Rosi Pedrosa Loreco

U jbte...videste li ovo??? Barberi svaka čast na smirenosti...a Dukati...izvršio atentat na svog vozača

01.06.2014. Nedelja - Mugello Moto GP Buđenje je ponovo dogovoreno za 07h jer želimo da uđemo na stazu do 09h kako bi zauzeli što bolje mesto, a naslućujemo da će biti gužva...ipak smo u Italiji, zemlji motora. Mali uticaj na našu žurbu ima i činjenica da Rossi vozi 300. trku i da zbog njega najavljuju haos Veći deo današnjeg dana je rezervisan za opuštanje i uživanje u najvećem cirkusu na dva točka. Ali pre toga, valjalo je opet proći onim istim prelepim putem kojim smo do Mugella došli i prethodnog dana Sunce nas je ogrejalo čim smo istupili na ulicu i već je bilo jasno da će nas ceo dan pratiti samo lepo vreme. Dok smo stigli do prvog bulevara bilo nam je jasno da nas u Mugellu čeka velika gužva...na sve strane su zujali motori...veliki i još veči...i svi su išli u istom smeru. Na sreću, većina njih je u jednom momentu otišla ka autoputu pa smo ponovo mogli da uživamo po sada već poznatom putu. Na prilazu stazi je već bila gužva ali smo se motorima probili do samog ulaza a zatim i u krug staze. Imao sam osećaj da smo stigli u poslednji momenat i da smo uhvatili prava mesta za ludnicu koja nas je nosila narednih, pa skoro 7 sati. Iako je već u 9h bila gužva, mase ljudi su i dalje pristizale i kulminacija je bila za MotoGP trku kada je koliko sam uspeo shvatiti bilo preko 78.000 ljudi. Koliko god da je zaista bilo gledalaca, verujte mi mesta više nije bilo. Taman kada smo se smestili, kreće WarmUp i zaglušujuća buka u svakoj klasi i italijanska publika pri svakom prolasku domaćih vozača ne štedi ni noge ni grla...ovako se nastavilo do kraja dana a koliko su navijali, skakali i vikali, verujem da su mnogi kući otišli potpuno istrošenih glasnih žica U kratkim pauzama između klasa uvek je bilo nekih dešavanja i zabave za publiku...meni se najviše svidela gospođica koja je koristila vreme za sunčanje a najviše me je nervirao par (momak i devojka) koji su u svom tom haosu prostrli ćebe i prespavali veći deo dana Atmosfera je bila fenomenalna a nažalost mogu samo da nagađam kakva bi tek bila da je italijanski vozač pobedio u GP...a tek da je Rosi pobedio Poslednji put sam na trci svetskog prvenstva bio na Grobniku davne 1990. godine i ova poseta trci je probudila mnoge uspomene a i inicirala jedno obećanje samom sebi...sledeće godine idemo opet, ali negde malo dalje Dok smo se uspeli izvući sa staze već je prošlo 17h i onda smo se jednoglasno složili da nazad u Firencu idemo istim putem Malo po malo, postalo je normalno da deremo fuzastere u skoro svakoj krivini i nekako nam je bilo žao kada smo stigli do predgrađa Firence...a poznato je koliko vreme leti kada se lepo zaigrate Kada smo se vratili, odlučili smo da odmah krenemo u dalji obilazak grada i da vidimo sve što je moglo da se vidi. Bio bi zločin otići iz Firence a ne pojesti sladoled ili ne probati fenomenalne kanole Dok smo se šetali centrom, pozvao sam Nešu (balkanlover70) kako bi se dogovorili da se sutradan nađemo u Maranelu a da se zatim zajedno provozamo do jezera Garda. Okvirni dogovor smo napravili dopisujući se preko foruma pre našeg polaska. Nešu nismo poznavali od ranije, ali kako to obično u ovom našem svetu motora biva, imali smo sreće da na njega "naletimo" i da ga upoznamo i uživo. Dogovor je pao, u ponedeljak ujutru krećemo ka Maranelu da se upoznamo... U današnjem danu smo prešli oko 100 kilometara ali cilj dana i nije bio u vožnji. Ipak, častili smo se prelepom vožnjom sada već poznatim putevima

