Auuu.. kakva trka!! Bravo Pasini, bravo.. ali bravo i Lutiii!! Idemo Luti! Ovo je TA godina:)

Kakva sjajna trka moto3!! Po obicaju Vr46

Janone, legenda: “I have much pain in my stomach and I s**t every time,” he said. “But every time water. No s**t, only water. For four days. I lose three kilos.” http://www.crash.net/motogp/news/251069/1/iannone-battling-sickness-i-lose-three-kilos-in-four-days.html

Mesto koje nismo posetili i čovek kojeg nismo upoznali piše: Severian *** Gledam sebe, eno kao da je sada, kako sedim u Jašiju i blaženo sa V. ispijam ko zna koju po redu kafu, ko zna koje po redu alotropske modifikacije, uživam u prelepoj varoši, savršeno nesvestan greške koju sam počinio. Ne nerviram se zato, nije mi krivo, šta ću kada ne znam, spokoj je pratilac glupog, pa ćemo za trenutak ostaviti mene tako spokojnog (i glupog) u Jašiju, da vam časkom ispričam kako sam tek naknadnom pameću shvatio da smo uopšte nešto i propustili! Elem, onomad iza Bicaza, kada sam gonjen putničkim prokletsvom (da se ima voziti krivudavo, šumovito i "drugačije", umesto kao sav normalan svet, uobičajeno i magistralom) odlučio namah i neplanirano da skrenem u brda, bila je to ujedno odluka da promašimo Pjatru Njamc. Ne kažem da sam se u tom trenutku oko toga lomio, štaviše nisam pridavao ovoj posledici bilo kakav značaj. "Nemački kamen", mislio sam tada, ako sam uopšte na tu temu i mislio, tjah… nećemo propustiti bilo šta do nešto dosadne vožnje magistralom ka glavnom grad(ić)u okruga Njamc. Hajmo u planine, eto kako rečeno prokletstvo svaki put deluje, da dohvatimo još malo istočnih Karpata, pre nego se spustimo u dosadna polja rumunske Moldavije ispred Jašija. Sav onaj pljusak, mislim se sada, koji nas je obilno i posledično zalio u brdima, sećate se toga, bio je pravedna, karmička kazna sa nebesa! Jer, dole, u Pjatri Njamc je sijalo Sunce. I dole, eno ga sedi u bioskopu "Dačija Panoramik" i čeka da ga promašimo, je i Viktor Puriće. *** Viktor Puriće u bioskopu "Dačija Panoramik" Viktor je ceo život proveo u Pjatri Njamc (Piatra Neamț, u prevodu: "Nemački kamen"). Kao klinac, nekim spletom okolnosti kojeg se više ni on ne seća, zabasao je u bioskop "Dačija Panoramik". U vreme diktature izbor nije bio prevelik, na programu je bila, toga se već seća, filmska verzija uvertire Labudovog jezera. Zaljubio se u te slike, magiju prepune sale koja u mraku diše kao jedan, i, jebi ga, ispalo je da nikada odatle nije zaista ni izašao. Viktor nije (samo) sanjar. Nije od onih socijalno disfunkcionalnih, koji nisu kadri da razumeju promene u društvu, pa ostanu nekako zakovani u starom vremenu. Dakle, nije naivan, nije ni nostalgičan čudak. A opet jeste već četrdeset godina u bioskopu "Dačija Panoramik". Poslednjih decenija je upravnik… i kamera operater, komercijalista, PR, hauz-majstor, šef sindikata svoje male ekipe, moler, "političar", čak i pirat kada je potrebno! Viktor, umesto svih ovih titula, najčešće za sebe kaže: "Ja sam ludi idiot". Romania film, državno preduzeće, imalo je u svom vlasništvu pre vremena tranzicije preko 400 bioskopa. Danas ih je manje od 30. Dačija Panoramik u Pjatri Njamc je jedan od njih. Nije postao tržni centar, supermarket, niti bilo šta treće, ostao je bioskop. Nerenoviran, bez grejanja, bez programa, bez brige vlasnika, ofucan, ali sa Viktorom i njegovom ekipom u sedlu. Oni odbijaju da propadnu! Kada je hladno i nema grejanja, obezbediće