sasha
-
Broj tema i poruka
939 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: sasha
-
Ostrvica 2023, al za malo... Vreme: 10h 25ˇ Mesto: Lazarevac, parking ispred DIS-a Stanje: automobila > 50, motora = 1 Deset minuta kasnije... Biće bolje sledeće godine...
- 163 odgovora
-
- 15
-
-
-
1.Lalajko 2.Duca i Sale 3.Fale 4.Gera 5.Jefta 6.Zoca 7.Šeki 8.Arso 9.Koja 10.Zoki 11.deki295 12. Vesna i Sasha
-
Zainteresovan (+1)
-
BJB kampovanje. I vožnja i vožnja! 12-13. Avgust 2023.
sasha je odgovorio članu severian u BJB Vikend Vožnje
@sasha & Vesna Zbog obaveza ne mogu da krenem sa vama, ali ću na Stol stići do 17-18h. -
Evo ga i veći brat! Nije baš iz iste fabrike ali ni po čemu ne zaostaje.
-
Kymko je prvi napravio mašinu od 300cc sa 30 KS dok su se ostali proizvođači zadovoljavali sa 23-25 KS. Moj KYMKOSAKI (spolja Kawa a unutra Kymko) su Japanci malo oslabili pa ima "samo" 28 KS. To je taman dovoljno da se sa dvoje pretekne šleper i ne krši ograničenje na autoputu (130 km/h max).
-
> Pozar > Beograd Poslednje jutro na putu, polako pakujemo stvari, čekamo doručak i konačno krećemo kući. Društvo nam prave lokalni čuvari… Nakon ovakvih putovanja se kući obično vraćamo sa glavom punom utisaka i gomilom fotografija a ovoga puta je sa nama stigla i jedna mala bronzana figurica. Ona će nas zauvek podsećati na sve lepe trenutke koje smo proveli na Peloponezu. Do sledeće prilike pozdrav od Vesne i Saše.
- 34 odgovora
-
- 16
-
-
-
> Kamena Vourla > Pozar Za povratak smo (kao i u dolasku) rezervisali dva dana. Pri tome smo umesto glavne magistrale koja vodi uz obalu Egejskog mora, izabrali pravac koji povezuje nekoliko većih gradova (Lamiju, Larisu i Kozani) sa idejom da dobacimo što dalje ka severu. Da nam ne bi bilo dosadno, svratili smo do Termopila i dobro osmotrili zapadne obronke Olimpa. Nešto pre Kozanija smo naišli na veliko veštačko jezero a na pauzi koja je usledila sam potražio mesto na kome bi mogli da provedemo ostatak dana. Izbor je pao na banju Pozar i to se ispostavilo kao pun pogodak, jer smo imali taman dovoljno vremena da uživamo u bazenima sa toplom vodom.
-
> Katakolo > Kamena Vourla Sve što je lepo, kratko traje a to definitivno važi i za naš obilazak Peloponeza! Za utehu, postoji i mišljenje da poslastica obično dolazi na kraju. U našem slučaju to znači da ćemo u povratku preći preko mosta koji se nalazi nadomak Patrasa i predstavlja najkraću vezu ka centralnom delu Grčke. Mesta koja se nalaze na severnoj obali Korintskog zaliva predstavljaju prave male dragulje pa nismo propustili priliku da makar na kratko uživamo u njihovim čarima. Sunce i prozirno more se savršeno slažu sa ribarskim brodićima i malom tavernom na obali... U istom ritmu smo nastavili dalje a moram da priznam da će prelepi predeli kroz koje smo prošli trajno ostati u našem sećanju. Naš sledeći cilj su Delfi, mesto koje je u antičko doba privlačilo sve one koji su želeli da saznaju šta ih čeka u budućnosti. Iako je proročica Pitija prestala da prima klijente pre par hiljada godina, gužva ispred njenih vrata ni dan danas ne jenjava. Obilazak arheološkog lokaliteta po toplom danu i u moto opremi nije bila baš najbolja ideja, ali smo se nadali da ćemo do kraja dana biti u prilici da još malo uživamo u morskom ambijentu. Na prvi pogled plaža u Kamenoj Vourli je izgledala primamljivo, ali čim smo primetili da se uz obalu kreću neka čudna stvorenja, shvatili smo da od kupanja neće biti ništa. Za utehu, bar je terasa naše sobe bila okrenuta prema moru i suncu…
