E pa da nastavimo... Nismo isli nigde ali da vam malo preko fotografija prikazemo ovaj prelep gradic o kome inace ne znamo mnogo, t.j. znamo dva stvari: 1. prelep grad sa prelepom plazom 2. ARGUS TOURS ima aranzmane za ovu lokaciju A evo nesto malo podataka sa neta... Grad je osnovan 1570 godine i tada se zvao Ipargos. Iznad grada se nalaze ostaci nekadasnje Venecijanske tvrdjave. Nalazi se izmedju dva veca grada, Preveze i Igumenitse na obali Jonskog mora. Regija Epirus u kojem se grad nalazi se pripojio Grckoj posle balkanskih ratova. Na stotinjak metara od plaze se nalazi ostrvce sa manastirom i crkvicom. Do ostrva se moze doplivati a na pojedinim mestima se moze i bez plivanja sa vodom do vrata. A sad malo slika...

Evo i dosadasnjih ruta... Zasad su slike male, zbog ovog mog micro laptopa... kad stignemo kuci napravicu nove, na kojima ce se videti malo detaljnija ruta

A jutros kaaaaasno budjenje... blizu 10h... kafica, dorucak... Odlucili smo da se jos malo postedimo plaze, bar do predvece, zbog toga sto imamo jos par bolnih mesta a ne bismo zeleli da se dokrajcimo pa da nam se letovanje pretvori u nocnu moru. I eto... sedimo u sobi i preko nekog GPRS-a ili mozda cak i 3G-a vam kucamo i kucamo i uploadujemo slike... Cekamo da malo splasne ovo sunce pa cemo malo na plazu i setnju da vam slikamo ovaj biser od gradica, uvale, plazu,...

Rekli smo gazdarici da nam se svidja I pitali za cenu… 35eura za noc!!! Prihvatamo bez cenkanja. Od plaze smo udaljeni nepun minut hoda, odmah do nas supermarket I restoran,… Smestamo se, tusiranje pa spacirung gradom… hladno pivo, djus… giros. U Pargi ostajemo da uzivamo 5-6 dana. Ali nemojte se opustati… pisacemo mi jos… imamo jos toga da vam pokazemo… na kraju krajeva… letovanju jos nije kraj… kao ni ovom putopisu. Zasad evo jedna losa, nocna fotka ostrvca koje je na samo 50-ak metara od plaze. Danas cemo slikati I danju I nocu, pa cemo vam pokazati I ovaj predivni gradic.

Nastavljamo magistralom kroz unutrasnjost, prolazeci pored jezera , kroz Agrinio pa izlazimo na zaliv Amvarakikos, gde skrecemo levo I ubrzo dolazimo do tunela koji vodi ispod mora I zaliva, I izlazimo u grad Preveza gde magistralom uz more nastavljamo sve do Parge. Samo poslednjih 100km je vrucina popustila, ali samo malkice. Ceo dan je bilo uzasno vrelo. Nije nam toliko cak ni smetala vrucina u opremi koliko smo se cesto morali boriti za dah. Vazduh je tako vreo da je disanje veoma tesko, delom zato sto vec sama vrelina isusuje usta I grlo a delom zato sto je vazduh toliko suv da je skoro nepodnosljivo. Ipak… 575km ovog dana za 12 sati, racunajuci u to cesta stajanja I razgledanje Olimpije. Prvo potraga za smestajem. Ajmo prvo da vidimo sta nudi hotelski smestaj. Ulazimo u prvi… do plaze u samom centru. Devojka na recepciji opusteno kaze da je dvokrevetna soba 145eura … sa doruckom. Hvala dovidjenja. Ulazimo u pansione redom… sve puno… ipak pitamo za cene… 60-80eura… puuuno za nas. Saznali smo da je prosecna cena dvokrevetne sobe u blizini plaze oko 140 eura… na 200-500 metara udaljenosti oko 80-100 eura a dalje od toga oko 60-70 eura. Zalazimo u uske ulicice… ulazimo u jos jedan pansion da se raspitamo, pre nego odustanemo I vratimo se do kampa. Gazdarica preferira nemacki, pita koliko bismo ostali. Na ono malo nemackog koji sam sakupio ko zna gde odgovaram. Nece da kaze cenu vec nas vodi da nam pokaze sobu. Veoma veoma pristojna soba… cista, lepo cisto kupatilo, klima, mala terasa,tv, zajednicka opremljena kuhinja… prvi sprat. Vidi se da je stara gradnja, nista fancy, verovatno zato I ima slobodnih soba. Ipak ovaj grad deluje veeeooooma ekskluzivno… Francuzi, Finci, Svedjani, Norvezani… nesto Amerikanaca I Slovaka… I naravno par automobila sa BG tablama… neki klinci… tatini sinovi u X5-icama.

