Račva.

Odesa – deo drugi … letnje atrakcije! piše: Violeta Odesa ja za mnoge Ukrajince mesto gde provode godišnji odmor, letuju, odmaraju se i opuštaju. Pored svoje kulturno-istorijske tradicije, Odesa nudi atmosferu letnjih odmora, plaža, plažnih barova, luna parkova, zabavnih sadržaja i svega sličnog što prati svako letovalište bilo gde u svetu. Već smo upoznali Morski vokzal, luku sa dokovima, kranovima, magacinima i železničkom prugom. Luka je smeštena u blagoj uvali, a već iza prvog rta počinju da se prostiru plaže, što znači da možete hodom iz centra grada da stignete do plaže i to vrlo dobre. Malo velikih gradova može time da se pohvali. Plaže su duge, okrenute ka otvorenom moru. Obala Odese je duga preko 20km. Budući da je cela Odesa brdovita, iz grada se lagano spuštate do plaža, a kad ste na plažama brda zaklanjaju pogled na grad. Kad ste na plaži, posebno na Arkadiji, imate utisak letovanja, odmora, zabave, izležavanja, potpuno gubite utisak da ste tu stigli peške ili tramvajem iz centra. Uveče možete da uživate ili na plaži u barovima ili da se šetate centrom Odese. Nema greške! Ko ne voli da se izležava na moru, vreo letnji dan može da provede u Ševčenko parku, velikoj zelenoj oazi u centru Odese. Osim uživanja u hladovinu, tu si i luna park, opservatorija i veliki panoramski točak za razgledanje grada. Našu šetnju danas počećemo baš odatle! *** Ševčenko park nalazi se neposredno pored strogog centra Odese. Ceo park je na zasebnom brdu, tj. celo jedno brdo je park! Dok smo dolazili Žukovskom ulicom, prešli smo most, koji povezuje dva susedna brda: na jednom je centar grada, na drugom je park. Tih mostova ima puno i kratki su, ispod njih su ulice. Na ulazu u park je spomenik Tarasu Ševčenku, pesniku, piscu, slikaru, ilustratoru, umetniku, političaru iz nužnosti… Veoma značajnoj ličnosti za Ukrajinu. Zbog činjenice da je pisao na ukrajinskom jeziku i otvorene borbe za nezavisnost Ukrajine, proveo je mnogo godina u egzilu i po zatvorima carske Rusije. Njegova književna dela su osnova moderne ukrajinske literature i ukrajinskog jezika. Ispred parka, nailazimo na nekoliko ogromnih zgrada. Novi oligarsi, u večitom neizdržu da uvećaju svoje bogatstvo, podižu nakinđurene zgrade, potpuno drugačije od soc-realizma, jednako nezgrapne i jednako neadekvatno uklopljene u prostor. I sve to na najboljim lokacijama, na kojima očigledno ne može svako da gradi. Ispred ulaza u Ševčenko park, npr. Kasnije ćemo videti da je situacija sa druge strane parka identična. Opet ogromne zgrade na obodu parka. S. prepoznaje lokaciju gde su parkirali motore na HtR1 ekspediciji, kada su išli do panoramskog točka i luna parka. Kako ja nisam veliki ljubitelj vašarskih zanimacija, ovaj put preskačemo zabavni deo parka i nastavljamo ka stadionu Černomoreca. Taras Ševčenko, veoma značajna ličnost za ukrajinsku istoriju (REW 2016) Jedan od plažnih hotela, pogled iz parka (REW 2016) Mala gradska plaža Odese, ispod Ševčenko parka (2016) Moderne velike zgrade na obodu parka (REW 2016) Puno kratkih mostova koji povezuju brda po Odesi, pogled iz ulice odozdo (REW 2016) *** Stadion Černomoreca, opet ja o stadionima, a šta ću kada obožavam fudbal, je nov, veliki, ukrašen antičkim stubovima (?) i staklom, neobična kič kombinacija. U okviru stadiona je Muzej fudbala, a na blagajni se prodaju ulaznice za superkup koji se igra 16. jula baš ovde. Park je u zelenilu i celo brdo je zeleno. Kad se gleda iz luke vidi se stadion Černomoreca kako dominira u zelenilu na toj strani brda. Taj prizor je prilično upečatljiv. Stadion Černomoreca, Odesa (REW 2016) *** Iz Ševčenko parka spuštamo se niz istočnu stranu brda, koja gleda na otvoreno more, ka plaži Lanžeron. Ljudi hitaju na plažu (Odesa, REW 2016) Lepi, mladi ljudi na sve strane (Odesa 2016) *** Plaža Lanžeron je najstrarija gradska plaža i najbliža istorijskom centru grada (10-15min peške), pa je samim tim i veoma popularna. Atmosfera je morska, nema ni naznake da je malo iza ili iznad nas veliki grad. Delfinarijum, nekoliko luksuznih hotela, plaža je drvena, silazi se stepenicama u vodu, kafići su moderni i luksuzni, fontana zabavlja decu; sve je novo i moderno, čisto i lepo, prepuno ljudi, koriste fontanu kao tuš kada izađu iz vode… Gužva je, veselo je, svi su u kupaćim kostimima ili šorcevima. Duge nogavice imamo nas dvoje, jedna muslimanska porodica: muž, tri sina i supruga/majka full-odeždu, i security momak pored fontane. Povremeno nam poneko uputi sažaljiv pogled! Rt i brdo na kome je Ševčenko park zaklanjaju pogled na luku i dokove, deluje kao da ste van grada. Plaža Lanžeron (REW 2016) Lanžeron, popularna gradska plaža u Odesi (REW 2016) Manjina u ful putničkoj opremi… …a većina primereno trenutku! (Lanžeron 2016) Veoma moderni kafići i restorani, hrana odlična (REW 2016) Braća (po dugim nogavicama) muslimani u selfie pozadini! (Lanžeron 2016) *** Posebna atrakcija Lanžeron plaže je Nemo, “hotelski kompleks sa delfinarijumom, jedini u Evropi!” kako se sami opisuju. Delfinarijum je velika atrakcija, posebno za decu. U otvorenom bazenu unutar delfinarijuma, leti delfini izvode predstave. U okviru delfinarijuma je i klasičan akvarijum i terarijum sa gmizavcima. Kada uđete do blagajne ili u manji šoping mol u okviru delfinarijuma, vidite zidove u u staklu iza kojeg je bazen. Dok se šetate delfini, od dosade i muke valjda, povremenu kuckaju po staklu! Pošto nismo pobornici držanja životinja u skučenim akvarijumskim uslovima, a naročito delfina, koji su jedna od najinteligentnijih vrsta na našoj planeti, preskačemo ulazak. Delfinarijum Nemo (REW 2016) Fontana ispred kompleksa Nemo (REW 2016) Nemo hotel i spa (REW 2016) Riva se prostire dalje ispod brda daleko. Ima i manjih peščanih/šljunkovitih plaža, ali ne velikih. Obalu čini zeleno brdo, po vencu se vide novi visoki soliteri, ali je cela strana brda ka obali zelena šuma, bez gradnje, bar za sada. Stari deo Odese je prelep, sa evropskom arhitekturom, … potpuno izgleda kao neki srednjeevropski grad. A opet na obali je mora, i ovo jedno brdo su sačuvali kao park za zabavu i ispod na otvorenom moru napravili prelepu plažu, dok je luka sa potpuno druge strane, odavde nevidljiva. Prelepa plaža Lanžeron, impresionirala nas je ovako atraktivna plaža u samom centru grada (Odesa, REW 2016) *** Arkadija je verovatno najbolja plaža u gradu i centar klupske zabave, i kao takva, posebna atrakcija Odese. Smeštena je u Primorskom distriktu, novom delu grada, sa velikim modernim stambenim blokovima, šoping centrima, širokim bulevarima. Do Arkadije se iz centra grada stiže tramvajima ili mini-busevima, a po neko i motorom. Velika je gužva, svi dolaze gradskim prevozom (REW 2016) U primorskom distriktu se jako puno gradi. Ovo je poželjna zona Odese, za celu Ukrajinu (REW 2016) Parkiramo ispred šoping mola Gagarin (S. je rođen u Gagarinovoj ulici, pa se zbog toga i uopšte svoje fascinacije svemirom uvek istom obraduje)! Pomalo neobičan tržni centar, sa marketom na 3. spratu kad se uđe iz bulevara, ali je to nulti nivo kad se ulazi iz hotelsko-stambenog bloka sa kojim je povezan. Čuvar nam daje de-lux mesto na inače popunjenom parkingu. Stranci na motoru… dobitna kombinacija za Odesu! (REW 2016) Hotel Gagarin, pogled sa rive. Okolo se grade neboderi (REW 2016) *** Arkadija je građena planski. Ka plaži vodi široka promenada, sa fontanama i zelenilom, brojnim prodavnicama, kafićima i restoranima, sa vrlo dobrom muzikom. Pored je Luna park, a tu je i Akva park. Hoteli su moderni, veliki i luksuzni, stepeničasta arhitektura je popularna… Reke ljudi hrle ka plaži (REW 2016) Puno malih prodavnica i kafića… …i luksuznih hotela u zaleđu (Arkadija, Odesa 2016) Kafić “Čajka”, S. se oduševio i dugo igrao okolo, ja pojma nemam koji je to automobil… Perfektno zelenilo perfektno održavaju (Arkadija 2016) Plaža Arkadija je lučna, peščana, ima moderne i lepe barove duž cele plaže, sa ležaljkama i baldahinima. Iza njih su veliki, moderni, luksuzni hoteli i vile, penju su uz brdo. Delovi plaže su ostavljeni slobodni, za posetioce koji neće da plaćaju ležaljke i kafiće. Arkadija nije samo jedna od najpopularnijih plaža, već je i centar klupskog života. Zato su brojni kafići, restorani, barovi i noćni klubovi raspoređeni duž čitave plaže. Muzika je odlična! Itaka, moj favorit (REW 2016) Vodeni sportovi, sve je tu (REW 2016) Delovi plaže su slobodni (REW 2016) Neko ima vilu na brdu, a neko svoj dvorac na plaži (REW 2016) I Arkadija, kao i Lanžeron, je okrenuta ka otvorenom moru (Odesa, REW 2016) *** Cela ova četvrt veoma nas je iznenadila. Toliko modernih solitera i hotela, i sjajna infrastruktura, oduševili su nas. Šarena promenada, velika peščana plaža sa sjajnim barovima, kupili su nas potpuno! Tu si i Luna park, Akva park, restorani, kafići, vodeni sportovi, suveniri, ručne radinosti i sve što ide uz jednu dobru plažu… Arkadija ima apsolutno sve sadržaje koje posetilac može da poželi, potpuno je moderna i nova, odiše totalnim luksuzom, ali ne i kičom. Za nas je Arkadija bila pozitivno i veselo otkriće, kome se vredi vratiti! Arkadija plaža (REW 2016) *** Pored Lanžerona i Arkadije, Odesa ima još nekoliko plaža (više od deset ukupno!). Mi smo se odlučili za ove dve, jer su najpopularnije, a opet totalno različite. Lanžeron je nekako plav, zbog blizine grada, velikog parka i delfinarijuma, ima dosta posetilaca koji se ne kupaju, nego su u obilasku, mada naravno ima i kupača, toliko je blizu grada da možete da dođete da se okupate na putu od posla do kuće. Arkadija je potpuno šarena, vesela, svi su tu zbog zabave i provoda, što dnevnog što noćnog, totalno je moderna, luksuzna i fensi, bučna i živahna, razdragana i opuštena, pozitivna… Ulazak na plaže je besplatan, nema nikakvih ograda, kapija ili nešto slično. Sve ostalo se plaća, s tim da su na svim plažama ostavljena mesta za one koji ne žele da plaćaju ležajke ili kafiće. Postoje spasioci i medicinska služba. Voda je topla. Cene nisu visoke. Da li je potrebna još neka preporuka da putnik provede koji dan više u Odesi i relaksira se na obali Crnog mora? *** Nas put vodi dalje, pa napuštamo polako Odesu. Nastavićemo da se vozimo obalom Crnog mora, sve do delte Dunava, sa ukrajinske strane, i Izmaila. Šta smo sve otkrili na putu do tamo i kako je tamo… e, to ćete čitati u sledećem nastavku. Do viđenja! Čuvar parkinga nas pozdravlja na odlasku, motor lako sklapa prijateljstva (REW 2016)

