Kakav si car, kad sam napisao da je staza sranje, proglasio si me za sledbenika Hermana Tilkea Nebitno je misljenje, samo da je kontra

Stigao je i 390 u Srbiju, juče su me zvali iz Delte da jave da je stigao u salon i da mogu da dođem da ga pogledam. Nisam se setio da pitam da li planiraju testni primerak. Ja neko vreme neću stići da odem da ga pogledam jer ne stižem iz NS, ali ako ima ljudi iz BG koje interesuje ovaj model mogu sada da odu da ga pipnu, štipnu... Ovo sam quick shifterom je stara fora, da ne kažem pederska , ali tako stvari funkcionišu u kapitalizmu. Sada za vikend sam vozio Huqwarnu 701 sa qs i nije mi to nešto bogzna šta, može i bez toga da se vozi.

Super potrošnja za taj stil vožnje za 250ccm skuter. Sent from my 2107113SG using Tapatalk

Na prošlom sr3 mi se rezerva palila na oko 240 km i kad šipak pun stajalo je oko 11 o , na ovom prelaznom oko 320 do 330 km i stane 12 do 12.5 juče sam ga namerno testirao da li mogu da odem da punim rezervoarom do vrnjačke banje i nazad i ispalo je da može i stalo je 13.1 .za 364 km

Primetio sam da rashladna peraja cilindra jedne strane u početku brže zagrevaju od druge. Pretpostavljam da je veliki disbalans u protoku karburatora..u fazi sam pravljenja aparature koja će ugrubo to da sredi da bih kasnije oterao motor kod nekog ko će i smešu da podesi. Da li je moguće da je mozda sauh u problemu zbog tog "disbalansa"?

Drugar pun kofer pozadi i puno sedište i pun gas ispod 100 ga nisam spuštao.

Nemam ja nista protiv buljaša, gori su mi ovi naši što se "uvlače u dupe"

Tempo? Pun ili švaler gas? Potrošnja jako zavisi od načina vožnje. I naravno opterećenja, sam ili u dvoje, natovaren itd. Sent from my 2107113SG using Tapatalk

Да да, зато и питам. На дисплеју ми јавља потрошњу од 3,3 литра, ал то нема везе са реалним стањем. Било би добро да још неко ко је ручно мерио потрошњу јави да ли сам једини баксуз...

Meni su dali odvojen broj 24/7 aktivan za SOS. @Krmco kazem zeni da sam clan Atlasa, idem da spasavam ja, pukla guma nekoj ženi, bilo klizavo

Ја користим ово уље за пренос Послато са Redmi Note 8 Pro помоћу Тапатока

Pre neki dan idemo žena i ja ulicom, i ja je propitujem, a ovaj, a ovaj ? Je l' ti se dopada ? A ona će, beži bre, znaš da mi se ne sviđaju takvi niski, povijeni napred, k'o rakete ! Evo, recimo, šta onome fali? Gledam u pravcu u kom pokazuje, a tamo stoji parkiran A3. Pa, reko', i on je nizak bre ... Ma ne taj, onaj iza njega ! Pogledam, a iza njega parkiran doblo dostavni ... A, jbt, pa gde to, da l' si realna ? Kaže, nemaš ti pojma kakav je ženski ukus ! Sad kad razmislim, prvi pik joj je Fiat 500, a drugi Doblo ... znači, 500L. A ćeru juče obrađujem, nešto sam razmišljao, a što ti, lepo, ne uzmeš da voziš ovog našeg Fokusa dok ti ne istekne probna vozačka, pa da ti posle pazarimo neki lep auto po želji, i da ne moramo da gledamo koliko konja ima, a da tata kupi nešto drugo za nas ? Sigurno je udobniji, stabilniji i bezbedniji od bilo čega što ćemo pazariti ... još automatik, kod nas je skoro petnaest godina, znamo sve o njemu ... A ona će, pa kad je toliko dobar, vozite ga i dalje, što ga onda menjate ?

Odlican putopis!

Zavisi koliko si para voljan da daš, dominator ti radi lepe auspuhe za taj mode i za dva topa mislim da su pristupačni. Uzimao sam decat preko njih i stvarno sve prošlo kako treba. Street Triple 675 2007 - 2012 Exhaust silencer muffler - DOMINATOR EXHAUST OFFICIAL DOMINATOR.PL Street Triple 675 2007 - 2012 / STREET TRIPLE 675 / Triumph / Exhausts Systems for motorcycles

Nešto nisam primetio da je Fabio krio da ima dosta drugara. I bez nje je dobio 12M, bole ga đokica da se sad pokriva.

@DraganNS @mali_zmaj Hvala drugari bikeri, motiviše me da vam se svidja ovo sto pišem. Zadnji put sam ovako nešto pisao u srednjoj školi, a otad se puno mora nalilo rijekama .

