Satnica trkačkog vikenda ’17: Moto Liga Šampiona i Bitka za Beograd Datum: 9. i 10. Septembar 2017. Mesto: NAVAK staza u Subotištu. SATNICA: Ulaz za takmičare u padok: od 8h Ulaz za publiku na tribine: od 9h DOBRODOŠLI!

KOTIZACIJA ZA UČEŠĆE: Ukoliko izvršite uplatu kotizacije do kraja dana 28. Avgusta: Cena za oba dana vikenda je: 8.500 dinara Ukoliko izvršite uplatu kotizacije nakon 28. Avgusta: Cena za oba dana vikenda je: 10.200 dinara Uplata kotizacije obezbeđuje učešće na OBA DANA trkačkog vikenda. Otkazivanje učešća uz 100% refundaciju uplaćene kotizacije je moguće uraditi do Utorka 05.09. do 16h. Nakon toga nije moguće dobiti refundaciju kotizacije, ukoliko otkazujete učešće.

KAKO DA SE PRIJAVIM ZA UČEŠĆE? Potrebno je da popunite prijavu i nakon dobijanja instrukcija za uplatu, uplatite kotizaciju za učešće. Organizator će pred trkački vikend izvršiti finalno rangiranje kvalifikacionih vremena svih tako prijavljenih učesnika. U slučaju da: a) Učesnik želi da učestvuje u Moto Ligi Šampiona (popunio je prijavu i uplatio kotizaciju za učešće), a u svojoj klasi (F1 ili F2) postoji 15 prijavljenih učesnika sa uplaćenom kotizacijom za trkački vikend i boljim kvalifikacionim vremenom ostvarenim na ranijim TD – sagledaćemo koliko se više učesnika prijavilo i na osnovu toga ćemo doneti odluku da li uvodimo još jednu klasu. Ukoliko se ispostavi da ima dovoljno prijavljenih za trke koji se ne kvalifikuju za F1 i F2, moguće je da ćemo uvesti i novu klasu sa svojim pripadajućim trkama u okviru ovog takmičenja. Svima učesnicima koji ne budu dobili mesto u Moto Ligi Šampiona će biti ponuđeno da učestvuju u takmičenju “Bitka za Beograd” ili, u slučaju da to ne žele, biće im refundiran pun iznos uplaćene kotizacije. b) Učesnik želi da učestvuje u Bitci za Beograd (popunio je prijavu i uplatio kotizaciju za učešće), a postoji 48 učesnika sa uplaćennom kotizacijom za trkački vikend i boljim kvalifikacionim vremenom ostvarenim na ranijim TD – učesniku će biti refundiran pun iznos uplaćene kotizacije. Prijavljivanje traje do kraja dana u Sredu 06. septembra. Pogledajte listu kvalifikacionih vremena Open moto klase za Sezonu 2017 (zaključno sa TD5)

Usled slabog odziva učesnika, prinuđeni smo da: OTKAŽEMO trkački vikend Open moto klase (planiran za 9. i 10. Septembar 2017. god) Na žalost, realnost je takva da ukupan broj prijavljenih učesnika sa uplaćenom kotizacijom (zaključno sa izvodom na kraju roka u kome važi povlešćena cena učešća) nije dovoljan čak ni za jednu trkačku grupu. Kako nemamo osnova da smatramo da će uplata po višoj ceni biti višestruko bolja nego uplata do sada, a kako i organizator i učesnici ipak moraju na vreme da znaju ima li događaja ili ne, prinuđeni smo bili da donesemo gornju odluku. Nevezano za finansije, trke bez učesnika nisu trke. Naravno, svima koji su uplatili kotizaciju novac će biti vraćen. Molimo vas da nas kontaktirate na email: info@trackday.rs i pošaljete nam broj računa na koji možemo da izvršimo refundaciju novca u punom iznosu ili nam javite da ćete sredstva koristiti za neki od predstojećih događaja u našoj organizaciji. Dakle, procedura je standardna, kao i do sada. Najzad pred nama! Događaj koji smo dugo pripremali – prvi i pravi, pun trkački vikend Open Moto klase. Kruna Track Day sezone! Ako ste zaljubljenik u vožnju motocikala, ako ste ove sezone već učestvovali na Track Day događajima (ili tek planirate učešće na TD7), ako prosto volite da gledate moto trke – dileme nema: U subotu i nedelju 9. i 10. Septembra, od 9.30 do 17.30h mesto vam je na NAVAK stazi u Subotištu! VAŽNO OBAVEŠTENJE I PROMENE (u odnosu na donji tekst): Za trkački vikend Open moto klase 2017 (9. i 10. sep) uvodimo sledeće novine: Ukidamo takmičenje na hronometar ("Bitka za Beograd") i time oslobađamo satnicu za trke Uvodimo 4 grupe za trke - dakle, garantovanog mesta ima za do 80 učesnika! Rangiranje takmičara je samo po vremenu sa OMK liste, tj. ukidamo podelu na klase po kubikaži! Produžavamo rok za uplatu kotizacije po povlašćenoj ceni do 28. Avgusta 2017. (kraj dana) Ono što ostaje isto je: Cena (RSD 8.500 za uplate do 28.8. i RSD 10.200 za kasnije uplate. Ova cena obezbeđuje učešće u OBA DANA vikenda) Termin i mesto održavanja trkačkog vikenda Vreme provedeno na stazi za svakog učesnika (fp+q+trka u sub i fp+q+trka u nedelju, za svakog takmičara, tj. nema ispadanja i svako vozi sve ove sesije) Za vas smo spremili dva takmičenja: 1. MOTO Liga Šampiona Klasične moto trke! Učesnici su podeljeni u dve klase (F1 i F2): Klasa F1 – motocikli do 750 ccm Klasa F2 – motocikli preko 750ccm Svaka klasa na startnom gridu ima: po 15 učesnika, kvalifikovanih na osnovu OMK kvalifikacionih vremena sa Track Day događaja u sezoni 2017, a koji žele da učestvuju u trci do max 3 učesnika, koji su dobili “wild card” organizatora do 2 učesnika kvalifikovanih na TD7 (2. Sep 2017). Drugim rečima, na startnom gridu neće biti manje od 15, ali i ne više od 20 učesnike za svaku od klasa. Pravo učešće imaju po 15 prvoplasiranih za svaku klasu, po vremenima sa OMK liste, koji ujedno žele da voze trku (popunili su prijavu i uplatili kotizaciju). Na programu trkačkog vikenda su 2 trke Moto Lige Šampiona: jedna u subotu 9. Sep, druga u nedelju 10. Sep. Na svakoj trci trojica prvoplasiranih dobijaju medalje. Oba dana obezbeđen je jutarnji trening, a startni poredak za trku određuje se u podnevnim kvalifikacijama. Vidi kompletnu satnicu trkačkog vikenda Nakon dve trke bodujemo učesnike i proglašavamo trojicu prvoplasiranih u generalnom plasmanu Open Moto klase, kojima dodeljumo pehare. Trke su priznate i boduju se i za šampionat Beograda (Beogradski moto savez – BMS), tako da je “Šampion OMK” ujedno i moto “Šampion Beograda”! Obezbeđene su SPECIJALNE NAGRADE za trojicu prvoplasiranih u generalnom plasmanu Moto Lige Šampiona! 2. Bitka za Beograd Trka protiv časovnika! Bitka (“battle”) podrazumeva učešće 48 učesnika, podeljenih u grupe od po 6 vozača, koji kreću sa start linije sa 15 sekundi međusobnog rastojanja i voze 4 kruga (1 pripremni i 3 kruga čiji se rezultati mere). Motocikli su opremljeni transponderima i meri se vreme kruga, pri čemu se kao rezultat računa krug sa najboljim postignutim vremenom za svakog učesnika. Učesnici se onda rangiraju po tim vremenima. Dakle, Bitka za Beograd je “time attack” takmičenje, u kojem se ne trkate protiv drugih učesnika na stazi, već protiv štoperice! Na programu su 2 trke Bitke za Beograd: jedna u subotu 9. Sep, druga u nedelju 10. Sep. Za učesnike Bitke za Beograd obezbeđen je jutarnji trening oba dana, a nakon toga u popodnevnim terminima trke (“time attack”). Merodavno za generalni plasman je jedino najbolje postignuto vreme, u bitci ne postoji podela na klase (po ccm)! Nakon dve trke (subota i nedelja), proglašavamo trojicu prvoplasiranih sa najboljim postignutim vremenima (računaju se vremena iz oba dana!). Za njih su obezbeđeni pehari. Pobednik dobija zvanje “Osvajač Beograda”. Vidi kompletnu satnicu trkačkog vikenda Obezbeđene su SPECIJALNE NAGRADE za trojicu prvoplasiranih u generalnom plasmanu Bitke za Beograd!