ćebad i kuvaće gledaocima čaj. Kada nema stolica, tražiće rashodovane u Austriji. Ako nema programa, tu je Internet i piratske kopije! Šarmiraće klince da uđu u salu, da vidi magiju slike u mraku, kupiće video bim kada filmske trake više ne stižu, organizovaće predstave u pola cene, sami će krpiti fasadu, krečiti, raditi plakate i praviti reklamne akcije, kada već tamo u Bukureštu i ne znaju da poseduju neku "Dačiju Panoramik". Grebaće Viktorovi komandosi, gristi, kukati, pevati, igrati, spavati i jesti u svom bioskopu. Samo da napune Panoramik. Samo da još jednom, i još jednom, i još jednom vide popunjenih 907 mesta u preglomaznoj sali, premalog provincijskog grada na obroncima istočnih Karpata. "Komandosi" bioskopa Dačija Panoramik, Pjatra Njamc A odakle ja ovo znam? O Viktoru je, sasvim pravedno(!), snimljen film: "Cinema, mon amour". Viktor Puriće je tako dobio spomenik za života, na način pravi i primeren. Vidljiv onima koji dele njegov senzibilitet i ljubav, poglede na svet u kome živimo. Koji razumeju zašto je živeo na način na koji je živeo i kako će, odnekud sam sasvim siguran, tek i od sada živeti. Pun "Dačija Panoramik" na premijeri filma "Cinema, mon amour" *** Osetljiv sam na sudbinu starih bioskopa. Viktor je čovek koga u Beogradu nismo imali. Kod nas nije preživala ni jedna sala, mi smo završili tranziciju! A, umesto Viktora imamo naknadno tek nekoliko klinaca, više levičara hipstera nego učinkovitih vizionara i boraca viktorovskog tipa. Ne shvatite me pogrešno, hvala bogu (ili Marksu? ) što i oni postoje i što se džilitaju, bolji su po tom pitanju od mene (!), ali voleo bih da je Viktor Puriće naš. Da imamo jednog takvog da ujeda za Kozaru i Balkan, 20. oktobar, Malu Kozaru i Voždovac, pa na kraju i za tu polu-odbranjenu Zvezdu. Možda bi borba još trajala, dok se igra ima nade… Možda ne bih svaki put kada prođem kroz Bezistan uhvatio sebe da uzdahnem setno, ne izgovarajući, da me ne bi proglasilo anahronim čudakom: "Ovde je nekad bio bioskop". A današnja deca, ako u svom gradu i imaju nešto što se tako zove, ne bi bioskop izjednačavala sa mirisom preprženog putera, kokica i akcionih crtaća u 11, koji krase baš svaku multipleks salu ovoga sveta. *** Što se Viktora tiče, on danas ima šezdeset godina i uglavnom je rezigniran čovek. Baš zato što je realista. Nosi gorčinu u svom optimizmu. O izboru svoje sudbine, posle neke čaše vina i kroz teške, muške suze, reći će: "Nikoga nije briga… nije vredno truda". I brzo će dodati: "To je ceo jedan život… i tako sam ja proveo svoj". Ali tako je uvek kada čovek motivaciju pronalazi u sebi, a ne u drugima. Nastavlja da korača svojim putem bez obzira na trenutnu slabost (ili baš njoj uprkos?), to se ne bira, to dolazi iz stomaka. Okolina ga posmatra kao zamlatu koja traći dato mu vreme, koja zanemaruje porodicu. Povremeno mu i sopstvena žena prebaci nešto u tom smeru. A Viktor Puriće je i dalje u "Dačiji Panoramik", u centru grada Pjatra Njamc. Čeka da ga promašimo, jureći motociklom za brdima i krivudavim putevima, umesto da svratimo i popunimo bioskopsku stolicu, da mu stisnemo ruku i zaverenički se pogledamo. Da kažemo da razumemo i mi, da nas inspiriše, da zato ne može biti uzalud. Viktoru dugujem vožnju do Pjatre Njamc. I znate šta? Sada kada i vi sve ovo znate, možda u tome neću biti sam… *** Dačija Panoramik, ispunjena do poslednjeg mesta Kako smo promašili Pjatru Njamc (REW 2016)