-
> Kalamata > Katakolo Kalamata je najveći grad na Peloponezu i sigurno ima mnogo toga da ponudi svojim posetiocima. Mi smo odlučili da to ostavimo za neku drugu priliku i odmah nastavili dalje prema Sparti. Moram da priznam da je ova deonica prevazišla sva očekivanja. Put nas je vodio kroz uske klisure, preko visokih prevoja i prelepih vidikovaca pa nismo odoleli da na svakom od njih napravimo po neku fotografiju. Vrhunac svakako predstavljaju tuneli i nezaboravne serpentine preko kojih se konačno stiže u dolinu i antičku Spartu. Moram da priznam da me nikada nisu zanimale lokacije koje za osnovni cilj imaju privlačenje turista, ali sam ovoga puta napravio izuzetak i odlučio da bar neko vreme posvetim ovom istorijskom mestu. Na žalost, ispostavilo se da savremeni grad Sparti nema baš mnogo da ponudi, pa smo relativno brzo obišli Leonidinu grobnicu i savremeni spomenik a za antički lokalitet nismo imali ni snage ni interesovanja. Umesto za preskupe ulaznice, dnevni budžet smo potrošili u lokalnom kafiću. Pomalo razočarani napuštamo Sparti i nastavljamo dalje prema planinama. Ponovo smo uživali u prelepoj prirodi sve dok nas stomaci nisu podsetili da je odavno prošlo vreme ručku. Zato smo se zaustavili u prvoj taverni na koju smo naišli i prihvatili njihovu preporuku – jagnjeće pečenje po lokalnom receptu. Teško je rečima opisati šta nam se više dopalo - jelo, ambijent ili sve zajedno… Ostatak dana smo proveli u kratkoj vožnji do gradića Katakolo a posle se ispostavilo da je to mesto vrlo popularno među nautičarima jer njegova luka može da primi brodove svih veličina – od jedrilica do kruzera. Srećom, sezona je izgleda bila pri kraju jer je šetalište bilo skoro potpuno prazno.
-
Nemamo baš nikakvih problema sa pakovanjem - jednostavno iznajmimo kombi sa vozačem da nas prati! Šalu na stranu, nije to nikakva mudrost ali je potrebno malo iskustva da sve dođe na svoje mesto. Mi smo na naše prvo duže putovanje (Istanbul, proleće 2006. god) poneli sve što je moglo da stane u kofer, pod sedište i u džepove, pa se na kraju ispostavilo da smo zaboravili ono najvažnije - još bar dva sloja tople odeće! Posle smo se trudili da garderobu i ostale sitnice prilagodimo konkretnoj destinaciji i klimatskom uslovima a to u ovom slučaju nije bilo teško. U letnjem periodu je najvažnije da na raspolaganju imamo dovoljno aktivnih majici i veša a one ne zauzimaju mnogo prostora. Sve to bez problema staje u kofer a ja se trudim da u njemu ostane dovoljno mesta za suvenire i druge sitnice. Najveći deo vremena inače provodimo u moto opremi i čizmama, pa nam „civilna“ garderoba služi samo za večernje šetnje. Za svaki slučaj, nosimo i mali ranac a on se lako kači na tunel torbu ispod nogu.
