Obišli smo Staru Mesinu prošli put, vredi je posetiti svakako...ima je na prvoj strani teme...

Gitio je nekada bio važna luka na Peloponezu. Sada je više turističko mesto. Pisao sam o tome prošli put. I o nasukanom brodu koji je atrakcija za turiste. Eto, opet smo stali kod njega. Stvarno čudno izgleda ovako parkiran u plićaku. Ili mi se čini, ili se malo pomerio ulevo od prošlog puta Sunce danas prži jače nego inače ili smo samo umorni od pešačenja. Plažni bar i sok nam daj...sedamo da malo odmorimo... 30-ak kilometara dalje je Areopoli, pored kojeg se nalazi čuvena pećina Diros. Još jedno fantastično mesto na Peloponezu koje smo hteli pod obavezno obići ovaj put. Koliko sam shvatio, to su ustvari tri pećine koje su povezane. Kupujemo karte, 7 eura po osobi. U zbiru nas dodje 13, kako, nemam pojma. Čekamo da se još neko pojavi, da nas bude za pun čamac. Dok ne dodjoše ostali, striko nas je ispitivao unakrsno, dobrih pola sata... Valjda da nas bolje upozna, ne vozi nepoznate... vozač-ispitivač..zajebana faca plan pećine...proučiti dobro, u slučaju neke frke Bilo je bitno zauzeti prva dva mesta u čamcu da bi pogled za fotkanje bio bolji. Zato smo jurnuli prvi, umalo čamac ne prevrnusmo. Prostor je dosta uzak, na par mesta mora doooobro da se zalegne da ne bi otkinuli neki od stalaklita ili izlupali glavu. Ko ima frku od uskog prostora, možda je bolje da preskoči vožnjicu. Inače je osećaj dok smo se vozili odličan, boje i oblici su nestvarni... Ova poseta je bila pun pogodak, plus što smo se osvežili na prijatnoj temperaturi. Iskačemo iz čamca i nastavljamo dalje uredjenom stazom. Gore, dole, šetkamo se desetak minuta. Zbog svetla su fotke dosta loše, jbg... I na kraju pećine, svetlooooooo...izašli smo na skroz drugom kraju. Kardamili je na putu, pa svraćamo i rešavamo ručak u jednoj tavernici na obali. Za totalni bonus vozimo odličnu deonicu do Kalamate, tridesetak kilometara vijugavog puta Nalazimo smeštaj i lagano tonemo u san. Beše to odličan dan za nama...

5. DAN NEAPOLI-ELAFONISOS-KALAMATA (290 KM) Nedelja je. Ništa bitno sem ako tog dana ne idete na Elafonisos. Onda je bitno, jer Grci nedeljom nisu raspoloženi da isplovljavaju pre 9 sati. Ostalim danima kreću u 8, ali nedeljom jok. Hebo ih pas. Srećom pa sam proverio sinoć raspored vožnji tako da bar neka korist, džonjamo sat vremena duže. Pounta je udaljena oko 10 kilometara od Neapolia. Mislim da trajekt ide i iz Neapolia ali vožnja traje duže, oko pola sata. Iz Pounta-e vožnja traje 10 minuta, a karte za nas troje su 6,80 eura, u jednom smeru. Prvi povratni ide za sat i po, mi ćemo s' njim nazad na kopno. Dogovorili smo se sa gazdaricom da se odjavimo oko 12, pa da ne ispadnemo džukci. Imamo za ostrvo oko sat vremena, bolje i to nego ništa. I ovde je uparkiravanje unazad, sem jednog stručnjaka kojem to nikako nije polazilo za rukom. Prepoznaćete ga, belo vozilo, a nije tormo dalje neće moći Crkva Agios Spiridon, simbol ostrva Elafonisos je ostrvce, sa svega par stotina stanovnika. U sezoni to se poveća na par hiljada. Dovoljan je bajs ili skuter, a može i peške da se obidje, ko je baš zaludan. Ono zbog čega svi dolaze ovde je kristalno čisto more i neke od najlepših plaža u Grčkoj. Najpoznatija je Simos, 5 km udaljena od mesta iskrcavanja, ali na levu stranu. Mi smo otišli desno, pa se onih sat vremena istopilo na pola sata za obilazak. Treba gledati putokaze, a ne po svom. Parkiramo tormo i udri pešaka. Neki i kampuju. Od kupanja nema ništa al' bar nogice da ukvasimo. Plaža je stvarno full top max, jedino što nikako nismo mogli napraviti neke dobre fotke koje bi tu lepotu i dočarale. Amateri... NLO Vraćamo se u Neapoli, nabacujemo kofere, razdužujemo ključ od smeštaja i krećemo prema Gitio-u...

