Oni prodaju i servisiraju...radili su preko Eurosumara...

Korektna cena...jel stiže prinova

Evo jedna i od mene sa jučerašnje vožnje

Hvala druže Ajde javljaj kad stigne maccina da ga vidimo i čestitamo I meni se čini da je Podbrdo..jel pastrmka dobra Hvala Lepo je tamo, baš lepo... Ako se preseliš taman da budeš vodič po tim krajevima

150 eura po danu je i vise nego dovoljno.Tu uklapas i varijantu da možeš da svratiš i u restoran svaki dan da klopaš, bez da misliš dal će da zafali. Vinjeta je jeftina,skoro neprimetan trošak, a putarine nismo nigde plaćali jer nema potrebe. Dosta love ode na kojekakve ulaznice, suvenire i tako to. Pozz

U silasku nanizasmo drugu polovinu čuvenih serpentina, preostalih 25.Vozimo dolinom Soče i zveramo okolo ne bi li ugledali neki restorančić. Ogladnelo se, a i baš mi se prijelo nešto toplo, na kašiku.Već sam bio izgubio nadu da ćemo jesti pre Boveca, a možda i Kobarida kad ugledasmo jedan restorančić, gostišće Andrejc.Preporuka za klopu. Na parkingu dosta motora, ovo je izgleda obavezna usputna stanica pri penjanju ili silasku na Vršič. Nova desetka Rocket Teto, ja bi' pasulj ako ima. -Ima, ima...sad će brzo I stvarno stiže brzo, nisam skoro bolji jeo...a možda sam i bio puno gladan. Inače teta priča 3 il' 4 jezika...kaže mora zbog posla, puno stranaca svraća na klopu i spavanje... E da, u toaletu naleteh na jednu pošalicu...morao sam da se vratim po telefon da fotkam Za one sa slabijim vidom evo malo bliže Tu ćemo levo, prema Bovecu. I rodjak je stao, da pogleda gde dalje.Posle smo se malo i vozili zajedno.Ide vespa lepo, čini mi se malko nabrijana... Gs-ci u formaciji 4+1 napadaju Vršič...ne vidoh do sada nijednog solo, obično su u grupi.Nije smešno nego samo primećujem Mada, ima ih i u ovoj formaciji...ona tera gs-a, a on Afriku... Imamo sreće da je baš lep i prijatan dan za vožnju.Soča izgleda prelepo.Napuštamo ovaj muško ženski dvojac ispred nas i skrećemo levo.Taj put ide za Podbrdo.Protector je pisao o ovoj deonici pa mi se učinilo da bi valjalo skrenuti i videti šta tu ima. Ima rečica po imenu Bača koja prati ovu glavnu džadu.Put je onako,i nije baš nekog kvaliteta ali ne smeta. Još jedan bikers frendly restorančić.Nismo svraćali ali videh da imaju bazene sa pastrmkom Mislim da je ovo Podbrdo. Ovde skrenusmo levo prema Bohinju.Penjemo se preko Soriške planine pa sledi spust prema Bledu i lagano do Mojstrane.Nisam zapisao kilometražu ali mislim da je bilo nešto preko 200 km današnje vožnje. I to bi bilo to što se tiče ovog putopisa Sutradan sledi povratak kući i redovnim obavezama. Na ovoj mini turi smo bili 7 dana i prešli malo manje od 3000 km.Ovaj put smo više vozili po Italiji i Austriji, a prošle godine smo više špartali po Sloveniji.Svuda je lepo samo da se vozi Smeštaj je opet bio isti i stvarno mogu da ga preporučim od srca.Bilo je još forumaša kod ovih ljudi i mislim da imaju ista iskustva Što se tiče cene, mi smo imali mali popust jer smo postali skoro redovni Inače, mislim da ide od 40 eura pa na gore, zavisi od same sobe tj apartmana. Koga zanima kontakt od smeštaja neka pusti pp. Kolega je pitao za troškove putovanja.To je već individualno, od čoveka do čoveka.Malo mi je i neprijatno da o tome pišem.Uglavnom, nije bilo jeftino...Ono pravilo o xxx eura po danu kod nas ovaj put nije važilo, premašili smo taj budžet... To bi bilo otprilike to, nadam se da je bilo ok.Ako je bilo nekih grešaka, praštajte

