Uvod pa razrada... Odmah na početku da kažem, posebno zbog onih koji su čitali moje prethodne putopise ovo će biti priča o putovanju koje je u moto smislu po pitanju vožnje i svega vezanog za to proteklo bez ikakvih problema. Nema drame, ni kiše a ni snega. Nema kvarova a nema ni padova. Temperatura idealna, vreme sunčano, putevi kao stvoreni za ovu prvu dužu prolećnu vožnju kojom otvaram ovogodišnju sezonu u Rumuniji. Mislim, ja sezonu nisam ni zatvarala... Samo mesec dana je Honda bila parkirarana u garaži kad je bio baaaš minus, mada vozila bih se i tada ali ajde da ne preterujem kad ne mora. Spremala sam se za ovu vožnju po Rumuniji, gledala prognozu i tražila prvi vikend kada je skoro sigurno bilo zagaranatovano lepo vreme bez mogućnosti za kišu. Većim delom rute kojom ću sada ići prošla sam ono jesenas u novembru kada sam kisnula ceo dan. Pa već kad idem opet hajde bar sada da izaberem lepše vreme i vozim po suvim putevima. Zadovoljstvo u putovanju i uživanje u vožnji će biti daleko veće. To je mogao da bude prvi ili neki vikend početkom aprila. Jedna kombinacija za vožnju sa ekipom je otpala iz komplikovanih razloga. Ponekad jeste lepo voziti i u društvu, putovanje može da bude zabavnije a i ako ti zatreba pomoć imaš nekoga uz sebe. Mada ja volim da vozim svoju vožnju. Znam tačno koliko mogu i dokle mogu, a to više nije ni malo i uživam u tome. A umem i da se snađem u slučaju potrebe. Tako da je izbor pao na prvu nedelju aprila. Idem tog vikenda i idem sama. I stvarno sve mi je išlo na ruku kako se približavao polazak, pa skoro sve... Kada putujem tako sama van granice gotovo uvek uzmem putno osiguranje za ne daj Bože, pa sam to uradila i sada. Radomir mi je i ovaj put pozajmio tank torbu za pakovanje. Prosto je obožavam, po gabaritima mala, bar se tako čini a svašta može da stane u nju, ma prava čarobna Sport Bilijeva torba... Motor je spreman, ima novi akumulator tako da tu nema iznenađenja a za ostalo videćemo usput. Kraj jednog poglavlja Ostalo je samo da odradim i taj petak na poslu , pa da odem kući da se spakujem. Uobičajen petak, nije nagoveštavao ništa posebno... Ali neočekivane stvari se upravo dešavaju onda kada ih ni ne naslućujemo, iznenada. Posebno one ružne i teške. Pogode nas takvom silinom i u trenutku sravne sa zemljom ono što smo mislili da smo na čvrstim temeljima sagradili, da je stabilno i postojano. Da ne dužim dalje, tog petka direktor mi je saopštio da firma raskida dalju saradnju sa mnom (uz prikladno obrazloženje koje ide u takvim situacijama...). Drugim rečima ostala sam bez posla. Auh... Koliko god mislim da sam spremna na sve i da ću rešenje uvek naći ipak znamo šta u zemlji u vremenu u kome živimo ova situacija znači. Mnogo, mnogo problema i neizvesnog tumaranja u traženju novog posla. Ali nije ni samo to... Ovaj trenutak mogu slobodno da uporedim sa elementarnom nepogodom, zemljotresom, poplavom ili cunamijem koji izbriše za par sekundi sve što si do tada stvarao, pa i ono u šta si verovao. Čovek se zapita gde je pogrešio, to je neminovno da se zapita... Zapita se vredi li on onoliko koliko stvarno misli... Svašta ti prolazi kroz glavu ... Jesi li sposoban i koliko brzo ćeš biti u mogućnosti da rešiš problem... Sumnje, nesigurnost, preispitivanje....pa sve iznova i iznova. Da li je to početak kraja ili definitivo kraj jednog poglavlja života? To tek treba da se vidi. Ili možda početak nečeg novog? Pa izgleda i jedno i drugo. Možda nije mojom odlukom, možda nije lakšim putem ali definitivno velika prekretnica u životu jeste. U kom pravcu tek ću saznati... Ovakav trenutak sve menja, pa i plan da za vikend idem u Rumuniju. Sve je sada obojeno drugim bojama. Čini se da vožnja, da vožnje koje me pokreću i motivišu više nisu važne. Kako i mogu biti kad je tako jedna bitna stvar, egzistencijalna dovedena u pitanje. Ali ja ništa pametno neću smisliti za dva dana, neću naći odgovor na pitanje zašto, niti rešenje šta dalje. Najverovatnije da ću oba dana prespavati u nekom stanju bunila, mučena pitanjima bez odgovora koja će se iznova i iznova vraćati i samo me udaljavati od jasnog proaktivnog razmišljanja. Negde oko ponoći donosim odluku.

Maj i nije tako daleko, nemojte čekati poslednji trenutak za prijavljivanje. Ako se dvoumite da li da se prijavite za kamp ili možda mislite da vam uopšte nije potreban ili da možete kvalitetnije potrošiti vreme i novac, grešite. Učešće na kampu bezbedne vožnje je nešto najbolje što možete i neizostavno trebate da uradite za sebe ako već niste. A ako jeste onda znate zašto vredi otići ponovo . Verujte meni na reč a i iskustvima velikog broja zadovoljnih polaznika koji su u proteklih osam godina prošli kroz bjb kurseve bezbedne vožnje. Ono što ćete čuti u teorijskom i izvežbati u praktičnom delu a onda sve to utvrditi u zajedničkoj grupnoj vožnji za kratko ( ali dragoceno ) vreme će višestruko unaprediti kvalitet, tehniku i bezbednost vaše vožnje. Mene često možete videti na ovim kursevima . Vožnja je kao i sve drugo, stalno mora da se vežba i unapređuje ukoliko želimo bolji kvalitet a time i veću sigurnost. Zato kolege ne propuštajte ovu mogućnost koju nam naše starije kolege po stažu i iskustvu pružaju. Dođite, čujte nešto novo, naučite pravilnu tehniku vožnje, a uz to ćete provesti dva dana nezaboravnog druženja. Vidimo se na kampu!