Jaši, The Grad! piše: Violeta Kada smo počeli da planiramo ovo putovanje imali smo nekoliko ciljnih tačaka koje želimo da posetimo. Svakako smo želeli da proširimo upoznavanje Transilvanije, da se provozamo deltom Dunava, prođemo duž Moldavije, posetimo Tiraspolj (ako administrativne procedure dozvole), ponovo se okupamo u Crnom moru i da mi Severian pokaže Odesu. Jaši nam nije bio poznat odranije, očekivali smo neki osrednji pogranični grad na krajnjem istoku Rumunije pred ulazak u Moldaviju, tako da smo krenuli ka njemu bez velikih pretenzija. Kako smo samo pogrešili! Ispostaviće se da je Jaši ogroman i moderan grad, po svemu (veličini, ekonomiji, kulturi, univerzitetu) drugi u Rumuniji. Posle Bukurešta, naravno. Zamislite, očekujete Kladovo ili Bajinu Baštu npr, a dobijete dva Nova Sada. Ispostaviće se da je Jaši vekovima bio prestonica istorijske Moldavije, kneževine koja je obuhvatala današnju Republiku Moldaviju, današnju rumunsku pokrajinu istog imena (Moldavija) i delove današnje Ukrajine. Samim tim, Jaši je vekovima značajan centar u svakom pogledu. Posledica toga je arhitektonski prelep centar grada, nimalo nalik na komunistički izgled centralnog dela Bukurešta, ali različit i u odnosu na stare gradove u Transilvaniji. Istovremeno Jaši je potpuno živ, urban, savremen i moderan grad. Idemo u obilazak! Pogled na Palatu kulture (REW 2016) Spomenik Stefanu Velikom ispred Palate Kulture (REW 2016) *** Jaši (rum. Iași) je ogroman grad (oko pola miliona stanovnika), prelep, centar rumunske Moldavije. Istorijski je veoma značajan. Bio je prestonica nekadašnje Moldavije više vekova i kao takav bio je ekonomsko, kulturno i obrazovno središte regije vekovima. Najstariji univerzitet, kao i najstarije pozorište i biblioteka u Rumuniji, svedoče o značaju ovog grada. Istovremeno sa istorijskim nasleđem, Jaši je danas univerzitetski centar sa ogromnim kampusom, takođe i veliki IT centar (gde su studenti tu je i IT industrija). Fudbalski klub iz Jašija igra u Ligi Evrope! Pa vi vidite kakav je to grad! Dolazak u Jaši (REW 2016) *** Spavamo pored studentskog kampusa, sve je živo, sve radi i u nedelju. Radujemo se, jer volimo vrevu i mladost! Do centra se vozimo tramvajem (nema metroa) i preko Trga ujedinjenja (rum. Piata Unirii) stižemo do pešačke zone. Trg ujedinjenja (REW 2016) Tramvaji su glavno prevozno sredstvo u gradu (REW 2016) Univerzitetska biblioteka u Jašiju (REW 2016) *** Centar grada je fenomenalan, izgleda kao razglednica prošlih vekova. Glavna pešačka zona je uokvirena sa obe strane muzejima, crkvama, kulturnim institucijama, dok je na dnu zatvara prelepa Palata kulture, muzej i markantno zdanje, izgrađena početkom XX veka u neo-gotskom stilu, na temeljima nekadašnje palate. Palata kulture (REW 2016) Nacionalno pozorište (REW 2016) Episkopija rumunske pravoslavne crkve (REW 2016) Manastir rumunske pravoslavne crkve iz XVII vek (REW 2016) Spomenik stradalima u revoluciji 1989. godine (REW 2016) Crkva oslikana spolja (REW 2016) Palata kulture, zatvara pešačku zonu (REW 2016) *** Neposredno pored je case-in-point velikih promena kroz koje je Rumunija prošla u poslednjih 25 godina, oličen u modernom velikom biznis i šoping centru, a ispred njega, jako je uspeo miks, park; velika zelena površina perfektne trave sa raznim sadržajima gde se puno ljudi zabavlja na razne načine: deca se igraju, tinejdžeri voze skejt ili bicikle, stariji šetaju ili odmaraju u kafićima. Palas šoping centar (REW 2016) Ispred šoping mola je vrlo zabavno (REW 2016) Namenski parking za motocikle (REW 2016) Šoping mol je moderan i veliki (REW 2016) Večeramo u šoping molu. Nije baš lokalna kuhinja, šta ćemo, volimo azijsku (REW 2016) *** Završavamo veče u kafiću na Trgu ujedinjenja, gde lokalci igraju latino plesove. Sjajno! U ritmu latino plesa (REW 2016) *** Počinje kiša. Tramvajem se vraćamo nazad do hotela. Severian kaže: "Grad me je kupio! Ovo je, kao Aktobe (prim. aut. Aktobe je grad u Kazahstanu), moje mesto odmora!"

