzar na kisnoj jakni ne radi. sta god da sam radio ostajalo je da zjapi otvoreno. Sa Josephom smo problem pokusali da resim sa Dakt tejpom (ala sam ga napisao ). Trajalo je dok nisam seo na motor. Put je postajao sve losiji, iako smo bili na asfaltu. Poceo sam da razmisljam o tome da ce se Cila naljutiti sto sam ih doveo u ovakvu zabit. Verujem da nije bilo uopste prijatno voziti Viraga po takvom terenu. Medjutim onda smo dosli do dela gde asfalta vise nema. Znao sam da postoji ta deonica od 2-3 kilometra, ali predeli su tako lepi da sam precutao. Tu sam zastao da vidim kako su svi i da se odmore oni koji nisu navikli na ovako nesto, ali i da resim kisnu jaknu. 20 ziherica je resilo problem nekako. Jacu kisu sigurno ne bi izdrzalo ali je za ovo bilo dobro. Nastavljamo dalje i ubrzo izbijamo ponovo na asfalt i posle samo par krivina pred nama se izmedju drveca naslo veliko vestacko jezero Vidra. Stao sam pored puta i prisao ostalima. Pogledao sam Cilu i pitao je da li je vredelo truckanja i drmusanja. Pogled je tako neverovatan i tako oduzima dah da sam znao da ce da kompenzuje sve neprijatnosti i neudobnosti. Nazalost nijedna kamera jos nije uspela da napravi fotku koja docarava kako sve ovo izgleda. Sve fotke su samo tako... obicne. Naravno odgovor je bio da je taj deo ec zaboravila i da uziva apsolutno u svemu.

To za crkavanje USB kabla sam cuo, ali to ja zato sto mnogi od vas ili ostavljaju kabl da landara kojekuda ili zato sto ja prvelikim vezivanjem zatezete i lomite pa se nateze i sam USB konektor. Za 3 godine i preko 50000km predjenih nisam ni sa starim ni sa novim kinezom imao problema sa kablom

Odavno citam ovu temu kao i druge u vezi navigacionih uredjaja i ovo je razlog zbog cega nisam hteo da pisem. Znas i sam da ja od toga da meni ni iz dzepa ni u dzep od onoga sta moja firma proda, pisao ja ili ne pisao. To sto nisi video da koristim garminov softver ne znaci da nisam. Kaze dolaze ti ljudi i kazu to sto kazu. I nama u servis dolaze i kazu suprotno. Svaka roba ima svog kupca, svoje trziste i svoja fanove. Svako ima pravo na svoje misljenje. I moje licno misljenje je da je IGo (ne govorim o Blueberry-ju) daleko bolji od Garmina (software-a), pogotovo nova, Primo verzija i da trenutno Garmin (sto se mojih licnih potreba tice) ne moze da prismrdi IGo-u. Sto se tice uredjaja u tu pricu necu da ulazim... niko ne krije da je Blueberry, Crypton i ostalo... kineska roba i kao takva se smatra potrosnom. Ipak odredjeni modeli tik kineza su veoma dobri i preziveli su sve i svasta. A Garmin bi trebao da ugradi u svoj uredjaj bar 500ccm masinu, guvernalu i dva tocka da bi opravdao cenu za koju se prodaje. Ovo je moje misljenje i samo moje... i jos jednom kazem da nema veze sa tim gde radim niti sa tim sta ti radis i sta prodajes. Necu da pljujem nipokome niti po bilo kojem proizvodu. Jeste Garmin kvaliutetan, ne osporavam, ali je daleko od najboljeg i pogotovo najbolji izbor u smislu kvalitet-cena. Ovo je moje misljenje!!! I necu vise pisati posto zaista necu da ulazim u raspravu koja ce da predje u nesto drugo. Mi mozemo raspravljati dalje uz kafu ili pice kad se vidimo, naravno prijateljski