Nastavljamo priču, vodimo vas u jednu dugačku i lepu šetnju kroz Odesu! Odesa – deo prvi … biser Crnog mora! piše: Violeta Odesa, grad na obali Crnog mora, ogromna luka ali i letovalište Ukrajinaca, istorijski, ali i potpuno moderan grad, značajan za Ukrajinu danas koliko za Rusiju u prošlosti. Uz sve to, totalno evropski grad. Severian je u Odesi drugi put, o prethodnoj poseti možete čitati ovde. Ja sam ovde nova! Našu šetnju počinjemo uveče, a uveče grad vrvi od ljudi. Parkovi su puni. Pešačka zona isto. Ima turista, stranaca, ima lokalnih ljudi raznih nacija (Одесситы), ima Ukrajinaca sa kopna, koji ovde letuju. Deribasivska(ja) ulica, glavna pešačka zona Odese (REW 2016) Corny turističke mamipare na sve strane (Odesa, REW 2016) …i odlično, odlično muziciranje. Stali smo na sekund, ostali pola sata! (REW 2016) Savršen beli šum, a iznad svega mesec nad Odesom (REW 2016) Na svakom koraku performans, od Metalike do balalajke. Sve je puno ljudi, veselo i živo. Kafići moderni, gleda se fudbal u svakom (veliki displeji). U blizini opere, na jednom od brojnih trgova, postavljene su tezge (nalik Božićnom vašaru u Beču), u sredini stolovi, ogromno platno, gledamo fudbal. Polufinale Nemačka-Nemačka-Francuska. Sutradan nema fudbala, biće zato koncert. Opera je, inače, sjajna! Arhitektura evropska, 19. vek/početak 20. Ima još prelepih, a nerekonstruisanih zgrada. Zgrada opere (Odesa, REW 2016) Opera, gledana sa istočne strane (REW 2016) Iza opere, šetajući, nailazimo na skriveni parkić, okružen zgradama, lep i miran. Mocart i Salijeri, uvek zajedno. Luksuzan hotel nazvan po Mocartu (REW 2016) Restoran Salijeri, naspram hotela Mocart i fenomalni parkić između zgrada (REW 2016) Nastavljamo pored muzeja arheologije ka drugim stepenicama koje se spuštaju ka Primorskoj ulici. Nešto su uže, sa strane su zidine, ali imaju istu arhitekturu kao Potemkinove. Uz te druge stepenice nailazimo na muzej literature i u njegovoj bašti park skulptura. Arheološki muzej, Odesa (REW 2016) Park skulptura (Odesa 2016) Na plaotou ispred gradske kuće protestuje Narodni front (ukrajinski ultra-desničari). Razapeli kamp i ne pomeraju se danima. Odesa je, usled mešovite nacionalne strukture i ruskog jezika kao potpuno dominantnog, u previranjima poslednjih godina. Dah situacije iz obližnje istočne Ukrajine gotovo da je materijalno opipljiv. Sa druge strane, grad živi svoj uobičajen život i kao da odbija da se previše zabrinjava. Nama, koji smo nešto slično već videli uživo, cela situacija izaziva neku specifičnu jezu… Narodni front… nešto poput SRS u Srbiji ili (neke od ) HSP u Hrvatskoj (Odesa 2016) Ispred Puškinovog spomenika mladi umetnik izvodi plesnu tačku, ne obaziraću se na protest iza (REW 2016) Od gradske kuće do spomenika, vodi Primorski bulevar, promenada-park sa raznobojnom rasvetom. Spomenik Rišeljeu, centralno mestu u Primorskom bulevaru, gleda na luku (REW 2016) Slušamo muziku kod spomenika Rišeljeu. Puno mladih bendova svira odlično, a publika (mladi i oni malo manje mladi) pleše! *** U Deribarsivskoj ulici, kod centralnog parka skupljaju se čoperi (“Steel Pirates Odessa”, ima i drugih prsluka), a kod spomenika Rišeljeu, sportski i touring motori… Onda naprave krug, pa stoje i pričaju. Ćaskamo malo i mi. Za kraj večeri pozdravljamo se sa živahnim i živopisnim gradom i silazimo niz Potemkinove stepenice, sa pogledom na morski vokzal (stanicu). Idemo na spavanje. *** Grad je projektovan planski, posetilac se od luke penje impresivnim stepenicama ka centru grada koji je na brdu, oko stepenica sa obe strane je zelenilo, park i stene, a kada pridošlica najzad stigne na vrh, ispred njega grad bljesne u svoj svojoj lepoti. Od spomenika generalu Rišeljeu, na vrhu Potemkinovih stepenica, otvara se promenada levo ka Gradskoj kući i desno ka Palati Voroncovski, dok idući pravo ulazite u samo srce Odese, direktno ka spomeniku Katarini Velikoj i dublje u pešačku zonu. Potemkinove stepenice, uspinjača i Stambolski park su u renoviranju. Na vrhu stepenica je spomenik Rišeljeu, prvom gradonačelniku Odese. Rišelje u bronzi, dočekuje posetioce na ulazu u grad koji je osnovao (Odesa, REW 2016) Odesa je i velika luka! Pogled sa vrha uspinjače (REW 2016) Potemkinove stepenice u renoviranju, tek deo po deo, da ima šta da se fotografiše! (REW 2016) Pogled sa sredine stepenica, na morski vokzal (REW 2016) Lokalni bajkeri okupljaju se u centru (REW 2016) *** Promenadom (Primorski bulevar) koja ide duž ivice brda, desno od spomenika Rišeljeu, stižemo do palate Voroncovski, koja sada pripada Ministarstvu nauke. U parku kod palate je Kolonada, odakle se pruža fantastičan pogled na luku, a tu je i Taštin most, poznat zbog svog neobičnog imena. Postoje dve legende kako je most dobio ime: Prva, da je dugačak kao “taštin jezik”. Druga da je zet toliko voleo taštine palačinke, a tašta je živela na drugom brdu, da je izgradio most. U stvarnosti most povezuje dva brda, tj premošćuje jarak između njih. Cela Odesa je brdovita, ima puno ovakvih kratkih mostova, ali ima i lokacija koje na mapi izgledaju blizu i lako dostižne, međutim nema puta koji ih spaja, između je jarak. Npr. kraj ispod stadiona Černomoreca i