Zanimljiv FP3! Rosiju izgleda godi da vozi na pejn kilerima , sjajna voznja (i to ne samo brzi krug). Dukatiji, razne fele, ocekivano odlicni... Opet sjajna vožnja ALeša Espargara i Aprilije. Tech3 van Q2, eto koliko su dobri ove godine kada ovo knjižimo u iznenađenje. CRU izgubio očajnom taktikom, brz pad... pa izlazak tek kada je mogao i onda van Q2. Petrući će pamtiti ovo jutro , dva pada... Markez i Lorenco odlicni, ipak Lorenco samo na brzom krugu, van toga kilav. Hit dana Tito Rabat! Jeste pratio Markeza u tom brzom krugu (koji je tada bio na svom najboljem krugu), pa se delimično radi o spletu okolnosti, ali ipak lepo je videti Marc VDS u Q2, a da nije Miler... drago mi je zbog Rabata.

Mugello, Saturday, June 03, 2017 Pos. Num. Rider Nation Team Bike Km/h Time Gap 1st/Prev. 1 46 Valentino ROSSI ITA Movistar Yamaha MotoGP Yamaha 344.9 1'46.543 2 93 Marc MARQUEZ SPA Repsol Honda Team Honda 344.6 1'46.865 0.322 / 0.322 3 99 Jorge LORENZO SPA Ducati Team Ducati 348.9 1'46.911 0.368 / 0.046 4 19 Alvaro BAUTISTA SPA Pull&Bear Aspar Team Ducati 350.6 1'46.959 0.416 / 0.048 5 25 Maverick VIÑALES SPA Movistar Yamaha MotoGP Yamaha 342.9 1'46.972 0.429 / 0.013 6 53 Tito RABAT SPA EG 0,0 Marc VDS Honda 342.0 1'47.048 0.505 / 0.076 7 51 Michele PIRRO ITA Ducati Team Ducati 353.2 1'47.110 0.567 / 0.062 8 4 Andrea DOVIZIOSO ITA Ducati Team Ducati 352.4 1'47.120 0.577 / 0.010 9 26 Dani PEDROSA SPA Repsol Honda Team Honda 344.8 1'47.166 0.623 / 0.046 10 41 Aleix ESPARGARO SPA Aprilia Racing Team Gresini Aprilia 341.3 1'47.173 0.630 / 0.007 11 5 Johann ZARCO FRA Monster Yamaha Tech 3 Yamaha 343.1 1'47.257 0.714 / 0.084 12 45 Scott REDDING GBR OCTO Pramac Racing Ducati 348.9 1'47.428 0.885 / 0.171 13 9 Danilo PETRUCCI ITA OCTO Pramac Racing Ducati 345.8 1'47.429 0.886 / 0.001 14 35 Cal CRUTCHLOW GBR LCR Honda Honda 339.3 1'47.456 0.913 / 0.027 15 8 Hector BARBERA SPA Reale Avintia Racing Ducati 351.3 1'47.528 0.985 / 0.072 16 29 Andrea IANNONE ITA Team SUZUKI ECSTAR Suzuki 341.6 1'47.566 1.023 / 0.038 17 94 Jonas FOLGER GER Monster Yamaha Tech 3 Yamaha 338.8 1'47.624 1.081 / 0.058 18 44 Pol ESPARGARO SPA Red Bull KTM Factory Racing KTM 341.7 1'48.017 1.474 / 0.393 19 76 Loris BAZ FRA Reale Avintia Racing Ducati 339.3 1'48.096 1.553 / 0.079 20 22 Sam LOWES GBR Aprilia Racing Team Gresini Aprilia 337.8 1'48.229 1.686 / 0.133 21 43 Jack MILLER AUS EG 0,0 Marc VDS Honda 343.5 1'48.337 1.794 / 0.108 22 38 Bradley SMITH GBR Red Bull KTM Factory Racing KTM 341.1 1'48.531 1.988 / 0.194 23 17 Karel ABRAHAM CZE Pull&Bear Aspar Team Ducati 342.5 1'48.551 2.008 / 0.020 24 50 Sylvain GUINTOLI FRA Team SUZUKI ECSTAR Suzuki 342.0 1'49.212 2.669 / 0.661 Weather Conditions: | Track Condition: Dry| Air: 24º| Humidity: 46%| Ground: 39º

