Moto tura kroz slovenske, austrijske, svajcarske, francuske i italijanske Alpe

[vickos 40 Napisano Mart 6, 2011]

MOTO TURA KROZ SLOVENSKE, AUSTRIJSKE, ŠVAJCARSKE, FRANCUSKE

 

I ITALIJANSKE ALPE, Vickoš Arpad i Ildiko 2010.

 

 

 

Ove godine planiram da idem negde na jug, ovaj sajt mi puno pomaže da se informišem šta ima da se vidi u tom delu sveta, naravno sve to zahvaljujući Vama putopiscima, i zato sam rešio da postavim svoj putopis, možda nekome pomogne, ako ne, bar da dočaram svoje doživljaje. Pre svega, nekoliko reči o sebi, tj. o nama poštovanom čitaocu; kao svako ko čita ove stranice, i ja sam kao klinac dobio svoj prvi malokubikažni bilokakav motor. Posle par godina to je naraslo na 90 ccm, a sa 18 godina sam bio ponosni vlasnik MZ ETZ-250. Već sa Electronik 90-kom sam prošao deo Mađarske, i deo „Yugoslavije“, ali sa MZ-om se već mogao uzeti veći zalogaj. Posle par godina, sa tadašnjom devojkom-sadašnjom suprugom, i sa MZ-om smo već kompletnu Crnu Goru obišli. Posle je stigla beba, pa smo kolima, sa drugarima klasično letovali 10 dana na jednom mestu, i tako godinama. Posle mnogo godina, ovo nam se već jako dosadilo, a naš sin više ne želi sa nama na letovanja-zimovanja. Tako smo Ildika i ja ponovo počeli da se vozamo, kao momak i devojka. Imamo već nekoliko moto-tura iza nas, sad ću Vam predstaviti leto 2010, kako smo ga mi doživeli. Samo još toliko, da kod vikend vožnji jedan vikend vozi ona, drugi ja. Obožava vožnju (i ja). Na većim turama menjamo se svakih 100 km, bez obzira na uslove, ovo moram progutati, ali ipak sve super funkcioniše. Obično u LIDL-u kupujemo najkvalitetnije šunke-salame, i razne sireve, i sve je to jeftinije, nego jedan meni. Mi ne živimo da bi jeli, nego jedemo da bi živeli. Ne osuđujemo ni kampovanje u divljem.

 

Ovo krstarenje sam isplanirao, prošle godine sam uvideo da No Plan is Best Plan nije baš najbolji. Prošle godine, odavde do Barcelone, i nazad, mnoge stvari sam propustio, samo zato što nisam imao plan, nego išli smo po karti, a ona ne pokazuje šta ima da se vidi u okolini. Naravno, uživali smo u putovanju, ali moglo je biti i mnogo bogatije u doživljajima.

 

1. dan 2. Jul 2010

 

Ujutro oko pola 7 smo krenuli iz Srbobrana, pa preko Sombora na Srpsko-Mađarsku granicu, trajektom iz Ujmohača za Mohač, pa zatim Pečuh, Kapošvar, Nađkaniža pa Slovenija.

 

 

 

U Sloveniji sam stao da sipam gorivo, i sa pumpadžijom sam se raspričao, on mi reče da u blizini ima moto-susret, da idem tamo i uveče se vidimo. I on je bajker. Tada još nismo znali, dali da idemo ili ne, ali posle par kilometara uhvati nas jaka kiša, obukli smo kišne mantile, i otišli smo na moto skup u Črenšovci-ma, koji se održava na obali Mure. Slovenci su bili izuzetno fini prema nama, molili da ostanemo, biće velika žurka. Mi smo se istuširali, popili piće sa njima, i kad se asfalt malo osušio, krenuli dalje. Slovenija je neopisivo lepa i čista zemlja. Putevi su lepi i kvalitetni. U Odranci-ma ima jedna čudna i lepa crkva, jednu fotku svakako zaslužuje.

 

 

 

Kad smo prešli u Austriju, skrenuli smo levo na Put Vina. Kroz fantastične brze i duge krivine, popeli smo se iznad oblaka, gde se temperatura sa celodnevnog 30 stepeni, spustila na 17. Spustili smo se u Lavamünd na obali Drave. Kako smo se spuštali niže i niže, temperatura se osetno dizala. Sada, ovde na obali Drave, 20 je stepeni uveče. Danas smo prešli 532 km.

 

 

 

 

 

2. dan 3. Jul 2010

 

Ujutro smo krenuli, bila je gusta magla koja se brzo podigla, i dan je postao lep i sunčan. Putevi su lepi lepo smo napredovali, oko podne je već bilo 34 stepeni. To je već pretoplo, ali smo trpili. Na Dravi kod Völkermarkt-a ima jedan nizak most u obliku S, tu smo malo stali da predahnemo, pa preko Klagenfurt-a i Villach-a nastavili smo prema Lienz-u. Predeo je kao iz bajke. Posle Lienz-a smo prešli u Italiju. Na čarobnim Alpskim predelima tipične Alpske kuće izgledaju prelepo.

 

 

 

 

Posle Lago di Dobbiaco smo konačno stigli do Dolomita, što sam jako čekao. Očekuje nas mnogo krivina, i planinskih prevoja. Prošli smo pored planinskog vrha Tre Cime, kod Lago di Landro-a smo napravili fotku o Monte Cristallo-u. Malo smo stali i kod jezera Misurina, i preko Cortina d’Ampezzo-a pravac prvi veći planinski prevoj. To je Falzarego Pass, visine 2117m. Tu već na više mesta ima snega, i to veoma blizu. Išli smo dalje, sledio je Gardena Pass, pa Grouppo Sella, tj. Sella Pass.

