E Lucky onda je opavdano . Uživajte tamo dole i ne žurite nazad osim ako ćete svo troje da dođete na gulašijadu Pozdravi svoju ekipu. Sad kad ste krenuli zajedno verujem da će tu biti još mnogo lepih zajedničkih vožnji. Kad se jednom zaljubiš u putovanja motorom ta ljubav traje

Vlado,ma mi to pravimo spisak više što volimo Radujemo se vožnjici i druženju pa smo nestrpljivi

Pozdrav društvo, družimo se u subotu 1. Boba1990 2. Wizard666 + 1 3. Arso - Matija 4. Mradomir 5. Makikt

Izuzetno lepo putovanje za izuzetnu priliku. Bravo Marko i čestitam Super je putopis a i slike, zrače posebnim sjajem kao i vas dvoje. Posebno mi se sviđa ona na kojoj Milica leži na travi a u pozadini vrhovi Alpa i naravno ova sa prstenom

E to si skroz u pravu. Samo na tom prelazu je uvek gužva što se kola tiče. Ali motore puštaju onom stazicom za pešake ☺ Mene prvi put kad sam tu prelazila kad su pozvali da se popnem u taj prolaz za pešake ja se zbunila, nisam odmah krenula, mislila sam da se šali ☺

Ja kolima ni ne idem ☺, bar nisam skoro. Ali svakako bih i ja uredno čekala u redu, kako drugačije. Međutim motorom posebno po ovoj vrućini potpuno se slažem bilo bi baš teško. Na nekim prelazima carinici sami pozovu motocikliste i puste ih preko reda, recimo na prelazu za Albaniju kod Ulcinja.

Prošle nedelje sam se vratila tim putem (poslednji put od mnogih pre toga ☺) Asfalt je odličan, gužve u pravcu iz Podgorice ka Beogradu uopšte nije bilo. Kroz kanjon sam prolazila između 10 i 11h pre podne. Da li slučajno tada nije bilo gužve ili je inače u tom smeru nema, ne znam. Ima radova koje je Urban Cruiser pomenuo ali se gotovo i ne primete osim pre Nove Varoši gde se napravila poduža kolona zbog semafora. Ja sam je pažljivo zaobišla kad je bilo moguće tako da se ni tu nisam zadržala previše. Na ovom graničnom prelazu je veća gužva nego preko Jabuke i stvarno bi prokuvala da sam čekala u redu. Obišla sam red, stala iza drugog, trećeg vozila na prelazu, onog iza pitala rukom za dozvolu da me propusti i bilo je ok. Mada se desilo baš na crnogorskoj granici prošli put na prelazu za Bosnu u Šćepan Polju da vozači automobila prave problem (meni srećom nisu ni tada ☺)

Epokalipsa danas....

Prošla je još jedna, sedma godina. Setimo se Marije i Marka. Zauvek ste sa nama u mislima i srcu ...

Sunce i more ....

Super, biće to uzbudljiv i "vruć" vikend. Mnogo dobrog raspoloženja, adrenalina i pozitivne energije. Prava stvar da jedan ovakav događaj zaživi kod nas i među nama. Ovo se ne propušta! Dolazimo da gledamo, uživamo i navijamo ☺ Vidimo se !

Odličan putopis, kao i svaki prethodni a epilog je šlag na tortu za kraj. Iskreno razmišljanje na retoričko pitanje zašto pišemo putopise i odgovori u kojima svako od nas koji putujemo, tragamo i pišemo može da prepozna svoje lične motive. Putujemo i pišemo...gde smo bili, šta smo videli, kako smo to doživeli, a najčešće nismo ni svesni zašto to radimo. Zašto svoje iskustvo i lični doživljaj puštamo u etar i delimo sa drugima ... Da li je to zato što želimo da se pohvalimo gde smo bili ili zato da putovanje i uspomene otrgnemo od zaborava ili možda jer volimo da pišemo a volimo i da putujemo ili želimo svoju životnu filizofiju možda da prenesemo na još nekog ili zato što nam pisanje doživljenog pojačava zadovoljstvo putovanja, čuva od ličnog zaborava ili...sve to pomalo zajedno. Na kraju krajeva nije ni važno... Važno je da putujemo da bi imali o čemu da pišemo i da pišemo jer osim nas samih koji se rado prisećamo uspomena i dogodovština sa putovanja uvek ima onih koji rado čitaju putopise i onih koji zajedno sa piscem putuju kroz priču ( i sama sam jedna od njih ) a i onih koji će čitajući poželeti da i sami tamo otputuju. Dakle, dok god se putuje o tome treba pisati bez obzira na razloge zašto, a posebno ako se ima dara za to

