LUDE GRANICE
Prethodne noći se nisam naspavao, umoran sam i već u rano popodne mi se pomalo spava i shvatim da neću imati snage da vozim do Beograda. E kad ne žurim, da prođem jednim od malobrojnih puteva kojima nikad nisam prošao i vidim tu čuvenu enklavu Međurečje.
Od Pljevalja idem na granični prelaz sa Srbijom Čemerno. Iznenađeni crnogorski policajac pita me što idem tuda.
"A znaš li ti kakav je put tamo? Krš ka u tursko vrijeme. Polako, pametno, čuvaj glavu!"
Put je kao seoska džada iz šezdesezih. Rupa do rupe, nešto krpljeno ali sve zajedno žalosno. Lokalni putevi su i po Crnoj Gori i po Bosni odavno uglavnom izvrsni (o Hrvatskoj da i ne govorimo). Dodik shvatio da se na njima dobro zarađuje. Shvatio je i Vučić pa ekonomski tigar Srbija gradi autoputeve od Sombora do Kininde, po ruti kojom ne prođe 1000 vozila dnevno. Ali lokalni će doći na red tek oko 2050, možda. Do tada će valjda završiti i Trg Republike a možda i popraviti ovo što upravo preoravaju tenkovi oko Ušća.
Priroda spektakularna, dan sunčan. Uživanje. Vozim prvo kroz gustu borovu šumu, sve miriše, cvrkuću ptice. Silazim sa 1200 m, šuma postaje mešana pa prevlada bukva. Spuštam se u kanjon Kaluđerske reke, pojavljuju se i prve raštrkane kuće, selo Hercegovačka Goleša iako mi nije jasno kakve veze Sandžak sa Hercegovinom.
Znam da sam u Srbiji, navigacija potvrđuje, ali zvanično - još nisam ušao. Već kilometrima nema granične kontrole.
Iako nema nikakve oznake ni kontrole, navigacija kaže da sam ušao u Međurečje, enklavu Bosne i Hercegovine od 400 hektara i 150 stanovnika potpuno okruženu Srbijom. Na Berlinskom kongresu 1878. selo pripalo Bosni i tako i ostalo. Navodno neki industrijalac ili grof uzeo koncesiju na šumu pa mu više odgovaralo da to pripadne Austro-Ugarskoj pa izlobirao. Navodno, nijedan istorijski izvor ne nudi pouzdano objašnjenje.
I Srbija i BIH priznaju tu granicu. Ali - ni jedna ni druga očigledno ne kontrolišu granice. Vozim kroz BIH u koju sam ušao iz Srbije a da službeno u Srbiju još nisam ni ušao!
Izađem iz Bosne i opet sam u Srbiji, kaže navigacija. I još nema nikakve granice. Još malo ću opet izaći iz Srbije i ući u Bosnu. kad, evo rampe i kućice u srpskim bojama. Izlazi policajac, pružam papire.
- Dolazim iz Crne Gore, prešao sam 29 km i 800 m, je li ovo zaista prva srbijanska granična kontrola?
"Jeste."
- Ali prošao sam već kroz komad Bosne, Međurečje i nije me niko zaustavljao ni gledao. A sad ako navigacija ne laže IZLAZIM iz Srbije a vi ste prva kontrola?
"Sve ste u pravu. Kad neko dolazi iz Crne Gore mi smo mu ulazna kontrola, iako smo na izlazu iz Srbije. A Međurečje niko ne kontroliše, ni mi ni oni. Tako je neko odlučio"
Odlazi u kućicu da me upiše. Slikam. Istrčava drugi policajac, oseća se da je upravo ručao roštilj sa dosta luka, ubrzano žvaće zadnji zalogaj:
"Stoj! Ne slikaj! Briši te slike, sve što si slikao!"
- Što, nije zabranjeno slikanje. Nije označeno da je granični pojas, nema znaka, nema zabrane.
"Jesam ti rekao da je zabranjeno!"
- Nije, znam zakon, imam pravo.
"Nemoj da te sad privedem u stanicu!"
- Koju stanicu?
"Pa Priboj"
- Aha, a kako ćete me sprovesti do pritvora u Priboju? Moramo proći kroz Bosnu. Mislite da to može tek tako bez protokola i međunarodne policijske saradnje da policajac Srbije vodi pritvorenika kroz državu Bosnu i Hercegovinu? Hajde, privedite me, da napravim priču od toga, ja sam novinar, taman da me privedete i napravite međunarodni incident. Pisaćete izvještaje 15 dana a onda ćete, ako sačubate posao, biti premešteni u još veću vukojebinu od ove - ako uopšte postoji!
Gleda me granični policajac lukojed u čudu, misli se.
"Dobro neka te, ali obećaj da nećeš dat te slike u novine."
- Ne brinite, neću u novine.
Onaj ljubazni mi vrati mi dokumente, digne rampu i istovremeno sam i ušao u Srbiju i izašao iz nje.
Bosna i Hercegovina, kaže navigacija. Ali opet nema nema granice. Kuće, iste seljačke kuće kao i one na drugoj strani, ni po čemu nema razlike.
Kilometar dalje konačno tabla Bosna i Hercegovina i bosanski kontejneri sa obje strane puta. Do njih parkiran automobil Državne granične službe Bosne i Hercegovine. Jeste Bosna. Ali nema nikoga. Automobili u oba smera uspore ali prolaze. Prođem i ja. Znak kaže Rudo - levo.
