PIN-RO tour 2013

[quasaar 1027 Napisano Septembar 14, 2013]

Cela ova prica pocinje tamo neke 2006-te godine kada smo se Joseph i ja prvi put otisnuli u tu nepoznatu nam zemlju i zaljubili se u nju, sto nas je teralo da se vracamo iznova i iznova. Neka mesta u ovoj prelepoj zemlji smo posecivali vec toliko puta da ih smatramo nasim drugim domom.

 

A konkretno ovaj putopis pocinje negde na zimu oko nove godine 2012/2013. Nebojsa, vlasnik PIN Computers-a, firme u kojoj radimo, me je upitao da li mozda planiramo neko putovanje kroz Rumuniju posto bi voleo da poseti Transfagarasan, a zeleo bi da ide sa nekim ko ima iskustva sa Rumunijom. Ehhh, pa teze je zabu naterati u vodu nego nas u Rumuniju. Jos isti dan sam u glavi imao neki okvirni plan, koji je, naravno, podrazumevam mnogo vise od Transfagarasana. Razmisljao sam malo i odlucio da na put pozovem jos neke prijatelje koji nisu bili na ovim mestima i da im pokazemo lepote ove zemlje. No nazalost Jagr, MDR i Stipe nisu uspeli da se iskombinuju tako da je za voznju ostalo standardna druzina sa dodatkom Nebojse. Za vreme zime i proleca, plan se polako uoblicio, napravio sam manje izmene da bude zanimljivije a i ekipa je izdejstvovala godisnje odmore. Start je odredjen za 24.06.2013. a putovanje ce trajati 7 dana, t.j. 6 nocenja.

 

Ekipa:

Sandra i moja malenkost na Varaderu

Joseph na KTM-u

Arpad na Dominatoru

Sale na Rocksteru

Mare na GS1200

Nebojsa na GS1200

 

Dva dana pred put saznajemo da Nebojsa nije jos dobio saobracajnu dozvolu za motor. Krece se u akciju da se stvari ubrzaju, medjutim u petak uvece, dok smo se Sandra i ja pakovali, dobio sam poziv od njega u kome me je obavestio da, nazalost, nema nista od njegovog putovanja. Tacnije, rekao je da je mrka kapa sto se tice saobracajne. No da objasnim sta se desilo i kako savrseno funkcionise nas sistem sto se registracija vozila tice...

 

Na njegovom motoru su iste tablice vec drugu ili trecu godinu, medjutim grad je promenio naziv ulice i bio je prinudjen da vadi novu saobracajnu. Naravno dobio je potvrdu sa kojom moze da se vozi sirom nase velike zemlje. Kada je isteklo famoznih 10 dana (dva dana pred put) otisao je da prezume novu saobracajnu, ali je dobio obavestenje da je saobracana vec preuzeta za tu registarsku tablicu. Da skratim pricu, ispostavilo se da su uspeli da za njegovu tablicu izdaju saobracajnu na "Peru Perica" za neku vespu. Naravno dobio je uveravanja da ce mu se nova saobracajna izdati u roku od 24 casa, ali tek posto nahvataju doticnog "Peru" kako bi i njegovu, neispravnu, saobracajnu oduzeli. A to, naravno, u ovoj zemlji ne ide lako. Ono sto u ovoj zemlji ide lako, su ozbiljne sistemske greske. Tako da se ekipa smanjila na nas 6. Naravno i on i mi smo bili razocarani, ali smo se dogovorili da cemo dogovine osmisliti novo putovanje. U celoj toj zavrzlami, Nebojsa nam je dao i jednu lepu vest, a to je da je on, t.j. PIN computers, nameravao da bude sponzor putovanja i da ce celoj ekipi biti refundiran trosak smestaja za celo putovanje. Otuda i naziv putopisa.

 

Jos jedno spavanje i nasa avantura i putovanje moze da pocne.

[quasaar 1027 Napisano Septembar 14, 2013]

Dan 1

 

budjenje, kafa, oblacenje... Sandra i ja se nalazimo sa Arpadom i Saletom na Novom Naselju ispred IDEA supermarketa i krecemo kroz Novi Sad, izlazimo na magistralu prema Zrenjaninu i stajemo na raskrsnici za Zabalj. Ovde su nam se ubrzo pridruzili Mare i Joseph pa smo nastavili preko Zrenjanina prema Vrscu. Na jednom mestu smo stali pored puta... zov prirode. Posle par minuta smo bili spremni za nastavak. Ja sam cekao da propustim jedan auto pre nego sto se ukljucim na put a Sale je gledajuci u isti taj auto mislio da ima vremena da izadje i u isto vreme je mislio da sam ja vec krenuo i sa razdaljine od pola metra se zakucao u mene od nazad. Stete ni povreda na srecu nije bilo. Meni se malo iskrivio nosac desnog kofera a Saletu se malo pomerio far. Sve cemo to namestiti veceras kada se smestimo.

 

 

 

Nastavljamo preko Vrsca do Bele Crkve i granicnog prelaza. Brzo prelazimo granicu i krecemo u prelepu voznju uz Dunav, skoro do Djerdapske brane.