 

 

 

 

 

 

Već je bilo popodne, kad se odjednom naoblačilo, i ubrzo je počela jaka kiša. Kada je kiša prestala, mi i dalje nismo skinuli kišno odelo, jer tu u trenutku može sve da se promeni. Na Gardena Pass-u je samo malo padala, ali kad smo krenuli na Sella Pass, počela je kao iz kabla. Planirali smo da ćemo na vrhu negde da se sklonimo, ali kad smo stigli, počeo je da pada led. Čekali smo nekih pola sata, ali vreme se nije menjalo. Krenuli smo dalje, postalo je jako hladno, termometar mi je pokazivao +7 stepeni. Sve se zamaglilo, posle nekoliko kilometara spuštanja, led je prešao u kišu. Nikad se toliko nisam radovao kiši, dosad kao da sam vozio na okrunjenom kukuruzu. Išli smo dalje po kiši, rešili smo da idemo dok kiša ne prestane, ili ćemo potražiti neki motel. Polako smo izašli iz oblačnog dela, sad smo kod Moline-a, na suvom smo postavili šator. Kod postavljanja šatora je bilo prijatno vreme, ali sad uveče i tu je počela slaba kišica. Planinski prevoji u Dolomitima, i ostale prirodne lepote su vredele truda, pa makar i po ledu. Danas smo prošli 431km, što i nije loše, ako se pogledaju uslovi, ali vredeo je svaki km. Videli smo mnogo motoraša, i biciklista. Ovim zadnjim svaka čast!

 

 

 

 

 

3. dan 4. Jul 2010

 

Ujutro smo ustali lagano, nismo žurili nikuda, noćas je bilo malo hladno. Ujutro je bilo 13.5 stepeni, ali sunce je ubrzo sijalo na nas, a mi smo upijali energiju kao gušteri. Nije ni čudo što je bilo hladno, bili smo na oko 1000 m iznad mora. Krenuli smo da posetimo Piramide u Segonzano-u. To Vam je slično kao Đavolja Varoš, samo ove su mnogo višlje, preko 50m i nema ih toliko. Nije me baš oduševilo kako sam očekivao, skoro sat vremena se treba penjati po vrućini, i posle naravno treba i sići. Ali dobro je što smo se popeli, posle bi nam bilo žao.

 

 

 

 

Posle toga smo išli kroz Trento, to jest ispod Trenta. Ovaj grad ima tunele koji se račvaju, tako da čovek može za tili-čas da prođe grad, a da ne upadne u gradsku gužvu. Posle smo krenuli na jug, prema jezeru Garda. Išli smo zapadnom stranom jezera, posle nekoliko tunela, naglo desno na jedan puteljak, koji uzbrdo vodi prema selu Tremosine. Ovih nekoliko km puta bi najlepše moglo opisati u jednom celom romanu, put vodi kroz prirodni uzani kanjon, u kome teče jedna mala brza reka, a zidovi su vertikalni i visoki. Negde ni sunce ne dopire. Na sreću, ovde svi voze jako pažljivo na uzanim putevima, i tunelima. Nadam se da fotke mogu bar deo toga da dočaraju.

 

 

 

 

 

 

 

Istim putem smo se vratili do jezera, i još južnije kod Gardola-e smo se kupali u jezeru Garda. Dan je bio vruć, ali voda hladna. Voda jezera isto talasa kao more, isto je providna, isto je hladna, samo nije slana.

 

 

 

Od jezera smo krenuli ponovo na sever, prema Trento-u ali sad drugim putem. Sledeći veći grad je Bolzano. Tu smo skrenuli prema zapadu, i išli smo kroz mala naselja, tu sam hteo da vidim neki vodopad. Vodopad je visok, ali slabo teče voda. Ono što me je očaralo, to je tišina u gradićima. Tu se vozi 30 km/h, sve je tako tiho, da žali bože paliti motor( mada moj stvarno tiho radi). U blizini sledećeg malog mesta smo se ulogorovali. Ceo dan je bilo jako toplo, još i sada uveče, šator smo postavili, i sada je počela neka topla kišica. Putevi su izuzetno dobri, ograničenje brzine niko ne poštuje, voze brzo, ali oprezno. Danas smo svega 274km prešli, ali bilo je lepo.

 

 

 

4. dan 5. Jul 2010

 

 

 

Noćas kiša nije padala, imali smo toplu noć. Posle Merano-a, kod sela Forst, ima jedna brana, koja ne služi samo za regulisanje vodostaja, nego tu se voda procedi kroz rešetke, da povade stvari, koje reka nosi sa sobom iz planina. Interesantno je gledati, kako velika količina vode ponire, a sitne kapljice izleću u vis.

 

 

 

 

Išli smo dalje prema Stelvio Pass-u. Znao sam, da će mi se svideti 40 i kusur oštrih krivina uzbrdo, i toliko posle nizbrdo, ali da će biti toliko lepo, to treba doživeti. Vreme je bilo lepo i sunčano, krema preko svega toga je što i sada u Julu ima mnogo snega.

