OK, nisam konkretno uporedjivao BMW sa Japanksim proizvodjacima (koji imaju solidnu mrezu servisa) vec sam uopse pomenuo da je BMW-ova mreza dosta dobra. Al' BMW ima dve velike pogodnosti: (1) Bokser motor postoji vec vise od 60 godina, pa su mehanicari sirom sveta vec upoznati s' njim (ne govorim o ovlascenim servisima, nego o lokalnim majistorima), i (2) BMW-ove motore koriste policije mnogih zemalja, tako da uvek ima neki lokalni mehanicar koji zna da radi na njima.

Da, al' ako si i malo pametan stavices mu crash bars (ili makar stitnik za cilindar) pa ne moras da razmisljas. ;D Da li postoji i jedna kompanija na svetu koja je savrsena i sa kojom bar neko nije imao neko lose iskustvo?

Ju ar velkam Tenk ju veri mač

OK, 'oces konkretno, eve ti ;D F650GS - od svih jednocilindricnih motora koje sam vozio ovaj najmanje vibrira. Udoban je, i bez problema mozes da krstaris auto-putem 120-140 km/h, a moze da razvije i do 185 km/h ako zatreba (mada ce te onda ubiti vetar). Idealan je za voznju po gradu; uspravnim sedecim polozajem mozes da vidis iznad krovova automobila; lako se provlaci kroz kuzvu. Veoma je lak za upravljanje, mozes da nalezes u krivinama kol’ko hoces i da gulis nogostupe o asfalt bez padanja. Sasvim je OK i van asfalta; moze da ide bilo kojim PUTEM, al’ nije bas za kozije staze i pentranje po nekom kamenjaru. Inace, Rotax masina je fenomenalno pouzdana i laka za odrzavanje. Malo trosi... Ima i ABS kocnice, grejace za ruke, ubrizgavanje (a ne karburator)... Sta jos da kazem... Uopste, F650GS je veoma zahvalan motocikl. Baj d vej, jedina razlika izmedju F650GS i F650GS Dakar je sto je Dakar malo visi (za 3 inca) zahvaljujuci duzim prednjim amortizerima i vecem prednjem tocku. R1200GS-Adventure je naravno veci, i dusu je dao za daleka putovanja. Preci 600-700 km dnevno nije neki veci izazov – veoma je udoban. Mozes da ga natovaris prtljagom, stavis ribu na zadnje sediste, pa na kraj sveta. Iako ima skoro 300 kila, oseca se mnogo laksim jer ima nizak “center of gravity” (ne znam kako da prevedem na Srpski). Inace u krivinama je neverovatno stabilan, pa to plus jak motor znaci da lako mozes da iznenadis napaljene klince na zujalicama (samo u krivinama do duse). Najznacajnije razlike izmedju R1200GS i R1200GS-Adventure su sto Adventure verzija (1) ima veci rezervoar (8,7 galona, naspram 5,2), (2) visi je za par inca, (3) tezi je za oko 24 kg, i (4) ima jacu struju. Sto se tice Bokser motora... Taj dizaj postoji vec vise od 60 godina, koje su Nemci iskoristili da ga usavrse. Mislim da je to ogromna prednost - stari, dokazani dizajn, al’ unapredjen i modernizovan. Vodoravan polozaj cilindara (1) smanjuje “center of gravity” tj. spusta tezinu motora na dole sto povecava stabilnost, (2) posto su cilindri direktno izlozeni vetru, vetar potpomaze hladjenje, (3) lako je prckati po motoru posto je poklopac cilindra lako dostupan. A i jos jedna prednost vodoravnog polozaja motora - kad ti ljosne na zemlju, motor ne lezi skroz vodoravno vec je malo uzdignut, pa ga je lakse podici Inace 1200 GS ne koristi lanac nego Drive Shaft sto znatno olaksava odrzavanje (ne moras da podesavas i podmazujes lanac stalno)... Ima jak “alternator” pa mozes da prikopcavas dodatnu elektricnu opremu (GPS, muziku, radar detektor, elektricni prsluk, itd.) Ima pun k... dodatne opreme koje mozes da stavis na njega... BMW servis postoji na svakom kraju sveta, pa ako ti motor rikne u Mozambiku ili Gvatemali mozes da nadjes majstora koji ce da ga popravi... Inace vlasnici BMW-a su obicno zaludjeni za svojim motorima, pa opet u kom god kraju sveta se nadjes, imaces srodnu dusu koja moze da ti pomogne ako zatreba...

Tenk ju. Po zemljanoj cesti obicno vozim oko 45 mph (70 km/h); konkretno u ovom slucaju mislim da sam isao manje od 30 mph (50 km/h). Gume koje koristim na oba motora su Metzler Tourance.

