Mislim da je ta komplikovanost održavanja za modele 1150 na dalje samo fama. Ja sam počeo sam da održavam moj 1200 već neko vreme i mogu reći da je sve dosta jednostavno, logično i lako. Jedini zez je što treba nešto specijalizovanog alata, ali to nije ni puno, ni nedostižno skupo (evo i nabrojaću: ključ za filtar za ulje, deo kojim se skida kalem sa gornjih svećica, adapter za skidanje prednjeg točka - ova tri zajedno su oko 25 Eur, gs-911 servisni računar - održava 10 vin brojeva u amater verziji, pa je cena od 250 Eur podložna podeli između nekoliko drugara, ključ za svećice znaš koliko košta - 1000 din i treba neki alat za sinhronizaciju, al' treba i za ostale modele i sasvim ok rade i kućne skarabudžene verzije sa uljem). To je to. Štelovanje ventila pločicama uopšte nije komplikovano, kako je ovde predstavljeno. Za izduvne ventile je trivijalno, za usisne je isto samo treba malo više pažnje kod skidanja i nameštanja pločica. Ono što je sasvim sigurno moguće lako raditi u svojoj režiji je: zamena ulja u motoru, menjaču, kardanu, promena svećica, provera i štelovanje ventila, promena kočionih pločica i ulja, promena filtra za vazduh, skidanje točkova zarad promene guma, zamena kaiša alternatora, sa gs911 i čitanje, brisanje svih kodova, kalibracija step motora, setovanje servisnih intervala itd. Svo ovo nosi jedno 90% vremena i para u ovlašćenim servisima, a isti ostaju samo za teže intervencije. Napominjem da kada ja mogu sve ovo da radim (poslednji put čak na putu, tj. poljančetu, pre nepunih par nedelja) sasvim izvesno može i svako drugi ko pored gornjeg specijalizovanog alata poseduje fabrički set za BMW i još nešto uobičajenog alata i voljan je da provede par dana u čitanju, gledanju i učenju (ima odlične litetrature i video tutorijala, znači nije ni to prepreka!). Drugim rečima, dostupnost sopstvenog održavanje prosto nije argument za izbor modela bmw-a. Ovo sve pišem iz želje da ljudi koji bi kupili neki noviji model ovog sjajnog motora ne budu obeshrabreni ovde raširenim mišljenjem o komplikovanom i teškom održavanju, jer ono jednostavno nije tačno. Opet kažem - kada mogu ja, zaista može svako...

Evo ga i konačan tracklog: Zatvorili smo krug, nešto oko 9000km! Ovako kada se gleda deluje čak pomalo prozaično. Ali mene svaka crtica ovde, svaki kilometar, podseća na predele, ljude, događaje, mirise, osećanja, iskušenja, nagrade... Kao da i sada još vozim kroz ovu sliku! Još dugo će mi sve to biti u glavi.

Evo fotografija poslednjeg dana - ostali smo dužni etapu od Brašova do Beograda (oko 650km). Usput smo posetili i čuveni zamak Hunedoara, možda i najlepši srednjevekovni zamak u ovom delu Evrope. Rumuni ubrzano rade auto-put. Imrpesionira to što su napali oko 75km deonice odjednom i parelelno: Sve vreme vozimo severno od Karpata i bežimo ispred kiše: Hunedoara - ko nije video ovaj zamak, nema šta da se čeka - veoma je dostupan iz BG (vikend tura). Sam zamak je pravi arhetip srednjevekovnog zamka, onakav kakav ga prave za filmove i Diznilend : Od Hunedoare idemo prečicom za Hateg - planinski putić ODLIČAN za igranje (nema saobraćaja, krivine i asfalt taman kako treba!): Pa nazad na odličnu magistralu do Caransebesa i onda mojim omiljenim i ovde toliko puta reklamiranim putem do Rešice i dalje kroz Semenik, preko Anine do Oravite. Nirvana (!): Ovde smo se na početku sezone (rani mart) grudvali! Sada omaž tom trenutku, pa ređamo motore za fotografisanje. Srbije je 20min odavde i oseća se uzbuđenje: Poslednji kilometri pre povratka kući (!!!): I evo nas: Odmah iza srpskog graničnog prelaza slavimo (bilo je tu i prskanja i skakanja i muzike ). Lepimo HtR nalepnicu, koju smo često lepili po tablama usputnih gradova i na graničnu tablu Srbije: Stigli smo kući! Doček koji je usledio i koji nam je razgalio srca ste već videli.