Od Georgenija do Jašija Gheorgheni, Lacul Roșu, Bicaz Canyon, Bicaz Lake/Dam, Paşcani, Iaşi Etapa: ~260km Piše: Violeta Budimo se rano u Georgeniju, doručkujemo na terasi naše vile, brzo se spremamo. Očekuje nas vožnja kroz šumoviti, zeleni nacionalni park Bicaz, istočne Karpate, pored jezera, kroz kanjone, pa žurimo da što pre krenemo. Jutro u Georgeniju. Skoro da smo spremni za polazak (REW 2016) Ogromna moto radnja u Georgeniju, pa šta još čovek da poželi (REW 2016) *** Čim smo napustili Georgeni, put opet postaje spektakularan. Posle kratke vožnje od 27 kilometara, stižemo na jezero Rošu, gde pravimo pauzu za kafu. Spektakularan put kroz istočnu Transilvaniju (REW 2016) Jutro je, nema gužve, uživanje za vožnju (REW 2016) *** Jezero Rošu (rum. Lacul Roșu) u prevodu znači Crveno jezero. Zaista, boja nije onako plava (kao Trei Ape npr.), a nije ni zelena kao gorska oka, nego onako vuče na crvenkastu, kao da je malo blatnjavo. Takva boja je posledica sedimenta na dnu jezera, koji se kruni sa planina. Kuliranje na jezeru (REW 2016) Tu je i nezaobilazno vašarište (REW 2016) Rumuni obožavaju "vašarište". Ko je bio na Transalpini zna o čemu pričam. Na svakom prevoju, na svakom jezeru, u banjama duž ulica, ispred dvorca, pa čak i u klancu (?), dakle svuda gde putnik namernik poželi da napravi pauzu, naletite na drvene kućice u kojima se prodaju ručni radovi, odeća sa etno motivima, med, džem, itd. Jednom ranije na putu ka Branu čak smo naišli na ovu pojavu u sred serpentine. Neko možda to voli, mi baš ne preferiramo gužvu koja se tu stvori. *** Od jezera Rošu nastavljamo vožnju kanjonom reke Bicaz. Reka Bicaz ističe iz jezera Rošu i probija se uskim kanjonom kroz istočne Karpate do grada Bicaz, gde se uliva u reku Bistricu nad kojom je izgrađena monumentalna brana, ali o tome malo kasnije. Put kroz Bicaz kanjon je lendmark severo-istočne Rumunije. Kanjon je veoma uzak, sa jedne strane puta je uzak tok reke Bicaz, dok se sa obe strane kanjona uzdižu visoke, strme, gole stene. Prolaskom kroz kanjon ujedno se završava Transilvanija i počinje rumunska Moldavija, jedini deo davnašnje istorijske Moldavije koji je danas u sastavu Rumunije. Od jezera Rošu put se spušta sa dosta serpentina (REW 2016) Ulazak u kanjon Bicaz reke (REW 2016) Kanjon Bicaz. Istočni Karpati (REW 2016) Prolaz od Transilvanije ka rumunskoj Moldaviji (REW 2016) U levu traku na sekund samo da slikamo reku, zaslužila je zbog ovog veličanstvenog kanjona (REW 2016) *** Za razliku od vašara, Rumuni imaju nešto što nam se veoma svidelo. Veoma vole izlete u prirodi, viđali ste ih duž Transalpine kako kampuju pored reke ili prosto prostru ćebe pa ručaju. Povremeno pored puta naiđete na uređeno izletište sa drvenim stolovima i klupama, nadkriveno da bude prijatno, obezbeđen parking, a uvek se nađe i livada za decu i pse. Uvek je čisto, svi uredno skupe smeće za sobom. Nama su pauze na ovakvim mestima veoma prijale. Ispred jezera Bicaz. Uređena odmorišta pored puta su zgodno mesto za užinu (REW 2016) Mama je hrabrija, mada oprezna, deca su još uvek pomalo plašljiva (REW 2016) *** Nakon užine na odmorištu, prelazimo preko brane i pred nama se otvara pogled na jezero Bicaz. Originalna ruta od jezera ka Jašiju vodila nas je južnijim putem, kroz Pjatra Njemc (rum. Piatra Neamţ), glavnim magistralnim putem. U letu menjamo plan i biramo duži put do Jašija, put koji vodi duž jezera, pa kroz brda, kroz još jedan nacionalni park, pa preko Paškanija (rum.Paşcani). Da li će promena plana ispasti dobra? Pa, videćemo! Put oko jezera (oko četrdesetak kilometara) je na momente loš, ali dovoljno dobar, a pogled na jezero vredi svake neravnine. Preko brane prelazimo tri puta. Pogled je fantastičan (REW 2016) Pogled na jezero Bicaz sa brane (REW 2016) Put duž istočne strane jezera Bicaz (REW 2016) Olujni oblaci se navlače nad jezero (REW 2016) *** Još uvek se vozimo oko jezera kada počinje kiša. Skrećemo prema drugom nacionalnom parku, čini se da oblak ide kuda i mi. Manji pljusak ubrzo prestaje, dok se vozimo kroz nacionalni park Vanatori-Njemc (rum. Vânători-Neamț) i poslednje obronke istočnih Karpata. Taman da se malo prosušimo, kad počinje the Pljusak! Na putu oko jezera Bicaz počinje kiša. Put levo nastavlja oko jezera, mi skrećemo desno prema Paškaniju (REW 2016) Nacionalni park Vanatori-Njemc, istočni Karpati (REW 2016) *** Krijemo se u lokalnoj kafani, parkiramo motor ispod krova, Severian priča sa lokalcima, jedan pokušava da priča engleski ali loše, uglavnom se pomalo sporazumevaju na ruskom, veoma su ljubazni. U zemljama bivšeg "istočnog bloka" uvek je dobro znati ruski bar malo, pošto u ruralnim krajevima često pogotovo stariji ljudi govore ruski, a engleski retko ko, a srpski očekivano niko. Kiša pljušti već duže vreme, nije lako naći zaklon. I onda ga ugledamo, kao poklon odozgo (REW 2016) De-lux zaklon od pljuska (REW 2016) Prijatnije je unutra. Severian priča ispred i osmatra nebo (REW 2016) (REW 2016) Prođe oblak. Vreme je da nastavimo put (REW 2016) Ruta je sve vreme sjajna, krivine, dobar put, jedan do dva grada, ne mnogo sela! Malo nas je kiša pokvasila, ali dobro, to je sastavni deo putovanja. Samo je poslednjih tridesetak kilometara ispred Jašija smaranje, ali je tako uvek kad se ulazi u veliki grad. *** Jaši (rum. Iaşi) je ogroman grad, centar rumunske Moldavije. U njemu ćemo provesti jedno veče i zaljubiti se u njega. Iznenadiće nas lepotom, kulturom i istorijom, oduševiće nas modernim duhom, saznaćemo njegov izuzetan istorijski značaj, a naročito ćemo biti zatečeni što, dok nismo planirali ovo putovanje, za Jaši nismo ni čuli. Neverovatan grad, veliki, moderan, centar regije, istorijski značajan, a mi pojma o njemu nemamo. Zato spremite se za šetnju kroz Jaši!