Bravoooo! Daj jos! E, a jel' ovaj prica o pecanju?

Hvala jos jedanput svima na dobrodoslici! sstrujo, video sam slike tvog choppera... fenomenalan je... nikad ranije nisam video BMW chopper! ;D Cao Parezan... vidim i ti isto imas F650... ja obozavam oba moja motora, al' kad bih bio primoran da prodam jednog, prodao bih R1200GS-a. Po meni je F650GS savrsen motor - taman snage kol'ko treba, ne trosi mnogo, lak za upravljanje, nije mnogo tezak, ide i po asfaltu i van bez problema... dakle savrsenstvo (ako je to moguce). Tenk you, bolje vas nas'o. Hi, hi, pa dobro ako mu se ne desava... ja samo predlozio Zdravo zemljak! Pa dobro, tebi je bar Deals Gap blizu... samo osamdeset sati Hvala jos jedanput svima na dobrodoslici!

Hvala jos jednom svima na lepim komentarima! Mozete i do Mexica a i do mene u L.A.! He, he, verovao ti ili ne, taj se lakse dize... Ne pitaj odkud znam 'fala mastore. Ake se uputis ka Bahi, obavezno se javi - ja sam ti usput. Pogledao sam video - dobar je. Ovaj moj putopis je ince od prosle godine, a od tada sam podizanje motora izvezbao ( :'( ) Hvala jos jednom svima na lepim komentarima!

Izvini brate, ne bih da ti stajem na zulj, al' ako si vozio bez kacige, kaznu si zasluzio i nemas pravo da se zalis. Jeste, trebalo bi da se zakon sprovodi jednako, al' s'obzirom koliko ljudi po Srbiji vozi gologlavo, ta letnja akcija je dobrodosla, pa makar i ne obuhvatala sve. I naravno da mu je lakse da uhvati nekog na skuteru nego nekog na Dukatiju. Eto, nemoj da se ljutis; zelim ti sve najbolje.

'... i sto mu je dobar motor!' (hi, hi, salim se) Nista to nije Castore, svako od nas je bar jednom ljosnuo sa motora, samo neki nece da priznaju. Meni je par puta "ispao iz ruke" dok sam stajao na parkingu; jedanput pred 20-ak bajkera koji su stajali pored.

A jel' pandur napisao sebi kaznu za prelazak ulice van pesackog prelaza?

Unisten skroz. Ovaj crni sto se delimicno vidi na slici je od njegovog drugara koji je vozio iza njega. Inace taj covek mi je rekao da je umalo dobio infarkt kad je ispred sebe video svog ortaka kako pada i kliza se po asfaltu 100 na sat... (baj d vej, motociklista na crnom motoru nije pao)

He, he, "Lovac na Jelene" je zbrisao pre nego sto su se pojavili drugovi iz doticnog drustva... Jakna koja je bila u pitanju je Alpinestars TZ-1: Sto se tice Americkih online prodavnica... Pa nisam mnogo upucen jer opremu kupujem u glavnom u radnjama (posto volim da prvo probam). Ovo je najveca prodavnica moto opreme u drzavi, al' ne znam dal' isporucuju preko bare: http://www.chaparral-racing.com/Chaparral/ Mogu da se jos raspitam...

Citajuci crnu hroniku kao i ovaj deo foruma, zabezeknut sam koliko ljudi u Srbiji ne nosi kacige, a kamoli ostalu zastitnu opremu. A evo primera sta oprema znaci... Prosle godine vozikam se jednim od mojih omiljenih puteva blizu L.A.-ja i naletim na sledeci prizor: Na slici se ne vidi dobro od policijskih vozila, ali na asfaltu je bilo dosta krvi i par neprepoznatljivih komada tela. Kad sam pored puta spazio razbijen motor, okrenuo mi se zeludac i samo sto mi suze nisu posle na oci. Onda sam video dva mladica u punoj moto opremi kako razgovaraju sa policajkom, pa sam im prisao i pitao sta se desilo. Ispostavilo se da je ispred jednog od njih izleteo jelen, i ovaj ga je pri punoj brzini udario i nesrecnu zivotinju prakticno prepolovio. Onda shvatih da su ona creva na putu u stvari od jelena a ne od motocikliste... uh, ne mogu ni da opisem osecaj olaksanja... Kad je policija zavrsila uvidjaj i vatrogasci oprali jelena sa puta, otisao sam sa ta dva momka na sok do restorana u blizini. Ovaj sto je udario jelena imao je par modrica po telu, ali nista slomljeno i nista oguljeno (hitna ga je pregledala na licu mesta). Rece mi da se u trenutku sudara kretao brzinom od oko 65 milja na sat, sto mu dodje negde oko 105 km/h. Jelena nije ni video, tako da nije ni kocio. Onda covek uperi prstom u mene i rece “dobar izbor”. Ukapiram da pokazuje na moju jaknu, i tek onda primetim da i on na sebi ima bas istu takvu. Eto, zahvaljujuci punoj opremi covek je otisao kuci tog dana nepovredjen, dok je jelen (koji na sebi nije imao kacigu, jaknu, pantalone, cizme i rukavice) ostao pored puta u komadima. P.S. Na slici gore mozete videti nesto ostataka nesrecnog jelena, na asfaltu iza vartogasca u zutom. (Ne vidi se dobro, pa se nadam da fotografija nije mnogo grozna.)