Upravo ide snimak prve trke.... Auuuuuuuuuuuuuuuuuu al je veselo Kiyo King

Subota 31.05.2014. Firenca Posle lepo prespavane noći, potpuno smo dopunili „baterije“ i bili smo spremni za nov dan prepun dešavanja. U 07h budi nas kucanje na vrata i stiže nam lep i obilan doručak serviran u sobi...doduše, ako to može biti zamerka, doručak je od početka do kraja samo sladak. Ja kao tipičan vojvođanin volim u svako doba dana i u svakom obroku neku komadinu mesa, ali ajd...smazali smo sa tanjira sve što se moglo smazati Plan je da odmah popakujemo neophodno na motore i da krenemo ka Mugellu kako bi kupili karte za trku i kako bi osmotrili gde su najbolja mesta za zauzimanje. Dok smo sedali na motore bojažljivo smo pogledali u nebo nekako iščekujući da će svakog momenta uslediti pljusak...ali u tom momentu nije bilo ni jednog jedinog oblaka na vidiku Prolazak kroz jutarnju saobraćajnu gužvu u Firenci i nije tako težak, pa polovinu saobraćaja čine upravo motori...milina. Lagano izlazimo iz grada i stajemo na pumpu da dospemo gorivo a onda pravac na prelep, prelep, PRELEP put ka Borgo San Lorenzo kroz prelepu prirodu i fantastičan asfalt. Ako se nekome učini da previše koristim izraze „prelep“ – „fantastičan“...verujte, potpuno je opravdano. Iako je još bilo rano, sunce je lepo ugrejalo i asfalt i gume i nas pa smo malo pomalo podizali brzinu i sve veselije prolazili krivine. U početku sam stalno gledao u retrovizor gde je Mladen, ali posle par minuta pažnja je bila u potpunosti uperena u put...o ljudi, kakav put Iz jedne krivine u susret mi je naišao Italijan koji je verovatno bio u istom modu kao i ja pa me je podsetio da nismo sami na drumu i onda smo malo usporili...do sledeće krivine. Vrlo brzo smo ušli u Borgo San Lorenzo i od tog momenta nije se moglo izbrojati koliko motora zuji oko nas. Lako je bilo pronaći put ka Mugello i ka stazi, a u jednom momentu sam shvatio da pratimo neke Austrijance koje kao da goni sam đavo...izgleda su svi bili u istom modu...MotoGP sport mode Motorima je moguđe doći do samog ulaza na stazu, a uz ulaznicu se može ući u krug staze što smo u nedelju i iskoristili i parkirali se na par metara od mesta sa kog smo pratili trku. Parkiramo motore pored glavnog ulaza sa kojeg se vidi deo staze i stajemo sa strane da dogovorimo šta dalje. Mladen mi nešto govori ali od buke Moto3 treninga ga jedva čujem...ponovo mi govori da mu se ugasio motor. Kako ugasio...pa tako, samo se ugasio! Ajde, možda je slučajnost...idemo da proverimo cene karata i da osmotrimo