Sale-drvodelja, gde si ovo našao? Ubih se, ubih od smejanja... Mada, ovaj međed koga je mimi zaskočio bio je u centralnom parku Kišnjeva... možda skitlšče nađe fotku . Mislim, ako je preživelo prvi dan faxa, sada kada je, je li, heroj - treba postići sa svim tim devojčicama

Stigli smo kući!!! Svima koji su nam priredili ONAKAV doček najiskenije i od srca HVALA! Ne znam da li mi je više prijala ta svečana atmosfera, a slavili smo još od granice (!), ili činjenica da u ovom ciničnom i teškom vremenu ima ljudi koji umeju da se raduju kada neko drugi nešto ostvari. Hvala vam ljudi za doček, verujte da nam je razgalio srca! A Željku i ekipi koja je organizovala doček mogu samo da i ovako javno kažem: toliko je bilo dobro, da sam se na trenutak osećao kao u holivudskom filmu! Od srca ti i vam hvala! Imamo puno, puno materijala i imamo želju da od ovoga nastane kršten Putopis... nakon nekog vremena Moram još jednom da kažem - hvala svima koji ste učinili da se sinoć osetimo onako posebno, od granice do kraja. PS: sinoć kao odlučio da se naspavam. Ne vredi... probudio se tačno za start etape

A evo i šta smo prošli do sada: Skoro pun krug, fali još tih sutrašnjih 600km. Vreme je da se ide kući!

Dolazimo preko Karpata, tako da ulazimo na Kaluđerovo. Termin je, naravno, malo teže predviteti... pz!

Sutrašnji dan, 38. od polaska (!!!), čekamo sa nestrpljenjem. Poslednji dan ekspedicije, povratak kući i susret sa porodicama i prijateljima koji su nas podržavali sve ovo vreme. Lepo je putovati – ali je lepo i vraćati se, naročito kada vas toliko ljudi čeka! Sa nestrpljenjem, radošću i zahvlanošću na podršci čekamo trenutak susreta. Poslednja etapa, od Brašova do Beograda preko Karpata, duga je nešto preko 600km. Hit the Road dolazi kući! PS: Hvala unapred svima koji će nas, uz naše porodice, dočekati sutra. Možda patetično zvuči, ali ZAISTA nam puno znači!

Pretposlednji dan ekspedicije bio je posvećen Brašovu. Sa punim pravom, rekli bi smo, jer je ovaj prelepi transilvanijski grad na obodu Karpata opravdao sva naša očekivanja. A ona pri tome uopšte nisu bila mala! Pogledajte (prvo je gradska većnica, a drugo i treće centralna pešačka zona, tj. deo iste): Stafului, centralni trg starog grada (kula je stara gradska većnica, iz 15. v): Crna crkva (protestantska, iz 13-14. v) - simbol grada i jedna od najvećih crkava od Beča do Istanbula: Stari grad, ulica: Pravoslavna crkva sv. Nikole - Brašov (rumunska četvrt): Brašov: Strada Sforii, jedna od najužih ulica u Evropi: HtR iznad Brašova i panorama grada: Centar Brašova (crvena zgrada je Rektorat): Prelep grad! Blizu je - ne propustite. Rumunija je i onako jedna od najdostupnijih interesantnih destinacija iz Srbije.

Žariću, nama bi bilo drago! Ko hoće motorom da nas sačeka, od 19h čekajte nas na OMV Pančevo, na pančevačkoj obilaznici. Odatle, idemo zajedno do Baze. Moram da kažem u lično ime - podrška uvek znači. Ovaj put nas je dobro umorio i podrška drugara prija.

I još nešto: već osećamo blizinu kuće! I blizinu svih onih koji nam se raduju, koji nas hrabre i razumeju i bez kojih ovo putovanje ne bi bilo moguće. Osećamo, skoro kao materijalnu stvar, blizinu naših porodica!