Ševčenko parka je blizu mora, gledano ka luci, ali put ne postoji, sasvim je neprohodno! Palata Voroncovski, Ministarstvo nauke (REW 2016) Kolonada, zatvara Primorski bulevar (Odesa 2016) Pogled na luku sa vrha brda (REW 2016) Taštin most (REW 2016) *** Kad se popnete Potemkinovim stepenicama, levo od spoemenika Rišeljeu zelenom promenadom se stiže do Gradske kuće, spomenika Puškinu ispred nje, dok su iza muzeji i zgrada Opere. Odatle počinje Deribasivska ulica, glavna večernja promenada u pešačkoj zoni. Odesa, gradska kuća (REW 2016) Odmor za umorne stare kosti. S. ispred spomenika Puškinu, u Odesi (2016) *** Katerinska ulica vodi od vrha Potemkinovih stepenica u sam centar. Na početku ulice je spomenik Rišeljeu, to smo već pokazali, a na kraju, kome drugom nego, Katarini Velikoj, carici i oslobodiocu Odese! Ponovo se divim Katarini Velikoj i njenoj ulozi u istoriji, kao onomad u Sankt Peterburgu. Nije bila rođena kao carica (poput Marije Terezije npr.), već je posle smrti muža, cara Rusije, mahinacijama i spletkama preuzela carsku titulu na koju nije ni imala pravo i… iskoristila je maestralno! Pored “Pitera” u kome je živela i koji je uređivala u najlepšem smislu i ogromnog carstva koje je proširivala i pri tome utvrđivala svoju vlast, odlučila je da napravi južnu luku svog carstva. Naredila je generalima da oslobode Odesu od Turaka i razviju grad. Otud ovde u Odesi, na počasnom mestu, spomenik jednoj od najmoćnijih žena u istoriji. Spomenik Katarini Velikoj uvek ima obožavaoce (REW 2016) Katerinska ulica (Odesa 2016) …je igralište bogatih i privilegovanih (Odesa 2016) *** Deribasivska je jedna od centralnih ulica u pešačkoj zoni. Mnogo je manje ljudi preko dana nego uveče. Toplo je. Verovatno su na plažama, zaključujem (videćete kasnije te predivne plaže!). Veliki i lep park sa raznim zanimacijama, u samom centru, je dosta popularan, sa puno kafića odličnog izgleda. Mi za odmor biramo jedan od pabova gde S. pije pšenično pivo, lokalno, domaće (nemaju radler), a ja espreso. Ima i dobre klope. Trud za respekt! S. fotografiše kolegu turistu (Odesa, 2016) *** Iz Deribasivske se kroz jedan prelepi pasaž, kao da ste ušli u pozorište ili operu, prolazi do ulice Preobraženske, u kojoj se nalazi velika crkva, a preko puta nje velika šoping zona, sa više šoping molova i raznih prodavnica. Fensi šoping u Odesi! Magla sjajno prolazi i u Ukrajini! Zepter u glavnoj šoping zoni… *** Velika i lepa Preobraženska crkca je sedište Odeske eparhije Ukrajinske pravoslavne crkve. Preobraženska crkva je monumentalna, još jedan uređen park ispred nje. Preobraženska crkva u Odesi (REW 2016) Ulična prodaja slika ispred crkve (REW 2016) Fasade se sređuju… (REW 2016) … a ima i onih perfektno sređenih (REW 2016) *** Posle piva, logično, mora nešto i da se pojede. S. insistira da pronađe šaurmu koju je jeo pre nekoliko godina (šaurma je veoma popularna hrana u ovim krajevima, prilično začinjena i stoga veoma ukusna), kaže videćeš! Bila je zaista the best ever. Tražimo šaurmu kroz šoping zonu… (REW 2016) Tržni centar “Atina” (REW 2016) Evo je! Zapamtite je, ako se nađete u Odesi, obavezno na šaurmu! Ima svega za klopu (REW 2016) Pojmovi su slični našim, može lako da se razume šta piše (REW 2016) Apoteka robna kuća, ne šalim se, apoteka na tri sprata i još jedan u podrumu (REW 2016) Iza se nalazi ulica Bulina, kraj pešačke zone, od nje dalje ide zelena površina sa jednosmernim ulicama sa obe strane. Tu je i stanica minibuseva. *** U prodavnici ne mogu da se snađem sa novcem: ujutro su bile moldavske leje (1$=19,x leja), popodne PMR rublje (1$=11,25 rublji), uveče ukrajinske hrivnje (1$=24,40 hrivnji). Potpuno sam izgubila osećaj kad vidim cenu koliko je to u evrima ili dinarima. Cene su generalno dosta niske, pa kad sam to shvatila, nisam dalje ništa ni preračunavala. Inače, dolar bolje prolazi od evra! Novac se menja u menjačnicama (REW 2016) Ukrajinske hrivnje (REW 2016) Fenomenalno energetsko piće Pit Bulj, posebno varijanta sa brusnicom, i prilično jeftino (REW 2016) *** Morski vokzal se renovira, u obliku je broda, na kraju mola je hotel Odesa, a iza još i crkva. Na kraj mola ulazi se sa ulaznicama, neka fensi žurka, skupe jahte. U luci je jedan brod krstarica za krstarenje Dunavom. Ima puno ljudi, šetaju se, slikaju se sa znakom Odesa. Sunce zalazi. U luci je ogroman magacin Chiquita za distribuciju banana, znate sigurno taj brend. Zauzima centralno mesto među lučkim magacinima. Eto, odakle se banane distribuiraju po Evropi! Tu je i lučka kapetanija, svetionici, dokovi, železnička pruga. Morski vokzal (stanica), mi bi rekli Luka (Odesa, glavni mol, REW 2016) Na svakom koraku je neki detalj (spomenik, skulptura, zgrada) koji mami turiste na poziranje (REW 2016) S. opet fotografiše turiste, pa komentarišu snimke (REW 2016) Pogled na centralni deo grada iz luke (REW 2016) Stadion Černomoreca na brdu Ševčenko, iza luke (REW 2016) Vrh mola je zatvoren, održava se žurka zatvorenog tipa (REW 2016) Ogroman Chiquita magacin. Vole se banane u Evropi! (REW 2016) *** Buran dan, dočekasmo spavanje. Ili sam bar mislila da će biti reda i mira uveče, ali o tome neka piše Severian, ako hoće…