Pratim te

Jok brate, komentarišemo u sebi, svako za sebe...tako je najbolje Zato je i kupljen, da nas voza Ukupna kilometraža sada je bila 3845 km, prosek po bordu je bio 5.4 litra... Sve na njemu jos fabričko, filt.vazduha, svećice, lanac....zamenjene gume i ulje... Ulje od prvog dana Ipone Katana full sint, nema nikakve potrošnje... Na satu 25000 km, za nekih 14 meseci ...imao 2-3 jače ture sa njim... Za te novce ne vidim bolji motor

Hvala tebi druže na svemu, i u odlasku i u povratku Baš tako, ovaj period je idealan

Nastavljamo dalje punih stomaka. Bravo za klince, klopa je bila odlična. Najradije bih sad parkirao negde pored puta i dremnuo malo, da odmorim od ručka. A lepo mi reče Marija da ne jedem k'o ala... Kotrljamo se nizbrdo i opet onaj udar toplog vazduha. Sad mi se još više spava. Srećom, naidje neki baja u kolima, pa bi se on malo i potrkao sa nama. To me razbudilo odmah Stižemo do Monemvasije. Oduševljeni smo, predobro izgleda. Žalili smo što je ne obidjosmo prošli put ali i bolje što nismo...ko zna dal' bi se opet vratili na Peloponez. Povezana je sa kopnom nasipom dugim par stotina metara. Sa ove strane se ne vidi gradić, već samo sa obale. Ispred ulazne kapije je parking za motore pa uglavljujem stromče i vezujemo kacige i jakne sajlom. Evo kako izgleda unutar zidina. Siti jesmo al' ima mesta za desert. Biramo jedan restorančić koji ima terasu na spratu. Kako je dobro biti ovde, makar na kratko. Monemvasija nas je oduševila, sjajno mesto za posetiti Teleportiramo se do Neapoli-a. Njega smo izabrali za večerašnju bazu jer odatle nam kreće trajekt do ostrva Elafonisos. Planirali smo da ga posetimo sutra na kratko, da vidimo čuvenu Simos plažu. Kažu da je jedna od najlepših u Grčkoj, videćemo... Na obližnjoj pumpi hvatamo signal i bukiramo lep smeštaj na plaži. U gradu je neka trka pa obilaznim putićima dolazimo do smeštaja. Marija je umorna, a ja sam se razgaćio i sišao do plaže da uhvatim zalazak Sunca...

