Ajd da se malo i ja umešam Statistika je čudo i naravno koristi je svako onako kako njemu odgovara... Naprimer, tabela od par postova iznad, pokazuje izvučene sezone u kojima je realno Stoner bio najjači u svojoj karijeri pa bi bilo pošteno onda uporediti te najjače Stonerove sa najjačim Rosijevim sezonama. To bi izgledalo ovako : Najjačih Stonerovih 7 sezona tj od 2006. do 2012. VS najjačih Rosijevih 7 sezona tj od 2000. do 2006. Stoner pobeda - 38 Rosi pobeda - 58 Stoner pol pozicija - 39 Rosi pol pozicija - 35 Stoner podijuma - 69 Rosi podijuma - 91 Stoner titula - 2 Rosi titula - 5 Statistika zaista puno govori...zar ne?! To koji je vozač bolji će biti večita tema u prepucavanjima ovih i onih i tu očito niko neće odstupiti od svojih stavova. Ipak, hvala Bogu, imamo statističara i statistika na svakom ćošku....a ćoškova na pretek Da se vratim na moj elaborat... Porediti neki motor iz godine X i njegove rezultate, sa istom markom motora iz godine Y i njegovim rezultatima je kao porediti babe i žabe. To što je neko na Dukatiju 2007. bio uspešniji nego neko na Dukatiju 2011. ima isto veze koliko i ono da je neko na Hondi bio uspešniji 2002. nego neko 2005. Ili da još pojednostavim da se lakše shvati, to što je neko uzeo 2000. titulu nije značilo da mu je odličan motor i uspeh zagarantovan i u 2001. Primera ima gomila, samo je potrebno biti objektivan u gledanju...ali jasno je da to ne ide svima. Nerviraju me oni koji za Rosija navijaju samo zato što je bio najbolji, ali me još više nerviraju oni koji za njega više ne navijaju, a navijali su, jer nije najbolji. Nerviraju me oni koji navijaju samo za najbolje. Kao, Stoner je uzeo titulu i sada za njega navijam....ili Rosi je uzeo titulu pa za njega navijam...ili gle čuda, Markez je uzeo titulu pa sam za njega navijam... Mene lično Stoner nervira kroz celu njegovu karijeru. Od prvih sezona kada sam ga "nevoleo" pa do danas kada mi Lalajko pomaže da ga još više "nevolem". Nema to veze sa kreveljenjem i glupiranjem, papučarenjem a ni sa njegovim suparništvom sa Rosijem. Jendostavno, ovo je ono što me je kod njega oduvek nerviralo... Od prve sezone u 125 ga nisam ni primetio jer je vozi samo dve trke i bio je skroz i fenomenalno neupadljiv. Sledeće sezone je, nakon ogromnih uspeha, prešao u 250 i bio je još fenomenalniji. Doduše, bljesnuo je par puta pre nego se izlomio i tada mi je bio simpatičan jer je delovalo da se dečko trudi. Delovalo mi je i da će naučiti da ne pada pa sam očekivao da će od njega biti nešto... E onda je usrao sve kad je prešao nazad u 125 jer je shvatio da je ispao glup u tom preskakanju klasa, ali je bio malo pametniji barem jer je prešao u jaču ekipu. Nije mu ni to pomoglo pa je sledeće sezone prešao u najjaču ekipu u klasi pa se do kraja sezone mnogo manje usrao...ustvari završio je sezonu 5. Onda je prešao ponovo u 250 ali je imao bolju poziciju