Kisa se malo stisala, pa nastavismo putem koji ide uz obod Grand Kanjona. Jos jedno slikanje “E, bice bolje ako se slikamo onde!” To “onde” na koje je Zoran mislio je pesacka zona gde pise “Zabranjeno za motorna vozila”. Kisa je opet pocela da pada, pa na vidiku nije bilo mnogo pesaka, a ni jedan Park Rendzer, pa se popesmo uz ivicnjak i namestismo motore za jos jedno slikanje: Nema nikog na vidiku... Dobro je. Grand Kanjon – uraaa!

Tu su nam se odjednom pridruzili i gledaoci uzivo Baki uziva. Ej Baki, ‘ajd’ budi od koristi i poceraj malo ovu raju dalje od kamere! Nece, mrzi ga Tea, sa novim osmehom

Konacno pronadjoh Grand Kanjon ponovo (sta cu kad je malecak?) ...i jos jedan dobar pogled na nj’ .... ...pa Vlada namesti kameru da snimimo jos jedan prilog “za one koji nas prate na malim ekranima”. ‘Ajde i jedan intervju sa Perijem. ‘Ajde! Vlada namesta mikrofon u Perijevu jaknu Posto Periju Srpski ne ide bas od ruke, intervju je obaljen na Engleskom. Reci nam malo o svojim moto avanturama; kakav je zivo u Arizoni; otkud ti ovde sa Serbian World Team-om; itd.

Vlada otrca da snima jelene video kamerom... ...pa smo ga pricekali par minuta. Vlada se ubrzo vratio donoseci sa sobom jos kise... ...a onda svi zajedno nastavismo da se vrtimo u krug dok konacno nismo nasli izlaz iz lavirinta u koji sam nas uveo.

Popesmo se nazad na motore i nastavismo dalje. Hteo sam da nas dovedem do jednog puta koji mi je GPS pokazivao, al’ nikako da ga ubodem. Samo smo se vrteli u krug. Skreni levo, pa opet levo, pa desno, pa levo... OK, sad smo opet tu gde smo bili pre 5 minuta... ‘De je bre ovaj put??? I ne nadjoh ga. Al’ sam nas’o kisu: Prosli smo pored ovog znaka Stop bar pet puta Nema veze, da nismo ne bi videli njega: Dozvolio je Vladi da ga fotografise Onda nam je okrenuo dupe Ortak mu je bio u blizini. Ni jedan ni drugi jelen se nisu obazirali na nas.

Peri, ja, Baki, Vlada, Cizma i Borko Jos jednom, al’ izdaleka Zoran Zoran i Tea

“ Na ivici” Pogled s’ ivice He, he, trebalo je dosta truda da nateramo Perija da skupi m.. i dodje ovako blizu ponora Grizli Adams Moja malenkost Vlada

Grand Kanjon... Kako ga opisati? Pa nikako... Mora da se vidi uzivo. Mislim da cak ni fotografisanje ovog cuda prirode ne bi trebalo da bude dozvoljeno. "U jeeeeeee…" - Eddie Eddie i Cizma Velika Rupa Vidite onu belu mrlju sto lici na insekt? To je helikopter.

Sesti Dan Cetvrtak 16. Avgust 2007 Vilijams je fini gradic. Centar mu je zivahan, sa mnostvom restorana, prodavnica i setaca. Izgleda autenticno, a nevestacki kao sto turisticka mesta ponekad umeju da budu. Moracu da ovde dodjem opet. Dorucak je u lokalnom restoranu. Peri ide s’ nama u obilazak Grand Kanjona (Grand Canyon), a popodne pali naza kuci za Feniks. Ka Grand Kanjonu S’ leva na desno: Eddie, Cizma, Peri Cela ekipa: Peri, ja, Eddie, Borko, Baki, Vlada (konacno i on jednom da se nadje na grupnoj fotografiji!), Zoran, Tea i Cizma Dosli smo do ulaza u Nacionalni Park Grand Kanjon. Peri je platio ulaz za celu ekipu. Lep gest koji je primecen od strane svih. Ne zbog para, vec znacenja – “ Dobro dosli”. Upravo ono sto smatram de je tim zasluzio da vec jednom cuje od nekog. Peri... ...i jos jednom izbliza

Bravo Nikola! Super odvezena trka, mada sam malo iskrivio vrat dok sam gledao video.

Mikko, bravo za putopis! Lepo uradjeno, kao i uvek...

Izvinjavam se zbog kasnjenja, malo me stis'o pos'o... Evo, probacu da zavrsim temu u naredna 24 casa, obecavam.

Ovo mi nije jasno... Ako ce novi F650GS da ima motor od F800, to znaci DVA cilindra?? Tj. i F650GS i F800GS ce biti dvocilindricni i imati prakticno iste motore sa istom kubikazom? ??? ??? ??? Tu mi nesto ne stima...

Samo da pojasnim; ni jedan "motor" na gornjim slikama nije prototip, vec je to neko "crtao" u Photoshop-u... O F800GS-u se prica vec neko vreme, al' BMW do sada nije objavio ni jednu sliku niti je najavio siroj javnosti kako ce da izgleda. Sto se tice "kompromisa" izmedju 650 i 1200... Pa ne znam, ni meni bas nije logicno da se pravi taj "medju-model", sem da se mnogi ljudi zale da je 1200 previsok... E sad,dal' ce 800GS biti iole nizi, videcemo, al' sudeci po novoj G650 seriji, verovatno nece.