 

Posle Trafoi-a počinju prve blage krivine, usponi, i daljine i dubine koje čoveku oduzmu dah. Tu se čovek oseća jako malim. Mnogo motora i biciklista ide gore, ili se spušta dole. Tu se sve vrti oko motoraša i biciklista. Čak i na restoranima velikim slovima piše Bikers Wellkome! Pravi moto-raj! Gore na prevoju, na 2760m iznad mora, veliki je vašar, i jako hladno. Ne volim vašare, ali ovo ovde je nešto drugo. Ima ovde svega, od Brat-Würste preko odeće do unutrašnje gume za biciklo.

 

I pre, i posle prevoja smo se kuvali u 34-35 stepeni, ali gore je samo 13. Ovih dana smo baš bili isprobani, što se tiče otpornosti na temperaturu. Ildika u čizmama ima oko 165cm visinu, kao ostatak snega na slici. Silaz sa Stelvio Pass-a na drugoj strani je još više obložen snegom, i još je hladnije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle Stelvia ponovo u vrućinu, palili smo ka Como jezeru. Como mi baš i nije delovao prijateljski, veliki talasi, mutna voda i hladna. Samo sam do kolena ušao. U obližnjem kampu smo se istuširali, malo odmorili, i krenuli dalje do Lago di Lugano. Kod ovog lepog , velikog jezera nismo ni stali, nego smo išli dalje u Švajcarsku. Na jednoj benzinskoj pumpi smo menjali evriće za franke, i ubrzo smo stigli do Gordola-e, na obali Lago Maggiore.

 

Sutra idemo do Lavertezzo-a, to je mali obilazak, nadam se, da se neću razočarati u informacijama sa interneta, da ćemo i tamo nešto lepo videti. Danas smo 316 čarobnih kilometara prevalili.

 

 

 

5. dan 6. Jul 2010

 

 

 

Jutros smo prema planu krenuli prema čarobnom Lavertezzu, usput smo pogledali branu, gde se snimao deo filma sa James Bond-om. Tu se može skakati sa brane sa bungi-jump-om, na sreću nije obavezno. E Lavertezzo, to jest korito reke je tačno takav kako sam saznao sa interneta. Neverovatno šta priroda ume! Srećom, vodostaj je nizak, pa možemo sići u korito reke, gde je u zavisnosti od tvrdoće kamena, voda oblikovala korito preko ko zna koliko vremena. Kome ovde srce ne kuca brže, taj i nije živ!

 

 

 

 

 

 

 

 

Kada smo se vraćali iz Lavertezza, u jednoj oštroj desnoj krivini od 180 stepeni, gde se put vraća do samog puta, a pritom je prednji točak niže od zadnjeg bar za 30 cm, Ildika je na trenutak izgubila ravnotežu, i prevrnuli smo se kao džak sa krompirom. Sve se to dogodilo sa brzinom od otprilike -2. Svi su stali da pomognu, jedan biciklista je bacio svoj bicikl, i pomogao da podignemo motor, koji je ležao na Ildikinoj desnoj nozi. U tom trenutku je izgledalo, da nema tu ništa ozbiljno, Ildiki je bolela noga, bila je jako ljuta na sebe, zašto se to desilo baš njoj, i bilo joj je jako sramota. Polako, ali sigurno sam je smirio, to se može svakome dogoditi, što i jeste. Na ovim putevima stalno treba 100% paziti. Mislili smo da je u pitanju samo udarac, sutra će sve biti OK. Sreća da smo imali na sebi čizme i odeću, inače mislim da bi joj motor zdrobio članak. Na motoru ispod desnog ogledala maska je napukla, nije ništa strašno, i pukla nam je tank torba, što sam sa Powertapom zalepio. Ta traka za sve štima, samo za lepljenje auspuha ne valja.

 

Kad smo se skroz smirili, Ildika nije smela dalje da vozi, pa sam sa planine ja spustio motor. Posle sam je uspeo ubediti da vozi, ali popodne joj je već otekla noga, i nije mogla da zadrži teret motora sa desnom nogom. Dogovorili smo se, da ćemo po planu ići prema zapadu, nekoliko planinskih prevoja, pa do Mont Blanc-a, posle nas plan svakako vraća u Milano, što je prema kući, i ako joj bude bolje idemo po planu na jug, ako ne, palimo kući.

 

Sledeći cilj nam je San Gotthard Pass, visine 2091m. Na Pass-u opet mnogo motoraša. I u lepom sunčanom danu je svega +10 stepeni, i to je trebalo više sati izdržati. Tu još uvek imaju Allte Strasse, koja je obložena kockama, još uvek idu diližanse, samo sada voze turiste, i naravno motoraš ne bi bio motoraš, ako ne bi išao tim putem.

 

 

 

 

 

 

Malo smo se spuštali, i u dolini smo skrenuli levo na Furkastrasse. Ovaj put vodi na Furkapass. Ovaj put ide na vencu planine, pretežno na 2000m nadmorske visine, hladno je, i iznenađujuće je lošeg kvaliteta. Furkapass je na 2436m visine.

 

 

 

 

Odavde nedaleko je Rhönegletscher. I tu smo stali, prošli ulaz, sad mi je već žao što nisam sišao na ledeni breg. Ildiki je bolela noga, nije htela mnogo da šeta po lošem trotoaru, rekla je da idem, ona će da me sačeka, ali ja sam bio solidaran.

