sasha
-
Broj tema i poruka
947 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: sasha
-
Suncem okupani vrhovi nas podsećaju da smo konačno stigli na južnu stranu Alpa i da naše današnje odredište nije daleko. Šansu za dodatno ubrzanje nam daje kratka deonica autoputa pa na Bled stižemo taman na vreme. Skuter ide pod nadstrešnicu a mi pod tuš i „normalno obučeni“ silazimo do jezera.
-
U jednom trenutku shvatam da se iza mene nalazi policijski auto pa se pomeram na desno i ostavljam dovoljno prostora za preticanje. Plavo bela panda me lako obilazi i ubrzo nestaje u daljini. Izgleda da je mali Fiat sa 4x4 pogonim pogodniji za planinske puteve od raznih Alfi i Lancia. Da nije bilo radova na putu i semafora, ne bih bio u prilici da ovekovečim ovaj prizor.
-
Skoro čitavo popodne provodimo u laganoj vožnji kroz Dolomite. Putevi su ovde nešto lošiji, planinski vrhovi niži a šume mnogo gušće. Na ovom pravcu nema nekih značajnijih prevoja ali smo ipak uspeli da zakačimo Passo della Mauria i tu napravimo malu pauzu.
-
Ko kasno doručkuje, rano ogladni… Šalu na stranu, bilo bi izuzetno nesmotreno da boravak u domovini pice ne iskoristimo za degustaciju ovog specijaliteta. Zato u Bellunu svraćamo do Salvatorea koji picu pravi preko celog dana i zauzimamo mesto u bašti. Jelovnik u kome razne vrste pica zauzimaju čak tri strane, potvrđuje da smo stigli na pravo mesto ali nam ovo saznanje ni malo ne olakšava izbor. Na kraju smo se odlučili za solomonsko rešenje i naručili Quattro Stagioni jer ona obuhvata četiri različite kombinacije. Konačna ocena 5+.
-
Usput ne propuštamo priliku za slikanje mada nam jutarnje sunce nije naklonjeno. Sa svih strana nas okružuju čempresi, lijanderi i druge biljke koje su karakteristične za mediteransko područje što znači da je ovaj deo Italije pod uticajem Jadranskog mora. Iako još nema ni podne, gužva u saobraćaju i mnoštvo ljudi na ulicama u nama gase želju za detaljnijim upoznavanjem Rive di Garda, mesta koje se nalazi na krajnjem severu jezera pa odmah nastavljamo prema Trentu.
-
> Lago di Garda > Belluno > Bled Boravak na ovakvom mestu ima svoje skrivene prednosti. Kao prvo, do nas ne dopire ništa od one gužve i buke koja je neizbežna na mestima koja predstavljaju centar masovnog turizma, a još više nam prija svežina šume i pogled koji obuhvata dobar deo jezera. Zato natenane ispijamo jutarnju kafu i tek oko 10h nastavljamo dalje.
-
Ovaj mali izlet u Švicu nam je oduzeo suviše vremena, pa silom prilika menjamo planove i umesto najkraćeg pravca koji vodi preko planina biramo magistralu koja ih u potpunosti zaobilazi. Nadamo se da će nam bolji brzinski prosek bez obzira na veću kilometražu omogućiti da do cilja stignemo pre mraka. To se zaista i desilo jer na jezero Garda stižemo taman na vreme da napravimo par sličica. Već vidno iscrpljeni se penjemo do sela Prabione i pronalazimo kuću u kojoj ćemo prenoćiti. Naš domaćin brzo shvata šta je to za čime najviše žudimo, pa se za tili čas pred nama pojavljuju dve dobro ohlađene flaše lokalnog piva. Žurka može da počne…
-
Siti i odmorni nastavljamo dalje što znači da se pred nama nalazi još jedna zanimljiva deonica. Istom trasom ide i pruga kojom često prolaze vozovi puni turista ali oni sigurno ne mogu da osete pravu veličinu lednika na koje nailazimo. Najvišu tačku predstavlja Passo del Bernina a nakon njega sve ide nizbrdo čak do Tirana i dalje kroz Italiju…
-
Nama je St. Moritz ostao u sećanju kao idealno mesto za ručak u prirodi jer su njegovi luksuzni hoteli i kockarnice očigledno predviđeni za neki drugi tip turizma. Od nas nisu dobili ni € jer se parkiranje koje traje manje od sata jednostavno ne naplaćuje. Dovoljno je sa parking aparata uzeti broj i na taj način rezervisati mesto. Nakon toga ćete dobiti ceduljicu na kojoj je navedeno vreme u koje morate napustiti parkiralište ili doplatiti po dva € za svaki naredni sat.
-
Vožnja prema Zernezu je za mene bila pomalo dosadna, bez obzira što smo sve vreme prolazili kroz područje koje važi za park prirode. Ali zato sledeća stanica opravdava sve napore, a to mesto je toliko poznato da njegov znak nose i klupe u parku.
-
Još pri planiranju ove ture sam odličio da umesto spusta prema Bormiu izaberem pravac koji vodi u Švajcarsku. Sada mi se čini da je to bila greška, jer je po opštem mišljenju južni prilaz Stelviu mnogo lepši za vožnju. Ipak, teši me što sada postoji razlog za ponovnu posetu ovim krajevima. Redovne pauze za fotografisanje mogu da posluže i za „špijuniranje konkurencije“. Tu smo videli jedan Guzzi-ev model koji je izgleda specijalno napravljen za ove terene.