Nije obavezna vinjeta za motore u Češkoj i Slovačkoj. U HU jeste. Ima i na pojedinim MOL pumpama u SRB (ko neđe da se zeza sa forintama i karticama).

Lepo napravljeno i udobno pre svega... nego, moja 2c : procedura za starije abs (abs-n) jeste drugačija kako si i naveo, ali za integralne abs (ABS-I) i ne mora. Integralni abs (modeli 2011+ za gs1200) ne zadržavaju kočionu tečnost u pumpi, kao što čini servo abs kod starijih modela. Znači, tečnost se potiskuje iz master cilindra direktno i pravo kroz abs pumpu do slave cilindara na čeljustima, bez zadržavanja u pumpi. Drugim rečima, ova procedura odozgo (ili obična zamena tečnosti) je skroz ok. Inače, super si napravio ovaj ventil-regulator-manometar. Stvarno lepo radi i najvažnije, punjenje odozdo sa sisice nema šanse da ostavi vazduh u sistemu.

A, počelo je počelo... Bravo!

Na stazi ima sve da se kupi, a cene su pristojne. Unosenje hrane i pića zvanicno nije dozvoljeno. Nezvanicno, ljudi unose sve.. Monster je sponzor trke, oni koji su bili znaju zasto je ovo vazna info i gde da je upotrebe Za ostale: prosetajte do ulaza na tribinu C

Da podsetim ljubitelje endurance trka: večeras od 4.15h kreće 8h Suzuke. Prenos na Eurosport 2 (do 12.45 u ned). Vozi Džek Miler (iz GP) i Aleks Lowes (iz sbk) između ostalih...

Ne očekuj mnogo od vožnje po stazi... više je to "vozikanje", defile.

Znači subota veče u centru Brna... pivo, a što ne bi mogle i kolenice Ko je oko Brna, neka dođe, da se okupimo i objasnimo se zašto NE navijati za Rosija...

A kada svi pijemo pivo? Petak, popodnevni treninzi na tribini C ili subota veče Brno - centralni trg?

Hvala svima koji ste čitali, a hvala i svima koji ste ljubaznim rečima hrabrili putopisce. Ta razmena energije je važna za nastanak svakog putopisa.