Stvarno su beli najlepši

4.Dan TOLO-MONEMVASIA-NEAPOLI ( 260 KM ) Danas smo posebno raspoloženi za vožnju i uživanje. Idemo do Monemvasije, ona nam je bila jedan od jačih razloga za povratak na Peloponez. Pakujemo kofere i izguravam motor do ulice, da ne budimo ostale goste. Pozdravljamo se sa gazdom i vrtimo još jedan krug po Tolo-u. Ko zna kad ćemo opet na ovu stranu... Ostavljamo Nafplio iza sebe i vozimo prema jugu. Na jednom parkingu rešavamo jutarnje klopanje. Polako praznimo zalihe hrane, oseća se višak mesta u koferima. Ne moram više da ih gazim da bi ih zatvorio. Savet za one koji planiraju da kupe kofere...kupite najveće moguće Redjaju se mala mesta smeštena uz obalu. Plaže su kao sa razglednice. Nigde nikoga nema, pusto. Oštrim okom pretražujem po plaži,tražeći neku zalutalu nudistkinju koja je možda izašla da osunča svoje obline ali nema. Valjda je još rano za prve kupačice. Shodno tome, i saobraćaj je dosta slab, što nije loše. Tek poneki autobus ili rentirani autić sa turistima. Obilazili smo se toliko puta da smo počeli i da se javljamo jedni drugima. Doktor je u svom putopisu nahvalio deonicu Leonidio-Kosmas pa smo se rešili da je odvozamo. Fala Doktore Leonidio je malo veće mesto od ovih usputnih.Živi tu par hiljada ljudi. Ulice su dosta uske, a sa obe strane dominiraju lokali. Lokalci su poznati i po svom proslavljanju Uskrsa. Prave fenjere od bambusa i papira, ukrašavaju ih, farbaju i uz pomoć krpe natopljene u naftu puštaju da lete u vazduhu. Evo jedne fotke sa neta, ovako to otprilike izgleda. Biramo jednu birtijicu tu u centru da se malo osvežimo. Počelo da peče, blizu je 30 stepeni. Naručio bih biter lemon, nekako mi najviše prija al nema to u Grčkoj. Što je to tako, nemam pojma al beležim im jedan minus Tamo je Kosmas Koze su ovde što se kaže svoj na svome Par kilometara odavde je i manastir Agiou Nikolaou, smešten visoko u steni. Planirali smo da ga obidjemo. Put vijuga levo, desno i penje se u brda. Svakom krivinom smo mu sve bliže i bliže. Vidi se gore, iznad mene Pogled sa vrha na put kojim smo došli Očigledno je posećeno mesto pa su trgovci raširili štandove i prodaju med i voćke. Ova sa srednjeg štanda je bila najupornija i najpričljivija pa smo kod nje pazarili med od pomorandže. Nudila nas da probamo razne, hebeš ga ako hoćeš da prodaš, moraš malo i da se potrudiš... U medjuvremenu stigao kolega...dobra mu ova šuplja cev, opasno grmi...bilo me sramota dok ne odmakne da upalim ovaj moj fen Sledećih 15 minuta forsiramo Parnon planinu, na kojoj se nalazi Kosmas, autentično selo sa oko 300 duša. Visinska promena nam dobro došla, pothladjujemo se baš fino. Sve se vrti oko malenog trga, tu su crkva, škola i par taverni. U jednoj jedva punoletni dečkić sa mladjom sestrom služi goste. Taman ćemo kod njih da ručkamo. Parkiram tormo i ulećemo na terasu, vreme je za klopu...