Ja sam juče upravo prešao 360 km sa rezervoarom i sipao pun posle ,stalo je 13.1 a vozio sam do vrnjačke banje i nazad iz BG

Upravu si bas su retki, mislim da u Srbiji nema ni jedan sa ovakvom bojom. Bar nisma vidjao na forumima ili na oglasima. Evo jos jedna slika motora kako izgleda po suncu, meni prelepo.

I Imas li neko lakse pitanje,za dvojku za nekih 90.000km tokom 15g znam jer sam ja presao.A sta se prije toga desavalo tokom prvih 20g kod drugih vlasnika ko to zna.Uvezena je 2010 i ono sta pise na satu po meni nema nikakve osnove za sigurno određuvanje km.Dva razloga- sat na 99.999 km opet okrene od nule a drugo, skoro sam ga skidao da zamijenim sijalicu pozadi i oni se zupcanici unutra lagano mogu okrenuti na broj koji hoces.A posao skidanja 10min.

Parma-Passau Budim se naspavan oko osam ujutro. Kafa i doručak u Parmi. Hasko je već na poslu, a Beba i ja kafendišemo na balkonu, gledajući kako se grad polako budi. Za danas je planiran povratak u Passau, ali nije nužno da stignem baš danas. Uvijek ostavim jedan dan viška zbog mogućih problema na putu ili zato da se zadržim negdje gdje mi se svidi. Opustio sam se – tek prekosutra radim, pa nema pritiska. Ipak, ovo je najduža etapa cijelog puta – negdje oko 750 kilometara – pa ne smijem pretjerano odugovlačiti. Lijeno uživam u kafi s Bebom do deset, a onda stvarno moram krenuti. Pozdravljamo se, zahvaljujem im se na gostoprimstvu ovih divnih ljudi s kojima bih volio provoditi više vremena, ali ne viđamo se često. Zbog problema s bankovnom karticom – dva puta mi je POS uređaj na naplatnim kućicama odbio karticu, iako je na računu bilo dovoljno novca – i ograničenog budžeta (istrošilo se, šta ćeš), odlučujem da do Austrije vozim bez autoputa, samo po superstradama i bržim magistralnim cestama. A kad smo već kod putarina u Italiji – da kažem koju riječ. Nisu sve dionice jednako skupe; cijena ovisi o firmi koja njima upravlja. Od Napulja do Parme putarina me koštala nešto preko stotinu eura. Skupo, preskupo. To objašnjava zašto je na autoputu tako malo motorista – računica je jasna. Put me vodi kroz živopisna talijanska sela, pored jezera Lago di Garda, prema pravcu Bolzana. Uživam u vožnji, upijam boje i mirise. Uvijek me fascinira kako Talijani paze na svoje okućnice – cvijeće, vrtovi, sve uređeno i s ljubavlju održavano. To ne može postojati samo od sebe; ovdje se radi od jutra do mraka. Negdje kod Trenta, dok jurim superstradom, s nosača mi odleti telefon. Po belaju, na dionici sam s dvije trake u svakom smjeru, gdje auta lete preko stotke. Pogledam retrovizor – nema šanse stati odmah, pa se spuštam nekih 150–200 metara dalje na malo proširenje. Gasim motor, gledam prema nazad i vidim kako auti i kamioni veselo gaze preko mog nesretnog kineskog saputnika. Nema druge – moram se vratiti pješice. Između pravaca dvije bankine, priljubljene jedna uz drugu, hodanje po sredini nemoguće. Jedini put – po ivici desne trake, koja je sada meni lijevo jer se vraćam unazad. A bankina toliko uska da mi pola stopala viri u kolovoz. Kad naiđe auto, još i nekako, ali kad naiđe kamion ili kombi – moram sjesti na bankinu, privući noge i čekati da prođe. Izvana strmo i obraslo, pa ni pomisliti ne mogu da se provučem mimo kolovoza. Svaki korak je mala operacija preživljavanja. Ljudi mi sviraju, mašu, gledaju me kao da sam se izgubio iz filma“Glup i gluplji”. Čujem i psovke – iako ne znam tačno šta znače, siguran sam da mi ne spominju lavandu i peršun. Nakon deset minuta borbe za svaki metar, ugledam telefon – leži između dvije bankine. Čekam trenutak kad nema auta, pretrčavam obje trake i – napokon ga imam u ruci! Vraćam se nazad, ista procedura, samo sad sretan jer sam vratio telefon. Jbt… ovo nije moj telefon!! Umjesto mog crnog Xiaomi Redmija, držim neki svijetloplavi Xiaomi. Gledam u nebo s jednim jedinim pitanjem: “Zašto?” Osjećam se kao da sam u nekom nevidjljivom reality emisiji, gdje redatelj nije neki tajkunski vlasnik televizije-pederčić sa kosicom, nego neka viša sila. Palim cigaretu, sjedam pored motora i tješim se: “Dobro, sad barem znam gdje je moj, a drugi put idem bez jakne, pa neće biti toliko vruće.” I kreće drugi pokušaj – ista ruta, ista cirkuska tačka preskakanja bankine kad naiđe teretnjak. Sad već imam rutinu – hodam autocestom u suprotnom smjeru s mješavinom elegancije i fokusa Oni što prolaze vjerojatno misle da gledaju uhodanog profesionalca u disciplini “preživljavanje u realnom vremenu”. Vidi se da sam utrenirana mašina za šetnju autoputem I eto me, nakon novih petnaest minuta, kod svog telefona. Pregazilo ga je desetak auta, zadnje staklo je popucalo, ali displej – netaknut. Čak šta više naredjuje:“Za 800 metara skrenite lijevo na račvanju.” Sjedam na motor, a adrenalin mi još uvijek bruji u ušima. Na prvoj pumpi – espresso i cola. Razmišljam: ako je ovo jedina loša stvar koja mi se dogodila na putu, dobro je. Da mi je neko prije polaska ponudio ovakav “danak” u zamjenu za bezbrižno putovanje – prihvatio bih objeručke. Nek je sva šteta u tome. Bacam pogled na kineskog dušmana – nosač telefona s Aliexpressa, kopija Quad Locka za sedam eura. Obećavam mu brzu smrt u kontejneru. Mrko ga gledam i zamišljam trenutak kad ga, nakon povratka kući, demontiram i bacim u kantu. A onda si u glavi okrećem priču na svjetliju stranu: “Vidi ljepote oko sebe, dobar put cijelo vrijeme, svašta si vidio i doživio, još te čeka lijepih predjela…” I kao da mi nebo vraća osmijeh – nakon Bolzana cesta se penje na Passo Pennes, 2211 metara nadmorske visine. Nikad nisam vozio one slavne prevoje poput Stelvia ili Grossglocknera; mislio sam da to nije za mene-masovni moto turizam. Ali ovdje, s ovim pogledom, osjećam da sam se prevario. Ljepota bez kraja – imam osjećaj da odavde vidim sve do Švedske. Uživam u pogledu još malo, motoristi stalno pristižu.. Spuštam se u Innsbruck, pa prema Garmischu – grad kao iz slikovnice. Čekaš samo da izađe Heidi i pozove djeda s drugog brda. Odatle autoput za München, dalje za Passau. Nista spektakularbo, al mora se odvozuti. U svoj privremeni dom ulazim oko deset navečer. Drago mi je što sam stigao. Zavolio sam Passau i njegove ljude; zna da ga poštujem jer mi je dao priliku da upoznam drugačiji mentalitet od onoga na koji sam navikao. Mangup stari mi vraća s lijepim poznanstvima, događajima i prijateljstvima. Parkiram Suzanu u garažu, tradicionalno zagrlim rezervoar u znak zahvalnosti za sigurnu avanturu. Raspakujem kofere. Sutra će možda dobiti pranje – ili će to prepustiti kiši, za sreću. Ovim zatvaram zvanični trening za predstojeću oktobarsku vožnju u “zemlju lijepih konja” – Kapadokiju. Kume, ja sam spreman! Današnja ruta 750km.

