Chopperom po Rumuniji

[Zmajcic 11 Napisano Januar 27, 2011]

Zeljan putovanja,avanture koja ce se pamtiti, odlucih da se sa devojkom Jasminom odmetnem na putesestvije u zemlju koja mi je oduvek bila misteriozna,tako blizo a tako daleko-Rumuniju.

Pri odabiru destinacije sve ostale zemlje u okruzenju nekako su mi delovale neinteresantne u poredjenju sa Rumunijom... kao da sam ih poznavao neznam kako( a nisam)...nisu me privlacile.Rumunija ili nista.

Sam pocetak planiranja putesestvija zadavao je najvise nevolja- finansije.Posto ni ja ni moja devojka ne radimo finansijska konstrukcija je morala biti uradjena perfektno.

Planirano je da put traje 10 dana.

Na put krecemo 25. Juna

Aj da vidimo marsrutu pa da pocenemo sa izracunavanjem troskova.

Krece se iz Nisa za Zajecar- Vidin - Kalafat - Krajova - Sibiu - Sigisoara- Brasov - Sinaia - Constanta - Dobrich - Veliko Trnovo - Sofia - Nis.

Grubo proracunata kilometraza - 1850 Km., sa dodatnim kilometrima u slucaju lutanja ,lokalne voznje itd - 2200 km.

Smestaj. Jedini uslov koji mi je devojka postavila jeste da spavamo sami u sobi i da imamo kupatilo. Znaci opcije su hosteli ili pansioni.Molim lepo . Trazim hostele i pansione.

Zbog raznih razloga sto tehnicke sto licne prirode odlucili smo da dnevno ne prelazimo vise od 400-tinjak kilometara.

Znaci, prvo prenociste Sibiu. Drugo- Brasov .Trece-Constanta. Cetvrto -Veliko Trnovo.Posto se na ovakva putovanja ne ide bas cesto( barem ja ne idem) odlucili smo da u svakom gradu provedemo ceo dan

i tako vidimo sto je moguce vise.A i da se lepo odmorimo za predstojeci put.Laganica.

I to bi izgledalo ovako. Dolazi se na destinaciju u popodnevnim casovima, nalazi smestaj, klopa ,kupanje, mali odmor i odlazak u preliminarno razgledanje.

Nocenje i taj ceo dan u razgledanju. Opet nocenje i ujutro put pod tockove.Po napravljenom planu pocinje potraga za smestajem po sistemu "najvise za najmanje".

U Sibiuu dvkrevetna soba u hostelu 15 Evreva po osobi. U Brasovu isto.

U Constanti ostajemo 4 dana - privatni smestaj- 7,5 Evreja po osobi. Veliko Trnovo -15 Evrica po doticnoj.

Hrana. Nismo u mogucnosti da se luksuziramo. Znaci- supermarketi. Tu i tamo moze poneko iznenadjenje-pica ili lokalna klopa.

Sve nadjeno i rezervisano preko interneta. Lovely- jobely!

Na tamo na ovamo, spremismo mi 500 Evreja, plus ja stavih u rezervu 150 Ojra , zlu ne trebalo.

Nabavljen zeleni karton, putno osiguranje, medjunarodna vozacka.Honda Shadow 600 pregledana, podmazana , nalickana. Moj Zmajognjeni spreman da nas proveze i sigurno kuci vrati.

Marsruta po planu putovanja unesena u navigaciju.Groznica putovanja polako hvata.Slabo se spava vece pred polazak.Slatke muke.

 

 

 

Dan prvi: NIS-SIBIU 475Km

 

Ustajanje u 06:00.Suncano jutro..nice. Sve stvari su vec popakovane u bisage i ranceve.Kontrola dokumenata, dorucak, kafica...07:01, Honda je zabrujala,

 

 

U slusalicama Nevena( glas iz navigacije) pocinje" Skrenite u prvu ulicu desno".Aj da poslusamo , zna devojka svoj posao...valjda.