-
Još nekoliko brzih pogleda na deonicu koju smo upravo prešli pa možemo dalje – u Švajcarsku…
-
U potrazi za što boljim kadrom prvo nailazimo na skijaše a zatim i na pravi sneg. Nisam siguran da li ga lokalni poslastičari koriste za pravljenje sladoleda ali je ovaj „Gelato“ na 2.800m bio zaista „vrhunski“.
-
Za mene je ovo najveća visina do koje sam dospeo na dva točka, ali to ne znači da u okolini ne postoje još više tačke. Nekoliko dana kasnije sam uspeo da sa Web kamere skinem ovaj kadar, mada se na njemu od skutera naziru samo kofer i auspuh (pored kućiće, malo levo).
-
Posle nepunih sat vožnje stižemo u podnožje i krećemo sa savlađivanjem poslednje prepreke – pred nama su čuvene serpentine koje vode pravo na prevoj Passo dello Stelvio. Iz ovog ugla čitava padina izgleda sasvim bezazleno, ali se stvari brzo menjaju čim krenu krivine. Nakon toga sledi grčevita borba sa upravljačem i ručicom gasa a olakšanje stiže tek na vrhu. Na tom mestu se svi osećaju kao pobednici, bez obzira kako su tu dospeli…
-
U ovom delu Italije se lokalno stanovništvo pored turizma, očigledno bavi i proizvodnjom dobrog vina jer se na sve strane nalaze savršeno uređeni vinogradi i voćnjaci. Mi pratimo reku Adiđe dok se pred nama sve jasnije pojavljuje masiv koji predstavlja našu sledeću stanicu.
-
> Merano > Passo dello Stelvio > St. Moritz > Lago di Garda Kuća u kojoj smo prenoćili je u stvari mali hotel koji može da primi svega 10-ak gostiju. Osim soba koje se nalaze u potkrovlju, gostima je na raspolaganju i mala trpezarija. Nas je tu čekao doručak po sistemu od svega po malo, slano, slatko, kafa, domaći sokovi, sveže pecivo – taman ono što nam je trebalo za dobar početak... Dok čekamo da sunce ojača, krećemo u kratku šetnju jer me je zanimalo odakle dolazi zvuk zvona koje se čuje na svakih 15 min. U stvari, postoji više signala pri čemu jedan otkucaj označava frtalj sata, dva polovinu, tri 45 min a četiri pun sat. Nakon toga se aktivira i drugo zvono koje otkuca ukupan broj časova pa onda sve kreće ispočetka. Šteta što se magla još nije razišla jer bi pogled na dolinu bio mnogo lepši.
-
Pomalo iscrpljeni prelazimo poslednje kilometre i do smeštaja stižemo par minuta pre kiše. Skuter ide pod nadstrešnicu a mi u potkrovlje da na miru sabiramo utiske i pripremimo za sledeći izazov – Stelvio!
-
Deonicu između Silliana na austrijskoj i Merana na italijanskoj strani je moguće savladati magistralom ali ona vodi kroz gradove kao što su Brunico i Bolzano. Nama mnogo više prija svežina koja vlada na većoj nadmorskoj visini, pa zato biramo pravac preko Vipitena. To znači da je pred nama jedan od poznatijih prevoja – Jaufenpass i penjanje na preko 2000m.
-
Vreme polako odmiče a naš cilj je i dalje daleko. Zato napuštamo Gross i hitamo prema Italiji. U dolini je temperatura osetno veća ali se zato mnogo brže vozi – osim ako se ispred vas ne stvori kolona koju predvode dva, tri šlepera. Kod kuće bi ovaj problem lako rešio malo agresivnijom vožnjom, ali ovde nisam siguran da li iza ugla vreba policija ili su postavljene kamere za merenje brzine. Na sreću, ubrzo nas pretiče grupa lokalnih bajkera pa hvatamo priključak i brzo izlazimo na čistinu. Končano možemo da uživamo u dvorcima koji se nalaze na skoro svakom većem brdašcetu…
-
Prirodni ambijent donekle kvari ogromna garaža koja dominira čitavim platoom, ali je i to bolje nego da na sve strane stoje parkirani automobili. Za motore važi sasvim drugačiji princip, oni su istureni u prvi plan, pa mi se čini da je projektant ovog kompleksa bio naš kolega ...
-
Mrmote smo videli, a jednog čak i poveli sa nama, kao kućnog ljubimca
-
Glavnu atrakciju naravno, predstavlja glečer koji u ovo doba godine izgled prilično sumorno. Bleštava belina vrha se postepeno pretvara u prljavo smeđe korito reke ali ni to ne smeta masi turista koji se na razne načine spuštaju u dolinu. Mesec koji se na kratko pojavio na nebu nam pomaže da lakše odredimo položaj najvišeg vrha u ovom dela Alpa.
-
Nastavljamo u istom stilu, klizeći po idealno glatkom asfaltu iz jedne krivine u drugu, da bi posle par tunela konačno izbili na veliki plato koji nam je dobro poznat sa tuđih fotografija. Odmah zauzimamo mesto u prvom redu i krećemo u obilazak.
-
Sledeća stanica, Kaiser-Franz-Josefs-Höhe, predstavlja vrhunac današnje vožnje pa se za taj trenutak treba na vreme pripremiti. To pre svega podrazumeva zamenu baterija u foto aparatu a za njihovo testiranje može da posluži i obližnji vodopad.