situaciju i da okinemo koju sliku pa da vidimo šta dalje. Odlučujemo da se vratimo do Borgo San Lorenza da nešto pojedemo i popijemo a zatim da odemo do Barberino Di Mugello pa nazad u Firencu i da dan iskoristimo za vožnju i razgledanje. Palimo motore i krećemo ali posle par metara Mladenu se gasi motor...odmah ga pali ali se opet gasi posle par stotina metara. Do San Lorenza ima samo 6 km pa odlučujemo da se nekako dovučemo do tamo pa da proverimo gde je problem. Pošto nismo uspeli da shvatimo gde je problem, pokušavamo da pronađemo nekog majstora za pomoć. Mladen ostaje na parkingu a ja odlazim da pronađem nekog majstora. Vodim se logikom da ga je najlakše pronaći u kafani pa stajem kod prve i pitam za pomoć. Javlja se jedna devojka...pirsing na sve strane...kaže, ja sam majstor. Ajd...što nebi ona bila majstor Odlazim po Mladena i nekako se dovlačimo do kafića i onda se ispostavi da je devojka samo toliko umela da mi kaže na engleskom ali i da će nam pomoći da pronađemo majstora. Narednih dva sata smo proveli u iščekivanju vesti, šta se dogodilo sa motorom. Kvalitet goriva je kao što sam tamo negde gore spomenuo bio diskutabilan pa ni Italijani nisu imuni na đubre. Moj Suzuki izgleda guta sve ali Mladenova Jamaha voli samo fine stvari Naučili smo lekciju, od tog momenta sipali smo gorivo samo na pumpama poznatih kompanija. Uz novo dosuto gorivo nastavljamo put pa odlazimo u Barberino di Mugello a tamo se nalazi i veliki outlet. Mogu reći da umeju Italijani da daju popust pa smo videli kacige i po 50% jeftinije nego u Srbiji. Navijačke majice su u danima pred GP bile misaona imenica pa ih nismo čak ni videli. Kaže prodavac, kad su Rosijevi navijači upali u radnju ostali su bez robe za prodaju U Firencu smo se vratili predveče i ostatak dana je rezervisan za razgledanje. Šta pisati i šta reći o ovom gradu? Prelep, fantastičan grad koji opsedaju turisti sa svih strana pa je gužva svugde i u svako doba dana. Građevine koje oduzimaju dah gde god se okrene. Ipak, ko želi da se više upozna sa Firencom moraće da otvori link http://www.visitflorence.com/ Posle višesatne šetnje po gradu, nalazimo se sa Nikolom (Skijash na forumu) na piću i pretresamo razne teme. Polako se približilo vreme za spavanje pa smo se razišli...treba ujutru ustati i zauzeti mesta uz stazu Danas nismo pucali na kilometražu ali zbog problema sa benzinom smo svakako prešli manje nego što smo želeli. Ukupno pređenih preko 96km po fenomenalnim putevima a zatim i šetnja po Firenci su ipak upotpunili ovaj dan.