...

Posle ovog razgledanja odlazimo u grad da pojedemo nesto I popijemo hladne vodice. Plan je da vozimo negde do okoline Patre gde cemo naci kamp za jednu noc. Plaza nam nije bitna posto smo dobrano nagoreli. Treba nam samo pristojan smestaj za odmor I oporavak. Izlazimo na magistralu koja izlazi na obalu, I sve do Patre prati obalu Jonskog mora, do ulaska u Korintski zaliv. Ustvari iako je ovo magistrala, bar tri puta je ozbiljniji put od nasih autoputeva. Dajemo gas I za nesto vise od sat vremena smo u Patri. Odlucujemo da uprkos uzasnoj vrucini stisnemo zube I nastavimo da vozimo dokle god mozemo. Krajni cilj je malo mesto Parga nadomak Igumenitse. Ne tako davno, pre samo nekoliko godina kod Patre se more moglo preci samo trajektom. Ali je od tada izgradjen prlep viseci most. Tada je bio najduzi viseci most na svetu, ne znam da li je I danas. Duzina mu je nesto malo manja od 3 kilometra a razmak izmedju pilona skoro 600 metara. Ovo je moj prvi prelazak preko mosta preko slane vode. Most povezuje dva grada… Rion I Antirion… interesantna imena.

Olta-hramr Here… mesto na kom se u danasnje vreme pali Olimpijska baklja. To je ustanovljeno 1936 godine za Olimpijske igre u Berlinu, I oznacava pocetak modernih Olimpijskih igara.

I naravno stadion dimenzija 192 x 28 metara I uzvisenjima oko njega. Navodno je primao oko 45000 gledalaca.

...

...

...

...

...

...