pa je otišao u jaču ekipu...i zamalo da ga usere al zamalo. E tu je meni već bilo jasno da je čovek seronja...za papuče još nisam tada znao, papuče su došle kasnije. Ono što je mom oštrom oku privuklo pažnju je to da čovek ne zna da se bori, već čim primeti da nešto ne ide a on beži u neku bolju ekipu. Ne znam ko, ali ubeđen sam da ima neku jaku zaleđinu koja mu je to uvek dozvoljavala...to prebegivanje u jače ekipe. Dokaz...pa kad nije išlo u 250 onda se vratio u 125 pa onda u najjači tim u 125 pa tek onda u jači tim 250 pa odma u 500 pa iz Honde u Dukati pa kad je video da Dukati ide onda se trudio čak nekoliko sezona al kad je video da više ne ide onda pobegao u Hondu i čim nije odbranio titulu onda pobegao u penziju. A usput samo sere kako je otišao jer nije bilo pošteno... A on pošten...jebote Elem, da ne bude zabune, kao i u svakom sportu...zamislite to...neko MORA da vam stoji iza leđa i da vas gura jer u suprotnom nećete nikad ništa uspeti niti ćete ikad biti profesionalni sportista. To je jasno, mene samo u tom delu priče nerviraju likovi koji iz NIČEGA dobijaju ekstra šanse...kao naprimer moj najveći novi ljubimac Jack Miler...pas mater... I za kraj...jer sedim, dosađujem se i kuckam ovo već predugo... Ono Rosijevo obilaženje Stonera u Laguni...NIJE bilo za kažnjavanje. Moto sport je ekstremni brzinski sport i kao takav podrazumeva razne slične momente i u dugoj istoriji sporta za takve poteze skoro nikada vozač nije bio kažnjen. Da je udario Stonera, izgurao ga sa staze kontaktom, prošišao krivinom i stekao nepoštenu prednost u poslednjem krugu...pa ajde, ali je posle ovog obilaženja bilo dovoljno vremena da Stoner uzvrati i nije bilo razloga za kaznama. To što je neko od "tastaturičara" procenio da je to bilo za kaznu veze sa vezom nema. Tumačenje pravilnika u auto moto sportu se zato i prepušta stručnjacima a ne teoretičarima... Setim se često jedne trke kad sam bio klinac... Deset krugova sam pokušavao da obiđem jednog vozača ali nisam nikako uspevao pa sam u poslednjem krugu prilično oštro na kočenju prošao pored njega i obojca smo morali šire proći kroz krivinu, ali ga nisam ni dotakao. Posle trke u boksu mi je pritrčao plačući i derući se na mene kako nisam normalan. Pridružili su mu se njegovi roditelji i njegov drug i par minuta su drečali na mene kako smo na trke došli da bi se družili i lepo zabavljali....kakva glupost i sranje. Na trke smo došli da se trkamo, po pravilima naravno, ali da se TRKAMO. Svako ko misli da u trkama nema mesta za obilaženja tipa Rosi - Stoner, nebi trebao...ali zaista nebi trebao da uludo troši svoje vreme i da gleda trke. Čuo sam da se na umetničkom klizanju ili na pikadu ne bave takvim obilaženjima...možda samo treba da promene kanal... I tako, u duhu navijačkog prepucavanja samo da dodam Forza Rossi Stoner papučar...ali pravi Uh...umorio sam se...previše kuckanja...