Dok polako izlazimo iz Nisa hiljadu misli mi se mota po glavi.Da li ce sve proci u redu,sta nas ocekuje,

kakvi su predeli pred nama.... " Prekoracili ste brzinu" rece Nevena, ja cutim. Ne prodje ni minut opet " Prekoracili....." Tu vec ne mogah da cutim. " Jedi .ovna".

I tako je trajalo izmedju Nevene i mene svih deset dana naseg putesestvija. Isposvadjasmo se za sve pare.

Put do Zajecara poznat iz prethodnih poseta skupu u tom gradu.Uz Neveninu pomoc lako izlazimo iz naselja i pravac granicni prelaz Vrska Cuka.

Uobicajene formalnosti uz neizbezno propitivanje o motoru kako od nasih tako i od bugarskih carinika.

Mala pauza i nastavljamo put Vidina. Sada vec postaje interesantno.

Svaki metar je novo iskustvo, nova slika pred ocima. Pokusavam sto vise da vidim , da zapamtim.Krajolik slican nasem, polja pod suncokretima, sa brda se pruza lep pogled na dolinu ispod nas

.Znatizeljni pogledi nas prate kroz mesta kojim prolazimo. Negde oko 10 stizemo u Vidin. Ponestaje goriva i moram da udjem u grad da razmenim pare i uzmem gorivo.

Ulazak u Vidin nije bas impresivan. Ulica je u prilicno losem stanju. Nekoko dolazimo do benzinske pumpe, menjam pare ,sipam Shell-ov V2 benzin( to je neki kao jaci) i nastavljamo prema pristanistu na Dunavu.

Stizemo na mesto sa kog trajekt ide za Kalafat . Bese negde oko 10:15.Nadao sam se da ce trajekt ubrzo poci. Nakon pola sata cekanja trajekti dalje ne krece, a mene pocinje da hvata nervoza,

remeti mi se plan putovanja.

Raspitah se kod nekih ljudi koji su cekali kao i mi i saznah da trajekt ide u 12:00.

Vec sam se uplasio da cemo duboko zagaziti u noc kad stignemo u Sibiu.Ali , sta je , tu je. Malo slikanja trajekta pa cenovnika za koriscenje istog, malo druzenja sa lokalnim psom.

 

Uskoro nam se prikljucuje i jedan motorista. Iz Austrije je, vraca se sa putovanja po Bugarskoj.Nekako docekasmo i taj trajekt da krene.Polako ali sigurno zaplovismo uzvodno, prema Kalafatu.

U daljini se vide obrisi novog mosta preko Dunava koji ce od 2012 povezivati Vidin i Kalafat.

Dunav spor , ogroman , trajekt kao da stoji u mestu.Iskrcavamo se u Rumuniju. Dokumenti...pitalice o motoru... metla.

 

 

U Kalafatu menjamo pare . Rumunski novac fenomenalan...plastificiran ....kao da je sad iz stamparije.Krecemo za Krajovu. Put solidan, bez rupa.

Kilometrima se vozimo kroz pejzas koji podseca na Vojvodinu, bez naselja. Saobracaj slab, uzivancija .Ali ne zadugo.Ulazimo u Krajovu, malo se vrtimo,

Nevena zamuckuje ali relativno brzo izlazimo iz grada. Nemamo vremena za razgledanje...kasnimo zbog trajekta.

I onda pocinje haos. Nepregledna kolone vozila nam idu u susret a i mi smo u istoj takvoj koloni. Sela dugacka po 5-6 kilometara a kroz njih ogranicenje brzine.

Nevena zvoca ,ja je hranim .....Prvi sat vozim po propisu, u koloni.

Cekam da se ukaze prazan prostor u suprotnoj traci pa da krenem u preticanje. Ali takvog prostora nema.

Menjam taktiku, izlazim na belu liniju i preticem kolonu.Ljudi koji me vide u retrovizoru pomere se tridesetak centimetara u desno.I oni iz suprotnog pravca isto.