 

Posle ovog glečera smo išli dalje na zapad, kroz tipična švajcarska naselja, tu je još i Aletsch glečer, koji je najduži u Evropi, 24km, ali brzo se topi. Negde sam zeznuo put koji vodi do glečera, nisam se vatio, sad mi je već žao. Napokon smo se spustili u jednu veliku dolinu, gde se vozamo na suncu, i 23-24 stepeni je. Ildika i dalje ne može da vozi.

 

 

 

 

Put je bio još dosta dugačak do Francuske, usput još jedan prevoj, Forclaz, pa onda Argentiere glečer, koji se spušta sa Mont Blanc-a skoro do puta. I tu smo stali radi par fotki, i pičili do Mont Blanc tunela. Kupio sam jednosmernu kartu za tunel koji je dugačak11.6km, i platio skupo kao otrov. Kroz tunel smo prešli u Italiju. Vrh Mont Blanc-a sa svojih 4810m visine, nismo uspeli da uslikamo, jer se stalno skrivao u oblacima, ali kad se na trenutak otkrio, JAKO je visoko. Među moje želje je spadalo i to, da motorom prođem ovaj tunel, ali razočarao sam se. Ovaj tunel mi deluje nekako mračno, zadimljeno, unutra je jako toplo, prolazio sam mnogo lepše tunele. Tu se sve svodi na sigurnost i bezbednost, a ne na šminku.

 

 

 

 

Sa Italijanske strane tunela ima javni WC, sa toplim tuševima, pretežno ga kamiondžije koriste, i mi smo ga iskoristili, kad sam već platio tunel, kao neki srednji kamp. Sve ovo spominjem samo zato, što se tu desilo to, da smo mi sa peškirima oko vrata iz parkinga peške išli do kupatila, jedan kamiondžija Italijan, verovatno je uočio, da Ildika jedva hoda, i on je potrčao za nama sa tubom neke masti, sa ovim namaži, i sutra će već biti bolje. Rekao je da je i on bajker. Onako, mogu da zamislim, kako se sve iskombinovalo u njegovoj glavi, dok je gledao iz svoje kabine; Staje motor, zapale cigaru, gledaju panoramu, uzmu peškir i ostalo, žena jedva hoda. Ovi su se brečili! Garant je tako bilo.

 

Nadam se da je vozač u pravu, i da će Ildiki sutra biti bolje, jer ako joj se nešto polomilo, to neće valjati. Išli smo dalje prema jugu, prošli smo Aosta-u, tu u dolini je fino mlako vreme, našli smo zgodno mesto za šator. Danas smo prešli 381km, mogli smo se diviti u više prirodnih čuda, ali ovaj mali maler nas je ceo dan držao pod svojim uticajem.

 

 

 

 

 

6. dan 7. Jul 2010

 

 

 

Ujutro smo se spakovali, brzo je otoplilo, nastavili smo ka Ivrea-i. Ildiki je noga noćas odmorila, otok je splasnuo, samo joj je bolelo kad je stala na nju, i dalje ne vozi. Do Ivrea-e je teren još brdovit, posle prema Milanu je ravnica. Ivrea je lep, tih gradić, samo glavne ulice su od kocki, i ravno je kao zadnja strana čokolade sa lešnikom. U Milanu je saobraćaj jako gust, i brz. Na bulevarima sa 3-4 trake, taljani prže sa 100-110km/h, a dozvoljeno je 70km/h. Tako da treba jako paziti da se čovek na vreme prestroji. Uspešno smo se izvukli iz ove gužve, i u mirnijim ulicama smo našli Castello Forzesco, pa crkvu Santa Maria delle Grazia, gde se nalazi original freska Poslednja večera (neki znaju Tajna večera) od Leonarda de Vinci-ja. Posle toga smo išli do Milanskog dom-a. To je nešto neopisivo, kad iz uzane ulice čovek stigne, i na ogromnom trgu skoro da ga ošamari panorama ogromnog dom-a, sa svojih 140 tornjeva! I ne bih više o tome.

 

 

 

 

Ildiki je noga opet otekla, ali je rekla da zbog toga nećemo prekidati putovanje, nego nastavljamo sa planom. Ni izlaz iz Milana nije baš jednostavan, ali uspeo sam , zahvaljujući prednostima motora u odnosu na automobil, koji polako učim od italijanskih motociklista. Posle Milana, kroz manja naselja, saobraćaj je gust i brz. Motociklisti sve pretiču, bez obzira na punu liniju i ograničenje brzine. Jako je opasno! Kasnije, kada se saobraćaj malo razredio, već niko nije preticao, jer su i automobilisti uhvatili tempo od 110-120km/h, mada je ograničenje 70km/h. Nema šta da se radi, ploviti sa talasom. Videli smo jednu ružnu saobraćajku. Jedan Punto se frontalno sudario sa nekim drugim vozilom, prednji točak nije bio na vidiku, poluosovina na nekih 20m od auta, a tip pored puta na leđima.U takvom trenutku čoveku proleti kroz glavu, da to se može svakome dogoditi, čime god da je.Svi su osetno pažljivije vozili. Napredujemo dalje prema Pizi. I danas je bilo jako toplo, pored Sospira smo u divljem kampu. Danas smo prešli 342km.