 

Pravimo dve-tri pauze za fotografisanje i cigaru i na jednoj od njih saznajemo da je usput Josephu pukao nosac zadnjeg kofera. On ga je ucvrstio sa natezacima i dogovaramo da, ukoliko bude pravio problema, resimo to u Brasovu u Ovijevoj radionici.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pre nego sto cemo stici do brane, put skrece levo i krecemo u unutrasnjost. Dolazimo do gradica Baile Herculane, koji je poznat po banji i odatle krece voznja po prelepom nacionalnom parku Domogled-Valea Cernei. Dajemo sebi oduska i svako krece da vozi svoju voznju po prelepim sumskim krivinama i odlicnom asfaltu. Kolona se razvukla ali sam znao da sam ja jos uvek prvi i da je Joseph verovatno zadnji, posto voli da se vozi na zacelju. U jednoj krivini on se odjednom stvorio pored mene uzvikujuci da stanemo. Parkirali smo se ispred jedne kuce na pocetku sela. Joseph je skinuo kacigu a usna mu je bila natecena na trostruko. Rekao je da je na trenutak odskrinuo vizir da udje svezeg vazduha i da je istog momenta nesto uletelo i ubolo ga u usnu. Verovatno je bila neka besna osa ili mozda cak i strsljen. Sandra mu je dala lek da se spreci eventualna alergijska reakcija i odlucili smo da malo pauziramo da vidimo kako ce se osecati, posto je napomenuo da mu malo prolaze trnci kroz telo. Ipak dobar znak je bio sto nije bilo oticanja jezika i grla, tako da smo posle nekih pola sata odlucili da krenemo dalje posto smo bili blizu danasnje destinacije. Dok smo se oblacili pojavila se zena iz kuce ispred koje smo se parkirali, sa velikom cinijom sljiva i jabuka. Pojeli smo malo a ostatak je izvrnula u kesu u moj zadnji kofer. Hvala .

 

 

 

Ekipa nastavlja dalje, skrecemo i uskoro izlazimo iz nacionalnog parka. Vozimo preko malog mesta Baia de Arama i dolazimo do varosice Tismana. Prolazimo kroz naselje i posle par kilometara stizemo ispred hotela Tismana u blizini manastira. Na recepciji korigujemo sobe, posto nas je manje nego sto smo predvideli. Recepcionerka ne pravi problem i dobijamo jednu sobu sa bracnim lezajem i jedan apartman za cetvoricu. Na brzinu smo ubacili stvari i narednih pola sata sredjivali i ucvrscivali na motorima sitnice koje smo malim nezgodama pomerili i pokrivili. Takodje montiramo na motore nosace kamera kako bismo narednih dana svi mogli da koristimo Saletovu GoPro kameru. Ostatak veceri smo proveli na terasi restorana uz par piva i kafu.

 

 

 

 

 

evo linka za hotel Tismana

http://www.booking.c...0bd0081379b92X1

 

Inace smo za nas 6, nocenje sa doruckom ukupno platili 200LEI t.j. 45eur, sto po osobi izadje na 7.5eur

 

Ukupno smo presli oko 425km ovoga dana, a evo i rute:

 

[Sale11351 131 Napisano Septembar 14, 2013]

Pratim...

[DjordjeMijailovic 2699 Napisano Septembar 15, 2013]

[quasaar 1027 Napisano Septembar 15, 2013]

dan 2

 

Budimo se, oblacimo, pakujemo kofere,... Ja preko terase dolazim do apartmana u kojem je smesten ostatak ekipe. Gledam kako Mare pakuje vrecu za spavanje i gomilu tepiha koji su mu bili krevet, i Arpada koji se drzi za ledja i pravi ukocene grimase. Ispostavilo se da je krevet na izvlacenje pokvaren i da se nije mogao razvuci, a pored toga jos i propao. Medjutim njih dvojica nisu nasli za shodno da se obrate na recepciji ili bar da kazu meni kako bih ja trazio drugi smestaj. Kako god, polako smo se spremili i otisli na dorucak koji je bio sasvim pristojan... jaje na oko, parce sunke i sira, marmelada, maslac,... I polako se spakovali u opremu.

 

 

 

Vozimo par kilometara do mestasca Tismana, gde izlazimo na magistralu. Tocimo gorivo na maloj pumpi na raskrsnici i idemo dalje. Prolazimo kroz Targu Jiu pa kroz selo Novaci, a u malom gradicu Ranca pravimo pauzu za kafu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle kratkog osvezenja krecemo dalje... Transalpina... meni najbolji put za voznju motora. Transfagarasan je lepsi za oci, ali Transalpina je raj za voznju. No napravio sam jednu gresku u planiranju... nedelja je, a to znaci da ce biti mnogo ljudi u planini. Ispostavilo se da je tako i u blizini vrha smo mileli u koloni automobila polako ih obilazeci. I sam prevoj se promenio za protekle dve godine. Na vrhu gde je bila nekad prazna ledina sa prelepim pogledom, sada su improvizovani restorani i kafici. Lepo to sve izgleda, ali nije to ono sto je nekad bilo. A pored svega toga, Joseph, Sale i ja se prisecamo kako je bilo pre 5-6 godina kada smo bili na ovom mestu a nije bilo ni metra asfalta. Samo put od zemlje i kamenja koji su utabali lokalci.