Čestitam i ćerkicu i motor. Ne zna se ko je lepši, mada tatina priceza prednjači sigurno ☺ Sve najbolje!

Jezero Trei Ape, Semenik

Ovo je više bilo za mrxfona i odnosi se na južni deo Albanije koji je Pustolov takođe vozio ☺ Kroz severni deo nisam išla ali i mene zanima kakvi su putevi i koji su predlozi za vožnju tuda.

Ja sam letos prošla kroz Albaniju duž obale u povratku iz Grčke.Jednu noć sam spavala u mestu Sarande, čak sam motor ostavila na ulici.Putovala sam sama i nikakvih problema nije bilo.Ljudi su jako srdačni. Navigacija mi se pokvarila baš na ulasku u Albaniju tako da sam često morala da pitam kuda dalje i stvarno svi su bili jako raspoloženi da pomognu. Inače more je predivno pogotovo u delu bliže Grčkoj a put pored obale super za vožnju.Jedino što je bila užasna gužva, to je bio kraj avgusta a i radovi na putu malo malo su pravili zastoje. Milicija je na svakom ćošku regulisala saobraćaj naročito u gradovima ali to nije mnogo pomagalo.Gužva nije mogla da se izbegne a tamo vozači baš i ne poštuju saobraćajne propise tako da sam baš dugo i sporo putovala. Ipak to mi nije pokvarilo utisak, opet bih vozila kroz Albaniju a verujem da ako zaobiđem sezonu gužve u toj meri neće biti.

Zeleno...stiglo je proleće konačno

E jeste baš lepa ova naša Srbija

1.makikt ☺

Evo jedan predlog, mogla bi da se organizuje bjb vožnja za sve zainteresovane za ride&ski avanturu sledeće sezone,za ovu je možda kasno, a možda i nije... Verujem da bi to bilo nezaboravno iskustvo i fantastičan provod za sve nas koji volimo i vožnju i skijanje.

Vožnja motora i skijanje, kombinacija snova Dao si mi odličnu ideju šta ću sledeće da probam, čini se zabavnije od vožnje po snegu . A najbolji je onaj deo kad đuskaš dok voziš , to ipak neću da probam, zadržaću se samo na pevanju.

Harmonija...

Rajac

Zapravo sve ono što me privlači nalazi se tamo gde se jedino ili lakše može doći enduro motorom ☺

Pa to je veoma moguće, mota mi se ta ideja po glavi već neko vreme,samo nije još došlo na red ☺

Ono stvarno jeste, izgleda tako. Al ja svaki put kad krenem mislim ma biće to lagana vožnjica bez komplikacija.Tako je bilo i sad, mislila sam šta tu može nepredviđeno da se desi,pa tim putem sam letos prošla x puta i carinici me zapamtili ☺ Jedino na sneg nisam računala ☺ Sledeći putopis ako budem pisala biće sasvim drugačiji bez stresova i neplaniranih situacija (nadam se) ☺

Uh što bi to bilo dobro čoveče ☺.Samo ne znam da li bih umela ja tuda da vozim ali sanjam sve to da obiđem takvim motorom i da stignem na sva ona skrivena mesta gde asfalta nema. Na tome vama što vozite enduro baš zavidim ☺

JankoR da znaš da u poslednje vreme razmišljam kako bi lepo bilo imati i voziti enduro motor po ovim našim lepim brdima.A ima gde da se vozi i svašta lepo da se vidi.Samo treba motor za to a treba ga znati i voziti ☺

Hvala Gastrorider, o kupovini Honde sam pisala u temi Ljubav na prvi pogled – moj Stršljen i ja

Ćao Caparin, Honda je kod mene od Nove Godine,napisala ja putopis o tome kako sam ga kupovala i dovezla (vidi na mom profilu)...i čitavu zavrzlamu sa akumulatorom ☺. Nisam promenila akumulator, al ni ne treba.Prekjuče sam nosila da se proveri i dobar je ☺.Od pada se natopili karburatori a ja nervozna nisam sačekala nego sam ga odmah palila.

Rovčanka,nego kako ☺

E pa i to ima svojih draži samo kad te ne zaveje sneg, a čak i onda...☺ A otići ću ja i u aprilu, maju da se navozam ko čovek...

Da znaš Doktore da sam rešila sledeći putopis da napišem baš tako, sa lepim vremenom,lagano za uživanje ako u međuvremenu ne iskoči nešto opet ovako ☺. Šta ću kad me neodoljivo privlači A ovo za Kopaonik nemoj da se prevariš, pa tek tu se u toku jednog dana promene sva godišnja doba, osim ako možda nećeš i ti da probaš kako Yamaha ide po snegu. Ipak verujem da bi se ti bolje snašao na snegu, znače tu finese a i motor i iskustvo ☺

E Bruno,pa ono jeste u pravu si ... donekle (i ostale kolege naravno), al malo je falilo da pobegnem snegu ☺. A i ko ga je očekivao u februaru na planini . Šalim se malo, da to mi je mana...slabo slušam, a prijatelji mi dobro žele ☺