Navukoh se ja na BSB...

cekam... Toliko hvale sam čuo o destinacijama...posebno o Krakovu. Sledeći plan...

Petak 30.05.2014. lagano buđenje oko 07:30h a osećaj kao da sam spavao danima. Temperature nema, ipak lagani osećaj „zamućenosti“ je još tu. Odmah primećujem kroz prozor da sunce sija i za doručkom komentarišemo kako će nas lepo vreme poslužiti za nastavak puta. Domaćini nas opremaju sendvičima i voćem za put i lagano krećemo sa pakovanjem...u istom momentu ponovo počinje...kiša. Radni dan je pa se kroz gužvu lagano izvlačimo iz Ljubljane i krećemo ka Italiji autoputem. Kako smo se približavali Trstu tako je kiša jenjavala a u daljini se videlo da sunce sija i da nam u nastavku puta sledi samo uživanje u vožnji. Pauza na poslednjoj pumpi u Sloveniji kako bi po nižoj ceni sipali gorivo i onda gas ka Trstu. Bilo mi je interesantno videti slovenačkog policajca koji pre izlaska iz Slovenije na autoputu dvogledam posmatra dolazeći saobraćaj i zaustavlja vozila koja nemaju nalepljenu vinjetu. Tad mi je bilo jasno zbog čega su im vinjete ofarbane isključivo u drečave boje... Prolazimo Trst i nastavljamo ka Veneciji, a plan je da kod Venecije napustimo autoput i spustimo se uz more ka Comacchio pošto smo imali dovoljno vremena a čuli smo da je mesto malo ali veoma lepo. Oko ovoga smo se dosta lomili...da li da uštedimo vreme i nastavimo autoputem do Bolonje ili da ovako siđemo kod Venecije pa uz more. Prelomila je poseta Comacchia i ulazak u Toskanu od Forlia. Prva pauza u Italiji je na pumpi gde smo potvrdili da su im cene goriva...jake. Kvalitet je bio diskutabilan što smo se u nastavku avanture i uverili... Put od Venecije do Chioggia je...pa sve osim interesantan. Pravac i još pravca i gomila punih linija i baš gužva ali već od Chioggie pa do Comacchia se situacija popravila pa je put malo otvoreniji i interesantniji. Interesantno je i to da iako smo vozili veoma blizu mora, more do Chioggie nismo ni videli jer je između stalno bilo neko visoko rastinje. Stižemo do Comacchia i mogu reći da je mesto malo ali zaista interesantno. Mostići i uličice koje podsećaju na Veneciju...minijaturu Venecije Ovde smo napravili malo dužu pauzu od čitavih sat vremena koje smo iskoristili da se prošetamo, slikamo i naravno da pojedemo sendviče. U jednom momentu smo pogledali na sat i shvatili da je vreme za polazak, preostalo nam je još oko 180 kilometara do Firence a ulazak u smeštaj je dogovoren za 19h. Put ka Raveni je počeo da obećava...krivine su postajale sve češće i interesantnije a i gužva je bila sve manja. Kako bi uštedeli vreme Ravenu smo obišli i polako smo nastavili ka mestu Forli odakle lagano napuštamo regiju Emilia Romagna i ulazimo u Toskanu i vozimo se putevima koje mnogi opisuju kao najlepše u Italiji. I dok se polako izvlačimo iz Forli pogled mi se lagano podiže ka oblaku koji se nekako iznenada pojavio i nebih ga ni primetio da me kap kiše nije pogodila u vizir kacige...i tako je počeo pljusak koji nas je narednih 150 kilometara pratio do Firence. Apenini, Passo Muraglione i Borgo San Lorenzo su zaista fenomenalni i verujem da se po lepom vremenu može potpuno uživati u krivinama i na asfaltu ali nama kiša a i magla koja nas je dočekala nisu baš dali previše prostora za uživanje. Ipak, da ne bude zabune, i Mladen i ja ipak jesmo uživali u ovim putevima ali ne sumnjam da bi po suvom asfaltu doživljaj bio barem stotinu puta bolji Kiša je prestala padati na ulazu u Firencu i ponadali smo se da je za ovo putovanje to bilo to...dosta nam je bilo kiše. U Firencu smo stigli oko 19:30h i da pohvalim Nokia navigaciju koja nas je do smeštaja dovela bez greške i bez muke. Lagano smo ušli u ulicu Via Della Colonna i stali ispred broja 13 i u tom momentu primetio sam momka koji sedi ispred ulaza i deluje prilično smoreno. Gledam u telefon i vidim 12 propuštenih poziva...i u tom momentu momak prilazi i uz osmeh viče „napokon ste stigli“. Shvatio sam da je on taj koji me je uporno pozivao iako sam mu više puta pre polaska pisao da putujemo motorima i da nam da prostora da možda malo i zakasnimo. Šta ti je evropa...kod njih nema kašnjenja Motore ostavljamo na parking ispred zgrade u kojoj smo smešteni i domaćin nam pomaže da prenesemo stvari u sobu. Za smeštaj lično imam samo reči pohvale jer se nalazi na fenomenalnoj lokaciji na samo 400 metara od strogog centra. Soba je izuzetno čista, kupatilo takođe, kreveti udobni i što je bilo bitno imali smo opciju da naručimo buđenje sa doručkom kad nama to odgovara. Dok smo se raspakovali i sredili posle još jednog dugog ali lepog dana vožnje već je uveliko pao mrak pa iako smo stigli u jedan od najlepših gradova Italije odluka je pala...pravac spavanje Ali najpre, kao pravi bajkeri i momci pušteni sa lanca...javili smo se ženama da smo stigli i da nebrinu U ovom danu smo po kiši, suncu pa opet kiši i magli prešli ukupno 545 kilometara. Da smo vozili samo po lepom vremenu ocena bi bila čista 10 ali i ovako nemam zamerki