Ruski fazon, fotkanje u svečanoj odeći po gradu... Fotka je ekstra, volećete je sa protokom godina

Ja bih radomiru verovao sve u vezi šaraFa

Plus k'o vrata. Bravo!

Moglo je da bude uzasno... uh...

Ako je neko poručio i ima višak jednu H4 led, šaljite ponude na PP..

Na ukrajinskoj granici …i dalje do Odese! piše: Violeta Još uvek pod utiskom brzog prelaska granice Pridnjestrovlja (ili Moldavije, kako vam drago), vozimo se ka ukrajinskoj strani, jer granične postaje udaljene su međusobno nekoliko kilometara. – “Zadržali smo se 47,3 sekunde”, šali se S. Možda je ipak bilo koji sekund više, ali ne mnogo. Zaista neočekivano brzo smo napustili Pridnjestrovlje. *** Između dve granice vozimo se kroz trsku i lagune, lepo je, ali se put odjednom pogoršava. Na ulasku u Ukrajinu, dočekuje nas, logično, onaj “ruski” tip granice. Spuštena rampa, a iza zona graničnog prelaza. Međutim, motor uvek deluje pomalo kao katalizator na granične službenike, pa tako i na ovog vojnika koji obezbeđuje rampu, iako neki automobili čekaju, brzo nam daje listić za sakupljanje pečata i podiže zapreku. Dočekuje nas policajac. Ljubazno gleda odakle smo, malo proćaska, lupi svoj pečat na beli listić, uputi nas na pasošku kontrolu i kaže da parkiramo motor pored u hlad. Na pasoškoj kontroli (kućica standardnog izgleda, kao na našim granicama) vide u saobraćajnoj dozvoli oznaku SRB i šalju nas oboje sa pasošima u glavnu zgradu. Pri tome službenik iz kućice doziva ženu policajca koja patrolirala okolo da nas sprovede. Krećemo prema glavnoj zgradi u pratnji policajke, nije nam baš svejedno (kada je ikada bilo čoveku svejedno da ga policija prati/sprovodi?), razmišljamo šta ćemo u glavnoj zgradi, ispali smo iz redovne procedure, koliko će sad da traje, na koji način će da nas gnjave… i sve u tom smislu, kad evo ga naš prvi policajac (onaj što lupa pečate na ulazu), zaustavi našu policajku i vrati je na patroliranje, a nas vrati do šaltera za pasošku kontrolu i objasni službeniku da mi iz Srbije ipak idemo po ubrzanoj proceduri, što znači da završavamo sve preglede na šalteru. Aha, mislimo se ironično, tako je kada si građanin ozbiljne države , vratili smo se u regularnu (zvanično: ubrzanu) proceduru! Pasoška kontrola unosi podatke u IS, vraća pasoše, saobraćajnu dozvolu i zeleni karton (u Ukrajini važi međunarodno putno osiguranje, ne plaćajte dodatne polise koje će vam možda ponuditi!) i na kraju, lupa drugi pečat na beli listić sa ulaza. Sledeći korak je carina, šalter iza, službanik opet prekucava podatke sa saobraćajne dozvole u IS, to traje, pokušava da ćaska za to vreme, i na kraju lupa treći pečat na talon. Vraćamo se po motor, krećemo ka izlazu iz granične zone, tamo su ponovo rampa i vojnik. Na izlazu predajemo papir sa pečatima vojniku, on diže rampu i klima glavom u znak pozdrava. *** Da sumiram: procedura prelaska granice, sve u svemu, nije čak ni previše dugo trajala i, iskreno, upućivali su nas uvek na sledeći korak. Ali, opet, pretpostavljam da može da bude traumatično iskustvo za strance koji ne govore ruski, jer vide da ostali putnici (lokalci: Moldavci, Pridnjestovljani, Rusi, Ukrajinci, ogromna su većina na ovom prelazu) završavaju na dva šaltera (evropskog tipa, jedan iza drugog, pasoška kontrola i carina), dok njih sprovode negde tamo iza u glavnu zgradu. Kada su nas tako poveli bez objašnjenja i mi smo bili za trenutak zbunjeni: zašto sad tamo, gde, šta sad hoće? Jer, službenik ništa ne objašnjava, jednostavno u trenutku u kome je video SRB, prekinuo je rad, spakovao dokumenta, dozvao policajku, gurnuo joj naša dokumenta u ruke i pokazao nam da krenemo sa njom. Čak i kada pričate ruski nije vam svejedno… Na sva četiri prelaza koja smo prešli, dakle, priča se ruski. Engleski ne prolazi uopšte (da li ga ne znaju ili neće da govore, ne znam, uostalom, svejedno je). Verujem da bi smo se čak pre sporazumeli da govorim srpski, a oni naravno ruski. Na bilo kakvu englesku reč samo odmahuju glavom. Policajci u slengu saobraćajnu dozvolu zovu pasport za motocikl, vozač je voditelj, a carina se na ukrajinskom kaže MITNICA (!), pa kako putnik da ostane ozbiljan . S. mi je posle objašnjavao da se i na bugarskom kaže isto tako, ali meni je sve vreme bilo neopisivo smešno kada su nas upućivali na “Mitnicu”, nisam to mogla da sakrijem. Elem, završismo mi ulazak u Ukrajinu ipak bez većih problema i bez mnogo izgubljenog vremena. To što smo iz Srbije, u ovim krajevima, istočno od Rumunije, dosta pomaže. Eto, tako vam je to na ukrajinskoj granici… nekom će opis valjda koristiti. *** Iza granice dočekuje nas Ukrajina u ne baš najlepšem izdanju. Meni je prvi put, gledam sve sa interesovanjem… *** Od granice do Odese vozimo se oko 80km. Put je znatno lošiji nego u PMR (kako se čovek lako navikne na dobro!), a lošije je čak i od većeg dela Moldavije. Asfalt je propao, ivica puta zarasla u travu ili se odronila u šljunak. Prvo se vozimo kroz zeleni pojas… (REW 2016) … a onda kroz stepu (REW 2016) Sela su, slično kao kod nas, uz magistralu, pa ima ljudi na putu. Prodavci voća, kafane i parkirana vozila su pored puta, poznato zar ne? *** Benzinske pumpe su uglavnom moderne. Cena goriva varira od pumpe do pumpe. *** Do Odese stižemo predveče. Na ulasku u grad policija “presreće” vozače. Prilazna magistrala je u nešto boljem stanju, ali je i veća gužva. Sa strane se smenjuju stari i ofucani objekti, a povremeno i novi moderni centri. Tu je i železnička pruga, ona ista koju pratimo još od Beljcija. Azerski Socar, S. obožava njihove pumpe – uvek su čiste, moderne i kaže da imaju odlično gorivo! (REW 2016) *** Kako se približavamo centru, gužva postaje sve veća. Prolazimo kroz stambene blokove. … i poneka javna zgrada (REW 2016) *** Kod luke se probijamo kroz veliku saobraćajnu gužnu. Luka je ogromna, od nje vode čuvene Potemkinove stepenice na brdo, a na brdu je centralni deo grada. Naš hotel je 50-tak metara udaljen od Potemkinovih stepenica, na veoma dobroj lokaciji za šetnju kroz grad, ali zato na komplikovanom mestu za prilaz – moramo da se probijemo motorom do srca ogromnog grada. Do centra još malo, Katerinska je centralna ulica… (REW 2016) … gužva sve veća… (REW 2016) Tu je naš hotel, ispod ovog brda, gleda na pristanište (REW 2016) *** Odmora nema. Brzo se presvlačimo u civilku i krećemo u centar, treba da zamenimo (opet!) novac, a i ja želim da što pre upoznam Odesu… Dok se penjemo Potemkinovim stepenicama, pitam S. kako se oseća sada kada je drugi put na istim, a on opisuje: – “Pa, potpuno drugačije. Potpuno drugačije. Prošli put smo ušli u velikoj nervozi, puno smo vozili tog dana, sa Krima, još iz Simferopolja, to je bilo skoro 600 km. Došli smo u grad, u gužvu, nismo imali smeštaj, ništa nismo znali… Tražili smo smeštaj i završili u čuvenoj Zirki, fuck hotelu… Sutradan smo došli na Potemkinove stepenice, što sam ustvari želeo da vidim. Danas smo znali gde idemo, imali smo smeštaj, smeštaj nam je od ovih stepenica jedno 50 metara, dobar parking, dosta znam, zaobišli smo saobraćajnu gužvu u velikim prstenovima i bulevarima, pure relax … Hajde da vidiš Odesu. Super je grad!” Čuvene Potemkinove stepenice, vode od luke uz brdo do centra, malo građevinsko čudo, sa vrha stepenica ne vidi se nijedan stepenik (REW 2016) *** I tako, eto nas u Odesi! Sada nam sledi nekoliko dana hedonizma i odmora u ovom biseru na obali Crnog mora…