Ko o čemu, babe o pecarošu...

Rosi Markez Dovi

Dobra trka u SS, bilo je svega Drago mi je za braću Wil a i turčin se do kraja izvukao. SBK nije bio loš...nije bilo ništa napeto ali ne žalim se. Od RDP sam mnogo više očekivao a Tores me pozitivno iznenadio i prošlu i ovu trku. Sve u svemu, ja zadovoljan trkanjem...samo nek je sezona počela i hvata fin zalet

šalji

Rabat o padu na testiranjima... http://www.motogp.com/en/videos/2015/03/20/rabat-on-his-crash-i-have-a-little-bit-pain-but-i-m-ok/172146?utm_source=facebook&utm_medium=link&utm_content=Tito&utm_campaign=socialmediaRabat_Crash

Jest...mi smo motorom od Firence do staze išli oko 40 minuta i stigli smo oko 8:40 a oko 10h kad je krenula gužva mogu misliti koliko bi nam trebalo. Iz Rima bi trebalo krenuti oko ponoći da bi na vreme stigli Putarine i gorivo su mlogo skupi...pritom izbegavati autoput ako žurite baš i neide. Iskren savet je da uzmete neki smeštaj koji je dosta bliži jer se više isplati i finansijski i zbog vremena.

Oko 330 kilometara...nije baš da je blizu za vožnju do staze...

Braco, ja mislim da ovu temu treba rasclaniti pa uraditi detaljnu analizu svakog clana zasebno i detaljno. E sad, da bi uradili detaljnu i kvalitetnu analizu onda predlazem Grofu da se organizujemo i da uskoro posetimo tvoje krajeve. Ipak, dok ovo pisem, a iako sam glasao za opciju 1, otvorilo se par pitanja. 1. Ako se Grof i ja zaputimo ka Braci, pa tu u drustvo upadne jos par motora a moguce je da bi i tako bilo, da li mi onda upadamo vise u opciju 2 zbog te grupne - drustvene voznje ili se ipak uglavljujemo u opciju 1 ? 2. Ako uzmemo u obzir da put do Brace obecava nesto brzu voznju, krivinarenje i sjaj u ocima (voznja po Romaniji...ah ah ah), da li time umanjujemo cinjenicu da je krajnji cilj poseta Braci, druzenje i ubistvo nekog jagnjeta ? Mozemo li se ipak i tu uglaviti u opciju 1 ? 3. Ako vec budemo dolazili, mozes li oprostiti Grofu sto je glas dao opciji 2 ? Veruj mi, to se oseti uticaj papuca koje nosi neko vreme pa je poceo da umislja da motor vozi zbog druzenja, zurki i zajednickih voznji. I da li ga ustvari te papuce definitivno guraju u opciju 2 ? Iz napisanog se da zakljuciti da tema uopste nije naivna i da zaista zahteva okupljanje, a zatim i pazljivu i detaljnu analizu...

Odlično otvaranje sezone

Na moto forumu gde se dosta piše o putovanjima, a neretko ta putovanja podrazumevaju kampovanja ili barem neko potpaljivanje roštilja, verujem da ove "tajne" paljenja vatre mogu biti od koristi ako šibice i upaljači zakažu (provereno se dešava da zakažu kad je najbitnije). Nemože da škodi, a možda nekome čak i bude od koristi...

Vidimo se u nedelju

Uh...neznam kako da se iskombinujem ali bih i ja vrlo rado došao. Dolomiti Passo Giau u junu sa malo snega

Na ovom putovanju sam po satu prešao 3469 kilometara. Smeštaj - ukupno 259 eura Gorivo - ukupno 295 eura uz prosečnu potrošnju 5.5 litara MotoGP ulaznica - 90 eura Putarine - 15 eura (2 vinjete u Sloveniji) + putarina u Hrvatskoj 19 eura (tamo i nazad) + oko 3 eura u Italiji = ukupno 37 eura Dodatno potrošeno - 120 eura (bez poklona) Ukupan trošak 800 eura Nakon ovog putovanja, ozbiljno sam se upustio u planiranje puta za 2015. godinu i ponovni odlazak u planine. Booking.com je odlično mesto za pretrage smeštaja već sada

07.06.2014. Subota Prvi put posle 10ak dana ustajem prilično kasno...već je skoro 10h. Dok sam doručkovao, pratio me je neki osećaj blagog neraspoloženja. Znao sam da se ovo putovanje bliži kraju. U isto vreme, jedva sam čekao da dođem kući i da vidim klince i gospođu Ovaj deo puta je posle svega prošao kao lagana vožnjica. Pratio sam autoput i uz konstantnih 130 sam došao do Srbije. Sunce me je pratilo do Novog Sada pa je uz odlične puteve kroz Sloveniju i kroz Hrvatsku ceo put prošao skroz opušteno i nisam se ni najmanje umorio iako sam prešao tačno 551 kilometar.