I meni je drago Hvala Imaš neopravdani za kašnjenje Obrnućemo neki krug zajedno

3.Dan ERETRIA-KORINT-TOLO ( 260 KM ) I jutros nas je dočekalo Sunce pa se rastežemo k'o mačke, ne žuri nam se uopšte. Ovaj smeštaj je bio možda i najbolji od svih do kraja putovanja. Ne mislim zbog našeg komfora nego je tormo imao privilegiju da spava u dvorištu, pored bazena. Plašim se da se ne razmazi mnogo, valjda će ''kresnuti'' iz prve. Doručak je bio uključen u cenu, taman da poštedimo neku od konzervi. Vozimo do Halkide gde se preko mosta opet vraćamo na kopno. Sam grad nam se juče učinio jako lep ali nismo imali vremena da malo više zagrebemo. Nažalost, nemamo ni sada. Kompletna Evia zaslužuje ozbiljniju posetu. Svidela nam se... Gas, gas, gas i kočimo pred Korintskim kanalom. Hebeš ga, moramo ovde svratiti pa makar išli svake godine na Peloponez. Kanal izgleda veličanstveno, ostavlja jak utisak, isto kao i prvi put. Meni malo frka na mostu ali skupljam jajca da lupimo neki zajednički selfi. Priča kaže ako vidiš brod da prolazi kanalom, pratiće te sreća. Ovi meštani onda mora da su najsrećniji ljudi na svetu, blago njima. Videsmo ga i mi, nije baš pravi brod al' valjda se računa, majku mu... Na 20 minuta odavde je stari Korint i Akrokorint, tvrdjava na vr' brda koju smo hteli da obidjemo. Gledao sam neke fotke na netu i kupilo me da svratimo. Tvrdjava izgleda super, problem je što u najmanju ruku treba da si maratonac ili koza da bi se popeo od vrha. Marija je još na parkingu odustala, hehe Na ulazu mi frajer daje neki papirić i kaže da se vratim do 3 jer se tada zatvara. Bilo je tu negde oko 2 sata, mislim se ma časkom ću ja to da obidjem. Posle dva minuta pentranja mi je bilo jasno zašto je ova tvrdjava u svoje vreme bila neosvojiva. Za mene ostade i sada. Stigao sam negde do pola kad me razum ubedio da sam video dovoljno od tvrdjave. A i treba čoveku da vratim onu propusnicu. Moto čizme i uspon nisu baš neka srećna kombinacija. Plus što su me pojedinci razgaćeni u šorc i papuče gledali onako, malo čudno. Ipak, vredelo je popeti se zbog fenomenalnog pogleda na Korint. Spuštamo se da vidimo i Apolonov hram, al' njega ćemo samo kroz ogradu. O muzeju i ne razmišljamo. Zajebi više pešačenje za danas. Sreća pa ovde ima i kafića da malo odmorimo. Na putu do Tolo-a, prolazi se pored ogromnih plantaži pomorandži. Aj' ti sad ne uberi kad su na izvolte, samoposluživanje dozvoljeno, hehe Što smo bliže Nafpliu sve je toplije, jedva čekamo da poskidamo opremu sa sebe.U Tolo-u smo bili pre dve godine i svideo nam se, taman sad da se podsetimo koliko je lepo mestašce. A lepo je baš baš. Sedamo u jedan restoran i poručujemo klopu. Ovde smo pojeli najbolji giros, a pojeli smo ih baš dosta tih dana. Konobar nas je na'vatao još na ulici, Bugarin je al super priča Srpski. Ovde je došao pre 20 godina i lepo mu je, ne vraća se nazad. Nudi i neki smeštaj al skupo nam, 60 evra traži. Reko' prijatelju samo da bacim pogled na booking, nadjosmo jedan sa bazenom za 35... Zenbaaaaaa Uveče smo prošetali i opet svratili kod Bugarina, na kolače. Hteo sam da probam onaj njihov desert jogurt sa medom, nije mi se dojmio baš. Marija se držala proverenog pa je bolje prošla sa čokoladnim kolačem. Pred spavanje opet kupanjac u bazenu i bežimo na počinak... Sutra ćemo na jug...