Momci & Tea, svaka vam cast! Kada prolazite kroz Los Andjeles? Voleo bih da vas vidim, a i ako nesto zatreba tu sam. Pozdrav i samo napred!

Super putopis! I slike su ti odlicne! Bravo!

'ajde kucaj malo brze! Kad ce ostatak? He, he...

FE-NO-ME-NALNO!!! Bravo i za pilota i ko-pilota!

Mislim da je ideja dobra. Evo nekoliko primera: "Testiranje kacige" http://www.youtube.com/watch?v=atSNhS_C55o (od Ministarstva Saobracaja Portugalije) "Obratite paznju na motore" (od Ministarstva Saobracaja Nju Dzersija) "Misli" (Engleska "Think" kampanja) "Ali ti me nisi video" (od Udruzenja Motociklista Amerike) "Neobazriv tip" (od Skot Francis Fondacije) "Sta treba da uradimo da bi nas primetili?" (od Udruzenja Motociklista Nju Saut Velsa - Australija)

Tenk ju! Pogledao sam i tvoje slike - makina ti je boli glava. Odabrao si i pravu boju - siv k'o moj. Mislim, neki ljudi ne znaju, al' sivi GS-ovi su najbrzi. ;D Joj, samo sto mu ne stavis neki crash bars? Ako ti mrcina padne na zemlju (k'o meni moj vec dvaput) mozes zesce da oljustis cilindar.

Tooooooooo Careviiiiii!!!!! Samo napred!!! Kada stizete u Los Angeles??? Voleo bih da vas vidim!!

Ha, ha, haaaa!! Kako ide dalje, kako ide dalje??? Joj, sto ih nisi pitao da ti nasnime na kasetu il' CD!!! Super putopis! Bravo!

Tenk ju. Meksikanke kubure sa Engleskim gore nego ja sa Spanskim tako da nista nisam mogao da uradim ovaj put. Sledeci put kad budem isao navezbacu malo bolje Spanski, a ovaj cenjeni forum ce biti naknadno obavesten o rezultatima Cao majstore. Vazi, i ti isto ako dolazis ovamo na zapad Uh, nisam bas neki ljubitelj vezbanja bas te aktivnosti ;D

Naravno, nemoj ni da pitas. Pocastvovan sam, hvala!