Sasvim dovoljno za bezbedno preticanje. Da nisam tako postupio voznja bi se pretvorila u ogromno mucenje i pitanje je kad bi stigli na odrediste.

Tako se vozilo sledecih 150 Km.Kako je dan odmicao tako se polako i umor .... bolje reci zamor sedalnog dela( narodski zvanog guzica) pojacavao.

Sa pauza na 150 Km poceli smo da odmaramo na 100 pa na 80Km.

 

 

Iz ravnicarskog dela, prepunog usorenih sela, prizemnih kuca u svim nijansama spektra ulazimo u klisuru,vertikalne litice, put usecen u stenu iznad reke.

Milion kamiona tegljaca ispred nas. Vise nema voznje po sredini, sve je u nepreglednim krivinama.Mesta i priike za preticanje skoro i da nema.

Pretice se na foru, procenu. Da sam sam drugacije bih ja to, ali vozim jos jedan zivot iza sebe, Jasminu... ne smem.

Vec nam je pomalo dosta voznje. Ledja i kriske ...ko tudji. U nogama pundravci, nikako da ih namestim.Jasmina se sve cesce vrti i namesta na zadnjem sedistu.

Nevena mi se smucila....pas s maslom nebi pojeo ono sve sto sam joj rekao.

I napokon tabla SIBIU. Sad cemo da vidimo sta navigacija zna osim da mi zvoca.Gledam u Blueberry i pazljivo slusam . I za divno cudo dovede nas na 50 metara od pansiona.

Nije bas pred vrata , ali to je moja greska, nisam dobro protumacio uputstvo.

18:30, smestam motor u kucu, uzimamo sobu. Sve je uredno, bracni lezaj sa cistom posteljinom, kupatilo, TV.Nice.Raspakivanje, mali odmor, klopa i izlazak. O utiscima o gradu u Danu drugom.

 

 

 

Dan drugi : Sibiu

 

Ceo dan predvidjen za razgledanje Sibiua.Ali vreme nam nije naklonjeno. Sumorno jutro,oblacno , povremeno rominja kisa. Nema nam druge, oblacimo kisna odela i krecemo.

Usput srecemo jednog mladica koji nam pokazuje put do starog grada Sibiu,

preakticno jedinog mesta koje je vredno videti, ostalo je savremena arhitektura koja nas ne zanima.

Staro jezgro grada je jedna prelepa mesavina starih gradjevina najrazlicitijih funkcija. Tu su crkve,stambene zgrade, bivse kuce vlastele sada muzeji ili vladine intitucije, sve izvanredno ocuvano.

Gradskim jezgrom dominira veliki trg oko koga su jedna uz drugu poredjane zivopisno ofarbane zgrade.

Cim smo usli na taj veliki prostor odmah mi je u oci upala mala kuca sa "ocima" na krovu. To su koliko mi se cini dekorativno- ventilacijski otvori. Glavna ulica kao i kod nas prepuna kafica, prodavnica.

Karakteristicno je da na svakih pedesetak metara u redu zgrada koji cine glavnu ulicu postoji otvor izmedju zgrada kao mali tunel koji je u stvari slepa ulicica u duzini od pedesetak metara. I u njima su radnje ,kafici, galerije.

Kad se malo izadje iz tog strogog centra starog grada, slika se malo meenja. Zgrade su i dalje zivopisne ali se vidi na njima zub vremena, sto celom utisku daje notu patine, istorija prica iz tih starih zidova i prozora.

Primecujem pse koji leze po tyrgu i okolnim ulicama. Nesto mi je cudno. Bolje zagledam, svi imaju "mindjuse". Ukapiram da su to psi koji su najverovatnije sterilisani, obelezeni i pusteni. Svidja mi se ideja.

Mokrih nogu vracamo se u pansion na rucak i odmor. Uvece sledi druga tura obilaska.

Predvece se vracamo u grad i pravimo sire krugove, pronalazimo interesantne detalje i ...zalutamo.Vadim ja navigaciju.