Iskrcavanje je prošlo mnogo bolje nego ukrcavanje, nije trebao navigator. Sledeća stanka nam je u Edipsosu, tačnije Lutra Edipsos. To mu dodje kao naša Vrnjačka Banja, otprilike. Popularno lečilište sa termalnim izvorima. Pošto nam je usput, svraćamo da lupimo neku fotkicu i zagrejemo kosti. Voda je vruća ali ono baš, bukvalno peče. Nastavljamo dalje obalom, plaže su puste, nigde nikoga. Stižemo do mesta Limni. Ovo mesto me toliko oduševilo, imao sam utisak kao da je vreme odavno stalo i da ovi ljudi žive izolovano od celog sveta. Predivno mesto, ostajemo ovde na ručku, da još malo uživamo. Selo Prokopi se nalazi 30 km dalje, poznato je po crkvi Sv.Jovana. Preporuka onih koji su bili je da se obidje. Svratismo i mi da je vidimo. Posle ove pauze nismo imali nameru više stajati. Put koji vodi odavde prema Halkidi je prava poslastica za motoriste. Označen je brojem 77, vijuga preko planine kroz šumu. Trideset i neki kilometar čistog uživanja. Ovde smo sreli više motorista nego za ceo prethodni dan. Treniraju lokalci svaki dan, hehe. Nemam ni jednu fotku, razumljivo Ako dodjete na Eviu, obavezno odvozati ovu deonicu, preporučljivo više puta U Halkidi upadamo u neku ludačku gužvu, kasno popodne, svi negde jure i žure. Smeštaj koji smo gledali na bookingu nam ne odgovara pa nastavljamo dalje nekih 20 km do Eretrie. Skroz dobra odluka. Tamo smo imali dosta više sreće, uzeli super smeštaj, povoljnije nego na sajtu.

2.Dan Leptokaria-Glifa-Prokopi-Halkida-Eretria (314 km) Danas smo puno opušteniji nego juče.Naspavani i odmorni uživamo sa terase u pogledu na more i plažu. Kažu da je slana voda lek za sve, dal' kroz suze, znoj ili more...birajte... Tormo je u garaži pod zemljom, a koferi kod nas na drugom spratu, koja kombinacija. Lift donekle spašava stvar ali to nosanje kofera tamo-vamo me nerviralo svaki dan. Grci slabo vole da ustaju pre 9, pola 10, može im se. Naletesmo na jedinu otvorenu pekaru, te parkirah momentalno. Pazarismo 'leba, tražio sam super soft model, da ne kršimo zube. Usput ćemo negde da zalivadimo i doručkujemo natenane. Današnji plan je bio doći do Glife i odatle se trajektom prebaciti na Eviu. Provozaćemo se ostrvom, negde zanoćiti i sutradan preko Korinta ući na Peloponez. Evia je posle Krita najveće ostrvo al' kako mi se čini slabo posećeno i popularno medju turistima. Na ostrvu su nam rekli da svake godine imaju sve više i više gostiju. Gazimo auto put dobrih sat vremena, možda i jače, i negde kod Sourpi-a konačno nastavljamo lepim putićima kroz sela. Put ide u brda pa se spušta prema moru. Saobraćaja skoro i da nema, pa gustiramo i uživamo. Na jednoj okuci na proplanku snimih sto i klupe, taman da doručkujemo. Mesto je odlično, bravo za onog ko ih postavi ovde. Ne sećam se da sam na lepšem mestu skoro jeo. Suvo meso što sam poneo je taman fino popustilo na toploti pa ga jedemo u slast. Tu su i paštete u tubi, uz vlažne maramice dve najbitnije stvari koje je čovek izmislio u skorijoj istoriji. Stižemo u Glifu, medjutim trajekt pobeg'o pre četres' minuta, sledeći je na programu za 2 sata. Nisam ni očekivao da ćemo se ukrcati odmah... Srećom kafić je tu, wifi je tu, booking je tu...da vidimo gde spavamo večeras... Halkida ili Eretria, tu ćemo negde... Karte za nas troje koštaju 7,80 eura, s'tim da sam prijavio skuter i nas dvoje. Video sam na karti da je na mestu vozila upisano 250 cc...možda smo i uštedeli neki dinar Na trajekt se ulazi otpozadi pa je i to potrajalo dok šoferi uteraše svoje maccine. Trebalo je to snimiti, beše i navijanja i aplaudiranja. Manevri kakvi se retko vidjaju, loodilo. Sledećih pola sata uživamo na palubi, i čekamo iskrcavanje u AgioKamposu.