Krenem da vidim taj gradić u kojem su partizani za Staljinov rođendan 21.12.1941. osnovali Prvu proletersku brigadu Generalisimusu na dar (pa kasnije prekrajali istoriju tumačeći da je 21.12. "samo postrojena" ali da je "osnovana 22.12.").
Iako me niko nije zaustavio znam da sam ušao u Bosnu. Znam i da je Rudo u Bosni. Odjednom, ćirilična tabla Sjeverin. Ime mi je poznato, znam da su u njemu četnici, neka paravojska, masakrirali civile 1991. Pogledam navigaciju - ja opet u Srbiji. Opet bez kontrole!
Nastavim za Rudo. Pred ulazom u gradić Nestro pumpa. Mora biti da je opet Bosna, ta firma postoji samo u BIH. Jeste, cene su u KM (Nobelovu nagradu za ekonomiju makar i naknadno dati geniju koji je u vreme DM za bosansku valutu smislio naziv KONVERTIBILNA marka!). Još jedna granica bez kontrole.
Gradić tipična bosanska zaboravljena i zapuštena vukojebina, četnitetska. glavna ulica zove se Đenerala Draže Mihajlovića. Kafići, kladionice i trgovina Novo Rudo. Ipak poseban po tome što u centru nema ni crkve ni džamije (crkva je malo van centra, jedna munara vidi se u naselju na susednom brdu), samo nekoliko spomenika propaloj državi i ideologiji. Čak i zastava Bosne i Hercegovine na nekoj javnoj zgradi. Priroda idilična, Lim polako teče prema Drini. Jedina industrija - drvo.
Vraćam se istim putem da bih nastavio prema Priboju u Srbiji. Kad odjednom, iza one Nestro pumpe - tabla Republika Srbija. Samo tabla, nema granice, nema policije, nema rampe. Prođem Sjeverin, proverim u radnji - cene u dinarima. Kilometar-dva dalje latinična tabla Ustibar. Na mostu preko još jedne prelepe rečice, Poblaćnice, znak "carina 100 m". Vidim one bosanske kućice iz kojih me nisu zaustavili ali sad pred njima dvojica. Mlađi je u civilu.
- Dobardan, koja je ovo granica?
"Ovo ti je bosanska granica kad ulaziš iz Srbije od Međurečja ili izlaziš na tamo. A ako ideš za Uvac ovo ti nije ništa"
- Dolazim iz Rudog koje je u Bosni. Ali odmah iza pumpe je bila tabla Srbija i Sjeverin, za koji znam da je u Srbiji. A Ustibar je Bosna. Gde iza Sjeverina završava Srbija a počinje Bosna?
"Bogami, ne znam tačno. A i nikoga nije briga, ovo ti je jedna ludnica, i mi i Srbijanci smo na punktovima na koje nas je stavilo a koja država i koja granica je gdje - nikoga nije briga!"
- Ali ja sam malopre došao od Međurečja, na vašem punktu nije bilo nikoga, samo sam prošao.
"Pa ručali smo!"
- I kad ručate nema kontrole.
"Šta ćeš, i mi smo živi ljudi."
- A kako nema nikakve kontrole iz Rudog, koji je Bosna, kad ulaziš u Srbiju u Sjeverin i kad izlaziš iz Srbije ovamo?
"Hajde, jadan, šta to pa ima u Sjeverinu da neko kontroliše, i mi i oni. Ima ti tamo na 8-9 kilometara prema Srbiji prava granica kad ideš za Priboj".
Na putu prema toj pravoj granici selo Mioče. Pred radnjom grupa lokalnih geopolitičara i fudbalskih selektora cedi Zaječarsko i Jelen.
- Dobardan, koja je ovo država?
"A koja ti treba?"
- Meni nijedna, ali volim da znam.
"Ovo ti je Bosna i Hercegovina, Republika Srpska."
- Kakvo je ovo ludilo sa granicama i kontrolama kojih i ima i nema?
"Ma kakvo ludilo, to ti je odlična stvar. Kupiš ono šta ti treba tamo đe je povoljnije, nešto i preprodaš, nešto prošvercuješ, mašala!"
Pred "pravom" granicom, još u Bosni - smanjeni klon nekadašnjih posleratnih švercerskih rajeva Pijace Arizone ili Berkovića. Radnje na obe strane nude sve. Jedan vozi velike PVC rezervoare za septičke jame, drugi paletu Violeta toalet papira, narod kupuje u Bosni srbijansko pivo i vraća za Srbiju, svega i svačega.
Iako su njegove kolege na Ustibaru tvrdile da je Uvac "prava" granica, Bosanac policajac na izlazu samo mahne, ne gleda papire.
Na srbijanskoj strani u kućici lepuškasta policajka malo ruralnog izgleda, našminkana kao za "Pokloni se i počni". Dajem papire.
- Šta se najviše švercuje ovuda?
"Šverc? Ne znam, moje je da gledam dokumente. Pitajte carinu"
Kućica carine je tu ali carinika - nema. Što je valjda napredak, na bosanskoj strani nije bilo ni kućice.
Monthy Python na balkanski način. Pa ti ozbiljno shvati državu. Bilo koju.
.thumb.png.6d81bd7bc4610407399aa1b7ba823a34.png)