Sad cemo mi da nadjemo gde smo ,ukljucimo mod za pesake i dok si reko kiskereskedelem, eto nas u pansionu. Ali ,mac!

Da li sto je bilo oblacno, ili ne znam ni ja zasto , navigacija nije mogla da nas odvede nazad. Posle dva i po sata tumaranja , nije bilo druge nego da se zove taxi. I za neke sitne pare odveze nas covek "kuci".

Sve u svemu Sibiu je grad koji ne bi trebalo propustiti u obilasku Rumunije. Moje impresije su vise nego pozitivne.Jos ako vas posluzi vreme i imate lep dan za razgledanje....uzivancija.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dan treci : Sigisoara-Brasov 215Km

 

Ustajemo, pogled kroz prozor ne obecava nista dobro.Tmurno je,lici da bi moglo biti kise.Spremamo se ,izlazimo a sitna dosadna kisa nas docekuje, kao da kaze:" danas nema uzivanja u voznji".

Placamo prenociste, oblacimo kisna odela i krecemo za Sigisoaru.

Izlazak iz Sibiua je bio malo problematican, navigacija se nije najbolje snalazila po oblacnom vremenu, ali nakon dva stajanja i pitanja za pravac izadjosmo iz grada.

Put nas je vodio kroz zivopisnu mesavinu ravnica i brda, mnostvo krivina na solidnom asfaltu. I onda na putu se pojavljuje spektar najrazlicitijih boja. Jasno mi je da su to kuce ali ima jos nesto.

Priblizavajuci se vidim o cemu je rec. Mestani su pored puta postavili velike saksije sa cvecem sa razmakom od 50 metera, kroz celo selo.Prelep prizor.

I danas mi je zao sto to nismo slikali.Ulazimo u Medias, da odmorimo i sipamo gorivo.

Blatnjavog motora, ja u maskirnom , Jasmina u zutom kisnom odelu izazivamo zacudjene poglede lokalnog zivlja.Normalno mi to sve iskuliramo , kao - pa sasvim je normalno biti u sred Rumunije po kisi na motoru.

 

 

 

 

Nastavljamo i nakon desetak minuta prestaje kisa, sunce nas obasjava, pocinje uzivanje.

Posle 95 Km stizemo u Sigishoaru, drevni grad, rodno mesto grofa Drakule.Na parkingu ispod starog grada ostavljamo motor sa svim stvarima na cuvanje momku koji naplacuje parkiranje,

 

i za svaki slucaj dajem jos malo para preko, da povede racuna o bajku i stvarima.

Nositi bisage i ranac sa sobom nije dolazilo u razmatranje.Sa dozom zebnje za sudbinu stvari koje ostavljamo, krenusmo u stari grad Sigishoaru.

Strmim stepenicama penjemo se u staro jezgro grada. Visoka kula dominira ulazom u zidine, iza kojih nas ceka kamenom poplocana ulica koja vodi ka malom trgu.Atmosfera odise istorijom,svuda unaokolo zgrade sa datumima izgradnje od 1400-tih novamo.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Jos jedno penjanje beskrajnim drvenim stepenicama do vrha utvrdjenja. E tu mi bese vec pomalo dosta . Ne sto nemam kondiciju , nego zato sto sam bio pod punom bajkersko-coperskom opremom na 30 stepeni Celziusa.

A to su tapacirane pantalone i kozna jakna od 4,5 Kg, i Vermaht cizme. Dusu dalo za pentranje sa toplotnim udarom.

A da, normalno, preko toga svega prsluk sa bojama MC SHADOWS NIS.

Na Jasminin predlog da se popnemo i na kulu(7 evreva za stepenicarenje i pogled sa iste ) blago divlji od vrucine i znoja, odgovorih negativno.

 

 

 

 

 

 

Vracamo se na parking.....sve je tu. Uf!Sutnuh kamen koji mi je pao sa srca, zahvalih parkiracu,uzjahasmo zmajaognjenog i pravac-Brasov.