Od Sibinja do Georgenija Sibiu, Biertan, Sighişoara, Sovata spa, Lăzarea, Gheorgheni Etapa: 260 km Piše: Violeta Od Sibinja (rum. Sibiu) do Biertana put je sjajan, većim delom su krivine, bez sela, super za vožnju. Vozimo u prepodnevnim časovima, nema gužve. Ovo je već Saksonska Transilvanija sa svojim utvrđenim gradovima (Sibinje, Sigišoara i Brašov su verovatno najpoznatiji i najlepši, ali ima ih još puno), pa tako uz put nailazimo na, za ovo područje, karakteristične crkve opasane zidovima. Utvrđene crkve su nastale u vreme kada je ovo područje pripadalo Ugarskoj i kada se ga naseljavali etnički Nemci - Saksonci, pa su oko crkvi gradili utvrđenja kako bi se u naletima turskih osvajača stanovništvo sklanjalo u njih. Ravnica je, nema pećina za zbegove. Jedna od brojnih utvrđenih crkava u selima pored puta i hlad u senci kamiona (REW 2016) Sa našeg zacrtanog pravca skrećemo na lokalni put, samo da bi svratili do nekih 7-8km udaljenog Biertana, u kome je jedna od najpoznatijih i najimpozantnijih utvrđenih crkava u Rumuniji. Transilvanija, na putu ka Biertanu (REW 2016) Utvrđena crkva u Biertanu (REW 2016) Zidine, pa opet zidine i sahat kula (REW 2016) Stvarno monumentalne zidine (REW 2016) Vraćamo se na glavni pravac i do Sigišoare (rum. Sighişoara) udaljene oko 25km smaramo se po selima: *** Sigišoara ima bajkovit stari grad, na brdu. Stari grad je mali, mnogo manji od Sibinja i Brašova, ali zato prelep. Unutar starog grada koji je opasan zidom i već na brdu, nalazi se još jedno unutrašnje brdo, brdo na brdu i na njemu je crkva i škola, opet opasani svojim zidom. Kao da imate brdo na brdu i utvrđenje unutar utvrđenja. Ovo je očigledno bio poslednji stub odbrane u stara ratnička vremena. Ispred starog grada, spreman za obilazak (REW 2016) Ulazak u stari grad, glavna kapija i sahat-kula (REW 2016) Stari grad u Sigišoari (REW 2016) Uske prave ulice su karakteristične za sve stare gradove u Transilvaniji... ...kao i kule i krovovi (REW 2016) Gotska crkva u starom gradu i zidine sa kulama (REW 2016) Uske ulice i koloritne kućice. Deo starog grada čeka sređivanje (REW 2016) Unutrašnje ili gornje brdo i crkva na njemu. Za ulazak na stepenice/tunel čeka se red (REW 2016) Do stare crkve na brdu vode nadkrivene stepenice, ali i pored toga, toplo je i u moto opremi treba malo napora da se popne: Na vrhu brda (REW 2016) Zato pogled sa vrha nagrađuje uloženi trud: Pogled sa gornjeg brda na stari grad... (REW 2016) ... i na savremeni deo Sigišoare (REW 2016) Malo se odmaramo i krećemo dalje: Kafa i bezalkoholo pivo, a šta drugo? (REW 2016) *** Do banje Sovata je prvi deo puta sjajan, a druga polovina je opet smaranje po selima. Iznenađeni smo jer shvatamo da je većina sela kroz koje se vozimo potpuno mađarska, putokozi su na mađarskom i ljudi govore mađarski. Banja Sovata je potpuno iznenađenje. Elitna u "ona" vremena kada nije moglo da se putuje van zemlje, letovalište komunističke vrhuške o čemu svedoči ogroman renoviran hotelski kompleks i spa centar iznad jezera, danas je potpuno fensi. Lepa, sređena, sa novim privatnim hotelčićima i vilima za izdavanje. Slano jezero je navodno najveće u Evropi. Sve je luksuzno i dosta skupo. Naš prvi pogled na jezero nas je ostavio zatečene - ogroman broj ljudi koji pluta (ne pliva, nego pluta!) na jezeru: Modernizovan hotelski kompleks Danibuis (REW 2016) Centralna ulica sa novim vilama (REW 2016) Jezero Ursu, veoma slano i lekovito, za banjanje pogodno (REW 2016) Užina sa pogledom na jezero, nemamo vremena za kupanje (REW 2016) *** Odavde, do kraja Transilvanije, sve je zemlja Mađara. Od banje Sovata na dalje je spektakularan put. Sjajan asfalt, krivine, priroda! Sjajno! Savršen put za vožnju motora, samo nebo kvari sreću (REW 2016) Vožnja kroz šumu pruža osveženje posle toplog dana (REW 2016) Ne okupasmo se u banji, evo stiže nas kupanje. Možda je to previše osveženja? (REW 2016) Priroda je prelepa. Četinarska šuma smenjuje listopadnu kako se penjemo (REW 2016) Posle prevoja sunce (REW 2016) *** Posle prevoja (~ 1300mnv) silazi se na visoravan gde se nalazi Georgeni (rum. Gheorgheni), naše večerašnje konačište. Georgeni ispred nas (REW 2016) Pravimo poslednji kratak predah u Lazarei (rum. Lăzarea), nekoliko kilometara ispred Georgenija. Dvorac Lazar ili što bi mi rekli Lazarev dvorac. Čeka na renoviranje (REW 2016) Malo selo Lazarea, nadomak Georgenija (REW 2016) *** Georgeni je mali grad, na visoravni (~800mnv), veoma prijatne večernje klime, bar nama, posle toplog dana na motoru. Ima vojske (neka NATO baza) i zato, oduševljavamo se, ima sve: 2-3 shopping mall-a, rade do kasno, čak i nedeljom, pumpe, pansioni... I sve jeftino!