Nas si i dobar si, ajde sta se femkas

Umesto epiloga Ima li smisla pisati putopise? Lament nad motivima putopisca piše: Severian Kada pitanje iz podnaslova javno postavi neko ko je onoliko karaktera raznih putopisa predao rahmetli slobodnom, ali još uvek trzajućem Internetu na spomen i dugo čuvanje (kakve li iluzije, ali to je posebna priča!), skoncentrisan čitalac uzdahnuće duboko i otpisati isto kao, u najboljem slučaju, patetičnu i prepodobnu tlapnju. Jer, glupo pitanje gotovo uvek ima tautološki odgovor, a svako pitanje sa tautološkim odgovorom je uglavnom glupo (osim ako nije retoričko, jelte): pa zar se niste upravo probili kroz jedan od (pre)dugačkih i detaljnih putopisa, ni manje ni više nego onaj za čije je postojanje koautorski i šoferski odgovoran upravo ovaj zadumani postavljač ni manje ni više nego upravo ovog pitanja ozgo?! “Pa zašto pišete, majkoviću?”, pomisliće svako semi-normalan. I šta se femkaš, k’o seoska mlada, toliki su pisali, ne samo vi motoristi, ne samo iz ovog veka (hm, pitam se kada smo već kod toga, kojem veku ja zaista pripadam? Onom u kom sam rođen, ili ovom u kom ću okončati?), niste vi izmislili putopise i njihovu svrhu, pisalo je još od… Marka Pola, ama i još mnogo ranije, i Andrić je pisao još iz Krakova, a sporije se putovalo i duže i teže pisalo… I stvarno, zašto pišemo? Mi motoristi, da ne idemo šire u analizi. Nije to pivo, pa da ga stučeš brzo i lako, a glava od pisanja boli čak i više kada se pretera. Znam šta misliš dragi neznani čitaoče i jož draža čitateljko, i u pravu si, bar delimično je očigledna želja da se pohvalimo “‘de smo bili” i “kako nam je do jaja, brate”, jer ako to drugi ne vide kao i da nismo bili i kao da nam nije bilo baš toliko ekstraordinarno (mislite da je ovaj motiv nedovoljno čest i nedovoljno jak? Razmislite ponovo, eno ga živući Fejsbuk sa svitom pratećih FB-wannabe, zgrću milijarde na biznis kejsu koji nije mnogo širi od prethodne rečenice!). Kada razmislim, znam ljude koji i ne vole da putuju, ali obožavaju da budu glavni protagonist putopisa! Al’ ne lezi vraže, nije to dovoljno i uverljivo objašnjenje za muke porađanja nečega iz ničega, što zna svako ko je ikada seo ispred praznog ekrana i upiljio se u isti čekajući (uglavnom uzalud) da reči poteku, a bogovi inspiracije preuzmu duh. Pa šta je onda, Severijanoviću, majku mu? Davaj, pričaj, ubi nas ova neizvesnost… Čekajte dobri ljudi, doći će i zaključak na red, ali (tek) posle razrade! Kako mudro zborahu moji, listom pokojni preci, redom se goveda ližu… Elem, da nije po sredi neka neobjašnjiva želja iz onih lirskih dubina ličnosti, da se ispriča priča, da se nešto poruči i prenese? Ostvari kontakt sa čitaocem, zapati kalem sopstvenog razmišljanja i životne filozofije u biću drugom? Ostavi trag iza sebe, pa zar se svi ne bojimo svoje klete prolazne prirode i zaborava koji nam (jedino izvesno!) sledi? Vruće, vruće, bliže ste suštini, ima od svega toga pomalo, podsvest je čudo, al’ šipak, nije ni to ceo odgovor, fali tu još nešto! Znamo, onda zarađujete kakve peneze od te rabote? Pričaj, kako, koliko… i naša deca vole da jedu, a motor da pije gorivo! Ima i toga, tačnije takvih, koji žive od reči. I sam rado i često učestvujem u njihovom bogaćenju, život nam je svima šareniji od postojanja tih majstora. Ima i onih koji žive od moto putovanja, i njihove proizvode rado konzumiram. Ama, teško da neko zarađuje ozbiljne peneze od reči vezanih za moto putovanja u ovom malom jeziku, koji na zapad dobacuje jedva iznad Zagreba, dok na istok stiže tik iza Pirota, izlazeći ukupno na tek jedno pišljivo more (nije konkretno more pišljivo, da se razumemo, nego broj istih do kojih nam maternji jezik dobacuje!). Jebi ga, shvatamo šta kažeš, malo tržište, dakle, nije ni to! Dobro, ok, al’ šta jeste to? Ajde, pričaj, ne tupi, posle tri hiljade karaktera pristojno je da pređeš na odgovor! Istina je, za ovog putopisca, mada vidim da se zapatio virus i u drugoj polovini koautorskog para, da pišući putopis putujemo ponovo. I to prvom klasom, “ravnom cestom”, zaboravom ispeglanih neravnina iz stvarnosti, tj. bez svih onih teškoća, dilema i neprijatnosti, sitnih grešaka, neuspeha i nelagoda, bez svih onih gluposti kojih je na putovanjima uvek bilo i biće. Anegdote, smeh, uspeh, svi pozitivni utisci su, naoborot, živući i dobro držeći! Pisanje je uživanje u putovanju, destilisano čisto. Pisanje je igra. Postoji i dopunski razlog: ono što je zapisano, otrgnuto je od zaborava, o našem ličnom zaboravu pričam, nas koji smo putovali! Ako nismo događaj opisali, eto nam ga oblivion iza ugla, polako se šunja, poentira jedan na jedan uvek, bez greške. A šteta je, dođu dani kada se živi od sećanja, kada samo to preostane… Pa piši onda, šta čekaš! Nedaj da tvoja rođena istorija potone u kleto ništavilo, izbrisano iz uma glavnog protagoniste tvog života. Pisanje ovog putopisa trajalo je tri puta duže nego samo putovanje. Kakav bonus za nas! Kakvo besplatno zadovoljstvo! Pišemo, jer nam se to sviđa. Pišemo, jer nam se može. Pisaćemo, do kada budemo mogli! Da, pitanje iz podnaslova bilo je retoričko, e samo da bi (vam) rekli ovo na kraju. – KRAJ –