Put nas je vodio kroz uglavnom ravne predele, sirokim i dobrim putem, bez mnogo saobracaja. Tu i tamo bi nas sumanutim brzinama prestizali lokalni bajkeri.Koliko ih je stiglo tamo gde su posli ,ne znam.

Stajemo u kafani pored puta da odmorimo i pojedemo nesto. Na predlog vlasnice ja uzimam corbu od skembica koju inace obozavam. Nesto mi bledunjava, al reko ajde da vidimo na ukus.Pa..... u toj kafani vise necu jesti skembice.

Ako ih tako spremaju u celoj Rumuniji ...ni u Rumuniji.Uz nikad-vise skembice popih po prvi put u zivotu bezalkoholno pivo. Ne da sam ja tako hteo, nego... nema drugo u kafani pored puta. Pametno.

 

 

 

 

Nastavismo put lepim krajolikom (a koji nije lep kad prvi put ides tuda?) , kad ,ene, provala oblaka. Opet odela, malo psovanja, nakon par kilometara opet sunce, opet skidaj i pakuj odela... dal psovasmo i tad?.... ma sigurno jesmo.

U daljini ispod planina naziremo Brasov.Oko 17h ulazimo u grad sirokim bulevarom, Nevena nas dovodi direktno na kucni broj pansiona.Nice.

I opet soba besprekorne cistoce,jos lepsa i bolja od one u Sibiu.Plan i program aktivnosti za to popodne po utvrdjenom protokolu.

 

 

 

 

Dan cetvrti : Brasov

 

Napokon suncano jutro. Ceo dan na raspolaganju za razgledanje Brasova.Nigde ne zurimo, vremena napretek...laganica.Prvo treba da se resi problem sa foto aparatom. Odbija da slika.

Ukljucim ga i nakon dve sekunde on se gasi. Menjam baterije...isto. Vec pocinjem da razmisljam o nabavci novog. Ode mojih 150 evra iz crnog fonda.Ni malo mi se ne svidja ta opcija ali izgleda da nema drugog resenja.

I onda se setih da u aparatu postoji mala dugmasta baterija. Nisam siguran da je do nje ,ali to je slamka za koju se hvatam.Pitam u desetak radnji za foto opremu....nema. Blaga panika.

Vec obeshrabran ulazim u robnu kucu i na standu za rucne satove pokazujem bateriju.

Devojka bez reci vadi iz fioke bas tu koja mi treba. Jos samo da je to bio uzrok problema. Stavljam novu bateriju u leziste, ukljucujem aparat.....radi. Eto meni 150 Evrona nazad. Lepota.

Ulicom slicnom Knez Mihajlovoj, u Bg, Pobedinoj u Ni, ulazimo na veliki centralni trg starog jezgra Brasova. Da je lepo...lepo je.Pogledam iznad krovova,na brdu iznad grada do cijeg vrha vodi zicara postavljen natpis BRASOV.

Trg pun turista,svi nesto slikaju,pa reko aj i ja,da isprobam moju staro-novu kameru.Iskusno oko moze pronaci mnostvo detalja u arhitekturi, koja pokazuje vremenske slojeve u kojima su nastajale gradjevine.

Malo izvan glavnog trga uzdize se ogromna, tamna, sivo-crna katedrala. Tako je i zovu- Crna katedrala.Ako neko mesto svojim izgledom moze da izazove bogobojazljivost kod vernika onda je to ova zgrada.Kao da je samo zato i napravljena, da uplasi.

Od boje kamena kojim je gradjena,do fasadnih ukrasa, ponegde ruiniranih sve na noj je nekako mracno, tmurno, ne prija oku( bar meni).Nocu uz adekvatno osvetljenje...idealano mesto za snimanje filmova o vampirima i karakondzulama.

Susta suprotnost pedesetak metara udaljenom trgu koji odise bojama ,zivotom .

 

 

 

 

 

 

 

 

Udaljavamo se od trga i polazimo uzbrdicom kroz zeleni drvored pored reda starih zgrada koje svojom masivnoscu ali i lepotom pokazuju da jos nisu za bacanje.