Od Beograda do Sibinja Beograd, Bela Crkva, Oravița, Hațeg, Sibiu Etapa: 460 km Piše: Violeta Pred nama je avantura duga 15-tak dana i nekoliko hiljada kilometara. Krećemo rano ujutru iz Beograda, preko Bele Crkve, do Sibinja, uobičajenom rutom, kao i svaki put. Nakon ulaska u Rumuniju, kratka pauza u Oravici... (REW 2016) ... za doručak i zamenu novca (REW 2016) U Hategu stajemo na pumpi i nastavljamo dalje (REW 2016) *** U Sibinju (rum. Sibiu) boravili smo već više puta ranije. Čuli ste za Sibinjanin Janka? E, to je to Sibinje. Blizu je, lep je grad, tu su i Transalpina i Transfagarašan. O prethodnim posetama Sibinju, možete čitati u našim putopisima: Privlačnost Karpata: Transalpina i Transfagarašan 2011 Ultimate Romania Ride 2015 Kao što rekoh, u Sibinju smo bili ranije i uvek smo odsedali u blizini starog grada. Ima jedan veoma dobar hotel sa parkingom u dvorištu, veoma pogodan za motor, a hotel je udoban (ako vas zanima, možete potražiti u prethodnim putopisima). Dobro sam upoznala stari grad, ali sam nekako propustila da upoznam i savremeno Sibinje. Zato smo odlučili da ovog puta promenimo lokaciju i prespavamo u malo drugačijem ambijentu: Privatna vila sa sobama za izdavanje, unutrašnje dvorište iza zaključane kapije, ljubazan momak na recepciji - za svakog putnika na motoru preporuka (REW 2016) *** Brzo se raspremamo i krećemo u obilazak. Svakome ko se zatekne u Sibinju toplo preporučujem da upozna i širi centar, ne samo stari grad. Sibinje je potpuno moderan grad! Moderni hoteli u centru grada (REW 2016) Spomenici koji podsećaju na prošlost (REW 2016) Široki bulevari, kao i obilaznica oko grada (REW 2016) Ima i ovakvih pokušaja modernizacije u etno stilu (REW 2016) Šanac oko starog grada pretvoren u park, ljudi sede i kuliraju na travi (REW 2016) *** Stari grad je već opisan (videti gornje linkove), tako da nećemo ponovo gnjaviti sa rečima. Neka slike govore: Ulazak u stari grad i sahat-kula, jedan od lendmarka Sibinja (REW 2016) Veliki trg, Piața Mare, centralni trg u starom gradu (REW 2016) Sređene fasade, puno turista, raznobojno, živo i veselo (REW 2016) Covrigi (izgovara se kovriđ), fantastično! Do kraja putovanja, ješćemo ga gdegod ga nađemo (REW 2016) Vaši vodiči kroz Sibinje (REW 2016) Koncert na centralnom trgu (REW 2016) Zalazak sunca iznad krovova starog grada (REW 2016) (REW 2016) Laku noć, vidimo se sutra (REW 2016)

European Far East 2016 tracklog U ovom putopisu čitaćete o Transilvaniji, Moldaviji, Pridnjestrovlju, Odesi (i jugoistočnoj Ukrajini) i Delti Dunava sa svake strane . Priču možete pratiti i na sajtu: http://www.rewadventure.com/krajnji-istok-evrope-putopis/ Ostali putopisi: http://www.rewadventure.com/putopisi-travelogue/