http://rs.n1info.com/a276460/Vesti/Vesti/MUP-CG-Licna-karta-i-dalje-dovoljna-za-gradjane-Srbije.html

Eh... jasno je da je ceo post inspirisan ovom stranom plota

Rašomon u partiji šaha piše: Severian Dok neočekivano brzo napuštamo Pridnjestrovlje i spremamo se da stupimo na tlo Ukrajine, razmišljam o Moldaviji i situaciji u kojoj se nalazi. Moldavija je duboko podeljeno društvo i to na onaj najnesrećniji način – oba njegova dela, koja se međusobno niš’ ne razumeju i čak smatraju one druge neprijateljima, brojna su i duboko ubeđena u ispravnost sopstvenih stavova. U moldavskom slučaju ta podela je osim obrazovnom, socijalnom i kulturološkom matricom, uslovljena i etničkim elementom: rumunsko stanovništvo uglavnom je okrenuto zapadu i pro-EU je orijentisano (Moldavija ima sporazum o pridruživanju sa EU), dok je slovensko stanovništvo (Rusi i Ukrajinci), malobrojnije ali zato društveno bolje pozicionirano, okrenuto saradnji sa Rusijom. Urbana populacija, uglavnom, vidi svoju budućnost na zapadu, ruralna na istoku. Mladi gledaju u EU, oni koji pamte sovjetska vremena u Rusiju. Društvo je duboko podeljeno na nivou osnovnih vrednosti, opredeljenja i smera kojim ići dalje. Ta podela, a ona gotovo nepromenjena traje i danas, kulminirala je početkom devedestih godina prošlog veka, najžešće na severo-istoku zemlje. Nakon krvavog građanskog rata Pridnjestrovlje je proglasilo nezavisnost od centralne vlade u Kišinjevu. Rat je zaustavljen intervencijom međunarodnih “mirovnih snaga”, sastavljenih uglavnom od ruske vojske. Od tada, pa sve do sada, zemlja je zaustavljena u zamrznutom konfliktu. Nema joj ni napred ni nazad, ni na zapad, ali ni na istok. Da budemo iskreni, ni jedni, ni drugi ih baš i ne žele. Ravnoteža je u ovom statusu kvo. Da li je konflikt, iako nesumnjivo u osnovi uzrokovan opisanom dubokom podelom u moldavskom društvu, bio sasvim autohton, nastao isključivo iznutra? Potpuno sam ubeđen da nije. Tačnije, ako je kao takav i nastao, danas je zacementiran u nerešavanju usled velike istočne “partije šaha” između NATO saveznika i Rusije. *** Nakon sloma SSSR-a, NATO je, kao pobednik hladnog rata, usvojio doktrinu agresivnog širenja na istok. Rusija je to, ne bez osnova, shvatila kao ugrožavanje svoje zone uticaja i, čak, kao atak na sopstvenu bezbednost. Kada joj je porast cena baznih sirovina na svetskim berzama dao novu snagu, a unutrašnji novouspostvaljeni autoritarni sistem i neku vrstu stabilnosti, usledio je odgovor. U svim državama koje su koketirale sa NATO (Gruzija, Azerbejdžan, Moldavija i, na kraju, Ukrajina) po istoj matrici, koristeći proruske delove društva i njihovo ozbiljno nezadovoljstvo i osećaj straha, Rusija je pomogla nastajanje novih ili iskoristila već postojeće unutrašnje konflikte. Tako su nastale teritorije poput Abhazije i Južne Osetije u Gruziji, Nagorno Karabaha u Azerbejdžanu, Pridnjestrovlja u Moldaviji i, na posletku, novo-Rusije u Ukrajini. Ratovi su relativno brzo zaustavljeni, mirovne trupe raspoređene, a sva ova društva već preko dvadeset godina ostala su paralisana u nerešenim konfliktima. Njihov napredak ka NATO uspešno je zaustavljen. Gledano merilima geostrateške partije šaha, možemo li kriviti Rusiju? Iskreno rečeno, ne. Odgvorili su na način koji im je bio na raspolaganju, uzgred prilično nov i inventivan, i (donekle) zaustavili zaista agresivno širenje zapadne alijanse ka svojim granicama. Uostalom, slično ili gore, čine i najjači zapadni saveznici na Bliskom istoku, gurajući ovaj region u haos i najveću tragediju ovog mladog, 21. veka. Ako je nešto differentia specifica velikih sila, to su upravo ovakve makijavelističke geostrateške igre. Da li kreiranje i održavanje zamrznutih konflikata predstavlja legitimnu strategiju, gledano merilima života običnih ljudi? Iskreno rečeno, ne. Ono je upravo monstruozno! Čitave generacije, čitava društva, zamrznuta su u limbu bez perspektive. Običnim ljudima, pojedincima, radikalno su otežane šanse da ostvare svoje potencijale, da ispune svoj život u skladu sa njima. Mnogi nikada neće to uspeti. Zamislite, kada se rodite kao talentovan mlad čovek u Tiraspolju (ili Sukumiju, ili Donbasu, ili Stepanekertu…), vaša šansa da razvijete svoj talenat nije velika. Diplome, ako i uspete da se školujete, niko ne priznaje, pasoš vam, od velikih tržišta, priznaje samo Rusija, nemate ni finansijski, ni logistički potencijal da lako odete bilo gde (zapravo, bez obzira na nepoverenje ili čak mržnju, većina mladih iz Pridnjestrovlja studira u Kišinjevu, te diplome i pasoše, naime, ipak neko u svetu još i priznaje). Glavna održiva perspektiva je u emigraciji! U svim tim nedovršenim državama resurse društva zauzele su autoritarne oligarhije, koje su okupirale državu iznutra. Van njih nema bilo kakvog ekonomskog prostora za delovanje. Posledično, korupcija je sveprisutna, konkurencija ne postoji, negativna selekcija poslušnih cveta, a sposobni odlaze ili propadaju. Lične slobode postoje eventualno i samo do tačke dok se ne umešate “u politiku”. Ili u ono što procene da je politika. Nakon toga nestajete. Do svega ovoga dovodi zatvoreno društvo i zamrznuti konflikti koji ga uspešno uzrokuju i održavaju. Znam to, sve sam ove teritorije (osim Južne Osetije, hmm, eto ideje!) video svojim očima. *** I šta je onda rešenje? Bojim se da rešenja nema, makar ne brzog, onog koje će popraviti stvari u roku životnog doba jedne generacije. I jedni i drugi (mislim i na Zapad i na Rusiju) su u pravu, makar mereno iz ugla sopstvenih interesa. I tako fundamentalno u krivu, mereno svakom drugom metrikom.