A sutradan još uživanja... Ura, preživela sam svoje prvo kampovanje. Pa ovo i nije tako loše, kako to nisam otkrila ranije Pogled na Perućac Ovuda smo se juče spuštali....i opet ćemo sledeće godine Zaovinsko jezero. Neko je spas od vrućine potražio ovde ... A mi ovde... Jezero Spajići , zelena osvežavajuća oaza na Tari.... Predivno, uživanje za sva čula. A za kraj dana i ovog izvanrednog vikenda... Radomire i Vesna, hvala što ste me poveli i trpeli ova dva dana Bilo je ekstraaa. Ponavljamo sledeće godine obavezno

Mi bili, vratili se, uživali i proveli se ekstra. Evo malo slikica da vidite kako nam je bilo loše Start kod Perućca Kapetan priprema čamac Veselo... Veslaj, veslaj .... Kad jednom probaš... navučeš se i stalno se vraćaš Neko hladi pivo u Drini a neko ... Maskenbal na vodi Ko kaže da rakija ne može da se peče na čamcu Podrška sa bosanske obale Neko vesla a neko se zeza Gori vatra .... Kapetan i članovi posade... Joj što je lepo.... Uživanje... Od veslanja se i ogladni....sreća poneli smo sendviče I ovo je čamac .. U Bajinoj Bašti na obali... Kućica na Drini Ko kaže da na čamcu ne može da se đuska.... ne na jednom nego između dva Zasluženo osveženje Kapetane pazi samo da ne potonemo ! I ja se spuštam niz Drinu, nego šta ! Piknik na obali Drine....neko bi da se ispruži u hladovini a neko evocira uspomene ...

Spuštamo se, spuštamo Doduše neko čamcem a neko možda i pored njega

Lisine

Lepi plavi Dunav ....

Vodopad Lisine

Svaka čast momci, lepa tura Mogao bi jedan dobar putopis tu da padne.Obojica pišete zanimljive putopise sa zanimljivih destinacija a za ovaj sigurno ima puno interesantnog materijala. Obradujte nas dobrom pričom i slikama

Vruće, vruće ☺

Odličan putopis, sjajno izabrane destinacije Kroz zanimljivu priču i ličan doživljaj putovanja podelili ste sa nama puno korisnih informacija i dali odgovore na mnoga pitanja koja će potencijalnom putniku u ove krajeve umnogome olakšati pripreme a i samo putovanje. Sjajna priča o zemljama, ljudima i gradovima ne ni tako udaljenim da se ne mogu obići a opet nama nedovoljno poznatim. Putopis koji golica maštu i budi radoznalost da otputujemo, osetimo i doživimo isto što i vi!

Haha... sve znaš, razmišljam u tom pravcu....biće i toga nadam se, samo da se sve skocka

Guliver, taj efekat blagog lelujanja motora se osećao do kraja putovanja posebno na otvorenom putu pri većim brzinama. Kasnije sam uglavnom vozila planiskim i manjim lokalnim putevima tako da to nije previše dolazilo do izražaja a verovatno sam se i ja posle toliko kilometara navikla . U svakom slučaju to nije eskaliralo u veći problem i bez ikakvih komplikacija sa motorom sam izvezla celu rutu. Razlog je verovatno neadekvatna torba ,a moguće da su tome doprinele i istrošene gume . Sada, rasterećen motor ima vrlo blage vibracije.