 

 

 

 

 

7. dan 8. Jul 2010

 

 

 

Noć je bila prijatno topla, dobro smo se naspavali. Ubrzo smo prešli preko reke Po, što znači iz Lombardije u Emilia Romagnu. Posle Sesso-a, sa malim obilaskom smo pogledali tri mosta, koji nisu samo mostovi, to je jedna forma moderne umetnosti (mostovi Calatrava). Išli smo dalje prema Pisi. Nisam mislio da je Passo Radici toliko opasan. Uzbrdice nisu jake, ali krivine jesu, pravca nema ništa, a sve uzbrdo traje 64km! Zamorno je na lepom uzanom asfaltu tako dugo ostati koncentrisan. Nizbrdo sa Appenina, krivine su blaže, brzine veće, vožnja lepša. Usput smo mogli videti Monte Cimone planinski vrh. Ovaj prevoj nije toliko divlji kao u Dolomitima, ovde su šume, a visina je oko 1500m. Spuštajući se dalje, kod Piano della Rocca postoji jedan interesantan pešački most iz 12.stoleća, zove se Ponte delle Maddalena.

 

U Lucca-u smo ušli samo nakratko, jer u starom gradu je jaka vrućina, u jednosmernim ulicama se teško snalaziti, a za pešačenje nismo imali volju. Dalje, na putu prema Pizi, posle jednog tunela već se vidi grad. Mi smo pre grada skrenuli levo, i tako smo ulazili u Pizu pored Aquadukta.

 

 

 

 

 

 

Kod krivog tornja nismo išli na glavnu kapiju, nego nasuprot glavnog ulaza, i odjednom, ispred nas krivi toranj u totalplanu. Pa, jako je kriv! Obišli smo toranj, kojeg su 1173. godine započeli graditi, a gradili su ga 200 godina. Tu smo obišli sve što se obići da, Pisa je ostavio mnogo jači utisak na mene, nego što sam to očekivao. Samo mi ne ide u glavu, kako uspevaju da održavaju krug i travu pored toliko turista?

 

Bilo je već kasno popodne, a Ildika je već jako htela da vidi more. Otišli smo do Livorna, što mi se nikako nije svidelo. To je jedan veliki trgovački centar. Već je skoro pao mrak kad smo se vratili blizu Pize, tu ćemo spavati. Danas smo prešli 327km...

 

 

 

 

 

 

 

8. dan 9. Jul 2010

 

 

 

Ujutro smo se uputili prema Firenzi. U Firenzi nismo bili dugo, prošli smo pored Ponte Vecchio, kojeg još zovu i Stari Most. Nalazi se na reci Arno, sagrađen je u 16. veku, poznat je po tome kako su se kuće nagradile na njega, tu su uvek uglavnom živeli trgovci zlatom, i drugim skupim stvarima. Na izlazu iz Firence, na jednom bregu, na jednom parkingu otvara se divan pogled na Firencu, sedištu Toscane.

 

 

 

 

Išli smo dalje, i u Sienu smo ušli samo na kratko. Malo smo se zadržali ispred Duomo Santa Maria, i već smo vozili dalje prema jugu. Na nekih 30km od Siene, nalazi se Terme di Petriolo, izvor vruće vode. Tačnije 43 stepeni Celsijusa.Ovo je jedno skroz divlje, neurbanizovano mesto, gde se izvorska vruća voda meša sa rečnom hladnom vodom, i tu je već izdržljiva temperatura. Interesantntna je pojava, kako se minerali kristalizuju na obali, i tako ga formiraju. U okolini se oseća jak miris sumpora, ali se brzo može navići. Kasnije sam morao otići u obližnje selo da kupim vodu za piće. Put do tog sela se sastoji iz toliko jakih uzbrdica i nizbrdica, da se sa motorom ne bi moglo okrenuti na njemu, jer bi nogare dodirivali asfalt. Ni ulice u selu nisu bile mnogo ravnije. Ova kupovina vode je bio poseban doživljaj. Kasnije smo održali jednu veliku „siestu“, i negde pre 6 popodne smo odlučili da idemo dalje, do Terme di Saturnia-e, koji je isto izvor tople vode, ali je temperatura idealna 37 stepeni.

 

Napredovali smo na odličnom putu do Grosseto-a. Gde je put prolazio kroz stenovite predele, kamen je zračio toplotu, tako je termometar u 6.30h u pokretu pokazivao 37-38 stepeni. Od Grosseto-a smo još nekih 50-tak km išli lepim krivudavim putevima. Još da se samo u Alpima troše stranice gume?!! E ovih 50 km je baš bilo lepo, i baš mi je već i prijalo. Ovo su dosta brze i dugačke krivine, put je čist i gladak kao ogledalo, ali se lepi kao šmirgla. Kad smo stigli u Saturnia-u, dah nam je stao, ali ne od mirisa sumpora, već od pogleda! Ovo je još lepše, još veće, sa još više vode, nego Petriolo! Već je mrak polako padao, ali sam se ja još bućnuo u prijatnoj vodi od 37 stepeni. Tu su „kade“ tolike veličine, da se u njima može plivati. Sutra ćemo ovde uživati u lepom vremenu. Danas smo prešli razdaljinu od 325 km.

 

 

 

 

 

9. dan 10. Jul 2010

 

 

 

Rano ujutro smo otišli do izvora, i odmah se bućnuli. Već rano ujutro i preko noći ima tu ljudi, ali nekako, kako dolaze, tako i odlaze, tako da nije neka gužva, što meni jako štima. Ne volim mesta gde ima mnogo ljudi. Negde do podne smo uživali u masaži mehurića, i vodenih mlazeva, i odlučili smo da idemo dalje u Terni da vidimo Cascata delle Marmore, jedan vodopad ukupne visine 150m. Od toga je gornji deo 80m visok, dok donji deo se sastoji od više „manjih“ vodopada. Usput smo prošli pored Pitigliano-a, grada koji je sagrađen na stenama, interesantnog izgleda, uveče je osvetljen, možda tada još lepše izgleda.