Tiraspolj (PMR) … i etapa Tiraspolj – PMR granica piše: Violeta Tiraspolj nije mali grad. Nalazi se na levoj, severo-istočnoj, obali reke Dnjestar. Nekada je bio drugi po veličini grad i industrijski centar u Moldaviji (posle Kišinjeva); sada, nakon građanskog rata, je glavni grad Pridnjestrovlja (PMR). *** Grad je živ – to nam je prvi utisak. Nikakvo specijalno prisustvo te čuvene policije, o kojoj se toliko piše (navodno “KGB” prati sve strance, trt-mrt… svašta ima po Internetu da se pročita). Moderne poslovne zgrade, dobri restorani, novi stambeni blokovi, sređene fasade, ulice se održavaju. Neposredno pored centra gradi se veliki šoping mol. Apsolutno ne liči na stari sovjetski grad. “Šerif” je sve prisutan, kao da smo išta drugo očekivali . Poslovna zgrada Tiraspolj Trans Gasa (REW 2016) Izgleda da su turisti još uvek retki, ili bar na dva točka, pomalo smo atrakcija (REW 2016) Globalizacija stigla i u Tiraspolj, šoping centar u izgradnji (REW 2016) Grad je sređen, zelenilo održavano (Tiraspolj 2016) Na pijaci uvek i svuda gužva (REW 2016) Svaka “država” mora da ima Ustav, a gde je Ustav tu je i Ustavni sud! Sećate se Cricove? Ne vole Moldaviju, ali vole moldavska vina (Tiraspolj, REW 2016) Trolejbus je i ovde glavno sredstvo javnog saobraćaja (REW 2016) Fasade su sređene (REW 2016) Na parkingu u dobrom društvu (REW 2016) *** Centrar grada je ulica 25. oktobar. Nije pešačka zona, ni trg, već široki, široki bulevar, sa veoma širokim trotoarima sa obe strane, koji povremeno prerastaju u trgove ili parkove. Duž glavne ulice su skoncentrisane istorijske znamenitonosti, kulturne institucije i javna administracija: Dom kulture, pozorište, spomenik ruskom generalu Aleksandru Suvorovu (osnivaču grada), Parlament sa spomenikom Lenjinu na visokom pijedestalu. Sa suprotne strane ulice je Memorijalni park žrtvama svih ratova: Drugom svetskom ratu, ratu za nezavisnost 1990-1992. godine, avganistanskom… Tu je i spisak stradalih u ratu za nezavisnost, dosta ljudi je izginulo, brojimo preko 1000! Ispred je večna vatra, u spomen poznatim žrtvama i nepoznatom junaku. Spomenik ruskom generalu Aleksandru Suvorovu, osnivaču Tiraspolja (REW 2016) Centralna ulica u Tiraspolju (REW 2016) Memorijalni park žrtvama svih ratova (REW 2016) Sev je nosač, ja sam fotograf (REW 2016) Tiraspolj – prestonica Pridnjestrovlja! (REW 2016) Na svakom koraku obeležja nezavisnosti, godinu prelepljuju – ko da štampa novi bilbord svakog 1.1. (REW 2016) Večna vatra u spomen žrtvama Drugog svetskog rata (REW 2016) Spomenik – spomen-ploča žrtvama rata za nezavisnost 1990-1992. godine (REW 2016) Odmah pored, spomenik stradalim u sovjetskom ratu u Avganistanu (REW 2016) T-nešto, ne znam te modele, sovjetski tenk, slavi pobedu SSSR u Drugom svetskom ratu (REW 2016) Niko ne navija za Lorenca, svi jedinstveno sa Rosijem (REW 2016) *** Ima policije (saobraćajna je vidljiva, ona u civilu je manje vidljiva), ali ko na to ne obraća pažnju, kao ja, neće ih ni primetiti. Iako je na centralnom bulevaru zabranjena vožnja moticikala, mi smo se tuda provezli bar tri ili četiri puta dok smo tražili parking i inicijalno razgledali grad, policajac koji stoji ispred memorijalnog centra nije nas zaustavljao. U Pridnjestrovlju je zabranjeno fotografisati javne zgrade. Ovo nije tako retko za bivše SSSR zemlje, ali ja na to ne obraćam pažnju. Pošto sam danas ja fotograf, a Lenjinov spomenik tako izazovan (sa ili bez Parlamenta iza), trudila sam se dugo, pošto je jako visoko, da ga lepo uslikam, sve dok nisam shvatila da tu u kolima, na metar od mene, sedi policija u civilu i gleda me zapanjeno. Reč mi nisu rekli! Slikam… …i slikam… …i slikam… …i jos malo slikam… …dok policija sedi iza mene i ne pravi pitanje. (REW 2016) *** Napuštamo spomenik Vladimiru I. Lenjinu i kroz park se spuštamo prema reci. Dnjestar protiče kroz Tiraspolj. Preko reke je most, za pešake! To je ujedno neka vrsta graničnog prelaza. Iza je opet tampon zona i onda, dalje na jug, Zeleni koridor. Malo dalje niz reku je skela. Prevozi automobile. Policija ovde ima pune ruke posla, na svakom koraku je neki prelaz! Niz stepenice do reke (REW 2016) Pešački most preko Dnjestra (REW 2016) …i skela koja prevozi automobile preko (REW 2016) Plaža, sa druge strane reke (Tiraspolj, REW 2016) Kroz park se vraćamo do centra (REW 2016) *** Ručamo picu u Andy’s Pizza, lanac zapadnjačkog izgleda koji svuda srećemo. Skoro svi, ako ne i svi, gosti su stranci. Kao da su svi stranci u gradu došli baš ovde na ručak. Svih deset stranaca . Na meniju su pice, burgeri, odresci sa povrćem, salate, paste – sve poznato i prilagođeno zapadno-evropskom ukusu. Andy’s Pizza je vrlo kulturno mesto, čisto i fino. U pozadini svira Džoni Keš! Kafa je ovde 17 rublji, dok je u Benderu 13. Ipak je ovo glavni grad, a Bender (15km daleko) provincija! Ostade nam dve rublje i neki metal za uspomenu (REW 2016) *** Na izlasku prolazimo kroz stambenu zonu. Zgrade su sređenije i modernije nego u Moldaviji. Pomalo smo iznenađeni, ovo prilično dobro deluje za stanovanje! Zeleno i veselo, stambena zona u Tiraspolju (REW 2016) Iskreno, bar ovako sa motora, deluje nam bolje nego većina naših blokova, zar ne? Sev sumira utiske: “Podaci o ovoj državici koji se mogu naći na english-speakers Internetu nisu uglavnom netačni, oni su po pravilu (!) netačni. Dakle, apsolutno nema govora o vraćanju u prošlost, putevi su bolji nego u Moldaviji, ulice su fenomenalne, trasirane, sa ivičnjacima, nisu prašnjave, gradi se na sve strane, grad deluje bezbedno, ljudi gledaju svoja posla, žive svoj život, nikakvo istaknuto prisustvo vojske i policije, nikakav KGB, mi snimamo sve živo, pa i javne zgrade, niko nas ništa nije pitao. Kao i uvek, svi podaci su netačni, jer proizlaze iz straha, a strah dolazi najverovatnije od toga što ljudi imaju jezičku barijeru, slabo šta razumeju, teško komuniciraju, a zbog ćirilice teško i čitaju… Uplaše se umesto da se otvore i tako, formiraju pogrešan utisak.” Ne da nismo imali bilo kakvu neprijatnost, upravo suprotno, imali smo svaku moguću prijatnost. Moglo bi se opet doći, pa čak i prespavati! “Eto kako vraćanje duga sebi”, zaključuje S. dok napuštamo grad, “kreira iznova nove i nove dugove. Mora se ovde doći još jednom!” *** Od Tiraspolja put nastavlja kao pravom linijom izvučen. Sve je zeleno, dupli drvoredi, šuma sađena, blago valovito. – “Liči na Ukrajinu, kao da je možda iza ćoška”, šali se S. – “Ma ovo sada jeste Zeleni koridor”, šalim se ja, jer se vozimo kroz predivno zelenilo. I tako sve do granice… *** Na izlasku iz PMR, policija traži “plave papire” (prim. aut. osiguranje i carinski privremeni uvoz), valjda im je tako lakše da objasne strancima šta im treba. Pogledaju ih, uz pasoše i saobraćajnu dozvolu, i mi nastavljamo dalje. Šta mislite da li su tražili boravišnu dozvolu? Jesu! Uzeli su je! Dakle, na granici Pridnjestrovlja, bilo je precizno i pedantno, i što je važno kratkotrajno! Treba li spomenuti da ništa nismo platili? Niti su tražili! Utisak je kompletan i potvrđen: priče o iznudama u Pridnjestrovlju u našem slučaju su se pokazale kao upravo to – samo priče… Ukrajino, evo nas! Prilazak granici PMR-Ukrajina (REW 2016) *** Na kraju, moram da napišem i jedan utisak, koji me neprestamo prati od posete Tiraspolju. Na Internetu se pišu negativne i loše stvari, kažu da je boravak u Tiraspolju povratak 20 ili 50 godina unazad, da su ulice pune rupa, da su zgrade stare i ofucane… Ništa, ama baš ništa, ne odgovara istini! Pitam se zaista, od tada do sada, gde su ti ljudi bili i kako su stekli takve utiske? Ponekad se šalim kako turiste iz Kišinjeva turističke agencije ne vode u Tiraspolj, to im je preveliko zezanje, nego u Beljci. Postave lepo kontrolni policijski punkt na ulazu u grad (što im je inače običaj), policija ih isproverava i pusti – turisti misle to je PMR granica, moldavske ionako nema (tako pišu po Internetu, iako zaista postoji i moldavski policijski punkt i PMR granica, plus ruska vojska između). Ulice su zaista pune rupa, neuređene, slaba rasveta (takav je Beljci, šta će), eto ga sve što očekuju da vide u Tiraspolju! Ima i “Lenjinov spomenik ispred zgrade u komunističkom stilu” – definitivan dokaz i za one sumnjičave… Elem, nas baš briga šta se piše, mi smo bili, videli i, neka se kaže, pomalo i zavoleli Tiraspolj: Violeta and Severian in Tiraspol (Transnistria)