Obilazimo oko grada I na kratko nastavljamo magistralom, ali se ubrzo odvajamo na stari put prema Pirgosu. Put vodi kroz sumu. Krivine sustizu jedna drugi, najduzi pravac ima mozda 10 metara, a konstantno su ili ozbiljni usponi ili velika nizbrdica. Voznja se iz opustene pretvorila u veoma zahtevnu I tehnicku, posto je put taman toliko sirok da se dva vozila polako I pazljivo mogu mimoici, a cesto nenadano nailazimo I na suzenja gde vozila moraju da cekaju da se iz suprotnog smera provuku kroz uzani putic. Brzina mora biti apsolutno prilagodjena situaciji I misli ne smeju da odlutaju od puta. Ipak, imamo srece na ovoj kratkoj deonici od oko 150km. Put prolazi na visoj nadmorskoj visini, u blizini raznih ski centara pa je temperature podnosljivih 30-ak stepeni, mada je vazduh veoma suv. Stajemo cesto da se umijemo, osvezimo, popijemo vode, natopimo marame koje su nam ispod kaciga I oko vrata,… A onda… malo pre Pirgosa stizemo na jednu interesantnu lokaciju… Pre mnogo mnooooogo godina, okupili se neki momci iz okolnih krajeva a I sire, I dogovorili se da pod zastitom I u cast boga Zevsa naprave ovde jedno igraliste na kojem ce se dokazivati I pokazivati ko je jaci, bolji, brzi, spretniji. Grad gde se to mesto nalazi se zvao, I jos uvek se zove Olimpija. I tako je to takmicenje ostalo I opstalo, samo u daleko vecim razmerama da danasnjeg dana a zove se… Olimpijske igre! Lokacija se sastoji od veoma velikog prostora gde se nalaze ostaci, iskopine,… I od muzeja. Cena ulaznice nije naivna, pa smo se odlucili za arheolosko nalaziste, a muzej ostavljamo za neku drugu priliku. Naravno ovde se nalazi I tacka na kojoj se svake cetiri godine pali olimpijska baklja koja se posle pronosi kroz ceo svet. Bilo je veoma vruce, pa je obilazak malo skracen kako ne bismo dobili toplotni udar, ali smo obisli lokaciju, citali natpise I objasnjenja I napravili veliki broj fotografija. Mesto je bilo prepuno kupatila, otvorenih I zatvorenih bazena, salama I malim arenama za trenig rvanja, boksa, atletskih disciplina, hramova I svetilista, stadiona, itd. Nazalost davni zemljotresi su skoro sve razruslili pa je od svega samo mali deo objekata ostao da stoji u kakvom takvom obliku, a veci deo se nazire po temeljima I po ogromnim hrpama komada stubova, kamenih blokova,… Ipak ekipe strucnjaka neumorno rade na rekonstrukciji pazeci da ne naruse “duhove” I znacaj ovog mesta. Mesto je bilo uveliko naseljeno jos za vreme Mikenskog carstva od 1600 – 1100 g pne. A najveci I najbitniji hram, hram Zevsa je izgradjen oko 10 veka pne. Najveci objekti su sagradjeni tokom 7. i 6. veka pne, a grad t.j. svetiliste je dostigao svoj vrhunac I krajnji oblik krajem 4 veka pne. Olimpijske igre su se pocele tradicionalno odrzavati 776 god pne. Rimskim dekretom su igre t.j. festival zabranjeni 393 g nove ere a uredbom su navazniji spomenici unisteni 426 godine nove ere. Mesto je dokrajceno zemljotresom u 6 veku nove ere.

Na kratko vozimo oko zaliva a onda skrecemo u unutrasnjost na magistralu koja vodi prema Tripoliju.

Dan 8 Ustali smo taman toliko rano da se stignemo spremiti I otici na hotelski dorucak cim restoran otvori. Hleba, putera, salamice, sira, mleka, kafe,… a za kraj malo dzema. Nekoliko pakovanja dzema u dzepove da se nadje za sledece jutro… vracamo kljuceve I u 8 sati smo natovareni I krecemo iz ovog prelepog grada sa obecanjem da cemo mu se jos vratiti. Temperatura je vec paklenih 40 stepeni!

