Na posletku... Hvala svima koji ste ispratili ovo pisanije, sačinjeno je da se ova, nama prelepa uspomena zabeleži dok su sećanja još sveža. Izvinjavam se za broj fotografija, to je nešto što jako volimo, ne zamerite... Suv drum, svako dobro! ~Libero~ ~Lokica~ ~Boka~

Vožnju nastavljamo sa opreznih 30-ak km/h zbog mogućeg blokiranja zadnjeg točka. Ako treba da otresemo, neka bude podnošljivije... I tako lagano, vozimo se penzionerski kroz kanjon Gradca oko 23:30h uveče, po mrklom mraku, očekujući da vidimo prva svetla grada... Ali... Kraljica počinje da peva nepoznatim notama, mene neodoljivo podsećajući na prigušeni zvuk kompresora... ''Ajde sestro slatka, šta ti je sad došlo da se joguniš ispred kuće?'' Zaustavismo se, motor u mestu i dalje radi, ali i nepoznati zvuk je još uvek tu... Obiđem oko motora, pokušam da lociram zvuk, i.... Jbt, benzinska pumpa ponovo proradila, ali radi na suvo, nema benzina jer je isključena iz toka goriva. Komedija čitava, potpali Lokica mobilnu lampu, ja do'vatim odvijač, da ne kažem šrafciger, otvorim deklo pumpe i vidim da je korozija pojela papučicu na jednom kablu, pa je pumpa, koja je inače zdrava, zbog nestanka struje prestala da fercera. E sad, usled vibracija došlo je i do ponovnog kontakta kablova, pa je pumpa ''proradila'' Kako sam se slatko smejao... Razdvojih kablove na sigurno rastojanje i u istom tempu dođosmo kući.... ''Dobro veče...''

U istom tempu nastavljamo put kući, bez problema prolazimo požešku kotlinu (Lokici omiljenu, zbog hladnoće i magle ), prolazimo Kosjerić, penjemo na Divčibare i kreće spust niz serpentine ka Podbukovima. Kraljica šapuće, ali posle par krivina, počinju noge da joj klecaju... Šta je sad jbt...? Zadnji točak se čudno ponaša, malo blokira, pa ide normalno, pa opet isto... Stanemo sa strane, Lokica potpali mobilnu lampu, i imam šta da vidim... Na osovini zadnjeg točka je prilikom ručnog pomeranja točka vidljiv luft između osovine i točka. Jedan od ležajeva zadnjeg točka je napustio vozilo. Aaaa tooo, pa što ne kažeš Kraljice odmah... U tom momentu smo oboje bili iskreno zahvalni što nam se sve ovo dešava tu ispred kuće, a ne na Sinajevini, Zabojskom jezeru, Bjelasici... Veče toplo, liči na letnje, nas dvoje više nego raspoloženi, opalili po zezanju i smehu... Pogledah gore i zahvalih se...

Vratismo se oko kilometar unazad prema Užicu, na osvetljeni parking benzinske pumpe. Isključismo Kraljici benzinsku pumpu iz toka, prespojismo creva direkt na karburator. Šapuće Kraljica... Obzirom da je mrkli mrak, i da nas kući očekuju uveliko, nakon tankovanja i pakovanja alata, pozdravismo se sa Bokom uz dogovor da se u Požegi ne zaustavljamo. E sad, taj osećaj kad se pozdravljamo posle ovakva tri dana neću opisivati, a ni pokušavati. Razvodnio bih sve... Boko, prijatelju, hvala Ti do neba na ova tri divna dana! Nadamo se da je i Tebi bilo dobro kao i nama, iskreno verujemo da će nas buduće vreme ponovo poslati zajedno na istu stranu. Do petlje u Požegi vozimo zajedno, kratak pozdrav sirenama i tu se naše trodnevno druženje završilo... Boka ka Čačku, mi ka Valjevu...