Ja imam veliki spric od 100ml i njega koristim za ulje u diferencijalu u koji inace ide 250ml. Jeste, sto se tice ulja za diferencijal ima da se uzme u moto radnji bas ulje za prenos i nema brige.

Nisu jos, trebalo bi ovih dana

Sin ne brat. Mick Schumaher biJo sa tom ne Ralf a u komentarima pisu da je ta sad u semi sa Sinerom. Ocigledno devojka uzima lovu da glumi paravan ovima sto nastupaju pod zastavom duginih boja

Zasto sve zene koje voze ficu vole i wranglera? Kompleks neki sta li je? Moj ti je savet da umesto vitare pogledas outlandera. Moja zena je oduvek htela vitaru, medjutim onda je provozala vitaru i outlandera i kaze Ma kakva vitara. a da, pogresio sam za zenin odabir: fica, jimny onaj drecavi naravno, wrangler, LC

Za filtere ne znam, ali za ulja se slažem, motor ima suvo kvačilo, bilo koja polusintetika ili sintetika u gradaciji 10-40 će biti ok. Za menjač generalno gradacije ulja za menjač su drugačije oznake, ali ne zato što je ulje gušće nego da se ljudi ne zabune pa da se sipa menjačko ulje u motor, otuda u neke skutere ide isto ulje i u motor i u diferencijal 15-40, uzmeš isto neko kršteno ulje za prenos i ne brineš Ipone, Motul, Eneos, a uz put obavezno u apoteku po veliki špric i parče silikonskog creva za akvarijum da lakše sipaš.