 

 

 

 

 

 

 

Na krivudavim putevima smo još prošli pored jezera Lago de Bolsena, i nastavili prema Terni. Stigli smo do donje strane vodopada, odakle se već vidi gornji veliki vodopad, i deo donjeg. Već je i ovo lepo, mada se odavde još ne vidi šta sve ovo krije u sebi. Zahvaljujući svom neznanju, ja sam se motorom popeo do gornjeg ulaza. I dole se može kupiti karta, i ući, ali tada se celim putem treba penjati do gore na mnogo stepenica. Ovako smo gore ušli, i celim putem se spuštali, dok smo istraživali svaki kutak ove prirodne lepote, što je ipak mnogo lakše. Nismo žurili i satima smo uživali u svemu. Ima jedan tunel, koji vodi iza vodopada. Tu je sve mokro, i jako je hladno. Fantastično je videti snagu ogromne količine vode, negde ne može da se priča, zbog velike tutnjave vode. Dole, kod izlaza ima autobusko stajalište, odavde nas autobus vraća gore na parking, sve je to u ceni karte. Isto to funkcioniše i obrnutim smerom, ali onda se mnogo pešači uzbrdo, što je ipak teže. Dosta smo se umorili, i odlučili smo da ćemo ostati u kampu, što je kod gornjeg ulaza. Ildikinoj nozi baš i nije godilo ovo jako opterećenje, i tu smo doneli ozbiljnu odluku. Prema planu, put je odavde vodio u Rim, pa Vatikan, minimum 2 dana šetnje, posle Napulj, opet pešačenje, pa Vezuv, Pompej, pa tek posle svega toga sam imao u planu da idemo na istok, na Jadran. Po planu, tamo sam hteo da uživam nekoliko dana. Ovo optrećenje prosto nismo smeli da prihvatimo. Možda drugi put. Nije lako jedan takav plan prekinuti, ali do sada nam je bilo super, ne bih da silimo nešto, pa da nam ne bude prijatno. Današnji dan nam je opet bio pun doživljaja, sa malo kilometara, što je dobro, jer na putu ovamo, u 1 popodne je bilo 38.5 stepeni. Jadan moj motor! Ali i on sve junački podnosi, samo da mu se klipovi ne zagrle! Danas smo svega 172 km prešli.

 

 

 

 

10. dan 11. Jul 2010

 

 

 

Jutros je bilo malo friško, ali ubrzo je postalo fino vreme. Sa bolom u srcu, krenuli smo ka istoku, ka Jadranskom moru. Na jako krivudavom putu smo došli do autoputa koji se ne plaća SS4, koji vodi od Rima do Jadrana. Kod Martinsicuro-a smo stigli do mora, krenuli prema severu, i posle par km-a na jednom silazu sišli na plažu. Mesto je bilo odlično, ispod železničkog mosta smo parkirali motor, tako da smo sa plaže mogli da ga vidimo. Levo-desno, dokle god se vidi sve je plaža. Voda topla. U ovako toploj morskoj vodi se još nikad nisam kupao. Odlično smo se osećali, besplatan hladan tuš, nama više ništa i ne treba. Jedini problem je što u okolini nigde nema ni jedno drvo, ili neki drugi hlad, samo pesak, inače je sve savršeno. Ne znam zašto sam mislio, ili mi je neko pričao, da Italijanski Jadran nije lep, jer u vodi ima puno trave i mutna je. Sada je bila kristalno čista. Posle kupanja i malo odmora, krenuli smo dalje prema Anconi, svi parkinzi su bili puni autima i motorima, plaže krcate. Tu se već sigurno ne bih osećao tako dobro. Ne volim gde ima mnogo ljudi! Kako se bližimo Riminiju, gužva je sve veća kako na putevima, tako i na plaži. Pre riminija smo skrenuli levo prema San Marinu, i sad smo na nekih 20 km od te male države. Danas smo prešli 348 km.

 

 

 

 

 

11. dan 12. Jul 2010

 

 

 

Jutros smo ranije ustali, i spržili u San Marino. U pola devet smo stigli gore kod tvrđave br.1, još je sve bilo zatvoreno, parkinzi prazni. Obišli smo dve tvrđave, do trećeg nismo otišli, jer je to jedna ozbiljnija šetnja. Posle smo još pogledali Palazzo Publico, i već je bilo pola jedan, i mnogo turista.

 

 

 

 

Seli smo na motor, i krenuli prema Sloveniji. Išli smo putem 309, gde su kamioni do kamiona. Zahvaljujući tome i put je u lošijem stanju, ali ipak smo dobro napredovali. Veneciju smo sada izostavili, prošle godine smo ga prošpartali, a sada nam do šetnje nije bilo. U sumrak smo već stigli do Nove Gorice. Išli smo još malo, i kod Ajdovščine smo potražili zgodno mesto za naš šator. Danas smo prešli 416km.

 

 

 

 

 

12. dan 13. Jul 2010

 

 

 

Jutros smo spakovali i krenuli. Nismo tražili nikakve znamenitosti, samo smo pržili po dobrim slovenačkim magistralama, uživali smo u predelima. Kad smo prešli u Mađarsku, tada se rodila ideja da nećemo pravo kući, nego sa malim zaobilaskom idemo kod jednog prijatelja u Hodmezevašarhej na kaficu, i tamo ćemo prespavati. Tako i bi, i danas smo 694 km putovali.