A, ima jos, ima jos. Mislim, tim se vratio u Srbiju, al' ovaj putopis jos nije zavrsen. Nastavlja se za koji dan...

U gradic Vilijams smo stigli oko 10 uvece. Peri mi nije rekao u kom motelu da se nadjemo; rekao je samo da idemo glavnom ulicom dok ne ugledamo njegov GS. I mi prodjosmo glavnom ulicom, i ispred jednog omanjeg motela spazismo crni BMW 1100 GS. Prilazi nam bradati gorstak s’ pivom u ruci... “Ja sam Peri”. Peri (Perry) (slikano sledeceg dana) Smestimo se u sobe koje nam je Peri rezervisao, pa svi zajedno krenusmo do obliznje rostiljnice na rebarca, pivo, i druzenje. Peri je upravo onakav kako ja zamisljam pravog moto-avanturistu. Prijateljski raspolozen, obozava motore i zajebanciju. “Bajkeri iz tamo neke Jugoslovakije dolazi u Arizonu? Pa naravno da cu da odvezem 400 milja (640 km) do njih i nazad da ih upoznam!” Inace, Peri nije kauc-avanturista. Upravo se vratio sa putesestvja po Kanadi, a inace je obisao celu Ameriku i jedan deo Meksika. Posle klope vratismo se u motel. Zgrada motela je bila opasana balkonom na kome su se nalazile pletene stolice. Mrak je vec pao i samo su se culi zrikavci. Peri, Eddie, Cizma i ja se uvalismo u stolice, uzesmo Vladin laptop, i uz pivo (oni) i Gejtorejd (ja) pocesmo razgledati 5 hiljada (!) fotografija koje je tim do tada napravio na svom putesestvju. Ostali clanovi ekipe su otisli na spavanje, a nas cetvorica ostasmo do u sitne sate razgledajuci slike i pricajuci o putovanjima i avanturama, proslim i buducim. (Nastavice se...)

Zavrsivsi posetu Huverovoj Brani, put nas dalje vodi ka Vilijamsu. Taman da stavim kacigu na glavu, kad zvoni telefon. Peri. Kaze stize u Vilijams ranije nego sto je planirao i dal’ hocemo da nam svima rezervise sobe u motelu. Naravno da hocemo. Hvala Peri! Ubrzo se nad nama nadvise oblaci opakog izgleda Dobro, ovo ne izgleda tako strasno, al’ u Arizoni je sada jos uvek sezona monsuna i vreme moze vrlo brzo da se pogorsa, i to MNOGO. Monsun je neopisiva pojava. Jednom sam vozio kroz njega i nadam se da necu nikad vise. Bilo je kao da sam se vozio kroz vodopad. Dakle, bukvalno se ne vidi NISTA od vode, i sve vreme sam imao utisak da cu se udaviti. Ovo ne izgleda na dobro... Oblaci i jak vetar nastavise da nas prate to Vilijamsa, al’ na srecu monsunska kisa nas je zaobisla.

Ovo je sad “besplatna” osmatracnica gde smo se ponovo susreli sa ostatkom ekipe Kazu ako malo protrljas stopala kipova, onda ce te pratiti sreca Cizma i Eddie

U muzeju smo upoznali kustosa: Zove se Den (Dan) Vlada i ja mu ispricasmo ukratko o Serbian World Team-u i upitasmo ga da li hoce da nam kaze par reci o brani za publiku u Srbiji. Naravno da hoce, i Den nam isprica istorijat brane i najzanimljivije detalje a Vlada to zabelezi na filmu. Na vrhu osmatracnice Vlada Ha, ha, nije smesno... To je jedina kamera koja nije ukradena, a uz to kosta k’o nov BMW F650GS... ...i put do dole je mnogo strm...

Najbolji pogled na Branu je sa osmatracnice koja se nalazi na krovu muzeja. Medjutim posto ulaz kosta $8 po glavi, a da ne bi bacali pare bez veze za samo par fotografija, samo smo Vlada i ja otisli do vrha da napravimo par snimaka. To je ta cuvena brana, najveca na ovom kontinentu Iz drugog ugla. Gornja obala na slici je Arizona, a donja je Nevada.

Stigli smo do cuda graditeljstva koji se zove Huverova Brana (na slici: Cizma i Borko) Spomenik graditeljima Huverove Brane Eddie Zoran i Tea

Napustamo Las Vegas... ...i priblizavamo se Huverovoj Brani

Grupna fotografija Bakiju se vrucina ocigledno ne svidja Posto Vlada mora da drzi otvoren prozor dok snima - nista od erkondisna! Stizemo u Njujork... U stvari ne... Cekaj, gde smo ono bese... ???

Peti Dan Sreda 15. Avgust 2007 Plan za danas: ujutru kraci obilazak Las Vegasa i snimanje priloga za timov dokumentarac. Zatim idemo za Huverovu Branu (Hoover Dam) koja se nalazi na granici Nevade i Arizone. Posle toga idemo za gradic Vilijams, koji se nalazi blizu Grand Kanjona (Grand Canyon) i gde treba da se sretnemo sa Perijem. "Vivaaaaa LasVegas!" Cizma i Borko Eddie Zoran Opet me ova kasina geografski zbunjuju Monte Karlo? Moja malenkost. Temperatura je bila 112 Farenhajta (45 Celzijusa), al’ k’o sto vidite, puna oprema se i dalje nosi od glave do pete (a ne k’o neki )

Vlada, uvek u akciji Interesantan kip Cizma, Zoran i Tea, sa Zoranovim poznanikom iz Vegasa