06.06.2014. Petak Sviće još jedan lep dan na ovom putovanju i već u 07h ustajem kako bih što pre krenuo ka planinama. Spakovan i spreman za polazak, samo da doručkujem i odjavim se iz hotela... Doručak odlučujem da "poslužim" na terasi i da još malo uživam u pogledu na jezero Garda. Dok sam doručkovao, podesio sam navigaciju sa svim bitnim tačkama za obići a papire sa beleškama sam gurnuo u stranu. Lagano pakovanje motora i spreman sam za polazak. Stajem na prvu pumpu da se natankujem i da iskoristim akciju za taj dan...litar goriva za "samo" 1.65 eura. Dok sam kretao sa pumpe primetio sam da je navigacija ugašena pa nabrzinu stajem da je upalim ali i ubrzo primećujem da punjač odbija saradnju i da prazna baterija navigacije i pokvaren kabel za punjenje nagoveštavaju da ulogu navigatora preuzima mobilni. I nije neki problem, Nokia mape su se pokazale čak i boljim...ali istog momenta mi sine da je usnimljena ruta "otišla" sa kablom. Onako natovaren polušavam naći beleške da ih ponovo unesem u mobilni ali bezuspešno jer su nestale bez traga. Nema veze, znam otprilike kuda treba da idem... Izlazim na put ka Trento a mobilni me uporno gura na autoput iako sam čak nekoliko puta kliknuo na opciju da ga izbegavamo. Pribegavam drugoj strategiji - pitati lokalce Ubrzo stižem do planina i iako sam tek na početku, jasno mi je da će ovaj dan biti nešto posebno. Neću preterati ako kažem da mi je srce zakucalo ubrzano na samu pomisao na puteve kojima ću proći i već mi je bilo jasno da ću ovu avanturu pamtiti zauvek. Dan je bivao sve topliji i sve lepši pa mi je u nekim momentima bilo prilično toplo iako sam prilično lagano obučen. I tada sam se prvi put susreo sa dugačkim tunelima Dolomita...i to više njih. Na početku, tunel kao tunel...šta tu ima da se priča. Ajde i što je toliko dugačak pa se kroz njega vozi i vozi i vozi... Ali, kako sam se smrzao !!! Mislim da je u jednom momentu temperatura bila blizu nule, a ja obučen za sunce i za preko dvadeset stepeni od pre par minuta a u tunelu samo sneg što ne pada. Srećom, avantura u tunelu bi potrajala po oko 5 minuta... Gledam kilometražu i lagano tražim pumpu da dopunim gorivo. Dok sam pored motora odmarao, primetio sam da mi se mobilni ozbiljno ispraznio i da se ne dopunjuje. Vrlo brzo sam se podsetio one čuvene „nikad, ali nikad nemoj štedeti kada kupuješ opremu“ a ovaj put se to odnosilo na auto punjač-kabel za mobilni. Jadnik je punio mobilni samo dok je bio ugašen i nikako drugačije...ali za to sam sam bio kriv jer sam kupio slabiji, jeftiniji punjač. Interesantna situacija je usledila kada sam shvatio da sam u Dolomitima, na manje prometnim putevima, da nisam ni siguran kojim putevima treba da idem, da nemam papirnu mapu i da sam ostao bez obe navigacije.... Upalio sam mobilni koji je bio na oko 11% baterije i na brzinu sam na papir prepisao mesta koja treba da pratim, a zatim sam ga ugasio kako bi se punio za svaki slučaj. Odlučio sam da se ne vraćam na glavne puteve i da nastavim kako sam i krenuo jer su putevi i priroda nadvladali razum i zanemario sam mogućnost da zalutam. Uostalom, oduvek sam verovao da nas navigacije, GPS-ovci i mobilni samo zaglupljuju i da im se i previše prepuštamo. U potpunosti sam se prepustio onome „kuda me put odvede“. I nisam pogrešio Kilometri su se ređali i uživao sam u svakom momentu. Bilo mi je žao što nisam mogao slikati sve lepote koje su mi oduzimale dah i koje sam video, ali tada sam sebi i obećao da ću se vratiti u ove predele i na ove puteve. Samo sam zagrebao Dolomite...a sledeće godine nastavljam samo mnogo detaljnije. Od svega, ipak ću izdvojiti Passo di Giao kao vrhunac dana. Nestvarne boje prirode, zelenilo trave i plavo nebo i belina snega koji na nekim mestima prelazi metar. I sve to u kombinaciji sa suvim i odličnim asfaltom. Nestvarno... Ali, vrhunac nije bio na asfaltu već u pauzi uz toplu čokoladu i pogled na svet oko mene i osećaj ravan nirvani...ili je barem ja tako doživljavam Vreme je letelo i znao sam da ću ubrzo morati nastaviti put, ali morao sam još da se zadržim i da uživam. Dok sam se spuštao ka Cortini, nisam mogao da se otrgnem od osećaja čistog uživanja. Ponovo sam, po ko zna koji put, shvatio da bi moja idealna profesija bila – svetski putnik Prelepi putevi kroz Predazzo, Lago di Alleghe, Passo di Giao, Cortina d Ampezzo, Lago di Santa Caterina...pa sve do Slovenije i Skofja Loka i zasluženog, udobnog smeštaja. Dok sam sumirao utiske ovog dana, shvatio sam da sam prešao 512 kilometara po planinskim putevima, serpentinama i kojekakvim vukojebinama. Da sam sve to prošao bez navigacije i bez mape, da sam putovao sam, da sam poslednji put jeo jutros oko 07:20h, da uopšte nisam umoran i da me ništa ne boli. Zaspao sam a da se ni ne sećam kako sam stigao do kreveta...