Kao neke stare dame, napirlitane,nakindjurene, sa bezbroj premaza preko vremesnih lica,

koja kao da govore"jos smo lepe, jos se ne damo"ali ih poneka oljuspana fleka na zidu, koja ispala dascica iz gelendera, odaju....pokazuju vremena davna iz kojih nam dolaze.

 

 

I tako za nekoliko sati prodjosmo peske kao vremenskom masinom od 14. do 21. veka.

Ova tri grada i priroda koju smo videli vec uveliko su premasili sva moja iscekivanja po pitanju onoga sto sam misleo da cu videti.A i Jasmini se svidja....sve osim kise.

A kad smo kod nje, ni tog dana nismo se provukli. Ogromana provala oblaka nas je zatekla na pijaci... slatko se nagledasmo prelepih buketa cveca na tezgama.

Malo u kupovinu ,da se snabdemo hranom i picem. Cene u Rumuniji su slicne nasim skoro za sve proizvode bitne motoristima.Najbitnija za opstanak - pivo, je u prodavnicama malo jeftinije u varijanti " samo nek je pivo" pa ide navise u zavisnosti od proizvodjaca.

Ostale , manje bitne potrepstine kao, hleb, salame, mleko(za dame)su za istu cenu kao u Srbiji za klasu kvalitetnije.

Popodnevni deo obilaska Brasova ispunjen je odlaskom u velike soping centre na periferiji .Nista ne kupismo.

 

Dan peti : Sinaia- Constanta 390Km

 

Naporan dan je pred nama. Treba preci 400Km i usput posetiti Sinaiu u kojoj je dvorac Peles.Izlazimo iz Brasova i put nas vodi uzbrdo u planine iznad grada.

Odlican put krivuda kroz sumovite predele. Postaje hladnije kao se penjemo.Sliku zelenila povremeno prekidaju manja naselja lepo ususkana na obroncima planine.

Deluju uredjeno i vec se pomalo oseca uticaj turizma.

Izgleda da ulazimo u region zimskih odmaralista.Sve do Sinaie smenjuju se male doline i klanci, naselja sa drvenim kucama, pokoji hotel .

 

 

 

 

Ulazimo u Sinaiu, poznati zimski centar, ali nama vaznije, mesto gde se nalazi dvorac Peles.

Putem od kamene kocke nad kojim se nadvila suma dolazimo na mali plato. Pogled desno i.......jedan od najlepsih prizora mesavine ljudskog stvaranja i prirode.

Prvi utisak je kao da je slika sa pocetka Diznijevih filmova( onaj dvorac) prenesena na zelenu poljanu okruzenu sumom.Bajka.

Lepo je rec koja nema svu jacinu onog sto smo videli pred nama.Posle kraceg cenkanja sa nekakvim vratarom na ulazu u kompleks, parkirasmo se na 50 metara od glavnog dvorca-Peles.

 

 

 

 

Neko vise verziran po pitanju arhitekture bi to lepse objasnio ali prostim recima dvorac deluje u stilu "ima se-moze se.Sve je prebogato uradjeno ali sa stilom.

Gde god se okrenete svuda se vidi raskos, od prelepo izrezbarenog drveta, preko gvozdenih detalja kao od cipke, do oslikanih zidova.

 

 

 

 

 

 

 

I jos malo raskosi

 

 

 

 

 

 

 

 

U kompleksu Peles postoji jos dosta manjih zgrada za plemstvo koje su sada vecinom hotelski kapaciteti, kao i jedan manji dvorac-Pelesor,cija namena mi nije poznata.

da skratim pricu... ako i kada budete u Rumuniji obavezno i neizostavno posetite Sinaiu i dvorac Peles.Nezaboravno.

 

 

 

 

 

 

 

 

Puni utisaka nastavljamo prema Ploestiju. Put je dobar ,gust saobracaj, ravnica....dosadno. Prolazimo Ploesti i sledeca stanica je Bukurest, to jest obilaznica. Ne svracamo u grad, nemamo vremena .