Slika sa tvrdjave, nazalost nece biti. Cena za ulazak je malo bezobrazna, pa smo odlucili da vreme provedemo u gradu u setnji, kupovanju suvenira,... A sad dolazimo do onog dela... zasto takav naslov putopisa... To je fraza koja je najpoznatija koja se vezuje za Spartu i spartance, a izgovarale su je zene i majke koje su ispracale muzeve i sinove u rat. U bukvalnom prevodu znaci "Sa stitom ili na stitu", a u slobodnokm prevodu "Vratite se kao pobednici ili mrtvi". Deluje malo ekstremno, ali se fraza odnosi na ponos koji je bio usmeren na odbranu domovine do poslednje kapi krvi. E a zasto taj naziv putopisa? Pa nije da smo krenuli na put sa namerom posto poto da uradimo sve sto smo naumili ili propadnemo. Jednostavno, Sparta je po planu trebala da bude najdalja i najjuznija tacka koju smo trebali da posetimo. Neki ce se pitati, a kako se vracamo? Sa stitom ili na stitu? Ja bih rekao ni ovako ni onako... recimo da je nereseno. Neverovatno je kakve su trenutne temperature u ovom delu sveta. Za narednih nekoliko dana se najavljuje 40 stepeni za jutarnju temperaturu!!! Bilo nam je uzasno naporno i dovde doputovati, posto smo morali da stajemo veoma cesto, na svakih 20-25 minuta kako bismo se umili i napili vode, kako ne bismo rizikovali toplotni udar. A kada smo dolazili temperatura u najgorem delu dana se kretala oko 36-38 stepeni. Zbog toga je dnevna ruta od 250-350 km bila duplo duza vremenski od normalnog. Takodje, cene, pogotovo smestaja su na jugu bezobrazno visoke. Ukoliko bismo nastavili po planu morali bismo da zakidamo na novcu koji je predvidjen za uzivanje da bismo patili smestaj pa makar to bio i kamp. Sparta je od nas trenutno udaljna oko 180km, sto nije mnogo, ali je takodje locirana usred Peloponeza. Sve obale su dosta daleko i iako bismo se hteli dokopati neke lokacije za nocenje koje bismo mogli finansijski progutati, posle Sparte bismo trebali preci jos oko 300km. A po ovim temperaturama je to apsolutno neizvodljivo. Tako da Sparta ovoga puta izostaje. A neresen rezultat je zbog toga sto cemo se vratiti, samo cemo odabrati sledeci put neki mesec kada su temperature prihvatljivije. Ipak uopste ne smatramo da nam putovanje nije uspelo zbog ovoga. Grcka nudi uzasno mnogo istorije koju itekako vredi posetiti i pogledati. Na nasem putu smo prosli pored mnogo putokaza za raznorazne lokacije koje smo morali da izostavimo, tako da razloga za povratak imamo mnogo. Za pocetak, Sparta, Monemvasio, Delfi, Partenon, itd itd itd. Vi koji pratite putopis i koji ste zainteresovani za ovu tematiku, ne odustajte!!! Imamo mi za adute jos par mesta, koja vam jos necemo otkriti. Vec sutra u toku dana cemo obici jedno interesantno mesto. A pisacemo cim budemo imali mogucnosti. Zasad pozdrav smima od Davora i Sandre iz kljucalog Nafplia u kojem je oko ponoci preko 30 stepeni. PS = posle Paralije smo jedva cekali da se dokopamo juga i ostavimo iza sebe migratore i hodocasnike. Vec nekoliko dana ne cujemo srpski jezik... U gradu saobraca turisticki vozic. Sandra je prokomentarisala kako je tako i u Paraliji pocelo... a onda smo mi otkrili to mesto i taj deo grce iskomercijalizovali do tacke bez povratka. Veceras u gradu odjednom cujem ja nesto sto lici... Bracni par sa dva sina izlazi iz prodavnice i komentarice nesto... Naravno, prisao sam i upoznali smo se... porodica iz Vrnjacke Banje. Dobro je jos uvek nije navala... Samo da se Sandrino prorocanstvo ne obistini i da ne krene paradajz turizam i ove... sve ce propasti i vise nece nista biti isto.

I za kraj ove serije slika, jedna poslastica

...

A danas smo ustali malko kasnije, pa smo vama malo kuckali i postavljali fotke i otisli na plazu. Predivna mala plaza, ni puno ni malo ljudi... taman da se svi osecaju dobro i da uzivaju. Narednih nekoliko sati smo proveli u brckanju, plivanju, suncanju, ispijanju hektolirtara hladne i tople vode,... Onda na rucak... grcka pizza, nesto slatkisa koji su bili cascavanje od strane restorana, jos malo hladne vode i onda 7-8 minuta pakla do hotela. Hladan tus, krema za ublazavanje crvewnila za glupe turiste koji ne znaju da se sklone sa sunca kada je vreme,... Malo cemo odmarati a onda idemo da posetimo tvrdjavu. Sad par slika sa plaze a za dalje cemo videti kada cemo postici.

...

...

Naravno, legendarna Honda SuperCub