Danas je bio dugačak, dugačak dan. No, na kraju smo bez bilo kakvih problema pristigli u pretposlednju stanicu puta - fascinantni Brašov. Dan je počeo posetom vinariji sa najvećim vinskim arhivom na Svetu (potvrđeno i od Ginisa!) - moldavskoj vinariji Milestii Mici, koja se nalazi u istoimenom selu, nekih 20km udaljenom od Kišnjeva. Ova vinarija poseduje vinske podrume duge oko 200km (da, dobro ste pročitali!), u koje se zbog veličine ulazi vozilima! Naravno, nismo propustili priliku da se opskrbimo zalihama izuzetno kvalitetnih vina, po bagatelnim cenama, koje ćemo trošiti u dugim zimskim mesecima bez vožnje motora. Kroz Moldaviju smo, u želji da još malo upijemo pravu atmosferu ove zemlje, do granice sa Rumunijom vozili isključivo malim lokalnim putevima, uglavnom makadamskim, što je oduzelo dosta vremena. Nakon ulaska u Rumuniju, budući da nikada, kao sav normalna svet, ne vozimo jednostavnijim putevima (magistralama) u želji da pronađemo još jednu od brojnih prečica , zabasali smo pred samo smrkavanje u karpatska brda, na seriju makadamskih puteva. Avanturu je dodatno pojačavala i činjenica da su dva motora već bili na rezervi goriva! Sve ovo uslovilo je da na krajnju odrednicu za danas, Brašov, pristignemo tek oko 23h po lokalnom vremenu, posle 14h provedenih na putu i u snimanju! Ekspedicija ceo sutrašnji dan provodi u Brašovu. Pripreme za povratak su već počele! Milestii Mici (čita se Milešti MIći): Šta kupiti, šta poneti u ograničenom prostoru: Ma naravno, pakuj SVE (zaista nenormalno dobre cene za ozbiljni dobra i arhivska vina!): Fontana sa vinom (ovo ima i u Aleksandrovcu!): Nikada lakšim putem ! Makadamskim lokalnim pravcima sve do rumunske granice: Na granici, baš kao i svaki put do sada (uključujući i one zaHebane) snimamo na kvarno: Uzgred, samo su nas Rusi u Kerču ukebali (i to kada smo već prošli kontrolu i ukrcali se na trajekt koji preko moreuza vodi u Ukrajinu) i formatirali nam karticu (ali, nadam se da materijal nećemo izgubiti ) Prvi susret sa EU policijom : Ušli u Rumuniju, ručak: Put ka Brašovu: U sumrak, na rezervi goriva, opet nam đavo ne da mira i umesto magistralom do Onestija na putu za Brašov preprečujemo preko karpatskih brda i 30km makadama. Kroz noć koja je pala već posle prvih 5km : U Brašov stigli tek oko 23h po lokalnom vremenu. Prašnjavi i srećni :

Uh, mrzim vas...

Nego, danas je bio u toku oštar polufinalni duel u severnoistočno evropskom prvenstvu atraktivnih žena: Odesa - Kišnjev. Na mukama smo bili ceo dan, prosudite sami : NIsmo mogli da se odlučimo koja od ovih dama da reprezentuje grad protiv Odese, teške reči su pale, a dilema ostala! Na kraju smo uradili jedino moguće - organizovali izbor pa da Forum demokratski glasa. Devojke su ljubazno pristale da ponesu brojeve, kako bi vam olakšale glasanje: Eto, to vam je Kišnjev ...

Današnji dan protekao je u obilasku i snimanju glavnog i najvećeg grada Moldavije - Kišnjeva. Kišnjev je grad parkova. Zelen i brdovit. Monumentalne socrealističke arhitekture, grad je koji je ubrzano počeo da se otvara ka svetu i koji primetno pokušava da bude urban i moderan. Ipak, Moldavija je još uvek zatvorena zemlja. Stranci su na ulici veoma retki i samim tim neka vrsta atrakcije. Hit the Road tim bio je zanimljiv lokalnim stanovnicima bar koliko i lokalni stanovnici nama. Kišnjev: Prisustvovali smo i prvoj moldavskoj trci na štiklama! Naravno, kada jedan od nas (Saša) organizuje istu takvu trku u Srbiji. Bilo je zabavno! Već sutra, nakon posete najvećoj moldavskoj vinariji - Milestii Mici (koja ima oko 200km podzemnih skladišta vina i najveću vinsku kolekciju na svetu!!!), napuštamo Moldaviju i stižemo u prelepi i fascinantni Brašov. Poslednju stanicu pred povratak kući!