-
> Tolo > Kalamata Tolo je gradić koji svoju turističku ponudu zasniva na jedinstvenoj plaži. Ona je dugačka nekoliko kilometara ali je na pojedinim mestima toliko uska, da nema dovoljno prostora ni za ležaljke. To znači da su hoteli, restorani i ostali objekti smešteni tik uz obalu pa je dovoljno napraviti nekoliko koraka i bućnuti se u more. Mi smo za tu aktivnost izabrali jutarnji termin i u potpunom miru uživali u ambijentu. Očigledno je da u Tolu vole da im sve bude na dohvat ruke, jer se jedino tako može objasniti činjenica da je hotelska trpezarija smeštena na jedva metar od ulice. Srećom, saobraćaj je tog jutra bio slab, pa smo na miru smazali doručak i vrlo brzo bili spremni za pokret. Posle tri dana koje smo potrošili na „vezne deonice“, konačno je došao trenutak da se upoznamo sa dražima Peloponeza. To znači da ćemo današnju deonicu otvoriti prolaskom kroz Nafplion a zatim produžiti uz obalu da bi nakon Leonidia skrenuti prema unutrašnjosti gde nas čekaju mnogobrojne krivine. Ostatak dana je trebalo da opet provedemo u opuštenoj vožnji i prenoćiše potražimo u Kalamati. Tako je i bilo… Idealni vremenski uslovi, dobar kvalitet puta i odsustvo skoro bilo kakvog saobraćaja su se sjajno uklopili sa našim raspoloženjem pa nismo mi primetili da je došlo vreme za pauzu. Za to smo iskoristiti ne tako mali kafić u centru Leonidia i to tik ispod istoimenih litica. Moram da priznam da sam toliko uživao u vožnji da sam bio potpuno zatečen kada smo stigli do gradića Kosmas koji je očigledno vrlo značajan za ovaj deo Peloponeza. Tek nakon kraće šetnje smo shvatili da je za to najzaslužniji izvesni Konstantinas, koji je krajem XIX veka u centru sela posadio nekoliko platana. Danas se u njihovoj senci odmaraju i zalutali putnici poput nas. Nakon kratkog izleta u planine, pred nama se ubrzo pojavilo otvoreno more ali i mnogobrojne uvale sa neodoljivim plažama. Plan puta nam na žalost, nije dozvolio da se predugo zadržavamo ali smo našli malo vremena za uživanje u pogledu. Pošto smo doručak obavili na brzinu, glad nas je primorala da za sledeću stanicu izaberemo tavernu u gradiću Gitio. Ukusna porcija ribe i dobro društvo nam je pomoglo da prikupimo snagu za sledeću deonicu. U istom ritmu smo nastavili dalje i ponovo uživali u skoro neprekidnom nizu krivina. Pred našim očima su se stalno smenjivali fantastični predeli, od visokih litica preko dubokih zaliva do nepreglednih površina pod maslinama. Zato nam nije bilo teško da posle kafe svratimo u malu prodavnicu i svoju kolekciju suvenira obogatimo kanticom prvoklasnog maslinovog ulja. Pošto je sunce bilo još visoko, požurili smo prema Kalamati jer smo znali da se naš hotel nalazi praktično na plaži. Bila bi bila prava šteta da se nakon svega makar na kratko ne bućnemo u more i osvežimo umorne kosti.
- 34 odgovora
-
- 14
-
-
- 34 odgovora
-
- 11
-
-
Edipsos > Tolo Treći dan našeg puta po Grčkoj smo započeli laganim doručkom. Skuter nas je čekao pod prozorom pa nam nije bilo teško da se spremimo za sledeću etapu. Kao što sam već pomenuo, Evia je veliko ostrvo, što znači da ćemo imati priliku da se dobro upoznamo sa lokalnim putevima. Za početak smo se vozili uz samu obalu, da bi nakon 30 Km naglo skrenuli ka šumovitoj unutrašnjosti ostrva. To nam je izuzetno prijalo, jer su dnevne temperature, bez obzira što je već bio septembar lako prelazile granicu komfora. Na žalost, čim smo kod Halkide prešli most i vratili se na kopno, svežina je nestala pa su i pauze postale sve češće… Zato smo odlučili da izbegnemo autoput