6.Dan ( Mojstrana-Vršič-Podbrdo-Bled-Mojstrana ) Jutros sam se malo ranije probudio.Marija još uvek spava, umorila se od jučerašnje vožnje.Taman da skoknem po doručak i da se malo provozam. Ustao je i Marko, pije kaficu na terasi.On je rodjak naših domaćina Slobe i Margit. Moram da ga pomenem jer je strašan lik ali ono baš neverovatno dobar i zanimljiv čovek. Radi i živi u Londonu, predaje na univerzitetu, piše knjige...ko bi rek'o kad ga čovek vidi Svaki dan sa njim je zezanje i šala...prošle godine se izgubio u šumi pa su ga tražili do ponoći, a ove godine je bajsom izašao na auto-put pa je imao pratnju policije do kuće loodak... Marko se šegači...'de si Milane, jesi ust'o Marko i Sloba...i strom...i bele čarapice...i sandale Sava Dolinka Jedna zanimljivost u vezi Mojstrane je da je odavde potekao 21 olimpijac.A mesto je baš malo, možda 1000-1500 ljudi ukupno živi ovde.Njima u čast napravili su Olimpijski park, otvoren je par dana pošto smo mi otišli... E da, onaj zip line što smo gledali pre neki dan, danas ćemo da ga overimo.U stvari, ne mi nego Marija.Ja ću da navijam, junački sa zemlje Karta beše 25 evra, potpišeš neko papirče da si ok sa zdravljem i možeš da letiš. Šta sve ljudi plaćaju,hehe... Mislim da je ovaj zip line preko 500 metara dužine Ajde dušo, možeš ti to Slikaj me, slikaj me A evo ga i filmić U nastavku napadamo Vršič.Prošle godine smo ga vozili ali u kontra smeru.Ne znam kako ali uspeli smo da preskočimo Rusku kapelicu.Taman ćemo sada da svratimo i obidjemo.Zapisah u glavu da je na 8 serpentini, da je ne promašim opet... Pre mesec dana su obeležavali stotu godišnjicu od tragedije...bio i Putin. Nastavljamo dalje prema planinarskom domu na vrhu.Bili smo već ovde ali moram da sidjem da opalim neku fotku.Oblaci se poigravaju, možda bude i kiše... Ovce su tu al' gde je čobanica stromče i tigrić...već duže vreme balavim na ovaj triumph

Hvala

Ne znam druže, meni otvara sve fotke normalno

Preko 100 motora poredjani rekao bih nekim hronološkim redom.Od najstarijih preko jangtajmera do ovih današnjih.Ima za svakog ponešto.Ne znam odakle bih krenuo, najbolje od početka...tako i bi... Postaviću par najzanimljivijih... Tomosovo čedo D6 Ima priča u vezi dede i njegovog motora... Pa malo moderniji starci Za kraj MV Agusta Provedosmo skoro 2 sata ovde.Dok smo sve ispregledali i prepipali skoro da pade i mrak, a valja se vratiti u Mojstranu...Što bi značilo opet na auto-put i gaaaas... 448 km beše današnji djir...