Od Hatega do Beograda. Bežeći od kiše! Hațeg – Caransebeș – Moravița (ROM) – Vršac (SRB) – Pančevo – Beograd Etapa: 310 km piše Violeta Poslednje jutro ovog nomadskog putovanja zateklo nas je u Hategu. Od sutra nema više svakodnevnog pakovanja, gledanja da se nešto ne zaboravi, trčanja po vodu i ostalo, znate već kako to ide… Ovo jutro, protiče sporo i mirno, bez uobičajene jutarnje žurbe, jer večeras spavamo kod kuće. *** Na izlasku iz Hatega, skrećemo sa magistrale, prelazimo preko brane, koja pravi malo i simpatično jezero i vrlo brzo stižemo do zamka Kendefi. Želimo da vidimo i ovaj mali zamak, veliki i poznati Korvin smo videli više puta. Na žalost zamak je zatvoren. Privatan je posed, nije renoviran još uvek, ali verujemo i nadamo se da će uskoro biti i da će postati još jedna turistička atrakcija Hatega. Baraj u prevodu znači brana, dakle brana Hateg (REW 2016) Evo je i brana (REW 2016) … i akumulaciono jezero “Bara Hateg”, šalimo se Dvorac Kendefi (REW 2016) Nije otvoren za posete (REW 2016) Barokni stil dvorca (REW 2016) Putokaz ispred zamka pokazuje na još neke turističke atrakcije. U samom gradu pored galerije/muzeja gradi se etno selo. Crkava ima puno, čak i jedna grčka pravoslavna, ima i sinagoga… Blizina Transalpine je dodatni plus. Brojni privatni pansioni nalaze se u gradu i oko grada. I Hateg želi da zahvati malo priliva od turizma koji se sve više razvija u celoj zemlji. Crkva i citadela na 19km, a još malo dalje park prirode na koji su veoma ponosni (REW 2016) Etno selo u izgradnji, Hateg (REW 2016) Utvrđene crkve, karakteristične za Transilvaniju. Evo jedne i ovde, Hateg je na granici Transilvanije (REW 2016) Naravno, da je glavna atrakcija ovog kraja dvorac Korvin pored Hunedoare, u njemu smo bili prethodne godine, pa ko ga nije video ne treba da ga propusti, a mi nastavljamo ka Karan Sebešu. *** Put je dobar. Sreću kvari pogled na Karpate. Vidimo da na Karpatima intenzivno pada kiša. Nije lepo baš sad biti na planini (REW 2016) Stajemo da obučemo kišne postave (REW 2016) Nema vremena za pauzu, kiša je iza nas, pa S. brzo koristi “priliku” (REW 2016) Ja se dosađujem dok se S. oblači. Naravno, da nosim sve postave još od polaska (REW 2016) Krećemo li? (REW 2016) Put je odličan (REW 2016) Oblaci počinju da se gomilaju i ispred nas (REW 2016) *** U Karansebešu (rum. Caransebeș) pravimo pauzu. Centar se još renovira, tačnije centralna pešačka zona je sređena, ali se oko nje radi dalje sređivanje. U centru je lepa pešačka zona, okružena prodavnicima i kafićima. Tu su i dve lepe crkve, pravoslavna je ogromna. Između nih je kapija, pored je neka iskopina, po izgledu liči na temelj crkve. Sa strane je uređen park. Tu je i šoping centar (bivša robna kuća). Kafići imaju bašte po sredini pešačke zone. A tu je i jedna prelepa zelena zgrada, škola. Grad je prepun belih spomenika, ima ih svuda. Izgleda da su to spomenici žrtvama revolucije 1989. godine. Centar grada. I ovde, kao i svuda u Rumuniji, ima puno zelenila (REW 2016) Velika pravoslavna crkva, u samom centru (REW 2016) Trijumfalna kapija, između dve crkve (REW 2016) Temelji, pretpostavljam, stare crkve (REW 2016) Pešačka zona, sa kafićima po sredini. Okolo su prodavnice i jedan mali šoping mol (REW 2016) U donjem delu pešačke zone fasade se još uvek sređuje (REW 2016) Ima i ovako lepih zgrada koje čekaju na sređivanje (REW 2016) Parkići su svuda (REW 2016) Ova prelepa zelena zgrada, iza parka, je škola (REW 2016) Ima i dosta spomenika (REW 2016) Ovakvih belih spomenika ima svuda po gradu. Ovo je jedan od njih (REW 2016) Odmaramo u jednom od kafića u pešačkoj zoni. Dok pijemo kafu, privlači nas miris svežih kovriđa (ko o čemu ja o kovriđima, jer inače slabo jedem peciva, ali su kovriđi totalno super, mogu biti u obliku đevreka ili pereca, ali je testo sasvim drugačije, potpuno meko, nimalo suvo, ukusno jako…). Za sve preostale leje, kupujem perece, sveže, tople i odlične (1 komad=1 leja, siromašniji je ovo kraj). Imaćemo užinu do kraja putovanja. “Da li je espreso ili lavazza?” šali se S. (REW 2016) Može i ovako da se odmara (REW 2016) Parkići i klupice su na svakom koraku (REW 2016) Ulice su sređene (REW 2016) Da se pojede jedan perec, pa da se kreće (REW 2016) Proučavamo vremensku prognozu jer celo jutro vidimo kišu iza naših leđa. Vidimo da je za popodne najavljena kiša i u Srbiji, pa skraćujemo pauzu i nastavljamo dalje. *** Kroz Rešicu (rum. Reșița) prolazimo bez zaustavljanja (nemamo leje i žurimo zbog kiše). Izlazimo na magistralu Oravica (rum. Oravița)-Moravica (rum. Moravița), prolazimo kroz Moravicu i očas posla stižemo na granicu. Obe granice, i rumunsku i srpsku, prolazimo brzo, bez zapitkivanja i zadržavanja. Živela EU i pristupne države! Nema šanse da prođemo bez kiše (REW 2016) Kiša nas je malo poprskala oko Moravice, ništa strašno (REW 2016) Malo mesto Moravica, ne baš bogato vidi se po ulicama, fasade su ipak sređene (REW 2016) Bravo za Moravicu! (REW 2016) Ono tamo ispred nas je Vršački breg (REW 2016) Začas smo na granici (REW 2016) Sivi front dolazi sa severo-zapada (REW 2016) *** U Vršcu je još uvek sunce, ali ispred nas je tamno. Dolazi sivi front. Ponovo nemamo vremena za pauzu, pa svraćamo samo na benzinsku pumpu i vozimo dalje. Kući smo! (REW 2016) Lepa je zemlja Srbija (REW 2016) Ptice su uznemirene, nailazi oluja, znate ona što prethodi kišonosnom frontu, nad poljima iza već pada kiša (REW 2016) *** Put je dobar. Kiša preti da se prospe svakog trenutka, pa malo zavrćemo na jug i vozimo bukvalno po obodu fronta. Poneki oblak predvodnik nas poprska, ali i dalje izbegavamo glavnu kišu. U Pančevu je saobraćajna gužva (a kad nije bila). Veoma smo blizu kuće, a ispred nas nebo crno (tek je popodne). *** U Beogradu je još veća gužva, minuti su u pitanju, ko će pre, mi ili kiša. Stižemo do garaže, stajemo ispred i bukvalno u tom trenutku počinje pljusak. Kasnije uveče je lemalo i sevalo i grmelo; ali nas više nije bilo briga. Severian (prim): Eto tako se, uz kišu koja nije pala, a, primećujete, nije ni brinula Violetu , završilo naše putovanje. Sjajno putovanje, prepuno kontrasta i jakih utisaka, a praktično tu blizu, gotovo na kućnom pragu. Pa, šta čekate?