Molim da mi ne zamerite, citiraću sam sebe sa početka ove priče: ''Vratismo se iz KoRjeNJa, Crna Gora kao i uvek zahtevna, sve što je bilo na pola, sad je na kraju... '' Povratak sa neke vožnje, po već ustaljenom dijagramu dešavanja, na momente inspirativan, ponekad dosadan, dok se ne spustimo na zemlju i ne opustimo vožnju. Naučih vremenom da je takva uprosečena, defanzina vožnja pravi izbor za nekoga ko je jahao 3-4 dana po čukama i planinama. Sigurica za stići kući u komadu, zdravi i pravi. Ukupna razlika u odnosu na agresivni stil, gde god da smo u okruženju, ne može da vremenski pređe pola sata. Kad smo konačno sveli adrenalin u normalne tokove, put kući je zaličio na taj smišljeni defanzivni transport kući. Nakon Prijepolja smo već debelo u sumraku, Borova glava mrak, Zlatibor prelazimo po mrklom mraku igrajući se sa prekidačem dugog svetla i levog migavca. Sledi Užice, kratka pauza da se Boka javi Mari, mi da se javimo deci. Nastavljamo do Sevojna i semafor na putu najavljuje radove... Nakon kratke pauze pali se zeleno svetlo, krećemo i .... Kraljica ostaje bez gasa , a posle nekog vremena i bez zvuka. Ispadamo iz kolone u traku sa radovima, Boka prolazi pored nas ne sluteći ništa, i odlazi napred. Verglam, anlaser okreće punom snagom, Kraljica ne daje glasa od sebe... Znam odmah da je najverovatnije benzinska pumpa, jer imam goriva, ali 'ajde da pogledam šta je koliko mogu u mraku pod svetlom mobilnog telefona. Vraća se Boka, u međuvremenu je video da nas nema u retrovizoru. Sumiramo simptome, Boka poziva telefonom drugara mehaničara, i po savetu nalazimo način da stvorimo pritisak u rezervoaru i na taj način naguramo gorivo u karburatore. Ako upali, to je siguran znak da je pumpa otkazala. Rečeno, učinjeno... Kresnu Kraljica na pogled... Znamo za foru, Kraljica radi bez pumpe ako je u rezervoar natankano više od polovine zapremine. Bokova Tenera puna, hmm treba nam kanta, hmm i crevo nam treba... Nema odlaganja i češanja po glavi, odlazim da obilazim kuće po magistrali i tražim pomoć. U neko doba pored nas prolazi dečak, po imenu Ivan, zaljubljen je u motore, staje da ponudi pomoć, Boka i Lokica mu objašnjavaju šta nam treba, dok ja pokušavam da sačuvam živu glavu bežeći od seoskih džukela po dvorištima... Posle nekog vremena stiže dobri Ivan na ''četrnaestici'' sa sve duksom sa omiljenim nam brojem ''93'' i kantom za gorivo. U tom' stiže kolima i čovek ispred čije kuće smo stali, donosi nam crevo... Pogledah gore i zahvalih se... Naš anđeo Ivan... U Teneru staje između 20 i 50 litara, ne znamo tačno, al' zato troši k'o upaljač, između 1,5l i 2,3 l na 200km... Ivane sine, ako nekada vidiš ovo pisanije, molim Te, javi se... Hvala Ti još jednom!

Nakon Biogradskog jezera, odlazimo do Mojkovca na ručak i pauzu. Odavde do kuće nam sledi asfalt, pa da razbijemo asfaltnu monotoniju, biramo da od Mojkovca vozimo putem koji kroz kanjon Tare vodi do Đurđevića Tare, i dalje već poznatom džadom ka Jabuci. Put od Mojkovca do Đurđevića Tare je san svakog motocikliste. Odličan asfalt, krivina na krivinu, kanjonom jedne od najlepših reka Balkana. Topili smo nove gume sa zadovoljstvom, jer kad si na ovakvom asfaltu šta drugo možeš...? Gaaasssss... Kad staneš, ne pipaš gumu jer...

Vidikovac Bendovac 1774 mnv. Biogradsko jezero 1094 mnv. Biogradsko jezero 1094 mnv. Biogradsko jezero 1094 mnv.

Vidikovac Bendovac 1774 mnv.

Svatovsko groblje, mesto koje za Lokicu i mene ima posebno mesto u sećanju iz pređašnjih vožnji. U junu 2013 godine, smo se popeli ovde sa Biogradskog jezera. Vozili smo još neko vreme prema Zekovoj glavi, ali se zbog snežnih smetova nije moglo proći ka Kolašinu. Snežni zid... Rešeni da se ne vraćamo na Biogradsko jezero, spustismo se niz Svatovsko groblje i izbismo nekako na Šiško jezero (1660mnv) Bilo je, da skromno nazovem, filigranski... 15.06.2013 - Biogradska Gora - Bjelasica - Komovi (link) Lokica se priseća kuda smo se spuštali... Iza ovog ''zuba'' u sredini fotografije, nalazi se Šiško jezero

Hteli smo da vidimo i Ursulovačko jezero, ali nam nije bilo pristupačno. Kasnijom pretragom shvatam da se nalazi iza ovog vrha na sredini fotografije. Ova bara na kartama je označena kao Blatina... Borovnice, svuda oko nas... Nastavljamo dalje preko Bjelasice ka Biogradskoj gori...

Pešića jezero Zekova glava

Lokica uživa u borovnicama, Boka obilazi izvore ispod Zekove glave... 'Ajmo dalje, na Zekovu glavu...

Izvor Biogradske reke Pronađi Boku...