Trst je tu blizu, na pola sata vožnje.Napuštamo Piran i opet gulimo po auto-putu.Samo prati ćentro, ćentro i ne brigaj, nema greške Vozimo se malo kroz grad, uživamo i razgledamo.Mislim da su što se tiče vožnje ,tu negde sa Grcima To ludo, to divlje,to šašavo Ali sve bez incidenta. Stromče bacam na parking, a mi u šetnju.Valjda će nas sačekati tu kad se vratimo,hehe Lep je Trst, baš lep...šteta što nije naš.Ponte Rosso je još uvek tu.Ne mislim na buvlju pijacu , to ruglo našeg mentaliteta što bi rek'o Giga Moravac Mislio sam na trg. Taman da ispijemo po espresso, onaj pravi, 'talijanski.Sedimo i uživamo carski, maksimalno opušteni. Majku mu, što odmor nije malo duži, valjalo bi.Privlači me ta Italija i obećah sebi da moram doći na desetak dana motorom, možda već ove godine. Videćemo, što bi rekli slepci... Gledaj majku biraj ćerku Pomenuo sam već da je razlog naše posete Trstu bila i proslava godišnjice, bajkerske.Slučajno sam video da moto klub Trst proslavlja 110 godina postojanja. Super, i mi ćemo da svratimo.Taman da mu damo medjunarodni karakter Sve je to lepo organizovano, što bi se reklo na nivou.Naravno ulaz je besplatan za posetioce.Sprovedoše i nas na parking, već počela da se okuplja ekipa.Ispred parkirane zverke na četiri točka, samo pristižu.Alfa, Fiat, Merc...šepure se, a i vlasnici sa njima. To su bila kola, a ne ovi plastikaneri danas... A unutra u hali nas čeka 110 motora, jao radosti...Nije baš slučajno 110 nego za svaku godinu postojanja kluba po jedan motor. Rekoh li već, hebeni su ti Italijani...teppisti... Ajmo unutra...

Kupljen.

Hvala druže Hvala Ćale Da ne volimo slatko ne bi guzice bile ovolike Ako naletimo opet probaćemo tvoj hint sa lagera Navrati ti ovde, imamo i mi slatkiša

K'o što rekoh idemo do Pirana. On je odmah tu iza ćoška, možda 2 kilometra dalje.Još je manji ali i lepši nego Portorož.Kupio nas na prvu, a vala i na drugu Nemoguće je da ti se ne svidi.Valjalo bi ovde provesti bar 5-6 dana.Svaki dan ga upoznavati pomalo, onako na kašičicu...E to bi bila prava stvar, možda nekad... Tartinijev trg Super je što smo motorom, možemo skroz do centra, a ni parking se ne plaća.Jedva se provukoh sa bočnim koferima pored rampe.Rekoše mi dobri ljudi iz jedne konobe da je ok da ga tu parkiram.Fala im. Na rivi klasika, restoran do restorana, a sa druge strane obala, kamena.Videli smo i par umetnika kako obradjuju ove kamenčine.A bilo je i par golih teta, sunčale se na kamičku Malo je nezgodno za kupanjac ali snašli bi se nekako... Al je nekome lepo Ceo dan smo se oštrili da ručamo neka morska čudesa.Nismo nešto ljubitelji te vrste klope ali kad smo već ovde red bi bio da probamo nešto.Medjutim sve to pade u vodu kad smo ugledali sarajevski ćevap u sred Pirana Da se mi napucamo ćevapa...ma daaaaa Jesti ćevape 'mesto ribe , pogotovo ovde je sigurno greh...teši me što nismo jedini... Šefe, mi ćemo dve pet'ce , malo rešije I stigoše Nisu baš kao kod Želje ali nismo to ni očekivali, jaka trojka... Ubacismo po neki magnetić u kofer i gaaaaas prema Trstu. Auto-putem, razume se...