*** Posle sve lepote istočnog i južnog kraka Transalpine, silazak u Petrošani je totalni krš! Oko šest ili sedam kilometara bez asfalta, subjektivni utisak mi je kao da je pedeset, S. kaže odličan makadam i uživa. “Ma kakav makadam, dajte mi asfalt”, mislim u sebi, dok primećujem da se isplaćuje trening sa KTM-om. Kad se pojavio asfalt, bezobrazno nas pretiču tri Finca sa BMW-ovima. Onda smo se sa njima jurili sve do Petrošanija. Muška posla, šta li je… Na krstu Transalpine, gde se južni krak ukršta sa pravcem zapad-istok (REW 2016) Čim smo skrenuli za Petrošani put postaje loš (REW 2016) S: “Sad on misli da ja mogu u ovo kamenje” (REW 2016) Zamislite da je dobar asfalt, kakav bi ovo bio put! (REW 2016) S: “Kako dobra lokacija da se dođe KTM-om” (REW 2016) Kad se pojavio asfalt, vožnja postaje uživanje. Sve vreme se vozimo pored reke, priroda je prelepa (REW 2016) Nepristojno preticanje, bez pozdrava i bez potrebe, jer ne voze brže od nas (REW 2016) Trkanje do Petrošanija (REW 2016) *** Petrošani (rum. Petroșani) je simpatičan mali grad, ima pešačku zonu lepo sređenu. Zbog svoje pozicije, može da se koristi za opremanje i polazak na Transalpinu. S. kaže da je ovo udoban gradić, a i meni tako deluje… Od Petrošanija do Hatega je odlična, vrhunska magistrala, koridor E-70. Lepa za vožnju, skoro renovirana, brze krivine. U Hateg ulazimo tik ispred kiše. U tom smislu, taman na vreme. U svakom drugom – prilično kasno. Koridor E-70. Odlična magistrala, široka, sa brzim krivinama (REW 2016) Ima nekoliko simpatičnih gradića usput (REW 2016) Nad Karpatima pada li pada (REW 2016) Nebo sve tamnije (REW 2016) Stižemo u Hateg pre kiše (REW 2016) *** Hateg (rum. Hațeg) je mali grad, svega 10-tak hiljada stanovnika, simpatičan, u primetno boljem stanju nego mali gradovi kod nas. Svi trotoari su sređeni (nema betona), parkovi uređeni, čisto je. Lidl i Bila imaju niže cene nego kod nas. Zamak u Hunedoari je blizu, Transalpina na dva skoka… ima dakle sve što treba da ima, geostrateški polažaj čoveče! Umetnička galerija u Hategu (REW 2016) Šareno je u Hategu (REW 2016) Glavna ulica (REW 2016) Hateg ima i reku (REW 2016) Čak je i Billa šarena (REW 2016) Težak dan za vožnju, malo da se odmorimo (REW 2016) Simpatičnih detalja u plavoj boji ima svuda (REW 2016) Kafe “Haos”. Vratićemo se uveče na pivo! (REW 2016) Konačno nas stiže kiša. Prosipa se na nas u sred Hatega! Centar grada, Hateg (REW 2016) U blizini Hatega je nacionalni rezervat bizona. Evropskih bizona ima na malo lokacija… edukujem se ja ovde na tabli, ali poseta rezervatu ostaje za sledeći put (REW 2016) Stambeni deo Hatega (REW 2016) Često smo i ranije svraćali u ovaj Lidl, pošto je Hateg na dobroj poziciji za dalja putovanja (REW 2016) A preko puta je i benzinska pumpa, ne mali broj puta sam ovde jela sladoled (REW 2016) Sedimo u kafiću, pijemo pivo i navijamo za Jaši. Kafe “Haos” u centru, živo je i puno ljudi. Na TV-u prenose fudbalsku utakmicu CSMS Iași – Hajduk Split. S. navija za Jaši (sećate se, grad nas je oduševio) i raduje se svakom golu. Trenutno je 2:0. Lokalci se čude zašto stranci u Hategu navijaju za Jaši, kad je Jaši daleko i njima. S. se raznežio, politički nekorektno komentariše: – “Da sam sad u Jašiju išao bih na utakmicu sa srpskom zastavom i napisao bih: Ajduka uzjaši, Cigani uz Iași“. *** Doguli (Dog=Pas, na našem internom rumunskom odavno je posato “dogul”) profesionalno obavljaju zadatak, prijateljski nastrojeni prema turistima. Nisu kao oni vlaški seljaci iz Ploeštija koji su nas toliko jurili da nisam smela da sedam na motor pre glavne ulice I tako uz pozdrav sa Mazokom, velikom mazom i predanim turističkim radnikom, sutradan ujutru napuštamo Hateg:

*** Lepom vožnjom pored jezere Vidra (rum. Lacul Vidra) stižemo na krst Transalpine. Sve dublje zalazimo u Karpate (REW 2016) Kao što sam ranije rekla, Rumuni vole piknike u prirodi (REW 2016) Brojni putići za off-road vožnju (REW 2016) Prelepa četinarska šuma (REW 2016) Jezero Vidra (REW 2016) Put je negde dobar, negde lošiji. Priroda uvek veličanstvena (REW 2016) Ski centar se renovira (REW 2016) Sve vreme vozimo iznad jezera Vidra (REW 2016) *** S. već dugo želi da kampuje na reci Lotri (ranije je kampovao na jezeru Vidri), pa ovaj put pravimo piknik. Jedemo sendviče koje sam pripremila jutros u Ploeštiju za tu priliku. Hladimo konzerve u reci. Reka Lotru je pravo uživanje! (REW 2016) Proplanak u šumici pored reke. Zar nije idealno mesto za kampovanje? (REW 2016) Parkiramo se i mi. Vreme je za piknik! (REW 2016) S. postavlja trpezu (REW 2016) … dok ja hladim konzerve u reci (REW 2016) Južni krak Transalpine zove i mami da ga ne preskočimo. S. mi ispunjava želju (REW 2016) Da rashladimo bar ruke i lice (REW 2016) Voda potpuno bistra (REW 2016) Malo makadama dok se vraćamo na glavni put (REW 2016) *** Transalpina, južni krak, izgleda privlačno, pa iako nismo planirali, na moju inicijativu odlučujemo da se provozamo. Vozimo preko sva tri prevoja do Ranče i nazad na krst, svaki put se jako obradujem ovoj ruti. Ima puno motora, jurimo se, ja visim po serpentinama i fotografišem. Lotru reka, malopre smo užinali na njenoj obali (REW 2016) Kako čovek da propusti ovakvu lepotu? (REW 2016) Na svojoj travi. Ovo je njihov dom (REW 2016) S: “Ovo i na Alpima retko ima. Ja obožavam ovu Transalpinu.” (REW 2016) S: “Ovaj krak od reke Lotru do Ranče je najspektakularniji” (REW 2016) Ovo su pravi heroji Transalpine (REW 2016) Na vrhu jednog od prevoja, mislim najvišeg (REW 2016) Parang planine, južni Karpati (REW 2016) Transalpina (REW 2016) S: “Transalpina je dobra za sve: za panoramsko razgledanje, kao sada, kao i kad hoćeš da peglaš krivine” (REW 2016) Ski centar Ranča (REW 2016) Put je odličan, ali ima nekoliko odrona (REW 2016) Fotograf je na zadnjem sedištu (REW 2016) V: “Bilo bi šteta da smo propustili ovu vožnjicu ” (REW 2016)

Od Ploeštija, severom Vlaške, preko Transalpine, do Hatega piše Violeta Ploiești – Târgoviște – Găești – Pitești – Râmnicu Vâlcea – Călimănești – Brežoi – Transalpina – Petroșani – Hațeg Etapa: 420 km! Od Ploeštija na sever preko Sinaje, put vodi pravo u Brašov i dvorac Bran. Tim putem smo prolazili na putovanju Ultimate Romania Ride, preporučujemo ga, put je lep za vožnju, uz obaveznu posetu Sinaji, manastiru i dvorcu Peleš. Danas od Ploeštija idemo na zapad i vozićemo se severnim obodom Vlaške, ispod južnih obronaka Karpata: Targovište, Pitešti, Ramnika Valča (mnogi od vas će prepoznati ova mesta, pošto se nalaze na južnim tačkama ruta koje od Transilvanije izbijaju u Vlašku), sve dok preko Brežoja ne zajašemo Transalpinu u pravcu istok-zapad i na kraju od Petrošanija fenomenalnom magistralom završimo u Hategu. *** Od Ploeštija do Targovišta (rum. Târgoviște) izbegavamo postojeći auto-put i vozimo se magistralnim putem, koji je sasvim OK za vožnju. Vide se obronci Karpata. Prolazimo oko Targovišta. Grad je dosta manji i primetno siromašniji od Ploeštija. Ogromna železara slabo radi ili uopšte ne radi, nismo sigurni. Eto šta se dešava kad ceo grad zavisi od jedne fabrike. Na ulazu u Targovište vijori se barjak (REW 2016) Targovište, siromašan mali grad (REW 2016) Ogromna fabrika, ali slabo radi (REW 2016) *** Od Gaeštija (rum. Găești) do Piteštija (rum. Pitești), opet biramo da ne izlazimo na auto-put. I dobijamo: tabla-na-tablu put, Meljak koji traje 50km. Strahota! Junački sve prolazimo, probijamo se kroz put s radovima, bezočno zaobilazimo kolonu, i posle Piteštija sedamo na pauzu na nekoj pumpi, posle dva i po sata od polaska, smoreni i niskog morala . Velika gužva na putu (REW 2016) Na putu ka Piteštiju (REW 2016) Lepo je što se stavlja novi asfalt, ali što baš danas (REW 2016) Pa zar nije original Meljak? (REW 2016) Kad sam smorena da ne mogu ni kacigu da skinem (REW 2016) Pitešti (REW 2016) Na ulazima u Pitešti šoping zone (REW 2016) Zaslužena pauza posle gužve i radova na putu (REW 2016) Sev doručkuje drugi put, umorio se od vožnje (REW 2016) *** Od Piteštija već zalazimo u Karpate. O sreće i moje radosti! Prolazimo pored Ramniku Valča (rum. Râmnicu Vâlcea) i nastavljamo putem ka Sibinju (rum. Sibiu). Put vodi kroz banju teško zapamtivog imena Călimănești, gde je uvek gužva na putu, svaki put kada smo vozili ovuda isto je, ali uz prijatnu hladovinu za vožnju lako se prođe. Banja Kalimanešti (REW 2016) Centralni hotel starog jezgra banje (REW 2016) Moderan spa kompleks sa bazenima (REW 2016) Kao da se vozimo kroz park (REW 2016) Put zatim vodi kroz prelepu klisuru reke Olt, koja objektivno možda i nije toliko prelepa, međutim meni se još prošle godine veoma svidela, tako da sam se unapred radovala današnjoj vožnji. Nešto slično kako se uvek radujemo vožnji Transalpinom ili Transfagarašanom, makoliko puta da smo tuda već prošli. Mene ova klisura neodoljivo podseća na rodnu ovčarsko-kablarsku koja mi je u srcu, pa joj zato dodeljujem epitet prelepa. Klisura reke Olt (REW 2016) Kad nema prostora za put i sve je voda, onda se gradi ovako (REW 2016) Vrlo dobar vijadukt kroz klisuru (REW 2016) Sve dublje ulazimo u Karpate (REW 2016) *** Glavni pravac na sever ka Sibinju napuštamo u mestu Brežoi, jer idemo na zapad na Transalpinu. Pravimo pauzu u kafanici ispred Voineasa. Tu su kafana i prodavnica, a na spratu ima i soba za spavanje – idealna lokacija za bazu za off-road vožnju po Karpatima. I dok mi tako razmišljamo, stiže sa planine KTM 250 exc… Brežoi centar (REW 2016) Simpatično malo mesto, Brežoi (REW 2016) Pauza pred uspon (REW 2016) Prolazimo pored vile u kojoj smo prethodne godine prenoćili. Vidimo puno vozila u dvorištu, radujemo se što posao ide Simpatični domaćin i dobar smeštaj, ostali su nam u pozitivnom sećanju. (REW 2016) Brana na reci Lotru (REW 2016) Voda deluje tako mirno i opuštajuće (REW 2016) Ovako se puni akumulaciono jezero (REW 2016) Reka Lotru. S. se uvek obraduje kad je vidi (REW 2016) Kad puna linija mora da se pređe (REW 2016)