Vratili smo se prošle nedelje sa puta... Kao i prošli put vreme nas je poslužilo ekstra, maj je idealan za obilazak ovog dela Grčke...temperature nikad ispod 20 i nikad preko 30 stepeni, bez kapi kiše ...bolje nije moglo Srećan put i dobar provod Da kažemo da je neka mera za obilazak 15 dana, lagano i bez žurbe al nema šanse toliko nakupiti odjednom Nastavih u ovoj temi, računam da bude sve na jednom mestu

PELOPONEZ ( 2 godine kasnije ) Baš toliko smo čekali priliku da se vratimo dole, tačno 2 godine... Ovog proleća složiše se kockice i krenusmo ponovo put juga Grčke. Praznici su završeni, vredni narod kreće u nove radne pobede, a mi na mini odmor. Kažem mini jer za pravi odmor je potrebno malo više od mršavih 9 dana. Al' jebaji ga, bolje i devet nego osam...i nemoj neko da mi rimuje Imao sam neki plan u glavi da se prvog dana dovučemo do Atine ili tu negde, što bi značilo 1000+ kilometara. Možda bi i uspeli da nismo do iza ponoći tražili moj pasoš. Izbezumljeni i već skoro oprošteni od ove ture nadjosmo ga. A on se sve vreme krio u tank torbi. Iskusan kakav već jesam imao sam i rezervni plan u slučaju nepronalaženja ličnog dokumenta. Srećom po mene, nisam morao da ga saopštim...svašta bi bilo... Jedan moj dobar drugar mi jednom prilikom reče kako nigde na put ne kreće bez table slanine. Pametan čovek, ja dodadoh i tablu pršute, za svaki slučaj...i malo slatkiša i svašta nešto... Evo jedne pred polazak, happy smo, jao što smo happy Do Niša smo uspeli da shebemo tank goriva, pa stajemo da napojimo Belog. Računam, a i bord komp kaže da je potrošnja 7 litara. Da vozim 'iljadarku pa ajde, nego malu kenju 650... Dobar je vetar al kad te gura otpozadi, odnapred i nije baš neki saveznik... Setili smo se da i putno osiguranje nismo izvadili pa zovem drugara Nešu iz Vranja ( NesaSt ) da mi to završi... Znači sledeća pauza u Vranju, hehe...kako smo krenuli biće dobro ako budemo do Makedonije dobacili. Lav je Neša, pravi lav Ipak, taj dan dogurasmo do Leptokarije, 760 km i rekosmo dosta za danas.Nadjosmo brzo fin smeštaj za korektne novce. Nefeli apartments, baš na plaži, 30 eura za nas dvoje. Preko bookinga tražili više, uživo se dogovorismo za ovoliko. Imaju i garažu te parkirah čedo moje da ne spava na ulici. Večera, malo blejanja na plaži i odosmo u krpe.

Probaj kod Atile iz Horgoša... Drugar je kupio kod njega novu hiljadarku i znam da mu je nudio tune up, softverski...

Ima i ovde tema, postavio je čovek pre mesec dana ...

Sivi ram i viljuska...samo te prve godine proizvodnje je dolazio u toj boji...

Ovaj ti je 2004 godiste...neki sklepanac

Koji si ti meni kralj

Semerinzi su ti ovi http://www.kompp.co.rs/catalog/ariete/rezervni-delovi/semerinzi-1/tc4-43x54x11.html Ulja ide toliko ko što si napisao, trebaće mrvicu preko litre...a gradacija po želji ko i kod motornog, neko stavlja redje neko gušće...10W je neka sredina.

Sudeći po datumu vi idete nekom vremenskom mašinom tamo Edit: Mikulanac bio brži

Sećam se da si kačio snimke vožnji po ibarskoj gde je tvoja brzina 2-3 puta veća od ograničenja...Šta je u pitanju kad sada držiš pridike, sazrelio si ili nešto drugo ?

Ne bih znao, nisam imao Metz na stromu.