Mika im je ujedno i odlična opcija za razvoj motora. A to im treba u sledeće 2-3 god.

Poslednje vesti: još samo 1 slobodno mesto popodne i dosta slobodnih mesta prepodne (oko 20). Još danas imate vremena za uplatu... Navakov rok je sutra ujutro za prijavljivanje.

Koristim garmin bar 10 god na motoru, rutiranje je neprepričivo. A nemogućnost forsiranja rute napravljene na eksternim sw (osim konverzije u track) i posle 10 god neopisivo nervira! Takođe, podrška domaćeg Infoteam-a ne postoji realno. Realno, markone tu radi najbolji posao, iako nema ni delić resursa istih. Što se karata tiče, koristite više OSM karte, imate temu na ovom forumu. Sjajne su, besplatne i neuporedivo ažurnije, da ne pričamo da postoje i TOPO karte (osm), što je za off nezamenjivo!

Nije im trebao klinac, imaju čoveka u svom dvorištu. Matori Mika kida!

Odbili ... Samo dslr

Ktm potvrdio za sledeću sezonu espargara i smita, mika kalio ostaje test vozač, sa garantovanim wild cards.

Akcija na gofundme napreduje: https://www.gofundme.com/filip-stoevs-prosthetic Jos oko 1/3 do cilja...

Evo, za kraj ove epizode, a kao odgovor ne šlagvort iz citata odozgo, malo kvalitetne iranske muzike. Peva, nostalgično i potresno, mlada Marjan Farsad, iz daleka, o svom domu u Iranu... Khooneye Ma (Our House) Our house is far far away Behind patient mountains Behind golden fields Behind empty deserts Our house is in the other side of water In the other side of restless waves Behind cypress forests It's in a dream, a fantasy Behind the blue ocean Behind pear gardens The other side of grape gardens Behind beehives Our house is behind clouds The other side of our glumness At the end of wet roads Behind the rain, behind the sea Our house has stories It has sour cherries and pistachios Behind its warm laughs It has tired people Our house has happiness It has fishes in its pools It has play-balls in its alleys It has cute cats Our house, warm and cordial Old pictures on its walls The picture of playing in the balcony On the seaside at summer Picture of that day under the rain With a sob and with a pack Leaving lovely and kind people Our house is far far away Behind patient mountains Behind golden fields Behind empty deserts Our house is in the other side of water In the other side of restless waves Behind cypress forests It's in a dream, a fantasy Divan i napaćen narod drevne civilizacije, pritisnut i spolja i iznutra!

Drugari, Novi spisak biće objavljen u toku večeri ili sutra... ali da preliminarno kažem (znam da zanima sve koji su uplatili) da smo vrlo blizu da se sakupimo. Fali još možda 7-8 ljudi do potrebnog broja, očekujemo da se to brzo popuni. Pošto je i prognoza odlična, spremajte se za TD! Ja lično očekujem punu stazu...

Možeš.

Ima dobre šanse da se sakupimo. A vremenska prognoza je takođe dobra! Edit: odgovor na prethodnu poruku - pomaže...

Kako ko Al' idemo sigurno sledeće sezone!

I ne samo ja! Sa ponosom mogu da kažem da mi u Srbiji nismo zaboravili šta je gostoprimstvo. Od policajaca na granici (da, i to je moguće!), do ljudi na ulici, kao i svih mojih prijatelja koji su ih dočekali. I pobrinuli se da im pokažemo Srbiju sa prave strane. Malo sam i ponosan na moju zemlju, samo da znate... Odoh da ih vozim na aerodrom...

Danas se naše druženje završava, posle 10-ak dana, ali samo za ovaj put! Najlepši poklon sa putovanja su mi kontakti sa ovakvim ljudima, srodnim dušama, koje inače nikada i nikako ne bih sreo...

Sećate li se Solmaz i Amira, sa mog putovanja po Iranu? Pogledajte citate gore... eto tako je neočekivano i tiho, prosto nenametljivo, počelo jedno prijateljstvo. Onomad, negde između Esfahana i Širaza na jednom od brojnih visokih prevoja Fars provincije, kada su me iz automobila u pokretu pozvali na čašicu čaja pored puta. Posle toga družili smo se puno u Širazu, a u Teheranu sam bio njihov gost više dana... i tako, ko je čitao zna kako je sve to išlo. Prijateljstvo i kontakt smo zadržali. Pre oko mesec dana Srbija je, kao jedina zemlja u Evropi uz Tursku (ako istu možemo nazvati evropskom zemljom ) ukinula vize za građane Irana. I odmah smo se organizovali...

Verujem da nismo ni počeli... trebaće vremena i strpljenja da se akcija raširi.

Kolege, nema neke drame i potrebe za lamentom nasiroko zbog otkazivanja kampa Mi organizujemo ovaj kurs koliko mozemo, u skladu sa svojim obavezama i energijom. Kada i ako dovoljno ljudi prepozna korist za sebe, kamp uspe. Kada nema dovoljno ljudi, kampa ne bude. Mi ne plediramo da promenimo svet i resimo sve probleme motociklista u Srbiji. Mi prosto ponudimo ono sta pomalo znamo, pa ko misli da mu potencijalno to koristi, taj se prijavi i dodje. Sve ideje iznete ovde su uglavnom sjajne i bas sve su dobronamerne. Ali kamp nama nije posao, niti smo mi drzava pa da smo obavezni da stvar uspe. U tom smislu, razumite nas da razvijanje kompleksnih strategija za uspeh koje zahtevaju da se mi cele godine bavimo nekim opstim dobrom, bez da vozimo motore i za svoju dusu, a pomalo i radimo svoje poslove i vidjamo svoje porodice, prosto nije realno.

Jbs mi sve ako sada u stvarnosti ne vidim mog heroja iz detinjstva... Za-Gor-Te-Nay, duh koji hoda. To si ti, nista manje!

Sledeći cilj: piće sa nama u lokalnom kafiću! Držimo te za reč, obećao si još u bolnici!! Čekamo podatke za rsd, pa koliko ko može, al' zajedno dovoljno!! Zajednički cilj: da izabereš ono šta misliš da ti najviše odgovara, na način da novac bude što manji faktor u odluci...

Mnogo mi je drago što izlaziš kući! Prva mala pobeda! Biće ih još!

Momci (i devojke!), da podsetim, u toku je prijavljivanje i za TD9: Prijavni formular TD9 Ako bude zainteresovanih, biće još taj jedan TD ove sezone!