Bogami, ovu Nemo salsa 30 (ili 15) u srb ili aus teze je pronaci nego kilo kokaina u slobodnoj prodaji . Nema niĐe...

Tvoje sam visine. Svasta sam probao i najbolje rezultate daje MRA podesivi deflektor (krilo) koje montiras na fabricki vizir. MRA mozes da narucis i u srbiji (mislim da ih uvozi platner i cene su korektne), ali ti je brze od preko, jer nemaju lager. Preko ih ima npr u luisu. Poz.

Ko ide neka javi... ove godine sam bio vec 2x, ali rado bih jos neki dan uhvatio, ako se trefimo

Tako je

Momci, uspeli smo... Elem: TD6 (23. Jul) postaje Open Day Na predlog učesnika, Track Day 6 predviđen za nedelju 23. Jula 2017. godine, postaje Open Day u istom terminu! Standardno za naše Open Day događaje, važe sledeći uslovi: Cena učešća: 3.800 RSD Za učesnike koji su platili učešće na TD6 u roku u kom je važila povlašćena cena, cena je: 3.700 RSD Radno vreme NAVAK staze: 10.00-16.00 h. Ulazak na stazu pre 10h nije moguć. Nema stintova, pristup stazi je slobodan, ograničen jedino sledećim uslovom: Limit vozača na stazi 20 Nema hitne pomoći Nema redara po stazi Organizator ne obezbeđuje merenje vremena (zvanično) Organizator ne obezbeđuje fotografisanje učesnika Svim učesnicima koji su ranije uplatili učešće na TD6 biće poslat email sa pitanjem da li prihvataju učešće na Open Day ili žele da njihova uplata bude vraćena ili preneta na neki od sledećih TD termina. Molimo vas da proveravate svoju elektronsku poštu i da što pre odgovorite. Samo učesnici koji su potvrdili učešće na Open Day-u biće u zvaničnom protokolu pristupa NAVAK stazi. Nadamo se da smo ovom promenom omogućili najvažnije: da u nedelju gume voze po stazi, a ne drugde! Vidimo se 23. Jula! Naravno, prijave za učešće na Open Day-u su i dalje moguće, za sve koji žele da učestvuju: KLIK ZA PRIJAVU TrackDay.rs tim.