5.Dan ( Mojstrana-Portorož-Piran-Trst-Mojstrana ) I Slovenija ima obalu, morsku.Znam da znate nego čisto da pomenem. 47 kilometara tačno, al što je lepaaaaa,uh. Danas ćemo malo da se spustimo namore što bi rekli preko Drine...Dole nam je blizu i Trst, a tamo proslavljaju godišnjicu, bajkersku... Jasno je da Postojinska i nije imala šanse u odnosu na Piran i Portorož.A nije da je nismo razmatrali, jedno 3 sekunde...možda dogodine... Do dole ćemo da sljuštimo auto-putem, dosadno ali šta ćeš.Ima tu i neki okolni put od Ljubljane ali okasnili smo momački jutros, nema se vremena... Prva pauza u Kozini, svratismo u Dainese outlet.Da se vidi šta ima, a ima svega...Cene popularne, akcijske...još da je viška love,ih. Kopar i Isola nam ostaše sa desne strane.Kopar budi sećanja na Tomos ali njega više nema ovde, otiš'o u Kinu Luka je i dalje tu.Već i odavde se vidi da je cela obala lepa al' ne mož' stati sve u ovaj kratki dan, nema sile... Portorož, lep i uredan...i skup.Baš mi zaličio na neko mondensko mesto.Možda i jeste, verovatno.Dosta Italijana odmor provodi ovde.Blizu im, lepo je ali cenim da su i kazina jedan od razloga. Daj da opalimo po parče torte da dodjemo malo sebi pa da vidimo gde ćemo.Zauzesmo mesto u plažnom kafiću i punimo se slatkišima.U more nećemo, ne možemo gologuzi A vruće je da poludiš, valjda je vazda tako na moru.Ili smo mi navikli na brdske temperature pa nas iznenadilo malo, k'o sneg putare... Rodjak došao sa novim Versysom 'iljadu, k'o lutka. Dosada nas potera odavde ali nećemo daleko...Piran je tu odmah iza ćoška....

Dušo,sad imaš te bočne lubenice na motoru, neće ti biti 'ladno....a možeš i jajCe na njima da ispržiš

Poludeo svet brate...počeli da kače motore po banderama Pozz

Hvala dušo...postao sam pravi modni mačak

Nikon L830.... mali i zgodan za ovakve vožnje

Put nas vodi dalje na sledeći vrh Glockenhutte (2024 mnv).On je malko niži ali savršen za još jednu mini pauzu.Dobra stvar je što ovde nema krava pa dišemo punim plućima Većina bajkera pauzira ovde jer ima lep restoran pa može da se sedne i odmori. Taman da dopunimo zalihe šećera.Sa njihovim kolačima i slatkišima nema greške.Porcije su minimum duplo veće,a i kalorije...mljac, mljac... Drveni trike je tu za bajkere, da pozdravi i privuče na mini pauzu..mi ga malo i zajahasmo.Prvo Mara, a posle i ja.Dobra maccina, skoro k'o bmw 'iljadudvesta Krivine nisam brojao, a serpentina ima ukupno 52, valjda.Nisam ni njih brojao, nego obeležili ljudi da se zna ako neko pita Čini mi se da je dužina celog ovog puta oko 35 km.Ni puno ni malo, baš taman. Lepo jezerce Ima ih sada i po putu Stižemo i do izlazne kapije ali meni se i ne izlazi baš...vozio bih se još malo.Još neki kilometar da bacim pod točkove Mariju ostavih baš kod onog jezerceta.Ona nije preterano oduševljena ovom mojom idejom.Meni je bitno da me razume Ja opletoh unazad nekih 20 km da utvrdim gradivo još jednom jer ponavljanje je majka znanja...I vratih se ponovo na Eisentalhohe. Na vrhu je sad već skoro prazno, razbežali se turisti.Dal od smrada ili nešto drugo , ne znam ali meni paše.Idealno da uradim manji fotosešn pa guram Belog u prvi plan. Jedna, druga, treća i odosmo dalje. Stajem usput na još par zanimljivih mesta da opalim neku fotku, snimio sam ih u prvom prolasku. Pokupih Maru i furamo prema Klagenfurtu.Mnogo lep deo, možda i najlepši kojim smo vozili na ovoj turi. Austria rules! Radari su ono što može da shebe uživanje pa se držim ograničenja, uglavnom... Kratka pauza da se nešto prezalogaji...oni slatkiši nam otvorili apetit samo tako.Srećom ponesmo domaće slanine, malo 'leba i vode... Od Klagenfurta vozimo uz Vrpsko jezero (Worthersee), najpoznatije u Austriji.Utisak je kao da smo na moru, otprilike. Prolazimo kroz Velden.Vidi se da je to mesto za bogatune.Zaključismo da nemamo tu šta da tražimo pa gazimo pravo do Villacha. Kad smo već u Villachu svratismo u moto radnje.Pokupovasmo neke sitnice za nas i drugare i prebacismo se preko brda do našeg sobička. Današnji krug beše 335 km, nije loše....

