Labudovi ...

Držimo ti palčeve Filipe !!! Samo hrabro, biće sve dobro Uz tebe smo svi koliko nas ima Još ovo da preguraš i kreće brži oporavak a posle još malo i povratak kući. Javi kako je prošlo. Veliki, veliki pozdrav !!! Mislimo na tebe !

Tri musketara

Ekipa za mojim stolom nije imala nikakvih zamerki na gulaš. Sve smo smazali u rekordnom roku a nisam primetila ni da je za susednim stolovima nešto ostalo u tanjirima .Malo neobično za pire sa vodicom... Pozdravljam sve kolege koji su bili i pomogli u prikupljanju donacije za decu iz Sremčice. Hvala Vladi kao domaćinu na dobroj organizaciji, prijatnom ambijentu i dobrom druženju i Nidži ,Rajku i ostaloj ekipi na lepoj i dobro organizovanoj vožnji koja je protekla u najboljem redu. Bilo je uživanje voziti i družiti se sa svima vama. Treba češće to da ponavljamo Poseban pozdrav kolegi Guliveru koji je došao na druženje iz Ugljevika

Drugari, nešto smo se uspavali sa prijavljivanjem. Požurite, prijavite se na vreme. Ne čekajte poslednji trenutak, da ne bude kao prošli put kada se zadnjeg dana tražio krevet više Milane vidim na spisku si, znači ovaj kamp ne propuštaš Bićeš prezadovoljan sigurno i vraćaćeš se ponovo. Iz iskustva kažem. Ništa ne brini , Jamahica već zna svaku krivinu tamo A ti ćeš samo za dva dana posle svega što budeš čuo na teorijskom i izvežbao na praktičnom delu a i u zajedničkoj vožnji u povratku postati neuporedivo bolji i sigurniji vozač. Vidimo se !

Veliki pozdrav Filipe, drži se druže i gledaj samo ispred sebe. Sačuvaj svoj vedar duh i pozitivne misli. To će ti mnogo pomoći i ubrzati oporavak. Ti si hrabar, pozitivan čovek i borac sa lavljim srcem. To je ono što će te odvesti gde god budeš želeo da postigneš šta budeš hteo... Samo polako i strpljivo guraj napred i sve prepreke će ostati daleko iza tebe. Posle svake kiše uvek grane sunce . Bolji dani sigurno dolaze. Ti si već pobednik, sada samo strpljenjem i upornošču još malo da izguraš do cilja. Želim ti što brži i bezbolniji oporavak. Da se što pre vratiš svom životu, poslu, starim i novim prijateljima, svom mačku i kreneš u nove pobede. A kad izađeš verujem da će biti poveća ekipa nas koji želimo sa tobom da popijemo kafu i piće. Čini mi se da ćemo morati ceo kafić da rezervišemo

E Lucky onda je opavdano . Uživajte tamo dole i ne žurite nazad osim ako ćete svo troje da dođete na gulašijadu Pozdravi svoju ekipu. Sad kad ste krenuli zajedno verujem da će tu biti još mnogo lepih zajedničkih vožnji. Kad se jednom zaljubiš u putovanja motorom ta ljubav traje

Vlado,ma mi to pravimo spisak više što volimo Radujemo se vožnjici i druženju pa smo nestrpljivi

Pozdrav društvo, družimo se u subotu 1. Boba1990 2. Wizard666 + 1 3. Arso - Matija 4. Mradomir 5. Makikt

Izuzetno lepo putovanje za izuzetnu priliku. Bravo Marko i čestitam Super je putopis a i slike, zrače posebnim sjajem kao i vas dvoje. Posebno mi se sviđa ona na kojoj Milica leži na travi a u pozadini vrhovi Alpa i naravno ova sa prstenom

E to si skroz u pravu. Samo na tom prelazu je uvek gužva što se kola tiče. Ali motore puštaju onom stazicom za pešake ☺ Mene prvi put kad sam tu prelazila kad su pozvali da se popnem u taj prolaz za pešake ja se zbunila, nisam odmah krenula, mislila sam da se šali ☺

Ja kolima ni ne idem ☺, bar nisam skoro. Ali svakako bih i ja uredno čekala u redu, kako drugačije. Međutim motorom posebno po ovoj vrućini potpuno se slažem bilo bi baš teško. Na nekim prelazima carinici sami pozovu motocikliste i puste ih preko reda, recimo na prelazu za Albaniju kod Ulcinja.