Bender (PMR) … i etapa Bender – Tiraspolj piše: Violeta Nakon ulaska u Pridnjestrovlje, put postaje još bolji. Polu-autoput, perfektan asfalt, drvored i rasveta duž celog puta, sve do Bendera. Doduše, Bender je svega nekoliko kilometara udaljen od granice ali ovako kvalitetan asfalt nismo videli do sada u Moldaviji. Put posle granice je odličan (REW 2016) Bender ispred nas (REW 2016) *** Bender (podjednako se koristi i rusko ime “Benderi”) je mali grad. To je nekadašnja velika saobraćajna raskrsnica: Možete da nastavite na istok ka Tiraspolju ili na jug ka Kaušaniju (Moldavija) ili nazad ka Kišinjevu (Moldavija). Bender lako možete da preskočite na svom putu, pošto R2 magistrala prolazi po obodu grada, a žuri vam se u Tiraspolj ili Odesu. Nemojte! Ovo je jedini deo Pridnjestrovlja koji se nalazi na desnoj, jugo-zapadnoj strani Dnjestra. Tokom rata 1992. godine, kada je Pridnjestrovlje proglasilo nezavisnost otcepivši se jednostrano od Moldavije, ovde su se vodile velike borbe (zbog blizine granice logično) i primirje je proglašeno nakon što su ruske vojne trupe napravile tampon zonu oko Bendera. Neko vreme je Bender bio tampon zona, a onda je faktički pridružen Pridnjestrovlju. Sećate se da smo prošli kroz jedan kontrolni punkt ruske vojske između moldavskog policijskog punkta i PMR granice? Na obodu Bendera, tik ispred mosta preko Dnjestra, naićićemo kasnije na još jedan ruski vojni punkt. Ruske “mirovne trupe” još uvek su prisutne. Bender je saobraćajno čvorište (REW 2016) Na ulazu u Bender, dočekuje nas trijumfalna kapija… (REW 2016) … i veliki supermarket “Šerif”, prvi u nizu! (REW 2016) “Šerif” je glavna kompanija u ovoj zemlji. Srešćemo brojne supermarkete, benzinske pumpe, pa čak i jedan stadion. Na stadionu igra, pogađate, FC Šerif, koji se takmiči, zanimljivo, u prvoj ligi Moldavije. I to ne da se takmiči, već je od 2001. kada se situacija dovoljno smirila da klub zaigra u moldavskom šampionatu, FC Šerif samo dva puta izgubio šampionat!!! Tako da je tajkun Šerif, jer na ovakvim teritorijama iza sličnih kompanija uvek stoji sprega politike i nekakvog tajkunskog povlašćenog položaja, izgleda veliki ljubitelj fudbala, kao i ja. – “Ovaj ‘Šerif’ je stvarno šerif” – primećuje S. Supermarket “Šerif”… (REW 2016) … i benzinska pumpa “Šerif”… (REW 2016) … i stadion “Šerif” na putu između Bendera i Tiraspolja (REW 2016) A ja primećujem da se baš niko na Balkanu ne bi postideo ovog stadiona . *** – “Hajde baš da vidimo cenu goriva kad naiđe”, kaže S, pa pogledom tražimo pumpu. – “Au, sunce ti, nula (!). Dele besplatno gorivo”, smeje se S. Ispostaviće se kasnije da je cena benzina, pomalo neočekivano, viša nego u Moldaviji. Radovi na nadvožnjaku iznad pruge… (REW 2016) … i pruga ispod. Ovo je glavni pravac Beljci-Kišinjev-Tiraspolj-Odesa (REW 2016) *** Duž magistrale nižu su brojni spomenici i memorijali, uglavnom borbi za nezavisnost, žrtvama palim od strane “rumunskog agresora” i ruskim mirotvorcima. Tvrđava na Dnjestru pored Bendera, turistička atrakcija na koju su ponosni (REW 2016) Spomenik ruskim mirovnim snagama (REW 2016) …u velikom kružnom toku, glavnom čvorištu magistrala na obodu Bendera (REW 2016) Veoma je čest bilbord koji poziva na jedinstvo sa Rusijom. Rusija, materijalno i politički, predstavlja glavni stub i razlog postojanja Pridnjestrovlja. U Moldaviji i ovde, u Tiraspolju, ima raskrsnica gde na semaforu stoji uvek zelena strelica za skretanje desno. To je fiksan znak, nije svetlo. Korisno! Interesantna adresa ove fabrike (REW 2016) *** Dok se vozimo lepo uređenom magistralom, razgovaramo o Benderu. Nismo planirali zaustavljanje pre Tiraspolja, ali ovo što smo videli do sada, kao da su gradski oci pravili teaser, privlači nas da svratimo. Na granici smo se zadržali kraće nego što smo očekivali, pa imamo vremena za kafu. Na kružnom toku, kod spomenika ruskim mirotvorcima, skrećemo u grad. Malo kasnije vratićemo se na istom mestu na magistralu i nastaviti dalje, preko Dnjestra, ka Tiraspolju i Odesi. Ulice u Benderu su uglavnom sređene (REW 2016) Supermarket u prizemlju bivše javne komunističke zgrade, komercijalizacija! (REW 2016) Automobili su uglavnom “treća ruka” iz Evrope… …a grad je veoma dobro održavan (Bender 2016) Komunalne službe koriste stare vojne kamione (Bender, REW 2016) Grad je zelen, drvoredi na svim većim ulicama (Bender 2016) Autobuska stanica u Benderu… nema veze, stadion je odličan (REW 2016) *** Bender je drugi po veličini grad u Pridnjestrovlju, uz Tiraspolj jedini centar. U poređenju sa Beljcijem, manji je, ali puno sređeniji. Pijaca, prodavnice, ulice, sve je u mnogo boljem stanju nego u Beljciju. U centru grada je veliki trg, sličan onom u Beljciju. Parkiramo motor u nastavku trga, parking se ne plaća. Redak smo prizor i ljudi nas odlično primaju! Na trgu srećemo vojnika sa granice, završila mu se smena, prepoznaje nas i mahne sa osmehom, komentariše kako mu je veoma drago što nismo samo prošli kroz Bender, već smo eto i svratili. Ljudi zagledaju motor, niko ga ne dira. Veoma, veoma su pristojni i gostoljubivi. Uređene banke, za promenu novca (Bender, REW 2016) Pridnjestrovlje ima svoju valutu (PMR rublja), ima svoje tablice, svoju zastavu i svoj jezik (ruski). Svi natpisi su ćirilični, za razliku od Moldavije koje se vratila na latinicu. Po svim tim obeležjima, defintivno su, u svojoj glavi, raskrstili sa Moldavijom, koliko god Moldavija nije sa njima. Međutim, ostali su lokovani u tom nerešenom odnosu i samo sa nekom posrednom, neformalnom vezom sa Rusijom (koja im pruža potporu u tom nedovršenom otcepljenju), pa stoje tako zaglavljeni, što bi rekao M. Selimović: “ne mogu ni napred, ni nazad”. Korisna info za putnike, kurs PMR rublje (2016) PMR valuta je čak i vizuelna kopija ruske rublje (REW 2016) Pridnjestrovske tablice, nepriznate u Moldaviji (REW 2016) Neophodan dokument za ulaz motociklom u PMR – carinska deklaracija (REW 2016) Zastava PMR, na vrhu svake javne zgrade (REW 2016) Sudbinski povezani sa Rusijom i Moldavijom (REW 2016) *** Bender ima trolu, to je osnovni prevoz i ovde. Ima savršene ulice i put do granice. Deluje modernije od Moldavije, a ustvari su siromašniji. Pridnjestrovlje je siromašnije od najsiromašnije nacije u Evropi! To je velika tragedija, jer su pre rata 90-tih bili industrijski i najrazvijeniji deo Moldavije. Dosta od te discipline i komunalnog reda se odmah vidi, razlika u odnosu na unutrašnjost Moldavije je evidentna, i to na pozitivnu stranu. Ono što se ne vidi na prvi pogled je besperspektivnost života u enklavi zaustavljenoj u 25-godišnjem zamrznutom konfliktu. Osim ako ste Šerif ili neko Šerifov… Na ulasku u Bender (REW 2016) Novac se menja u banci. Bez stresa i nesigurnosti, bez gubitaka na kursu. Kafa americano je oko 1 evro (tako se kaže beogradski “produženi” u svetu ), skuplja nego u Moldaviji. Gorivo je oko 1.1 evro, skuplje nego u Moldaviji. Hrana i piće u restoranima su nešto skuplji nego u Moldaviji. Pauza za kafu i predah… kafići su moderni i brojni u Benderu (REW 2016) REW adventure u Pridnjestrovlju (REW 2016) *** Vraćamo se na magistralu kod spomenika ruskim “spasiocima”. Tu je čitav memorijalni park, sa obe strane puta ima po nekoliko spomenika posvećenih borbi za nezavisnost 1992. godine. Tenk sa zastavom… viđali smo po Internetu, lendmark za malobrojne turiste i fotografisanje, mi ne stajemo! Desno, preko mosta, za TIraspolj i Odesu (REW 2016) Ruske “mirovne trupe” i dalje čuvaju most preko Dnjestra, bivšu tampon zonu (REW 2016) …prolazimo bez zaustavljanja (Dnjestar, REW 2016) I prelepi Dnjestar… poprište tako krvavog sukoba (REW 2016) *** Tiraspolj je udaljen od Bendera svega 15-tak kilometara. Put je veoma dobar, ali i dosta opterećen, to je glavna magistrala. Između Bendera i Tiraspolja vozi trola! Ovo je prva međugradska trola koju vidimo u životu! Trola br. 19, vozi na relaciji Tiraspolj-Bender (REW 2016) I tako, vedra duha i potpuno odmorni, stižemo do Tiraspolja…

