jako davno, umalo da se nabodem u neosvetljenu prikolicu sa senom .., pa onda odjednom traktor na sred krivine. i sad, stalno vozim pod presijom., u svakoj krivini, manje preglednoj, čak i na auto putu, priviđa mi se traktor, ili sporedni put sa kog se neko uključuje bez da gleda itd. deprimirajuće. od silnog straha, peglam kao baba. a oči; , takođe i pozadi. bem ti život, nema više opuštene vožnje.