 

Jos nesto nas je omelo u pravom uzivanju na vrhu, a to je bila magla. Na srecu samo u najvisem delu prevoja.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Odavde se polako spustamo do blizine jezera Vidra gde je raskrsnica. Levo se ide za Petrosani, desno za Brezoi i Ramnicu Valcea, a pravo se nastavlja severni deo Transalpine. Naravno mi nastavljamo pravo. Ovaj deo je uglavnom sumovit, ali i dalje je prelepa priroda i odlican asfalt skoro do kraja. Ipak na severnoj deonici ima 3-4 kratke deonice (od 100-ak metara) gde nema asfalta ili ga ima samo u tragovima. A kada se prodju ove deonice nastavlja se ponovo dobar asfalt, ali ima 50-ak mesta na kojima su ispod puta provlacili cevi pa su ta mesta samo zatrpana sljunkom i kamenjem. Na tim mestima je Varadero pod teretom nas dvoj i prtljaga poskakivao tako da smo u kicmi osetili svaki kamencic. Nadam se da ce ovo u dogledno vreme da se odradi novim asfaltom posto je nama dvoma bilo poprilicno naporno ispred svake takve zakrpe naglo usporiti, preci pa ponovo ubrzavati u nadi da ce sledeca zakrpa biti ne ubrzo. Ta losa deonica se zavrsava u okolini jezera Oasa, a odatle ponovo potpuno uzivanje do seoca Sugag gde Transalpina zavrsava.

 

Imali smo srece pa nismo imali kisu. Na slikama cete videti da je put jako mokar, ali je kisa protutnjala pre nas, tako da nam je tajming stajanja, odmora, fotkanja bio savrsen. Da smo manje pauzirali uleteli bismo u kisu. Pre nego sto smo stigli do civilizacije, zaustavili smo se u restoranu pored puta kako bismo rucali i pustili oblake da odmaknu pre nego nastavimo nase putovanje na sever.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Jelenko Vilotic 1012 Napisano Septembar 15, 2013]

Ova poslednja slika je u najmanju ruku intrigantna

[quasaar 1027 Napisano Septembar 15, 2013]

Put nastavljamo preko sela Sugag, i gradova Sebes, Alba Iulia i Aiud do grada Turda. U turdi cemo prenociti, ali prvo idemo da posetimo stari rudnik soli, Salina Turda.

 

Ovo je rudnik koji je star skoro hiljadu godina. Prvi put se pominje 1075 godine a iskopavanje je prestalo 1932 godine. Od 1992 goine je rudnik otvoren u terapeutske svrhe a kasnije i turisticke. Ulaznica kosta 20lei (oko 4eur) a otvoren je za posete od 9 do 19h.

 

http://salinaturda.eu/?lang=en

 

Ako budete isli u posetu, ponesite jakne sa sobom posto je temperatura u rudniku oko 10 stepeni. Ulazi se u dugacak tunel od par stotina metara odakle se ulazi u mrezu hodnika koji vode do nekadasnjih prostorija za izvlacenje, obradu, i slicno i na kraju se dolazi do ogromne galerije koja je duboka preko 15 spratova. Pre par godina smo Joseph i ja silazili stepenicama, ali sada vec ima ugradjen lift. Na dnu ogromne galerije se nalazi mnostvo stvari za zabavu, kao sto je tocak, stoni tenis, mini kuglana, mini golf, bilijar pa i jezerce sa camcima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posto smo zavrsili obilazak rudnika, provozali smo se par stotina metara do naseg hotela. Recepcionerka nije bas bila srecna zbog otkazivanja jedne sobe ali nije nam naplatila. Smestili smo se u prelepom hotelu Centrum Turda http://www.booking.com/hotel/ro/centrum-turda.en-gb.html?sid=26098520ec3df664f69d5160c09c60c7;dcid=2

 

Soba za dve osobe sa doruckom je kostala 35 eura.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Svi smo se na brzinu istusirali i okupili u basti hotelskog restorana. Posle dve ture pica, oslucili smo da se prosetamo centrom grada i veceramo negde.

 

 

 

 

 

 

 

U hotel smo se vratili vec poprilicno kasno pa smo brze bolje svi otisli na spavanje.

 

Ovoga dana smo presli oko 300 km cistog uzivanja. Evo i rute:

 

 

[quasaar 1027 Napisano Septembar 15, 2013]

Ova poslednja slika je u najmanju ruku intrigantna

 

He he

[profesor momir 250 Napisano Septembar 17, 2013]

Bravo za putovanje i putopis...

[tdm 72 Napisano Septembar 17, 2013]

Bio sam 6-7 puta na proputovanju po Rumuniji, ali u tom rudniku nisam. Moracu dogodine Hvala za info

[Pustolov 1125 Napisano Septembar 17, 2013]

Baš se spremamo za Rumuniju, ja treći put ove godine. Nema se vremena za rudnik, ali sledeće godine - obavezno!

 

Pratim dalje....

[NaMi 175 Napisano Septembar 17, 2013]

Čekam nastavak !

 

Stvarno je slano.

 

[quasaar 1027 Napisano Septembar 18, 2013]

Nastavak za par dana

[quasaar 1027 Napisano Septembar 28, 2013]

Nazalost prosle nedelje mi je umrla baka. Zbog toga bas i nisam bio raspolozen za pisanje, ali da nastavim tamo gde sam stao... Pa evo kako je nase putovanje teklo dalje.