I tako, došli smo do dana za polazak... Četvrtak 29.05.2014. plan je da odem na posao i da čim završim, oko 15h, krenem za Ljubljanu gde me Mladen čeka pošto je tamo otišao dva dana ranije. Svoje magare Mladen je lagano natovario za put... Prethodni dan mene je uhvatila malaksalost ali sam kontao da je tako od umora jer sam tih dana radio i po 13 sati pa se nisam uzbuđivao već sam spremio sve i spakovao stvari na motor... Trebalo je samo da se vratim sa posla i da startujem avanturu. Ali...budim se i osetim da mi „nije dobro“. Temperatura 38.3 uz strašnu glavobolju, malaksalost i grlobolju....kroz glavu mi samo prolazi pitanje „pa da li je moguće???“. Na posao naravno nisam otišao a skupio sam dovoljno snage da odem kod lekara. Objasnio sam mu da sam planirao da krenem na put motorom pa mi je dao neke jače lekove...ne pitam ni šta mi je dao, samo sam ih progutao i legao da spavam. Spavao sam do 16h sa manjim pauzama i kada sam se probudio desilo se čudo...bio sam spreman za put...sa nešto manjom temperaturom, manjom grloboljom i manjom malaksalošću....ma idealno stanje za polazak Dok sam ja spavao brat je sipao gorivo na Avia pumpi u Novom Sadu kako bi mi malo olakšao. Navukao sam opremu na sebe i nekako se prebacio na sedište motora i lagano krenuo iz garaže. Napolju je sijalo sunce, 26°C ma idealno vreme za put i odjednom mi proleće kroz glavu kako se osećam mnogo bolje...jesu li zaslužni lekovi ili je zaslužna činjenica da sam na motoru i na putu? Nekako verujem da je ovo drugo pa razvlačim osmeh ispod kacige i lagano dajem gas. Vreme za vožnju je bilo idealno pa sam prilično brzo preko Fruške gore stigao do autoputa a zatim i do granice. Standardno obilaženje kolone pred granicom pa pasoš na našoj i na hrvatskoj granici i posle samo desetak minuta nastavljam put. Par redova gore sam napomenuo da je pred sam polazak u motor sipano gorivo na Avia pumpi...do čepa. Pošto vozim Suzuki SV650 čak i ovako napakovan sam računao da mi potrošnja neće ići preko 5,5 litara pa sam se prilično iznervirao kada mi se posle tačno pređenih 180km upalila lampica rezerve iako sam vozio prosek 120km/h. Po računici, potrošnja u tom momentu mi je bila preko 7 litara na 100km što mi je bilo neverovatno. Lagano stajem na prvu pumpu i sipam do vrha tačno 13,9 litara i nervozno pomeram motor u hlad. Pošto je sunce još grejalo, skidam vindstoper jer me uz temperaturu koja kao da se vraća i uz sunce koje greje prati jak osećaj da ću se istopiti. Dok sam se ponovo oblačio primetio sam u pravcu Zagreba neki crn oblak i samo sam pomislio kako bi bilo super da me zaobiđe. Dupe na motor i opet gas... Narednih pola sata sam razmišljao samo o potrošnji...da li da usporim radi štednje ili da nastavim po planu...ali malo po malo onaj crni oblak mi je u potpunosti privukao pažnju. Umesto da se zaobiđemo, oblak je bivao sve veći i kako god pogledam išao sam pravo ka njemu. Ubrzo smo se susreli i krenule su prve kapi koje su me naterale da stanem i da obučem kišno odelo. Kiša je toliko pljuštala da sam morao stati ispod nadvožnjaka par kilometara od Zagreba i tu sam proveo narednih sat vremena iščekujući da se barem malo primiri jer po takvom pljusku baš i nisam morao da vozim. Čim je kiša malo popustila nastavio sam put ali me je pratila i zabavljala me do same Ljubljane. Sledeće stajanje granični prelaz i ulazak u Sloveniju i onda lagano na pumpu jer se upalila rezerva...ovaj put posle pređenih 270 km sa prosekom potrošnje 4,8 litara!? Iako sam po kiši vozio oko 110km/h ipak ovolika razlika u potrošnji mi je samo ukazivala na ogromnu razliku u kvalitetu goriva. Ovo se potvrđivalo tokom celog putovanja... U Ljubljanu sam stigao oko 02h posle ponoći i pošto su me Mladen i domaćini dočekali jedva sam se dovukao do stana gde smo proveli noć. Čovek prosto ostane bez reči i nemože se dovoljno zahvaliti domaćinima koji ga dočekaju kao najbliži rod a tada smo se prvi put sreli i upoznali. Temperatura me je i dalje lupala i u tom momentu sam se pitao koliko čovek treba biti lud i tvrdoglav pa da tako gura napred... Posle tuširanja samo sam se izvalio u krevet i čak mi se činilo da sam zaspao pre nego sam i dotakao jastuk. U ovom danu prešao sam 512 kilometara i izjednačio kilometražu sa Mladenom. Iako sam vozi samo autoputem, zbog cele situacije ovo mi je bilo najteže putovanje ikada...