Bio sam uporan hahahahahahaha

Rosi Lorenco Espargaro P

A jel ima negde snimak Espargara kako pravi frku posle trke? Vidim komentarišete snimak, ali ga ja nigde ne uspevam pronaći.

Po meni je zaslužio kaznu jer je preterao i još jer je jedino tako gurao Markeza i apsolutno nikog drugog. Ipak, verujem da neće biti nikakve kazne. Eventualno finansijka kazna ili opomena i to je to...niko ne želi da se titula odluči kaznama. Neverovatno mi je da će takav lik da pređe direktno u GP. Mene lično apsolutno ničim nije ubedio da zaslužuje takav angažman a posebno jer je dobio bolju ponudu od mnogih daleko boljih vozača. Guraju ka menadžeri i političari...jebale ih pare. Samo pogledati njegovu trkačku istoriju i da mi neko objasni čime on zaslučuje status takve zvezde? Pa 2014. je prvu pobedu ostvario...ima on još puuuuuuuno pasulja da jede pre nego zasluži GP motor

Posle starta Lorenco je poveo i ubrzo su iza njega došli Rosi i Markez, pa Dovi pa Bradl, Smit, Kal...Pedrosa je tresnuo ali je nastavio trku. Bautista i A. Espargaro padaju zajedno. Rosi i Markez su bili brži od Lorenca i neko vreme su vozili točak na točak dok prvo Rosi nije preuzeo prvo mesto a odmah za njim je i Markez prošao Lorenca. Tu su počeli da prave razliku i pobegli su Lorencu na sekund - dva. Kal odustaje pošto mu Dukati crkava. Markez obilazi Rosija ali ga Rosi prati i bilo je prilično napeto do par krugova pred kraj jer nije bilo nikakve razlike...Rosi brži u prvom delu staze a Makrez u drugom. Lorenco konstantno sporiji. Pedrosa ponovo pada i završava trku. Čini mi se, dva kruga pre kraja Rosiju otkazuju gume ili nešto slično jer mu vreme po krugu pada za skoro sekund i po pa Markez pravi instant razliku. Lorenco sustiže Rosija za sekund po krugu ali do kraja to je bilo to. Smit u zadnjoj krivini napada Bradla za 4. mesto al se prekočio... Doviju otkazuje motor pa sa 4. mesta pada kao kamen i završava jedva 8. Izlomljeni P. Espargaro završava 6. svaka mu čast.

Ovaj Miler je sisa i supak kakvog svet video nije. Ajd jednom, ajd i dva puta ali sest - sedam puta da onako uleti u Markeza je totalni supaknizam. Na kraju ga je umalo i sjebao...

Reding mu je mahao da ima problem ali mu izgleda do kraja nije poverovao pa je posle "inspekcije" u voznji procenio da je sve OK i...razbio se. I ovi iz ekipe su mu mogli signalizirati ali su i oni procenili da je sve OK i...zajebali se.