 

dan 3

 

Ujutro smo se okupili u restoranu hotela na dorucku. Iz menija se moze odabrati izmedju 4-5 "paket aranzmana" dorucka. Svi su fini i kolicinski su taman da se zasitite ali ne preobilni da biste se posle samo zavalili i dremnuli. Posle dorucka smo okacili kofere i krenuli dalje. Vreme malo kilavo. Ne pada kisa a nije bas ni sve sivo, ali nema ni sunca. Nije hladno ali nije ni toplo. Za voznju skoro idealno, ali nedostatak suncevih zraka nas ne inspirise da se nesto posebno zaustavljamo i slikamo. No na prvoj deonici danasnjeg dela puta nema bas sta ni da se vidi i slika. Uz jednu-dve pauze za cigaretu stizemo u Sighisoaru. Dok ulazimo u stari grad i Sunce se pomalja i pocinje da greje. U opremi postaje malo toplije nego sto je prijatno pa je taman i vreme za malo razgledanja i fotkanja.

 

Sighisoara je inace grad u kome je rodjen Vlad Tepes (Drakula). Stari grad je prelep a to verovatno duguje i tome sto ovo nije bas bogat deo zemlje pa se nije previse ulagalo u besprekorne restauracije i modernizaciju. Sve je ocuvano i odrzavano taman toliko da ne propada i taman toliko da je staro jezgro zadrzalo dovoljno sarma. Utisak kvari samo to sto ima podosta turista. No imamo srecu da nije guzva, verovatno zato sto je leto pri kraju, radni dan je a i jos nije otkucalo podne.

 

Prvo kafica i osvezenje na starom trgu a zatim setnja od oko sat vremena. Probazali smo kroz stare ulicice, videli kucu u kojoj je rodjen Vlad Tepes, koji zbog Stokerovog romana vazi za krvoloka i zver, a istorijski gledano je bio odlican vojskovodja i takticar koji je zbog toga bio omrazen van "svog dvorista" a omiljen u svom narodu. Naravno da bi se ostvario priliv nekog novca sve je podredjeno turizmu i nemilosrdno se eksploatise glavni lik Stokerovog romana. Ne mogu da zamerim i razumem da se snalaze kako znaju i umeju da zarade za zivot. Kad smo vec tu i posto smo videli i nesto malo od istorijskih detalja, prepustimo se knjizevnom i filmskom delu price. Ulazimo u kafic koji se nalazi u kuci u kojoj je rodjen Drakula u nameri da vidimo sobu u kojoj je rodjen. Pored sanka nas zaustavljaju da sacekamo malo. Dedica se penje uz stepenice i pali rasvetu i muziku da se stvori sablasna atmosfera, pa nas pusta posto nam naplati 5 leja (1.25eur). Razmicemo zavesu i u polumraku vidimo mrtvacki kovceg na sred sobe. U kovcegu lesi neko... ili je lutka? Sa Zongshen HI-FI-ja tresti filmski instrumental. Stojimo ispre "mrtvaca-vampira" i ne znamo da li da se smejemo ili sta vec pa odlucujemo da napravimo par slika. U jednom momentu mrtvac naglo ustaje u tisini i sedecki nas gleda rasirenih ruku. Mi smo i dalje u tisini, ali posle kratkih par sekundi koji deluju kao da su minuti u pitanju postaje neprijatno i glupo pa se odlucujemo za aplauz. Mrtvac-vampir nam pozira za par slika pa odlazimo da vidimo i drugu prostoriju a zatim izlazimo da privedemo kraju ovu setnju. Posle jos jednog kruga se polako spremamo za voznju.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Put nastavljamo preko Lupeni-ja do Praida gde pocinje lep sumovit predeo i manji planinski prevoj. Ovo je deonica na kojoj ranije nikad nismo bili i odusevila nas je i priroda i put. Bilo je odlicno za opustajucu voznju i krivinarenje. Na vrhu prevoja smo odlucili da prezalogajimo nesto i nasli smo simpatican restoran/pansion. Na nase pitanje da li ima nesto da se pojede (inace ovde se prica cisti madjarski jezik) dobili smo odgovor da ima corba i peceno meso sa pomfritom. Nema menija, birkanja,... savrseno! Ubrzo je stigla kafa, pa hrana i pice. Jos malo smo se opustali na terasi restorana grejuci se na Suncu pa smo krenuli dalje.

 

 

 

 

 

 

 

Nastavljamo dalje i kroz sumovite predele se spustamo prema mestu Bicaz, ali pre toga prolazimo kroz kanjon Bicaz i prolazimo pored jezera koje se na rumunskom zove Lacul Rosu ili u prevodu crveno jezero. Madjarska populacija ga zove jezerom ubicom iz meni nepoznatih razloga. Sve u svemu jezero je nastalo tako sto se 1837 godine desio niz odrona i klizista koja su dovela do formiranja ovog jezera. No nemojte misliti da je ovo neko lepo jezero za kupoanje ili nesto slicno. Ima boju blata i iz njega vire kolcevi... tacnije viri drvece t.j. ostaci drveca koje je potopljeno.