koji vodi prema Atini i umesto toga krenemo sporednim pravcem kroz brdovite predele južne Grčke. To je bio pun pogodak, jer smo bili u prilici da uživamo u pejzažu uz minimum saobraćaja i prvoklasan asfalt. Zahvaljujući Google-u lako pronalazimo svoj sledeći cilj – Korintski kanal i ti pravimo malo dužu pauzu. Na prvi pogled nam se čini da je ovaj morski prolaz nekako mali i kratak, ali ako se uzme u obzir da je izgrađen u vreme kada nije bilo moderne mehanizacije, mora se priznati da predstavlja zaista značajan graditeljski poduhvat. Zbog visoke temperature smo jednoglasno odustali od obilaska antičkih lokaliteta (Mikena i Epidaurus) a to nam je omogućilo da u Tolo stignemo relativno rano, taman na vreme za kasni ručak. Uz izvrsnu ribu i lokalne začine, dan se za tili čas pretvorio u noć…
- 34 odgovora
-
- 14
-
-
Paralia > Edipsos Pomalo razočarani što u Paraliji nismo sreli naše najpoznatije skuteraše, nastavljamo dalje prema jugu i našem današnjem cilju – ostrvu Evia. Od sada ćemo se truditi da izbegavamo autoput, pa se nadamo da će okolina kroz koju prolazimo postati mnogo zanimljivija… Dok sam lagano vozio putem koji vodi ka obali, moj navigator / osmatrač / kontrolor mi je skrenuo pažnju na jedva vidljiv znak koji pokazuje da u se u obližnjoj šumici nalazi nešto interesantno. Skrećemo na sporedni putić i za tili čas stižemo do lepo očuvanog kamenog mosta koji verovatno potiče još iz doba Vizantije. Odlična prilika da se napravi nekoliko sličica… Naša sledeća stanica je mesto koje uprkos svom imenu – Velika, ne zauzima baš značajnu površinu. Uglavnom se sastoji od jedne dugačke ulice koja prati obalu a na njoj se smenjuju kafići, restorani i manji hoteli. Nasumice biramo jedan od njih i uz kafu dobijamo besplatan pogled na planinu Pelion. Moj prvobitni plan je bio da se nekim krivudavim putićem približimo ovoj planini i onda vratimo na glavni pravac prema Atini, ali smo od lokalnih poznavaoca prilika dobili savet da to ne bi bilo dobro za nas a ni za naše prevozno sredstvo. Naime, taj pravac se već decenijama ne održava, pa se na tu stranu može samo pravim terenskim vozilom. Šteta, možda neki drugi put… Zato tražimo dodatni savet od Google-a a on nas vraća na magistralu, što znači da ćemo uštedeti nešto vremena i brže stići do Glife i trajekta koji predstavlja najkraću vezu za ostrvo Evia. Trajekt plovi na svaka dva sata, pa imamo taman dovoljno vremena da uživamo u ambijentu. Oko nas jedva da ima ljudi ali sve naglo oživljava čim se u daljini pojavi „bela lađa“. U maniru iskusnih moreplovaca zauzimamo mesto u prvom redu i čekamo da se nam se pridruže ostali putnici sa svojim četvorotočkašima. Nakon toga sledi polusatna plovidba i ekspresno iskrcavanje… Evia je po veličini drugo ostrvo u Grčkoj i ona svojim posetiocima nudi mnogo zanimljivih sadržaja. Nas je pre svega privukla činjenica da se u obližnjem gradiću Edipsosu, nalazi nekoliko izvora tople vode i da se oni mogu slobodno koristiti. Zato ne gubimo vreme i pravo iz hotela hitamo prema mestu koje odgovara ovom opisu. Zaista, direktno iz kamena u jakim mlazevima izvire skoro vrela voda, koja se zatim skuplja u malim bazenima i omogućava maksimalno opuštanje. Sve ovo nam se toliko dopalo da nam ni gužva nije smetala…
- 34 odgovora
-
- 23
-
-
-
-
-