 

 

 

13. dan 14. Jul 2010

 

 

 

Posle doručka smo za tren prešli ostalih 130km do Srbobrana. Ukupno smo prešli 4688 km.

 

 

 

Ildikina noga se za dve nedelje skroz oporavila, samo joj je falio jedan obilan odmor. Još u februaru sam se sa jednim prijateljem dogovorio, da ćemo zajedno na zlatiborski moto susret. Ne zbog susreta, ne volim baš ove današnje moto susrete, nego zbog vožnje. Ildika je mogla da vozi! Krenuli smo, ali ne autoputem, nego mojim omiljenim putem, preko Debelog Brda i Tare. Ko je prolazio, zna kakav je predeo, meni se sviđa. U stvari, meni se sve sviđa što nije ravnica. Na susretu se nije mnogo toga zanimljivog događalo, barem ne za moj ukus. Mi smo iznajmili jednu vikendicu ispod Čigote. Kuća i pogled su bili savršeni, samo put do kuće je bio jako rđav. Svaki put kad bih stigao do kuće, bar jedno pivo bi puklo u koferu. Kofer sam prao svako veče. U subotu smo išli u Stopića Pećinu, pa do vodopada u Gostilju, i jednim velikim krugom se vratili u kamp. Kad smo krenuli u pećinu, nekoliko Srbobranaca je krenulo sa nama, jer došlo je više njih iz mog mesta. Lepo je vozati se na Čigoti, samo sad zbog moto susreta je malo gužva, pa treba biti obazriv. Popodne na ručak je stiglo još nekoliko Srbobranaca, oni su stanovali sa nama u vikendici.

 

 

 

 

 

 

Sa nekoliko Srbobranaca u nedelju ujutro smo krenuli na Crnogorsko more. Ali samo na dva dana. Tu smo otprilike nadoknadili kilometre, koje smo u Italiji skratili. Na moru smo išli u moj omiljeni kamp Maslina, u Buljaricama.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Još jedna odlična vest! Ja sam najsretniji tata na svetu! Sin nam je napunio 18. rođendan, i dobio je svoj prvi velikokubikažni bajk! Već zajedno gustiramo Frušku Goru. Ovo mesto je odlično za vežbu. Nadam se da ćemo dogodine negde familijarno da se provozamo!

 

 

 

 

 

[DjordjeMijailovic 2645 Napisano Mart 6, 2011]

Predivno!

[acim 766 Napisano Mart 6, 2011]

Divno, više ne znam gde ću pre Videli ste zaista čuda i lepote prirode i arhitekture, a i putopis je odličan, fotografije i tekst. Svaka čast i hvala što ste ovo podelili sa nama.

[Maxster 712 Napisano Mart 6, 2011]

Svaka čast !

 

Ako budete slučajno još koji put prolazili tim tunelom iz Italije u Francusku ispod Montblanca, obavezno svratite do Chamonix-a. To je jedan turistički gradič koji je pun i leti a i zimi. No u njemu ima gondola ili ti žičara na Mont Blanc. Ja sam na Montblancu bio u martu 2009, baš tad kad je u to vreme bio u Genevi autosalon. Rekao sam si tada,da ču to jednom ponoviti u 8 mjesecu. Montblanc svakako preporučujem

[vickos 40 Napisano Mart 6, 2011]

Hvala svima! Acim, nećemo persirati! Maxter, hvala na savetu, čitao sam o žičarama, ali prosto je nemoguće videti i to, i stići u toplije krajeve do uveče.

[Marokanac 1882 Napisano Mart 7, 2011]

Zaista lepa voznja............Bravo !

 

Pozdrav .......... iz Afrike.

 

:zdravo:

[slavonac 81 Napisano Mart 7, 2011]

Vrlo lijepe slike i još ljepši putopis!

Pozdrav tebi i vozačici!

[Djomla199 564 Napisano Mart 7, 2011]

Odlične slike kao i putopis

[Charuga 769 Napisano Mart 7, 2011]

Uglavnom sam sve te puteve prosao motorom i znam kakav je osecaj.... dobro je da niste imali vecih problema posle onog malog pada.....

 

Putopis je super ali nemogu da odolim da te nepitam : "zasto si usrao tako lepe slike odvratnim tekstom"...?????

 

Ako si vec hteo da oznacis mesta mogao si to diskretno malim slovima negde u cosku..... ne zameri....

 

Zelim Vam jos puno,puno lepih putovanja

 

 

[doktor 4802 Napisano Mart 7, 2011]

Bravo za putovanje i hvala za putopis!

Posebno su mi se dopale one banje/kupalista...kako ste ih nasli?

[Gvozden 591 Napisano Mart 7, 2011]

Au, bash lepe ture, Stelvio cu sigurno u skorije vreme overiti. Ne znam da li je na mestu, ali interesuje me koliko izadje prenocishte na mestima na kojim ste svracali!?

Pozdrav i josh puno lepih putovanja i putopisa da napravite!