E sad mi krivo što sam prejudicirao :). Kritike su na mestu, zato i postoji ova tema. Trudićemo se da se popravimo.

Kao što rekoh, zeko, mnogo lako sudimo. Činjenica je da ni ti, ni ja, nemamo pojma zaista šta se ovde desilo... Kolegi motociklisti od srca želim da što manje boli i da se što pre vrati na posao...

Poenta je da mnogo lako sudimo i donosimo zaključke preko Interneta, bez uviđaja... Ako si bio očevidac, onda se izvinjavam.

Odakle znaš koliko je vozio? i to baš 56kmh... Nadam se da je kolega dobro i svakako želim brz oporavak!

U toku je ul fotografija. Promenili smo fotografa, nadamo se da ce vam se fotke baš, baš svideti... nama deluju do OO edit: ima oko 900 fotografija, pa je razumljivo trajalo za nijansu duže

Da je bilo ko imao pristojan grip i da je, samim tim, tempo u trci bio malo jaci, Ducati ne bi bio tako dobar. Mislim da je ovaj vikend vise kombinacija stanja asfalta i kvaliteta guma, nego sto je Dukati resio svoje probleme u krivinama... Sto se Aprilije tice, mislim da su vozili eksperimentalni agregst, pa razvoj dogadjaja nije onda veliko iznenadjenje...

Pricao MM u Mudjelu da je medium sa desne strane bila tvrdja nego hard guma. Miselin prvo negirao, pa izdao saopstenje da je markez u pravu Pišanje...

Ma jasno... ko ne navija za Mateu, crkao mu koprocesor za empatiju Svi smo slabi na njega!

Zbunjeni Vinjales, u rebusu totalno ... retko necenzurisan i iskren danasnji intervju: http://m.crash.net/motogp/news/252342/1/weekend-of-woe-causing-vinales-big-drama-in-head.html Zanimljivo!

Nego, sta kazete za Lutija? Samp 7p iza Morbidelija...

Hmm.. ne bih izvlacio prevelike zakljucke oko JL sada. Ipak je ovo njegova staza... videcemo za jos koju trku.