I za ovo moram posebnu poruku : Naime, uđemo mi u KIšnjev i naravno nemamo smeštaj. Ovde kamp ne pali, krenemo da tražimo spavanje - jedan hostel, drugi, pa hotel... sve ili puno ili preskupo. I tu negde, između tamo i ovamo, preporuče nam hotel Turist. Kad ono!!! Svi dani spavanja u ćumezima, pa i na ulici i sva ona kampovanja po kiši i prašini vratili su nam se sa kamatom – u Hotelu “Turist”, za 16 Eur po osobi, dobijamo (Sale i ja bili ubestveni tandam pregovarača ) pravi pravcati sovjetski apartman! Kao neki stari, pomalo ofucani ali i dalje držeći, Burberry kaput - luksuz, koji je doduše video i boljijeh dana, ali ipak luksuz! Samo kupatilo, a ima ih dva, veće je od većine soba u kojima smo do sada spavali. Hehe, gledajte ovo: Eto, tako se mi mučimo - 20kvm kupatilo i mermerni pod . Odmah smo uz Jack-a održali sastanak , a ozbiljno uzimamo u razmatranje da zaboravimo na RUmuniju, ostanemo ovde 4 dana i opeglamo 1100+ km do kuće u cugu sa dve granice . I cene u Moldaviji su sjajne. Kompletna večera (stejk, salata, piće i desert) u totalno ok restoranu - 8 Eur po osobi! Odmah nam se sve svidelo ...

Danas je bilo svašta zanimljivo: Jutro je značilo polazak iz Odese i konačan pozdrav sa Ukrajinom. Granica sa Moldavijom se nalazi veoma blizu milionske Odese i kao i sve ostalo u ovom kraju sveta, nije obična i dosadna. Naime, nakon vojne, a potom carinske i pasoške ukrajinske kontrole (sve to deluje dosta ozbiljno!) dobija se propusnica i ulazi se u tzv. “zeleni koridor”, uzak pojas zemlje između Ukrajine, Moldavije i još jedne otcepljene teritorije na našem putu! Otcepljene ovoga puta od Moldavije – Prijednjestrovlja. Prijednjestrovlje je naseljeno etničkim Rusima i Ukrajincima, predstavlja uzak pojas zemlje od desne obale Dnjestra do istočne moldavske granice sa Ukrajinom i faktički je nezavisno od moldavske vlade. Ovo je i rezultovalo ostalvjanjem uskog koridora kojim se direktno iz Moldavije može preći u Ukrajinu (prelaz Palanka sa moldavske strane). Tokom vožnje “zelenim koridorom” zabranjeno je zaustavljanje i naročito snimanje. Naravno da smo se i zaustavljali i naročito snimali… Ugodnom vožnjom po lošim moldavskim putevima dolazimo u glavni grad Moldavije – Kišnjev. Kišnjev je tipičan post-sovjetski grad – mnogo monumentalnosti i socrealizma. Polazak iz Odese: Opet popravka Mimijeve komunikacije na putu, ovoga puta otišao konektor: U Ukrajini su izbori - i Kličko ušao u arenu (ko je rekao Šapić ?): Ulazak u "zeleni koridor", vojna i granična kontrola Ukrajine (snimano na kvarno): Snimamo prilog u sred koridora: Kontrola moldavske vlade, iza koridora (BTW, nije bilo reketa za ulazak, stvari napreduju u Moldaviji!): Vožnja ka KIšnjevu i ulazak u grad: Kišnjev noću:

Ovo što sledi zaslužuje posebnu poruku - glavne znamenitosti i lepote Odese! Verujte da nismo uhvatili ni 5% realnosti. Edno malo Skitlšče , koje se pretstavlja kao fotograf HtR ekspedicije, naviklo se na motore, pa nije uspeo da pohvata sve... Elem: Eto, tako je to...