 

Nazalost slika iz knjona niko od nas nema. Svi smo se predali voznji i gledanju naokolo. Takodje smo se predali i tome da pokusamo da obidjemo sve rupe i kratere na putu, koji nisu smanjili sveopsti utisak voznje kroz ovaj prelep kanjon. Ipak niko se nije setio da napravi bar jednu fotku. Ali zati imamo video snimaka, koje cu postaviti kasnije po zavrsetku putopisa kada ih malo izmontiram i isecem nepotrebne stvari.

 

 

 

 

 

 

 

Po izlasku iz kanjona stizemo u mesto Bicaz gde u GPS kucam adresu naseg smestaja. u Piatra Neamtu. Gos nas vodi magistralnim putem kroz grad, navodi na skretanje, kroz industrijski deo grada, do nekih njiva ispred neke fabrike. Proveravamo na drugom GPS-u, ali i on tvrdi da smo na dobroj lokaciji. Na srecu imao sam odstampanu rezervaciju na kojoj ima i koordinata koje nas vracaju na magistralni put i dovode 2-3 kilometra dalje u prigradko naselje Dumbrava Rosie tacno ispred hotela Byblos koji sam rezervisao. Ljubazni recepcioner/konobar/knjigovodja/kuvar/... uopste nije pravio problem oko otkazivanja jedne sobe vec nam je pozeleo dobrodoslicu i dao nam kljuceve vise nego pristojnij i cistih soba na spratu iznad restorana.

 

Pansion Byblos - http://www.booking.com/hotel/ro/pensiunea-byblos.en-gb.html?sid=26098520ec3df664f69d5160c09c60c7;dcid=2

Cena za tri sobe - 69eur (11.5 eur po osobi)

 

Posle raspremanja okupili smo se u restoranu na kafi i na turi pica... dve ture... tri ture... do kasno kasno u noc... sve dok recepcioner/konobar/knjigovodja/kuvar nije rekao da sada vec stvarno mora da zatvroi restoran posto vide ne moze da drzi otvorene oci.

Predjeno oko 340km... evo i mape puta

[Arakis 6135 Napisano Septembar 28, 2013]

Iskreno mi je žao zbog bakice... i drago zbog nastavka putopisa.

[doktor 4802 Napisano Septembar 29, 2013]

Rumuniji do sada, na zalost, dajem sanse samo za neke produzene vikende, ali u perspektivi to moram da promenim! Stvarno je vredna jednog dobrog putovanja.

[tdm 72 Napisano Septembar 29, 2013]

Nadam se Davore da neces zameriti. Evo nekih slika sa tog jezera i kanjona ka Bikazu. Tuda sam prosao 2009.

[quasaar 1027 Napisano Septembar 29, 2013]

dan 4

 

Ujutro smo se okupili u restoranu na dorucku koji je kostao 2 ili 3 eura po osobi. Omlet, salata, mleko i kafa. Dok smo cekali da se dorucak servira, izasli smo da okacimo kofere i shvatili da je na Saletovom Rocksteru prazna zadnja guma. Konsultovali smo se i posto nismo nasli rupu ni ekser, slozili smo se da je verovatno zbog loseg puta mozda pustilo na felni ili eventualno da je na ventilu. Posle dorucka je Sale doduvao malo gumu rucnom pumpom i tako smo dosli do prve benzinske pumpe.

 

 

 

Na pumpi smo doduvali gumu i krenuli dalje prema Onestiju. Stali smo posle 50-ak kilometara da prekontrolisemo gumu i ponovo je ispustila na samo nesto preko jednog bara. Posle 50-ako kilometara smo jos jednom doduvali. Ali posle narednih 50 km vise nismo ni to mogli. Tada smo nasli malu rupicu na kojoj je pustalo. Pumpadzija je objasnio da na izlazu iz gradica ima radionica NEXXON gde mozemo da sredimo problem. Nasli smo radionicu ako se tako moze nazvati... mesto je ogromno i osim sto se bave vulkazniziranjem rade i servis svega od trotineta do slepera, popravljaju, vare,... Za malo vide od jednog eura je guma bila cepovana i naduvana a operacija je trajala 15 sekundi.

 

 

 

Putovanje smo nastavili kroz grad Targu Secuesc do Brasova. Slika sa ove deonice nema, posto nije bilo sta da se slika. Uglavnom sve ravno, tu i tamo poneki brezuljak, magistralni put koji prolazi kroz mnostvo naselja... Ovaj put smo odabrali zato sto vreme nije bilo bas najlepse, bilo je oblacno i nismo hteli da se zavlacimo u brdovite predele u okolini Bacau i Adjud posto nismo nasli na netu nijednu zanimljivost koja bi bila zanimljiva u meri da rizikujemo voznju po kisi ceo dan. A i nekako smo se zazeleli i Brasova i jedva smo cekali da stignemo ponovo u ovaj prelepi grad koji ja smatram svojim drugim domom. Jedva smo cekali i da se vidimo sa nasim prijateljima, Ovijem i Ancom. A i jedva smo cekali da se najedemo odlicnih dimljenih rebaraca sa odlicnim tocenim pivom.

 

Tako da smo u Brasov stigli rano popodne, negde oko 3 sata. Pravac hotel AdaBelle gde smo rezervisali smestaj, kao i mnogo puta ranije. Devojke koje rade u hotelu nas vec poznaju i ljubazno nas docekuju. Odmah nam otvaraju kapiju iza hotela da smestimo motore u ogradjeni prostor pa se smestamo u sobe. Ni ovde nije bilo problema sa otkazivanjem jedne sobe.