Ujutro me probudio zvuk dvadeset Harlija kako pale motore. Jutro je bilo toplo; nebo vedro. Proverio sam na brzinu ulje, lanac i gume na motoru, natukao na sebe opremu i kacigu, i krenuo veselo u ekspediciju. Prethodo vece sam od recepcionara dobio mapu lokalnih puteva i saznao da izuzev glavnog puta kojim sam dosao ni jedan put nije asfaltiran. Ta vest me obradovala - ipak sam na enduro bajku, jel’da?! Ubrzo sam nasao i “plazu” Iako je bilo suncano, nije mi se kupalo, pa sam jutro proveo jurcajuci po zemljanim putevima na kojim nije bilo nikoga. I tako vozikam se ja, osmeh od uva do uva ispod kacige. Lepo vreme, suv put... I ne primetim blato. I naravno: Ustanem iz blata i pocnem da se smejem. “He, he, lepo sam im uzorao ovaj put.” Probam da dignem motor, al’ nesto ne ide. Skinem sa sebe opremu, odvezem torbu sa bajka i probam opet. Nece. Postavim foto aparat na stalak i ukljucim ga da sam skljoca, posto vidim de ce ovo biti “interesantno”, pa probam da dignem motor ovako: Cim ga malo podignem, okliznem se na blato i padnem dole. Opet ga malo podignem, opet se okliznem. Onda probam ovako: Ista stvar, samo sto ubrzo pocese da me bole ledja. Ne mogu da verujem, pa dizao sam ga ranije, nije mi prvi put da ljosnem na zemlju. Motor nije ni toliko tezak, negde oko 400 funti (sto mu dodje 180 kg). Posle jos nekoliko klizanja, ledja pocese zesce da me bole, i ja ukapiram da necu moci da ga podignem sam. Pogledam oko sebe, i vidim nigde zive duse. U daljini spazim nesto sto lici na kucu, pa krenem putem pesaka. Posle izvesnog vremena primetim da je izmedju mene i kuce neki kanal i da nema nikakvog mosta na vidiku. E, do k... Opet pogledam naokolo i vidim drugu kucu. Nema puta do nje, al’ nema veze, i zapucam prema njoj. Posle izvesnog pesacenja konacno se dokopah kuce. Ovo su bili njeni jedini stanovnici: Oni ne razumeju Engleski, a ja ne razumem Jareci, pa nisam mogao da ih pitam za pomoc. Primetim zemljani put koji ide od kuce dalje, pa zapucam njim. Stignem do sledece kuce i vidim cicu kako okopava nesto u dvoristu. On ne zna ni reci Engleskog, pa ja pokusah mojim Indijanskim Spanskim da mu objasnim u cemu je stvar. Vidim da je covek mnogo star i da ne bi mogao da mi pomogne, pa pokusah da mu objasnim da mi treba neko ko ima “la troka” (pikap vozilo). On mi kaze da “Chavo” ima “la troka” i pokaze rukom kuda da idem, pa ja opet put pod noge. Stignem do kuce gde zivi Chavo i nadjem ga kako nesto radi oko konja. Objasnim mu onako rukama i nogama da mi je pao motor i da ne mogu da ga podignem sam. On pozove svog zeta koji se zove Theodoro, pa sva trojica zajedno krenusmo sa “la trokom” ka mom palom konju. Posle cetiri kilometra (Meksikanci koriste kilometre a ne milje) stigosmo do njega. “Uno, dos, tres” i podigosmo motor. (Chavo je sa sesirom, a Theodoro sa kapom. Motor se vidi iza) Ja im se zahvalim i ponudim im 20 dolara. Oni nece da uzmu, ja pocnem da navaljujem, i Chavo na kraju ipak prihvati. Jos mi rece da je “mi casa su casa” (moja kuca je tvoja kuca) i ako mi ista zatreba da dodjem kod njega. Ja mu se opet zahvalim od srca, i krenusmo svako na svoju stranu. Ova neplanirana avantura me je dosta iscrpla, i ledja su me bolela nenormalno. Malo sam se i uplasio da nisam mozda povredio neki prsljen. Nastavio sam da se vozikam, ali svaka rupa mi je pojacavala bol u ledjima, pa na kraju odlucih da je mozda ipak bolje da se vratim na asfalt. Stao sam na benzinsku pumpu, kupio aspirin i odmah se nakljuk’o istim. Zatim sam legao na asfalt pored motora i cekao da bolovi malo prestanu. Nije mi smetalo to sto je vetar opet poceo da duva i raznosi pesak i prasinu svuda okolo. Posle krace pauze, pregledao sam motor i video da je jedino jedan migavac nastradao pri padu. Nema veze, imam cetiri rezervna kod kuce (potrosni materijal, kao i rucice za kvacilo i kocnicu). Uzjahao sam motor, i krenuo putem ka severu i granici. Bez obzira na bolove u ledjima, umor, vetar i prasinu, bio sam odlicno raspolozen. Sve sto mi je prethodni dan smetalo, sad je bilo potpuno nebitno. Razmisljao sam o Chavu i Theodoru, i njihovom zivotu na siromasnoj farmi u Meksiku. Obojica su ostavili dubok utisak na mene, i osecao sam se privilegovan sto sam ih upoznao, iako zbog jezickih prepreka nismo mogli mnogo da pricamo. “Viva Mexico!” uzviknuh ispod kacige, i dodah gas. Pre Ensenade stao sam na jos jednoj pumpi, ovaj put da kupim benzin (sto sam zaboravio da uradim na prethodnoj kad sam kupovao aspirin). U Ensenadi sam stao da jedem, ovaj put picu jer su mi takosi bili dokurcili. Dok sam jeo, prisao mi je jedan od radnika da me pita o motoru. Znao je dobro da prica Engleski, pa sam mu ja ispricao moje dogodovstine i pokazao slike na foto aparatu. On mi je ispricao malo o svom zivotu... Da samo preko zime radu u toj piceriji, a preko leta vozi kamion. Prevozi voce i povrce iz Meksika za Ameriku. Potrosivsi i poslednje pezose koje sam razmenio, bilo je vreme da krenem kuci za Los Andjeles. Bio sam presrecan svojim kratkim putesestvjem, i odlucio sam da kad budem mogao, ponovo dodjem u Meksiko. Al’ sledeci put na malo duze.