Posle 15-ak kilometara stajemo u jednom selu i trosimo preostale metalne eure. Kupujemo sest girosa i par limenki ledenog caja, da nam se nadje u toku dana ukoliko bude potrebno. A onda pratimo znak koji pokazuje levo... Kakavia... Pravac Albanija!!! Na granici sve najnormalnije... pecat vozi dalje... na Albanskoj strani simpatican oficir uzima pasose i uzbudjeno izgovara:"Jugoslavija!!!" Zeli nam srecan put i boravak i salje nas dalje. Stajemo posle samo kilometar na pumpi da udahnemo taj albanski vazduh. Sreca sreca radost

...

Vozimo se novom magistralom, koja je veca, sira, bolja i sa duplo vise traka nego nas autoput. Obisno ovakvi putevi prolaze kroz nezanimljive i dosadne predela, ali ovo je sasvim drugacije. Put prelepo krivuda kroz prelepe predele. Sa jednom pauzom za cigaretu stizemo do Ioannine i nastavljamo do mesta Kalpaki gde koristimo priliku da se malo osvezimo i na part minuta sednemo u hladovinu. Ja dosipam ulje u scottoiler i idemo dalje.

Za par minuta ubacujemo u kofere preostale sitnice, Joseph dolazi u nasu sobu da popijemo kafu, proveravamo da li smo sve pokupili, placamo smestaj, pozdravljamo se sa gazdaricom, kojima smo se izgleda svideli, posto se nekako bas fino pozdravila sa nama i pratila nas mahanjem sve dok nismo zamakli iza coska. Naravno imamo vizitku, kontakt za neki sledeci put. A onda magistrala... ostavljamo ovaj magican gradic iza nas, a zatim i zaliv i uvalice i idemo prema Igumenitsi. Stajemo par puta na kratko da slikamo i palimo dalje. U igumenitsu ipak ne ulazimo... pratimo znak za Ioannina.

Idemo dalje... jos uvek je cetvrtak... Joseph se samo dva puta javio a vec je kasno popodne... nemamo pojma sta se desava. Znamo da je juce imao kvar sa CDI-em i da je nesto valjda uspeo da uradi kod Neshketa,gde je i prespavao, ali ne znamo detalje. Poslednja informacija je da je presao u Grcku. Mi ceo dan nismo izasli iz sobe, samo do prodavnice i kafica da se snabdemo sa kolacima, picem, grickalicama... Napolju je pakleno vruce a mi na TV-u malo gledamo spansku seriju sinhronizovanu na grcki a malo vesti na kojima stalno prikazuju redove nekih kamiona koji stoje. Ne razumemo nijedno ni drugo, ali o Ignasiu i Marriji bar mozemo da smislimo neku fabulu. Kadase Sunce malko smirilo odlucujemo se za setnju i jedno kupanje... mozda jos malo sopinga... meni se raspale sandale pa bi valjalo zameniti... par poklooncica da ponesemo sa sobom,... Mapu Grcke nosimo sa sobom! Gore dole, levo desno... hladno pice, gladni smo, ali ne idemo da veceramo... cekamo Josepha... nece on jos dugo... Ako je pratio uputstva i pazljivo prostudira Znakove sa matematickim simbolima, gamma, ro, alfa, Pi... izbice brzo na magistralu sa sest traka i eto ga cas posla kroz Ioanninu do Igumenitse, pa ce se javiti i ja cu ga docekati na skretanju za Pargu. Obavismo mi soping... voda danas bila izuzetno hladna i nije nam se ulazilo... mozda uvece kad Joseph stigne... Vec je odavno pala noc... vracamo se do apartmana... stize SMS od Josepha: "Neces verovati... evo me u nekoj nedodjiji, vec odavno sam na rezervi a pumpa strajkuje". Mi taman ulazimo u dvoriste i gazdarica uzbudjeno pita hoce li nas prijatelj stici. Na sada vec dobrom nemackom se sporazumevamo i objasnjavamo situaciju. Daje nam kljuceve Josephove sobe i odlazi na pocinak. Ja zovem Josepha koji mi objasnjava da bi goriva trebalo da bude za oko sat vremena. Posle dvadesetak minuta mu pisem da ga ohrabrim, ali ne odgovara... znaci da se snasao nekako i vozi. Posle sat vremena, ne mozemo vise da sedimo i izlazimo u setnju. Na dvoristi srecemo makedonca koji je izgubio opkladu od sina pa sad mora da igra remi sa njim. Sedamo i pricamo malo. Kaciga i kljucevi spremni za slucaj da nazove. Ipak cimam ga ja a on kaze da je upravo stigao u Igumenitsu. Guraj jos 20km!!! Sedam na motor i izlazim na magistralu da ne promasi skretanje. Put se brzo penje i za 10km do magistrale se nadmorska visina poprilicno promenila... Bermude i majica... greska, nije hladno kada se stoji, ali u voznji... Cigara... jos jedna... gledam u krivinu iz koje Joseph treba da se pojavi... Trzam se nekoliko puta, ali to su samo namunjeni auti koje su klinci opremili kojekakvim Remusima i sta znam cime... Odjednom poznat zvuk prazne cevi auspuha... da jedan far izlazi iz krivine... dajem kontakt... pozicija, zmigavac... dizem ruku... brrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrm!!! Ipak staje usred raskrsnice... Samo sam upalio i pokazao mu da ide zamnom... za par minuta smo bili u gradu ispred apartmana. Pozdravljamo se i pitamo jel dobro... A njegov odgovor je bio: "Ma odlicno je bre sve, samo neka mi neko izvadi motor iz dupeta" Joseph je u ovom danu prevezao preko 900km. Od toga veci deo van magistrala i glavnih puteva, posto se kasnije ispostavilo da se zagubio negde i vozio pola noci kroz nedodjiju i sumu tik uz Albansku granicu... ali stigao je. Samo smo ubacili stvari u sobu i pravac u restoran na veceru i hladno pivo, a zatim do kafica na jos jedno toceno. Kada smo shvatili da je vec skoro tri izjutra brzo smo se spakovali na spavanje... Ipak ujutru ustajemo i krecemo dalje, a Josep mora malo i da odspava.