Negde sredinom leta sam odlučio da iz arhive sa planovima izvučem jednu dugo priželjkivanu destinaciju i obiđem krajnji jug Balkana. To znači da će ovoga puta naš cilj biti Grčka, tj. poluostrvo Peloponez, sa svim svojim antičkim gradovima, krivudavim planinskim putićima i neodoljivim plažama. Okvirni plan puta je izgledao otprilike ovako a sve je trebalo spakovati u 7-8 dana. Pošto se u te krajeve (po pravilu) ne ide usred sezone, kada su gužve i temperature neizdržive, odličio sam da sačekam početak septembra i u međuvremenu pripremim skuter i opremu. To mi nije bilo teško, ali je sa druge strane trebalo smisliti dobar izgovor za ovakvu avanturu i obezbediti društvo. Posle malo moljakanja, nešto više ubeđivanja i mnogo obećavanja, stvari su legle na svoje mesto i mi smo bili spremni za pokret! Prva dva dana su bila rezervisana za što jednostavniji „transfer“ do obale Egejskog mora, pa smo zato nakon pauze u Nišu nastavili kroz Makedoniju i bez velikog napora stigli do cilja. Zašto baš Paralija? Ovo mesto je u svako doba puno turista i to uglavnom iz Srbije, nema naročito lepu plažu niti neku drugu privlačnu osobinu ali nam je bilo zgodno da upravo tu potražimo prenoćište i pripremimo se za sledeću etapu. Sa druge strane, kadaif sa sladoledom im uopšte nije bio loš… Nastaviće se…
- 34 odgovora
-
- 28
-
-
Kaciga je neizostavan deo opreme svakog motocikliste a izbor konkretnog modela zavisi od više faktora. Među najvažnije spadaju kvalitet, dizajn, cena pa čak i trenutno aktuelni trendovi, a ja sam se trudio da svoju kacigu uskladim sa konkretnim potrebama i tipom motora koji sam u tom trenutku vozio. Na početku karijere mi je uz MZ ETZ 250 savršeno odgovarala UVEX Daytona, da bi nakon prelaska na skuter Kymco Grand Dink, njeno mesto zauzela pre svega praktična GIVI HPS 10. Želja za dužim putovanjima me je naterala da vrlo brzo pređem na još veći skuter - Kymco Exciting, a uz njega je stigla i prava „putna“ kaciga – AGV GT Open. Na žalost, ona se nije baš najbolje slagala sa sportskim detaljima na mom Kawasaki-ju, pa sam odlučio da je zamenim modelom AGV Compact koji se pokazao kao vrlo dobro rešenje za sve moje potrebe. A onda je došao septembar 2022. god i prvi put se desilo da kupovina nove kacige nije imala nikakve veze sa promenom motora ili drugačijim potrebama. Jednostavno nisam mogao da odolim kvalitetu materijala i klasičnom dizajnu a moram da priznam da je i cena bila izuzetno povoljna. Jedini problem je što u tom trenutku nisu imali odgovarajuću veličinu, ali se nadam da će se vremenom „razgaziti“. Nadam se da nisam pogrešio… Verujem da vam nije baš najjasnije šta se u stvari dogodilo, pa je najbolje da krenem od početka…
- 34 odgovora
-
- 17
-
-
Pozdrav, Stefane Izgleda da je u našim krajevima Kawasaki J300 prilično "retka zverka" ali pošto je to u suštini Kymco Downtown sa oznakom poznatijeg brenda, nema razloga za bilo kakvu brigu. Pošto sam u svojoj skuteraškoj karijeri već imao dva Kymko-a - Grand Dink 250 (2004-2006) i Exciting 250 (2006-2015) nisam se mnogo kolebao u izboru. Iskoristio sam priliku i među prvima u Srbiji postao ponosni vlasnik Kawasaki skutera (septembar 2015). Od tada ga redovno koristim u svim prilikama (po gradu, okolini BG-a a ponekad i malo dalje ) pa će uskoro na satu da se pojavi jedna šestica sa četiri nule. Više o tehničkim detaljima i servisima ćeš pronaći u ovoj temi a o svemu ostalom možemo negde uz kafu ....
-
Jesam, ali je to bilo još davne 2010. god. Valjda se nešto od tada promenilo, a možda i nije...
- 757 odgovora
-
- 2
-
-
- kvalitet asfalta?
- krivine?
- (i 1 more)
-
Pozdrav kolega, Ja sam bio u tim krajevima u jesen 2018. god. Sa grčke strane se bez problema stiže do ski centra a odatle možeš nastaviti peške. Više sličica još uvek ima na forumu