 

hotel AdaBelle

http://www.booking.com/hotel/ro/adabelle.en-gb.html?sid=26098520ec3df664f69d5160c09c60c7;dcid=2

 

Smestaj se nalazi na samoj ivici starog grada. Odlicna lokacija, super smestaj, sve je nadohvat ruke, a imaju i svoj kafic, otvorenu i zatvorenu bastu pa se i tu moze opustiti uz pice. Naravno cim smo se raspremili, seli smo u bastu da popijemo hladno pivo i kafu i dogovorimo se i kako cemo dalje. OStajemo dve noci da se nauzivamo u ovom prelepom gradu. Sa Ancom i Ovijem smo se dogovorili da se uvece nadjemo u jednom restoranu na veceri. A pridruzice nam se i clan foruma Owene-RO.

 

 

 

 

 

Restoran smo lako nasli. Ogromna basta i u jednom uglu cetri spojena stola, taman za veliko drustvo koje se okupilo... nas 6, Anca i Ovi sa klincem i Ovene. Svi smo narucili rebarca i toceno pivo. Posle nekog vremena stizu konobarice sa litarskim kriglama... ohoooooo divota... A malo kasnije donose drvene izdubljene ovale sa pomfritom, umacima i lepim debelim mesnatim, dimljenim rebarcima. Nirvana!!! Kakvi su to ukusi i sa kakvim smo uzivanjem prozdirali to meso! Slika imamo tek posto smo vec pojeli. Super hrana, sto bi Sale rekao, budi ono iskonsko i tera da se uzme kamen i crta po pecini.

 

 

 

 

 

Druzenje smo nastavili do kasno u noc. Ipak morali smo se razici. Domacini ujutro moraju na posao i sa Ancom i Ovijem se necemo sutradan videti posto idu u Bukurest na koncert The Wall. A nasa mala ekipa se vraca u smestaj i druzenje nastavljamo jos neko vreme u zatvorenoj basti uz jos par pica.

 

Ovoga dana smo presli samo oko 220km, a evo i mape:

 

 

[sinke 451 Napisano Septembar 29, 2013]

Extra...!!! Def ova Rumunija sledece god na mojoj mapi ,a vidim vec i koja ce ruta biti Pozz celoj ekipi

[Pustolov 1125 Napisano Septembar 30, 2013]

Odlčno!

 

Vrlo koristan putopis.

 

Kada budem krenuo na više dana, neću da izmišljam toplu vodu, već da"ukradem" veći deo vaše rute.......

[quasaar 1027 Napisano Octobar 9, 2013]

dan 5

 

Dan odmora i uzivanja u gradu. Posle kafice se spremamo da se prosetamo gradom ali pocinje jaka kisa. Nekih sat vremena smo proveli gledajuci kroz prozor zatvorene baste uz pice, dok se kisa nije smirila. Sandra i ja smo otisli da pogledamo jednu vinoteku u blizini a zatim da kupimo par poklona. Mojoj mami je rodjendan na dan kada stizemo kuci a imamo jos neke drugare kojima se blizi rodjendan pa da nadjemo nesto i za njih. Ostatak ekipe ide u setnju u stari grad.

 

Mi smo neko vreme uzivali u vinoteci gde smo kupili par flasa vina a zatim obavili malu kupovinu poklona u starom gradu. Rucali smo na trgu i otisli da potrazimo ekipu koja je na suprotnoj strani trga uzivala u basti jednog kafica uz toceno pivo. Naravno, pridruzili smo im se dok se na trgu desavala neka srednjovekovna ceremonija smene straze ili tako nesto. Dok smo setali gradom ispred jednog hotela smo videli i:

 

 

 

 

 

I malo fotki iz Brasova:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle sat-dva kuliranja smo se prebacili u drugi kafic gde smo opet uz par pica pricali i druzili se sve dok se nije potpuno smracilo i postalo previse hladno da bismo sedeli napolju. Polako smo se vratili do naseg hotela gde smo druzenje nastavili jos neko vreme u basti, a onda na spavanje.

[Mare misfit86 0 Napisano Octobar 9, 2013]

Drugar i ja sledece godine planiramo da vozimo Rumuniju , ovo je bas dobro doslo, veoma lepe slike , sve pohvale!

[jovan.v 150 Napisano Octobar 14, 2013]

Kao i uvek, putopis ti je odličan. Obožavam Karpate. Možda nisu lepši od Alpa, koje sam takođe prošao, ali mi se više sviđaju jer još nisu komercializovani.

Da li bi se mogao setiti gde se tačnije nalazi "Bujdoso pansio" koji si prikazao na prvoj strani na dve slike. Hteo bih sa njima stupiti u kontakt, a na proleće i otići tamo. Naime moja mama se prezivala Bujdoso i znam da potiću iz Transilvanije. Možda su mi to neki daleki rođaci. Nažalost, moguće je i to da ime pansiona ne znači prezime vlasnika. Naime na mađarskom bujdošo znači onaj koji se skriva.