Evo vratio sam se pa da nastavimo... ponude mogu da pocnu da pljuste

E pa onda neces propratiti skroz do kraja... ali mozda skoro... a kao sto znate nije ovo jos zavrseno... bice jos toga, a mozda za nekoga i pokoja informacija... Inace zeljno ocekujemo da dobijemo SMS od kolege JosephB-a koji je danas posle posla krenuo prema nama. Trebalo bi da prenoci negde u Makedoniji pa sutra u toku dana da nam se pridruzi ovde u pargi na rucku, veceri... picu i sirtakiju i tako da zatvorimo ovaj deo putovanja. A onda zajedno krecemo dalje poslednjih nekoliko dana... Bice jos interesantnih stvari... Joseph!!! Gde si? Javljaj se!!! Lokacija? Stanje?...

Protest apsolutno podrzavam... cak bih voleo da se posteni i pravi bajkeri pridruze i podrze protest. Posto cu se do tada vratiti u NS, ja cu podrzati protest... ponecu kacigu u ruci i pridruziti se setnji.

A onda jos jedna poslastica... BMW R27 pa pravac na pivo iz zaledjene krigle Uzdravlje svima

...

Top cemo vezati na top case i nosimo ga kao suvenir

...

...

A posle rucka valja potrositi malo kalorija... Bezboj stepenica kroz uske ulicice da bismo se popeli na tvrdjavu

Od pedalanja se ogladnelo, pa smo otisli na rucak... Osim ovoga na slikama bilo je tu jos i zapecenog sira, tacnije 4 vrste sira, ali sam bio brzi od fotoaparata i naravno limunada i hladno MYTHOS pivo

...

...

A danas smo odpedalali do ostrvceta pa evo par fotki sa te strane.

...

I malo nocnih fotki od sinoc

Ima i onih koji se zbune pa hoce da porinu motor umesto da ga lepo parkiraju na parking... ili uz kucu kao mi

...

A posto je Sandra previse trosila po ducanima, okovao sam je i bacio u lance , a ja otisao dalje u razgledanje veselih kontejnera i grada

Izlazimo iz prodavnice i idemo dalje...

Malo za temu but&guz