Ploešti piše Violeta Ploešti (rum. Ploiești), nekada ga transkribuju i kao Ploješt, je veliki grad, preko 200.000 stanovnika. Nalazi se na severu Vlaške, otprilike na mestu gde poslednji obronci Karpata prelaze u vlašku ravnicu. Zbog svog geografskog položaja, očigledno predstavlja važnu tačku na putu od Transilvanije ka Vlaškoj, Bukureštu i Crnom moru. Kao i većina rumunskih gradova, posle oslobađanja države od SSSR-a i rumunske revolucije, ekonomski se naglo razvija. Ogromne rafinerije na ulazu u grad pokazuju šta je vodeća industrija u Ploeštiju: prerada nafte i petrohemija. Naravno, kad privreda funkcioniše, grad se razvija. Već ste videli, u prethodnom nastavku, kako istočni ulazak u Ploešti najavljuje bogat grad. Pa, da bez daljeg odlaganja krenemo u obilazak. *** Centar grada je potpuno sređen. Fasade se rekonstruisane, trgovi popločani, zelenilo održavano. Na centralnom trgu je veliki park, pored kula sa satom, centralna pijaca i gradska kuća, sve savršeno renovirano i veoma lepo. Gradska pijaca i toranj sa satom, centra Ploeštija (REW 2016) “Sahat-kula” pogled iz parka (REW 2016) Crkva sv. Jovana, na Trgu heroja (rum. Piaţa Eroilor), Ploešti (REW 2016) Gradska kuća. Čak i komunističke zgrade ne izgledaju loše (REW 2016) Bivše sedište kompanije OMV-Petrom, najveće korporacije u Rumunije. Sedište kompanije je preseljeno u Bukurešt, a zgrada je donirana gradu (REW 2016) Sinagoga slična onoj u Tulči, ali manja (REW 2016) Parkovi su uređeni moderno. Staze su popločane, drveće potkresano, trava kao juče ošišana. Stepeničaste cvetne aplikacije ili zelene figure krase trgiće i parkove. Gdekod ima prostora napravljena je fontana ili neka zelena instalacija. Ljudi su opušteni, šetaju se, prskaju u fontanama. Nema napetosti i grča, ne primećujemo ih. La Placinte, popularan lanac palančinkarnica (REW 2016) Hotel Central (REW 2016) Replike antičkih stubova, ćupova i slično se često sreću u Rumuniji na zgodnim mestima, ovde u parku (REW 2016) …neko mora i da kopa (Ploešti 2016) *** Na centralnom trgu park preseca Palatul Culturii. Prelepa zgrada, Palata kulture (gde su se smestili biblioteka, prirodnjački muzej, sud…), sa divnim širokim stepeništem, na kojem se omladina zabavlja… Palata kulture, opravdano dominira centralnim parkom (REW 2016) Krilo palate prema Bulevaru republike je biblioteka (REW 2016) Ulice su potpuno čiste, nigde nijedna žvaka ili papirić, a kamoli opušak. Jedino trunje na ulici je ono što je palo sa drveća. U ovom gradu nema prašine. Ima puno kafića, restorana, lokala. Ponovo srećemo nadogradnju lokala na prizemlje zgrade (sećate se pisali smo o tome u Moldaviji?). Ovde je ta dogradnja moderna, moderni lokali dozidani na starije, ali sređene zgrade. Eto, i tranzicioni kapitalizam se čini za nijansu manje odvratan u Ploeštiju! Dogradnja lokala bočno na prizemlje zgrade. Ovde čak vizuelno i uspešna (REW 2016) Poznati brend. Rešenje, za one koji vole. Inače, tu su i ostali slični globalistički lanci (REW 2016) Ima dosta i lokala sa brzom hranom (REW 2016) Evo i zašto su ulice tako čiste (REW 2016) Zelenilo i cveće je na svakom koraku (REW 2016) *** Bulevar republike je glavni bulevar, širok, ispresecan kružnim tokovima. Na svakom kružnom toku je spomenik, okolo je zelenilo, jako lepo je uređeno. Uz bulevar sa jedne strane ide zeleni pojas–park, a zatim stambene zgrade, dok se sa druge strane nižu čas stambene zgrade iz perioda komunizma, blokovska arhitektura, a čas moderni šopovi i velike poslovne zgrade. Kroz sredinu bulevara se protežu tramvajske šine, sa neobičnim rešenjem za stanice. Bulevar republike i poznate češke “katice” (REW 2016) Tramvajske stanice se usecaju u levu kolovoznu traku (REW 2016) Dobro poznati brend pod drugim imenom (REW 2016) Trolejbusi su moderni, kao i autobusi (REW 2016) *** Večeramo u restoranu u parku u samom centru grada. Restoran je lep i pun zelenila. Naravno da u ovako zelenom gradu, biramo zeleni restoran . Vrlo solidna hrana. Parkiramo motor ispred apoteke, u obilazak smo krenuli motorom, pa na žalost, večeras za vozača nema piva . Grad je prepun nekog privatnog obezbeđenja. Na ulazu apoteke ispred koje smo parkirali motor stoji obezbeđenje, šoping mol je prepun obezbeđenja, ima ga i na ulicama… Za razliku od npr. Tiraspolja, gde obezbeđenje (doduše državno) skoro da nije vidljivo, ovde se upravo trude da budu što uočljiviji, a to paradoksalno čini da se čovek oseća manje sigurno. Restoran je u centru, “centrije” ne može (REW 2016) Zaslužena klopa na kraju dana… (REW 2016) … pišem zabeleške pre nego što navalim na picu. Eto kako je nastao ovaj putopis! (REW 2016) *** Na izlasku iz grada prema zapadu, na uključenju na obilaznicu, nalazi se ogroman šoping mol Ploiești Shopping City, sa poznatim brendovima H&M, Carrefour, itd. Preko puta je Decathlon, iza su Metro i Praktiker… podseća me na neki od zapadnih gradova u kojima često boravim. Na obilaznici, iza šoping zone, je nova industrijska zona: fabrike, skladišta i distributivni centri. Sve novo i veliko. Vidi se zašto je grad bogat. Vide se poslovi, razvoj, rumunski napredak je fizički opipljiv u Ploeštiju (prim. Severian: zanimljivo je recimo da je Rumunija 2017. godine prestigla i Hrvatsku po paritetu kupovne moći u odnosu na EU prosek, a odavno je ispred Bugarske, Srbije i svih ostalih balkanskih zemalja osim Grčke. Kupovna moć je dostigla već 63% evropskog proseka i brzo raste. Bravo!). Shopping City, veliki tržni centar na obodu grada i senke dva putnika! (REW 2016) Popularan i jeftin lanac sportske odeće, obuće, rekvizita… (REW 2016) *** Naš savet je: nemojte da propustite ovaj grad! Ako je Jaši daleko, pa za njega možda i postoji opravdanje da ga ne upoznate, za Ploešti toga nema. Ako ste i čuli za Ploešti, očekujete neki siv, depresivan, industrijski postkomunistički grad, međutim dočeka vas moderan, obojen, industrijski razvijen grad, pomalo mešovitog stila, oaza zelenila, opuštenih i nasmejanih ljudi, totalno savremene šoping zone, a cene još uvek normalne… Uostalom, na putu je za deltu Dunava, Konstancu i Mamaju, Bukurešt… pa verujem da će vas put kad-tad provesti tuda, a tada planirajte da mu posvetite bar malo vremena i jedno spavanje. Ploešti to zaslužuje! Tulča i delta Dunava su iza leđa (REW 2016)