Pozdrav, Jovan

[quasaar 1027 Napisano Octobar 24, 2013]

Dan 6

 

Ujutru se opusteno pakujemo, pijemo svi kaficu u basti pa se polako isparkiravamo i krecemo na magistralu prema Sibiu. Naravno odvajamo se levo ranije i krecemo na Transfagarasan. Vreme onako... tunjavo... oblacno... ne mozemo da ocenimo da li ce padati ili nece. Jos pre pocetka uspona smo se dogovorili da svako vozi svoju voznju i da se nalazimo kod restorana na jezeru na vrhu pre tunela.

 

Svako krece da vozi svoj ritam, svoju voznju, svoju pricu. Usput obilazimo jedni druge, stajemo da slikamo i uzivamo u pogledu... tamo gde je to moguce... Prolazimo kroz manje i redje oblake. Okupili smo se jos pre vrha u jednoj ukosnici. Pogled na dolinu i oblak koji se priblizava...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Odlucujemo da pobegnemo oblaku i popnemo se do restorana na rucak pre nego nas zarobi. Jos nekoliko krivina i parkirani smo ispred restorana na jezeru Balea. Posto je hladno i sumorno, odlucujemo da se smestimo u zatvorenom delu. Narucujemo rucak i narednih sat-sat i po uzivamo u hrani i kafi. Svo to vreme se meni mota po glavi kako je dosta Transfagarasana neko vreme... nekako mi nema vise te carolije. Pakujemo se i krecemo dalje... ulazimo u tunel. Iza nas je debeli oblak... magla... a sa druge strane...

 

 

 

 

 

Sunce!!! Sve je prelepo... istog momenta mi se u glavi pojavljuju stihovi jedne pesme: " I can't get enougt... I can't get enough..." Cuj dosta Transfagarasana... kako da ne... dogodine ponovo!!!

 

Pada ponovo dogovor... do prvog naselja neka svako uziva na svoj nacin u svojoj voznji.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Polako ulazimo u sumoviti predeo... Iza nas je samo Arpad... ostali su odperjali da peglaju krivine. Izlazimo iz jedne krivine, kad Joseph stoji pored puta i mase da stanemo. Problem.. i nije mali... Crkao i raspao se lezaj u zadnjemo tocku... tocak se klimata... Sta raditi? Nema sta drugo nego se pokusati spustiti do prvog naselja pa potraziti pomoc u vidu mehanicara, prodavnice ili nekog vozila za transport. Stigao nas je i Arpad pa se dogovaramo da on ostane u drustvu Joske i polako se kotrljaju nizbrdo a Sandra i ja smo krenuli da nadjemo ostatak ekipe, zaustavimo ih i konsultujemo se.

 

Mare i Sale su bili parkirani ispred hotela 20-ak kilometara dalje. I mi smo se zaustavili i cekali da vidimo da li ce Joska uspeti da se dokotrlja. Ipak uskoro je stigao Arpad i rekao da ne moze, i da se na glavcini tocka otvorila velika rupa. Ekipa odlazi do njega a nas dvoje krecemo u potragu za nekim vozilom. Jos 20-ak kilometara nize ulazimo u prvo selo i vidimo pored puta otvoreni pikap Dacia. Zaustavljamo se, gledamo okolo i posto nema nikog pocinjemo da vicemo. Iz kuce preko puta je izasao jedan covek. Govorio je solidan engleski i na moje pitanje da li bi otisao 40km u planinu da natovarimo motor i da ga spusti do sela rekao je: NARAVNO. Spremio se i uskoro smo tovarili motor u pikap. A za oko pola sata smo bili ponovo u selu.

 

 

 

 

 

 

 

Pokusao je cak da nam nadje mehanicara ali nije uspeo da ga dobije na telefon. Nazalost nije smeo da vozi do grada, Curtea de Arges, gde smo mi imali rezervisan smestaj kod Jankovica, posto mu je istekla registracija. Ali je nasao resenje... pozvao je nekoga telefonom i za par minuta se stvorio drugi, isti takav pikap, u koji smo pretovarili motor. Taj nas je odvezao do ispred naseg smestaja u gradu.

 

Dok smo pretovarivali motor iz pikapa u pikap nasoj ekipi se prikljucio i par iz Poljske na malom GS-u. Imali su problem sa gumom pa su odlucili da se ukusaju za smestaj sa nama. U hotelu Jankovic smo sobe dobili za simbolicnih 6eur po osobi zato sto smo iz Srbije. Smestili smo se i okupili u restoranu na pivu. Ubrzo je stigao i vlasnij, Jankovic, koji je uzeo Josku u kola i otisli su u grad. Nasao je prodavnicu koja ima delove i telefonom nagovorio vlasnika da dodje i otvori van radnog vremena. Ovaj je naravno, prvo pokusao da "odere" Josku za ceo set lezajeva i semeringa, ali je Jankovic ponovo intervenisao i ubrzo je iz seta izvadjen samo potreban lezaj. Po njihovom povratku smo skinuli tocak, izvadili ostatke starog lezaja, montirali novi a krater na glavcini zakrpili dvokomponentnim metalom.

 

Ostatak veceri smo proveli u druzenju uz veceru i par pica sa parom iz Poljske. Razmenili smo neke informacije... uputili ih na dobre puteve za njihovo putovanje po SRB, CG, HR, SLO... Neko vreme je sa nama sedeo i simpaticni gospodin Jankovic. Ipak sutradan ce biti jako dugacak dan, sa mnogo kilometara, pa odlucujemo da je najbolje da se povucemo u sobe posto je do budjenja ostalo svega par sati.