Kada smo 2013. stigli u Umag, lagano smo se raspakovali i odmah seli u kafić uz more da odmorimo umorna leđa i još umornija dupeta...i skoro odmah smo raspleli priču o prelepim putevima kojima smo prethodna dva dana prošli. To je bio uvod u priču koju smo vrteli narednih nekoliko dana i koja je dok smo sedeli u kafiću u Trstu kulminirala „dogovorom“ da 2014. odemo na duže i još lepše putovanje. Posle prelepih puteva kojima smo se vozili u Bosni i u Hrvatskoj, posle prelepo provedenih 5 dana i 2500km ozbiljno sam se dao u razmišljanje kuda i kako u 2014. Već po povratku kući bacio sam se na posao potrage i u roku od par dana okvirni plan je postignut...krajnji cilj je Italija i Dolomiti. Pošto sam bio nestrpljiv, planiranje sam započeo izuzetno rano i ovo se pokazalo kao veoma dobar potez po pitanju smeštaja. Iako samo putovanje tada nije bilo sigurno, preko Booking-a sam uradio rezervacije smeštaja po neverovatnim cenama...lep smeštaj za 4 osobe na jezeru Garda za 4 noći za neverovatnih 114€...i isto tako lep smeštaj u samom centru Bolonje sa doručkom za 4 osobe za 2 noći za 90€. Praktično, za 50€ po osobi bi imali 6 noćenja što je zaista povoljno. Pošto je 01.06.2014. dan održavanja MotoGP trke u Mugello, naravno da se poseta podrazumevala pošto je put bio planiran za kraj maja meseca. Zbog posete trci MotoGP, napravio sam izmenu u rezervaciji pa je umesto Bolonje smeštaj rezervisan u centru Firence za 3 noćenja sa doručkom za ukupno 210€. Izmena je napravljena jer je staza dosta bliže Firenci pa je i veća cena smeštaja bila bolja opcija. Sada, za 7 noćenja cifra po osobi za smeštaj bi i dalje bila izuzetno povoljnih 81€. Kako je vreme prolazilo i kako se bližio dan polaska, tako su se i planovi i pripreme privodile kraju...sve je bilo isplanirano i spremno...čak dosta pre samog polaska i sada sam mogao da sa konkretnim planom počnem sa okupljanjem društva. U jednom momentu, bilo nas je 8 i delovalo je da će nam trebati dodatni smeštaj. Par nedelja pred polazak, sigurni putnici smo bili Mladen (Djomla199) i ja...nažalost, svi ostali su odustali. Kako „nebi bilo dosadno“, ponovo je pred sam polazak došlo do izazova koji su napravili karambol u organizaciji pa je i Mladen odustao od kompletnog puta već smo zajedno putovali samo prva 4 dana tj bili smo zajedno od Ljubljane do Firence i MotoGP i četvrtog dana smo se razišli kod jezera Garda. Usled ogromnog broja izmena, gnjavaža i izazova oko puta moram priznati da sam u jednom momentu bio vrlo blizu odluke da odustanem od svega i da ne krenem na put...ipak, zahvaljujući nikom drugom do voljenoj mi ženi ... nisam odustao. Ubedila me je da ne odustajem od puta jednom rečenicom : „Ne glupiraj se, ako ne odeš posle će ti biti žao“ a meni je trebalo čak par sekundi da se složim

Smeštaj u Mostaru se zove "Zdrava hrana"? Eh...lepa tura

Rosi Lorenco Markez

Možda je dosta, ali showdown ima 7 trka pa je i matematika takva da imaju vrlo realne šanse. Sledeća stanica Asen... Kiyo King

Rosi Pedrosa Lorenco

E sad su pomerili...ima snimak u utorak u 10h na ES2

Ima snimak na ES2 čini mi se u ponedeljak uveče

Rosi Markez Pedrosa

Rosi Markez Lorenco

Vrlo je lepo videti da se ovako nesto kod nas organizuje, nadam se da cu uspeti da dodjem

Rosi Markez Bradl

Rosi Pedrosa Markez

Rosi Markez Pedrosa

E pa ovo prelepo putovanje smo priveli kraju...ja sam posle 3500km stigao kući i posle fantastične vožnje Dolomitima mogu samo da kažem...Ill be back Veliki pozdrav Neši (Balkanlover70) Dok ne sastavim putopis evo jedne od lepših slika sa puta u planine...

Rosi Markez Pedrosa

Danas smo bili do staze i dobili dojavu...Rosi pobedjuje Sutra idemo da iskontrolisemo da se neko ne petlja sa rezultatima.