Prolog Kako izgleda evropski neotkriveni daleki Istok? I šta mu uopšte to dođe? Na svojim ranijim putovanjima imao sam već nekoliko puta priliku da posetim krajnji istok Rumunije, istočnu i jugoistočnu Ukrajinu (sada već delimično razorenu ratom), kao i Moldaviju (podeljenu i unazađenu odavno). Ipak, usled večito ograničenog vremena na raspolaganju, nekad prosto usled trenutnih okolnosti, nikada nisam video sve što sam želeo da vidim, nisam posetio, osetio, niti omirisao dovoljno svega. Ili bar nije bilo dovoljno za da iskusim onaj specifičan spokoj koji dolazi iz dubokog razumevanja, bez koga mi nema mira, vala baš svaki put se to ponavlja, kada zabasam u kakvo novo mi parče sveta! Dug prema samom sebi tako je kreiran. I eno me, već sam se, tokom proleća dve hiljade i šesnaeste, ozbiljno nosio mišlju da krećem za Pridnjestrovlje, Odesu i Deltu Dunava, kada sam dobio iznenadnog i neočekivanog saputnika - moju suprugu Violetu. Njena želja da krene i doživi, na momente je zasenila čak i moju. Pažljivom čitaocu naših dogovodovština to neće biti iznenađenje, iako ne fizički učesnik, ona je bila ključni igrač u pripremi svih mojih avantura. Pred vama je, dakle, putovanje koje je rečeni bračno-saputnički dvojac preduzeo sredinom leta 2016. Događaji koje ćete čitati zabeleženi su većim delom sa zadnjeg sedišta našeg motocikla, ženskom rukom i bojeni ženskim senzibilitetom. Verujem da je to poseban kvalitet ovog putopisa. Investirajte vreme u strane koje slede, dozvolite da vas provedemo kroz "istočne krajeve", od bogate Transilvanije, preko najsiromašnijih delova Evrope, do samog ušća najveće centralnoevropske reke - Dunava i njegove još uvek prirodne delte. Putujemo bez žurbe, ne i sporo, ne opterećujemo se istorijom, ali nam nije nepoznata, udubljujemo se u reljef, ljude, prirodu, (geo)politiku, ekonomiju, gastronomiju... ali nećemo da vas gnjavimo. Obećavamo! Violeta and Severian in Tiraspol (Transnistria)

Svako ko je živeo od motora i za motore, teško da može da poželi drugačiji ispraćaj... Tužno je, ali i nekako odgovarajuće, ispravno.

Nije

Nije previše komplikovano naravno i, kao što sam gore i rekao (možda nedovoljno jasno), upravo tako će i biti. Pdf dokumenti kao osnova, a pravićemo i objedinjenu listu.

Tako je! edit: na sajtu se nalazi i analiza svih izmerenih krugova, za svakog vozača, po grupi i stintovima (sekcija: REZULTATI): http://trackday.rs/analiza-izmerenih-vremena-po-krugovima-28-maj-2017-td2/ To su oni kriptični pdf-ovi, malo bolje organizovani. Ovo će biti na sajtu za svaki TD.

To je način kako radi naš zvaničan merač vremena (BST), a uslovljeno je činjenicom da lista učesnika nije ista pre i posle podne, budući da imamo i poludnevne termine. Svakako ćemo praviti kombinovanu rang listu, ne samo po TD, već generalnu rang listu na nivou sezone, na osnovu zvaničnih pdf merača vremena. Upravo ta lista je kvalifikaciona. Namerno želimo da OMK liste sa vremenima kačimo u originalnom pdf obliku. Što bi se moderno reklo, da bude sve potpuno transparentno .

OPEN MOTO KLASA: Na sajtu Trackday.rs objavljena su prva kvalifikaciona vremena (postignuta 28.5.) koja se računaju za učešće na trkačkom vikendu Open moto klase (2. i 3. septembar) http://trackday.rs/omk_td2/ Računa se najbolje vreme, iz bilo kog stinta i na osnovu toga pravimo listu za pre i popodne. Više o Open moto klasi možete pročitati ovde. Uzgred, primetili smo da je na ovom TD veoma povećan broj namernih presecanja šikane. Tako postignuta vremena su naravno poništavana, a apelujem kod svih za fer-plej! Cela open klasa zamišljena je kao dobro zezanje, tek je uhodavamo, nema razloga da se ovi slučajevi šire, jer kvari zabavu, a ničemu ne služi.

Pa i svoje pantalone i čizme smo davali za intro grupu... zar slike da ne budu? Pogledaj do kraja foldera... skroluj, skroluj, puno ima

Kao što piše na sajtu i u mail-u koji si dobio: Za svaki problem sa prijavom obrati se na info@trackday.rs Na tom mestu se obrađuju prijave. Ne brini, rešiće se... ali moraš tamo da se javiš.

Na sajtu trackday.rs počelo je prijvaljivanje za TD3 (11.6.) i TD4 (25.6.): http://trackday.rs/prijave-za-ucesce-na-track-day-dogadajima/ U toku dana Neša će otvoriti i ovde odgovarajuće teme sa detaljima, ali za nestrpljive - prijave već rade!

Slike će biti dostupne čim Navak fotograf obradi iste. Očekujemo danas ili sutra. Pablo će, kao i uvek, javiti kada i gde možete da ih skinete.

Bice dva TD u junu. Pocetak prijava ocekujemo sutra... Vreme je svetski posluzilo, kako je kilavo bilo koliko do subote.

Tako je.

Na parkingu budi oko 9h najkasnije. Nije potrebno da najavljujes posetioce. Progres