 

 

 

 

 

 

 

Ovoga dana smo presli oko 220 km a evo i rute:

 

 

[quasaar 1027 Napisano Octobar 26, 2013]

dan 7

 

Budimo se rano. Jutro je hladno ali vedro. Brzo se pakujemo i odlazimo jos pre nego sto je osoblje otvorilo vrata restorana. Krecemo do grada Ramnicu Valcea, pa skrecemo desno prema mestu Brezoi. Vozimo se odlicnom magistralom sa odlicnim asfaltom i prelepom prirodom. Doduse put je malo vise opterecen teretnim saobracajem, ali ipak uspevamo da uzivamo u voznji. Malo pre Brezoi-a stajemo na jednom parkingu da se malo protegnemo i da neki od nas montiraju i podese kamere.

 

 

 

 

 

Ubrzo posle toga dolazimo do raskrsnice gde skrecemo levo na put 66, put Brezoi - Voineasa - Petrosani. Ovaj put smo vec nekoliko puta prosli i 2-3 puta i kampovali u sumi pored reke. Posto smo dosad svaki put imali kisu na ovoj deonici, nadamo se da ce nas ovoga puta zaobici kisni oblaci. Put na ovoj deonici je daleko od savrsenog. Ima mnogo zakrpa i rupa, mnogo kolotraga i naguzvanog asfalta, ima deonica gde je asfalt totalno propao (na zapadnoj strani) pa ja nasut sljunak, ali se vidi da su radovi poceli, uglavnom na istocnoj strani i da ce verovatno da se asfaltira ceo prevoj. Pitanje je koliko ce put da osteti ostra zima i led.

 

Prolazimo 2-3 sela i krecemo uspon krivudavim putem do gradica Voineasa, a zatim vozimo prelepom prirodom so jezera Vidra. Odmah posle jezera stizemo do raskrsnice. Ovo je mesto gde se ovaj put ukrsta sa Transalpinom. Odlucili smo da stanemo u jednom restorancicu u blizini raskrsnice da se okrepimo vrucom kafom.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posto je bilo poprilicno hladno, kafa nam je bas prijala. Ipak mora se krenuti dalje pa smo nastavili dalje. Odavde nas je put vodio nizbrdo i uskoro smo prosli i grad Petrosani. Sledecu pauzu smo napravili u gradu Hateg gde smo rucali u basti jednog malog restorana u centru grada. Punih stomaka smo nastavili kroz grad Caransebes i do grada Lugoj gde smo obavili potrebno dolivanje goriva. Iskoristili smo priliko da potrosimo ostatak novca na kafu i poneki sokic i posle pauze od oko pola sata smo bili na putu za Temisvar.

 

 

 

Posle Temisvara sledi najdosadnijih 40km skoro potpuno pravog puta do granice Lugoj/Srpska Crnja. Granicne formalnosti su se zavrsile brzo. Posto cemo se uskoro razdvojiti odlucili smo da jos jednom sednemo na casicu razgovora i nekog napitka. Odabrali smo za to kafanu (nekada zvanu) "Mamurni Ljudi", u koju uvek navratimo na nasim putovanjima ako smo u blizini. Dobra i jeftina turska kafa i Coca Cola...

 

 

 

 

 

Putovanju je skoro kraj... Zitiste - Zrenjanin... Stajemo u Zablju da pokupimo i Joskinu devojku, Snezu, koja, nazalost, nije mogla sa nama na put, pa nastavljamo do Temerina. Ekipa se ovda razbija... Sandra i ja odlazimo do moje mame da je postimo i cestitamo rodjendan. Ekipa ostaje jos kratko zajedno, ali polako jos poneko odlazi svojim putem, kuci. Mare ostaje u Temerinu, i sutradan ide do Slovenije, a par iz Poljske noci kod Joske. Oni sutradan idu da kupe novu zadnju gumu posto im se ova na motoru skoro raspala. Pre dve nedelje su kupili novu gumu ali izgleda da je falicna i ima duboke pukotine u sarama.

 

I tako... jos jedno lepo putovanje se zavrsilo. Vreme nas je savrseno posluzilo. Imali smo kisu samo jedan dan i to dan kada nismo vozili. Pa do sledeceg puta.

 

Nadamo se da ce nam se i Nebojsa pridruziti

 

Ovoga dana smo presli negde izmedju 550 i 600km, a evo i mape:

 

 

 

Mapa celog puta:

 

 

Malo statistike:

 

Ukupno smo presli 2140.8km

Varadero je potrosio: 132.32 l goriva

Prosecna potrosnja: 6.18l/100km

 

Troskovnik za Sandru i mene:

Gorivo ------------------------------ 178 eur

Smestaj --------------------------- 155 eur

Ostalo (sa poklonima) -------- 217eur

----------------------------------------------------

Ukupno -------------------------- 550eur

 

Cene smestaja:

Tismana - 7.6 eur po osobi (sa doruckom)

Turda - 17.5 eur po osobi (sa doruckom)

Piatra Neamnt - 11.5 eur po osobi (dorucak + 3eur)

Brasov - 35 eur po osobi (2 noci)

Curtea de Arges - 6 eur po osobi