Prošle nedelje sam se vratila tim putem (poslednji put od mnogih pre toga ☺) Asfalt je odličan, gužve u pravcu iz Podgorice ka Beogradu uopšte nije bilo. Kroz kanjon sam prolazila između 10 i 11h pre podne. Da li slučajno tada nije bilo gužve ili je inače u tom smeru nema, ne znam. Ima radova koje je Urban Cruiser pomenuo ali se gotovo i ne primete osim pre Nove Varoši gde se napravila poduža kolona zbog semafora. Ja sam je pažljivo zaobišla kad je bilo moguće tako da se ni tu nisam zadržala previše. Na ovom graničnom prelazu je veća gužva nego preko Jabuke i stvarno bi prokuvala da sam čekala u redu. Obišla sam red, stala iza drugog, trećeg vozila na prelazu, onog iza pitala rukom za dozvolu da me propusti i bilo je ok. Mada se desilo baš na crnogorskoj granici prošli put na prelazu za Bosnu u Šćepan Polju da vozači automobila prave problem (meni srećom nisu ni tada ☺)

Epokalipsa danas....

Prošla je još jedna, sedma godina. Setimo se Marije i Marka. Zauvek ste sa nama u mislima i srcu ...

Sunce i more ....

Super, biće to uzbudljiv i "vruć" vikend. Mnogo dobrog raspoloženja, adrenalina i pozitivne energije. Prava stvar da jedan ovakav događaj zaživi kod nas i među nama. Ovo se ne propušta! Dolazimo da gledamo, uživamo i navijamo ☺ Vidimo se !

Odličan putopis, kao i svaki prethodni a epilog je šlag na tortu za kraj. Iskreno razmišljanje na retoričko pitanje zašto pišemo putopise i odgovori u kojima svako od nas koji putujemo, tragamo i pišemo može da prepozna svoje lične motive. Putujemo i pišemo...gde smo bili, šta smo videli, kako smo to doživeli, a najčešće nismo ni svesni zašto to radimo. Zašto svoje iskustvo i lični doživljaj puštamo u etar i delimo sa drugima ... Da li je to zato što želimo da se pohvalimo gde smo bili ili zato da putovanje i uspomene otrgnemo od zaborava ili možda jer volimo da pišemo a volimo i da putujemo ili želimo svoju životnu filizofiju možda da prenesemo na još nekog ili zato što nam pisanje doživljenog pojačava zadovoljstvo putovanja, čuva od ličnog zaborava ili...sve to pomalo zajedno. Na kraju krajeva nije ni važno... Važno je da putujemo da bi imali o čemu da pišemo i da pišemo jer osim nas samih koji se rado prisećamo uspomena i dogodovština sa putovanja uvek ima onih koji rado čitaju putopise i onih koji zajedno sa piscem putuju kroz priču ( i sama sam jedna od njih ) a i onih koji će čitajući poželeti da i sami tamo otputuju. Dakle, dok god se putuje o tome treba pisati bez obzira na razloge zašto, a posebno ako se ima dara za to

A sutradan još uživanja... Ura, preživela sam svoje prvo kampovanje. Pa ovo i nije tako loše, kako to nisam otkrila ranije Pogled na Perućac Ovuda smo se juče spuštali....i opet ćemo sledeće godine Zaovinsko jezero. Neko je spas od vrućine potražio ovde ... A mi ovde... Jezero Spajići , zelena osvežavajuća oaza na Tari.... Predivno, uživanje za sva čula. A za kraj dana i ovog izvanrednog vikenda... Radomire i Vesna, hvala što ste me poveli i trpeli ova dva dana Bilo je ekstraaa. Ponavljamo sledeće godine obavezno

Mi bili, vratili se, uživali i proveli se ekstra. Evo malo slikica da vidite kako nam je bilo loše Start kod Perućca Kapetan priprema čamac Veselo... Veslaj, veslaj .... Kad jednom probaš... navučeš se i stalno se vraćaš Neko hladi pivo u Drini a neko ... Maskenbal na vodi Ko kaže da rakija ne može da se peče na čamcu Podrška sa bosanske obale Neko vesla a neko se zeza Gori vatra .... Kapetan i članovi posade... Joj što je lepo.... Uživanje... Od veslanja se i ogladni....sreća poneli smo sendviče I ovo je čamac .. U Bajinoj Bašti na obali... Kućica na Drini Ko kaže da na čamcu ne može da se đuska.... ne na jednom nego između dva Zasluženo osveženje Kapetane pazi samo da ne potonemo ! I ja se spuštam niz Drinu, nego šta ! Piknik na obali Drine....neko bi da se ispruži u hladovini a neko evocira uspomene ...

Spuštamo se, spuštamo Doduše neko čamcem a neko možda i pored njega

Lisine