[Usamljeni Vuk - Milos 95 Napisano Mart 7, 2011]

...Druze svaka cast, cestitam tebi na prelepim putovanima, a i tvom sinu na osamnaestom rodjendanu i novom motoru...Zamolio bih te samo za malu pomoc, posto si naveo u svom putopisu da si vecinom za smestaj odabirao kampovanje, da li bi neka od svojih iskustava mogao da podelis u temi Kampovanje u divljini i kampovanje na divlje . Npr.gde si kampovao u uredjenim kampovima, gde na divlje, kako si odabirao mesta itd. naravno i koja slicica kampa nije na odmet. Unapred zahvlan.Pozz iz NS-a...

[vickos 40 Napisano Mart 7, 2011]

Uglavnom sam sve te puteve prosao motorom i znam kakav je osecaj.... dobro je da niste imali vecih problema posle onog malog pada.....

 

Putopis je super ali nemogu da odolim da te nepitam : "zasto si usrao tako lepe slike odvratnim tekstom"...?????

 

Ako si vec hteo da oznacis mesta mogao si to diskretno malim slovima negde u cosku..... ne zameri....

 

Zelim Vam jos puno,puno lepih putovanja

 

 

 

Ne zameram! Čak mislim da si u pravu. Hvala na željama.

[vickos 40 Napisano Mart 7, 2011]

Hvala Marokanac, hvala Slavonac, hvala Djomla199, hvala Milohe 80, u ime oca, sina i vozačice!

[vickos 40 Napisano Mart 7, 2011]

Bravo za putovanje i hvala za putopis!

Posebno su mi se dopale one banje/kupalista...kako ste ih nasli?

 

Kad odredim pravac kuda mislim da ću da idem, prvo se načitam na sličnim sajtovima kao što je ovaj. Posle taj put propratim u velikoj širini na Google Earth-u. Tamo gde ima mnogo slika, tu se nešto nalazi. Ne mora da znači da je to meni interesantno, ali ako i malo jeste, ja to skiciram u Planu. U tom Planu ima mnogo više interesantnih mesta, nego što na kraju obiđem. Naravno sve ovo proguta dosta vremena, ali u ovo vreme toga bar ima u hladnim večernjim satima. Na kraju šta ću obići i šta ne, to se odlučuje tamo i tada. Zavisi i od volje, i od vremena, i od doba dana, i ko zna od čega još.

[vickos 40 Napisano Mart 7, 2011]

Milohe 80, daću opis mog pribora za kampovanje, i načina kampovanja u divljem, i pitomom, o higijeni, možda još večeras.I Gvozden će naći sebi odgovore.Pozz svima iz Srbobrana!

[alexanto 4938 Napisano Mart 7, 2011]

Svaka čast na putopisu i hvala što se vaše uživanje delom podelili sa nama...

Lično, neću se "smiriti" dok ne odvozam Alpe i posebno cenim one koji su to

odvozali i podelili sa nama smrtnicima...

Hvala još jednom i želim Vam još lepih putešestvija !

[vickos 40 Napisano Mart 7, 2011]

Hvala alexanto! Želim ti da se "smiriš" !! Sviđa mi se tvoj slogen.

[alexanto 4938 Napisano Mart 7, 2011]

Hvala druže moj - daće Bog !

A slogan sam mazn'o iz Moto - Pulsa...

[trebor 10 Napisano Mart 8, 2011]

Dobar putopis . Pročitao sam ga odjednom . Morat ču i ja da "odradim" Alpe, ali uvjek ima nekih prepreka, da ne mogu. Kuća - poso - kuća, ali kada imam odmor idemo sa familijom i tad je motor u garaži .

 

LP Robert

[vickos 40 Napisano Mart 8, 2011]

Ne daj se generacijo! Apsolutno te razumem, na žalost ne mogu ti dati savet kako da ostvariš želje. Samo se trudi! Meni se posrećilo.

[trebor 10 Napisano Mart 8, 2011]

Ja sad kad su deca još mala ponekad uhvatim koji dan, da nisam na poslu i tada pičim prema Paklenici. Tamo pogledam koliko je sati i pravac prema kuči. Tako, da se sakupi oko 600 km. Ali i moju bolju polovinu malo pripremam, da idemo za dan, dva na kakav izlet nekde malo dalje od kuče . Za takvo nešto bi mi bolje došla kakva Yamaha FJR , ali neću da menjam moju ljubav za neki drugi motor . I odgovara mi, da se vozim sam, kada idem na takve brze izlete, niko mi ne kaže: stani tu, vidi kako je divno, oču da pišam, oču kavu, oču ... . Inače i ja čekam, da deca malo odrastu i tada če početi zabava za moju i mene.

 

LP Robert

[vickos 40 Napisano Mart 27, 2011]

...Druze svaka cast, cestitam tebi na prelepim putovanima, a i tvom sinu na osamnaestom rodjendanu i novom motoru...Zamolio bih te samo za malu pomoc, posto si naveo u svom putopisu da si vecinom za smestaj odabirao kampovanje, da li bi neka od svojih iskustava mogao da podelis u temi Kampovanje u divljini i kampovanje na divlje . Npr.gde si kampovao u uredjenim kampovima, gde na divlje, kako si odabirao mesta itd. naravno i koja slicica kampa nije na odmet. Unapred zahvlan.Pozz iz NS-a...

 

Evo MILOHE 80, konačno sam stigao da napišem nešto u temu Kampovanje u divljini i kampovanje na divlje.

[kochaMatori 1108 Napisano Mart 29, 2011]

Ne znam kako mi je promaklo ali tek sada pročitah ovaj putopis . Svaka čast i veliko hvala što si ovo podelio sa nama.

[vujo032 2692 Napisano April 1, 2011]

Prelepo!