4.Dan ( Mojstrana-Nockalmstrasse-Klagenfurt-Villach-Mojstrana ) Nockalm je highlight današnje planirane ture.Uz Gross i Gerlos sigurno najomiljeniji i najpoznatiji prevoj.Vozili smo i juče i preključe lepe i visoke puteve ali mrškasto je to u odnosu na ove bumbarčiće. Prognoza kaže da bi nas moglo fino oprati pa iskusno guram kišna odela u kofer.I nepromočive haj tek rukavice sam turio u isti, bravo genije... Ne zbog kiše nego kad ih ponesem znam da neće padati sigurno. Opet moramo do Gmunda ali nećemo u muzej opet, majkemi ... Samo da lupim fotku kod ove table, preskočih je pre neki dan. Otkud porše ovde Odavde birate levo na Maltatal ili desno pa na autoput i nazad prema Villach-u.A može i pravo pa na Nockalm Alpenstrasse....znači teraj pravo. Malta i Nockalm mogu da se spakuju lagano u jedan dan ako ste ovde negde sa smeštajem.Mi smo ih podelili u dva dana da možemo više da se sladimo.Treba oba videti, greota da se preskoče. Mali zastoj na putu, srećom ništa ozbiljno... Tu već prestaje gužva i put se polako prazni, tek po neki auto i biciklista.Priroda normalno sve zelenija i prijatnija oku. Stižemo i do ulaza.I ovi traže lovu, 10 ipo eura.Gde nadjoše onih 50 centi nije mi jasno...idu valjda onom starom, zrno po zrno pogača...baš su pohlepni Da ne davim oko visine, dužine i ostalih pojedinosti Nockalma, sve ima na netu, pa koga interesuje.A i nisu me preterano zanimali ti detalji, jedva sam čekao da udjemo i vozimo. Vreme nas je danas baš poslužilo, idealno za ovo doba.Izgleda da je ono sa rukavicama upalilo.Odsad ih ne vadim iz kofera... Penjemo se do najviše tačke Eisentalhohe na 2045 mnv.Stale kolege, stali autobusi, daj da stanemo i mi.Da u'vatimo svežeg vazduha i napasemo malo okice.Za ovo prvo smo se malo i zahebali, mislio sam da su ove EU krave urednije ali jok. U brvnari su glavna dešavanja, svi traže magnetiće i neke suvenire da kupe.Mi zastadosmo kod pereca, hebeš magnete. Tvrde ko kamen al ukusne.Sabismo po dve, strava su

Sedi slobodno, nema gužve Pozdrav za tebe i ženče Hvala Pratio sam malo tvoju temu, mnogo si mi bio neodlučan,mnogo pitanja i odluka Nadam se da ćeš ove godine biti bolje sreće sa vremenom, mada ne treba se mnogo obazirati na prognozu...samo gaaaas... Napisaću troškove, a možda je bolje i da se ne podsećam na njih Videću da postavim mape mada se otprilike vidi kuda smo išli... Što smo nestrpljiviiii Veliki pozdrav za tebe Fala fala