Današnji dan sam nazvao: "Šetnja kroz lepotu - Odesa". Kroz lepotu u svakom smislu - i arhitektura i spomenici i kafići i ljudi naročito i ona posebna slovenska toplina, koja se, nije fraza niti uobrazilja, oseća na svakom koraku! Odesa nas je kupila i vraćaćemo se sigurno. Nije baš toliko daleko... Neka govore fotke: Zgrada Opere: Divljenje slovenskom velikanu - spomenik Puškinu ispred gradske skupštine Odese: Izbori su u toku i u Ukrajinu. Kampanja na svakom koraku: Simbol grada - spomenik Hercogu Rišeljeu - svakog pridošlicu koji stiže iz luke pozdravlja u znak dobrodošlice: Pošto smo bar dvojica iz ekipe VELIKI filmofili, kao magnetom privučeni PRVO smo otrčali do ovog KULTA - čuvene stepenice iz "Krstarice Potemkin" Sergeja Ezenštajna, jednog od najvažnijih filmova svih vremena. Inače, šta smo sve tu snimali videćete (!). Miloš (snimatelj) i ja smo pokušali da napravimo mali omaž u našoj seriji ovom kultnom filmu! Idemo dalje, detalji iz šetnje: Odesa, grad luke (najveća u Ukrajini!) i mornara: Panorama grada:

Evo malo fotografija od juče: Kamp pored Simferopolja i polazak: Na putu: Ulazak u Odesu: Veče u Odesi: Najzad pronašli spavanje koje možemo da platimo u ovom skupom gradu : Povratak kući se primakao! Još manje od 2000km i svega 5-6 dana...

Stigli u Odesu. Jeeedva našli smeštaj. Malo smo umorni, mada mi je vožnja danas zaista prijala . Slike u toku večeri...

Današnji dan Hit the Road ekspedicija provela je u vožnji Krimom. Početna stanica bila je Jalta, a zatim dvorac Livadija u kome je 1945. godine održana čuvena konferencija na Jalti kada su Čerčil, Ruzvelt i Staljin praktično podelili svet. Odatle vozili smo uz obalu Crnog mora do Sevastopolja, gde je smeštena ruska crnomorska flota. Put nas je dalje vodio dublje u kopno, do Simferopolja, glavnog i najvećeg grada Krima, gde ćemo prespavati večeras. Spavanje je opet u kampu, na jezeru koje se nalazi na periferiji Simferopolja. Nešto poput spavanja u beogradskom Košutnjaku! Krim je, inače, zbog većinskog ruskog stanovništva i autonomije koju uživa u odnosu na Ukrajinu više Rusija, nego Ukrajina. Vidljivo je to na svakom koraku, od jezika do predizbornih bilborda gde velika većina partija poziva manje ili sasvim otvoreno na ujedinjenje sa Rusijom. Ujedno, Krim je možda i najlepši deo crnomorske obale koji smo do sada na našem putovanju videli i zemlja raznovrsnog i predivnog vina! Pogled iz kampa večeras: Vatra, uvek dobra za moral : I jedna fotka u čast Blue Rider-a i njegovog putopisa. Ne znamo čoveka, ali siguran sam da delimo sliačn duh. Prepoznaće neki lokaciju : Ekspedicija sutra vozi tešku etapu, dugu oko 500km od Simferopolja do predivne Odese. Može se reći da tek ulazimo u Ukrajinu! Hvala svima koji nas prate i daju podršku. Na ovako teškom putu, taj vetar u leđa mnogo znači. Zaista ovde ima dobronamernih ljudi!!!

Današnji dan iskoristili smo da servisiramo dva motora. Posle skoro 7000 km puta došlo je vreme za redovan servis. Naravno, u sopstvenoj režiji. I dok je jedan deo ekipe radio na motorima, drugi deo je vredno snimao Jaltu. Sve je teklo po planu, tako da smo posle dužeg vremena imali slobodno veče! Jalta:

A, evo i celog puta do sada (tj. do Jalte). Skoro 7000km i brojimo : PS: Ovo su sve tracklogovi, tj. zaista prevezena ruta

A evo i Abhazije i Rusije, zajedno ... Za ovo zajedno imam piće od gotovo svakog u ovim krajevima