3.Dan ( Mojstrana-Tarvisio-Pramollo pas-Plocken Pass-Pontebba-Fuzine-Mojstrana ) Prepipavam odela, suva su...delimično. Nema veze, ionako će se posle prosušiti na vetru. Ispod prozora čujem kako brunda motor, rodjak na stromu.Sreli smo ih juče negde na putu.Promrmljah poneku sa njima.Nisam baš siguran da su me razumeli, još sam bunovan Oni došli da vide vodopad u Mojstrani, Peričnik. Mi bi mogli danas malo do Italije, ima tu blizu jedan lep prevoj.Ako bude vremena možda i dva...videćemo.Gazde su nas pozvale na večeru pa da ne okasnimo mnogo. Tek što smo krenuli sustižemo one stromere i vozimo se malo zajedno. Mi skrećemo da obidjemo Planicu, prošle godine je preskočismo.Ove nećemo. Ko ne zna, sveCki poznata skakaonica.I ovde pratimo letenje dečurlije uživo.Mara gleda onaj zip line, vidim šta joj je na pameti Neće valjda...Hoće ali ne danas.Dobro je... Par fotki ovde i odosmo dalje. Prolazimo kroz Tarvisio i nastavljamo dalje magistralom.Rešeni smo da ne napravimo ni kilometar autoputa kroz Italiju i Austriju.Ne da mi se da opet jašem po njemu, zgadio mi se od preključe A i nije loša ova strada, jes' da nema nekih krivina al' opet bolja je varijanta. Rodjak krenuo na vožnju Put nas vodi prema Udinama ali mi ćemo do Pontebbe.Odatle počinje Pramollo pass iliti po švapski Nasfeld pass koji završava u Austriji, logično jel... Ipak ćemo i danas malo da virnemo tamo, ne bunim se uopšte Ekipa već odradila prevoj pa sabiraju utiske Tik pre uspona snimih klupicu pa složih stroma odmah pored nje, taman da ubacimo nešto u kljun.Mi se raskomotili i slažemo sendviče, a motori već počinju da zuje pored nas.Krenuli ljudi u jutarnje razgibavanje ... Rodjak na vespi je bio najbrži, odradio je pass za 7 ipo minuta... Sam uspon sa ove 'talijanske strane je onako, ništa posebno.I klizište je svoje odradilo pa nema nekog jurcanja.Inače, okoliš je zadovoljavajući. Sa ove strane od Pontebbe ima 13 km do vrha i uspon završava na 1530 mnv i odatle posle kreće spust u Austriju.​Na samom vrhu se smestilo i jezero, taman da opalimo neku.Zimi ovde vrvi od gužve na skijalištima, bar mi se čini tako. Jurišamo švapskom stranom koja je dosta bolja za vožnju.Fotki nema, jasno je zašto, brm brm... Ima tu blizu još jedan prevoj, a mi imamo vremena. Šteta i njega ne odvozati jer dva su ipak dva.Vozimo se dolinom Gejl prema mestu Mauthen. Od Mauthen-a počinje taj drugi, Plocken pass. Na 'talijanskom mnogo lepše zvuči...passo di Monte Croce Carnico.Hebeni su ti Italijani... Istini za volju, sa njihove strane je i dosta bolji put za vožnju, videćete. Bivši granični prelaz zvrji prazan, a na vrhu 2 poluprazne radnjice.Na ovih 'iljadutristapedesetsedam metara nema ni toaleta, a baš bi sad valjao U nastavku ide ta žabarska strana, puno lepša i zgodnija za vožnju.Serpentine vijugaju, a kolege samo praše.Da mi je sad ova pamet vozio bih ovaj krug u obrnutom smeru, definitivno...možda opet dogodine. Paluzza je prvo mesto na koje se naidje u spustu i tu i završava prevoj...ili počinje, zavisi odakle idete.Ukrcavamo se opet na magistralu ss13 ali ne žurimo sada, imamo vremena. Pontebba nam se učinila zanimljivo jutros, a nismo baš imali vremena za nju.Taman ćemo sada u povratku da svratimo.Jer dvaput je dvaput.Lepo mestašce, ima neki šmek. Parkirani bmw je preporuka gde sesti i odmoriti.Jer ko bolje poznaje sve te kafiće od propeleraca A i nije bio neki izbor, bio je još jedan malo dalje ali nam se nije dalo više da šetamo.Krofna, sladoled, sendvič, koka kola.... Taman da povratimo snagu i ubacimo u sebe sve neophodne healthy sastojke. Jezera Fuzine su nam usput do smeštaja pa čisto da bacimo pogled jel sve na mestu k'o i prošle godine.Ko je u prolazu preporuka za obići. Toliko za danas, skromnih 226 km...