Ionako je prevelik za usputno razgledanje.

I prvo veliko lutanje je pred nama. Problem je u tome sto je ekran navigacije nevidljiv tokom suncanog vremena. Oslonjen sam samo na Nevenin glas. U jednom trenutku ispred mene je nazovi racvanje puta .

Putevi se u realnosti racvaju ali je ugao racvanja veoma mali.

Glas iz navigacije mi kaze da nastavim pravo. Ne vidim ekran i ne mogu da stanem zbog saobracaja da bi pogledao i odlucujem se za onajput koji mi se ucinio da je pravo.

Nakon stotinjak metara dobijam informaciju da sam pogresio pravac.Kasno. Ulica je jednosmerna i povratka nema. Sledecih sat vremena je jedno mucno i iscrpljujuce vozikanje gore dole ,

pitanje za pravi put,mutavo sporazumevanje sa policajcem koji nezna engleski.

Napokon nadjosmo izlaz i onda kao da nije bilo dosta muke, pcela mi ulazi u kacigu.Smireno skidam kacigu i podkapu ...nista . I kad sam vec misleo da ce odleteti.... boc!

Sta cu, to je sto je, nastavljamo. Izlazimo iz Bukuresta na auto-put prema Konstanci. Predeo ravan, voznja... malo je reci - dosadna. Ubacis u petu, gas na 90-100Km/h i gladaj da ne zaspis.

Doduse bolovi u zadnjici i ukocene noge bas i ne dozvoljavaju dremku.

Stajemo za gorivo.Opet pljusak. Gledam se u ogledalu. Glava pocinje da otice. Em sam glavat od prirode, em mi jos otice , mala ce mi biti kaciga. Gledam gde da marnem neki kontejner. Mora se nesto nositi, zakon je taki.

Osamdesetak kilometara pre Konstance hvata me kriza. Umoran sam od voznje, ne mogu vise ni tri minuta mirno da sedim u sedistu, glava mi otice, malo mi je dosta dozivljaja za taj dan.

Na putu naplatna rampa. Naplacuje se kao neka turisticka taksa za ulazak u okrug Konstanca.Vec na izmaku snage oko 20;30 ulazimo u grad. Ekran na navigaciji se lepo vidi i navodi nas pred vrata pansiona.

Posto gazde nisu bili tu cekamo pola sata na njih, uzimamo sobu i privodimo kraju najnaporniji dan naseg putesestvija.

 

 

 

 

Dan sesti,sedmi, osmi - Constanta

 

Tri dana u mestu. Na moru smo pa da to malo i iskoristimo. Ali prvo moram da vidim sta cu sa oteklim licem.Levo oko mi je skoro zatvoreno,otok zahvatio pola glave i od moje XL mere za kacigu ja odoh u XXXL. Smesan kao crtani.

 

 

 

 

I tako covek slon podje da si trazi leka. Po ulici ljudi me zagledavaju...ja kuliram...svako radi svoje.Kupih lekove i podjosmo u obilazak grada.

U osnovi Constanta ima najmanje da pruzi sto se tice stare arhitekture, a i to sto ima nije u najboljem stanju.

Stari grad je u nezavidnom stanju,kao i kazino sa pocetka 20. veka.Ta oronula kockarnica ima potencijal da preraste u velelepnu zgradu ,jednog dana kad je srede.Odmah prekoputa nje ,na istom platou nalazi se i akvarijum .

Fasada je lepo uradjena ,sa morskim motivima. Unutra nismo usli jer nam je 7 evra po osobi bilo malo previse.Zadovoljili smo se slikanjem .Sve u svemu obilazak istorijskih znamenitosti se zavrsio

relativno brzo.Obidjosmo i drvenu crkvu na obali jezera kojeg jezicak zemlje odvaja od mora. Jos malo smo cunjali gradom ali nista posebno interesantno ne videsmo.

 

 

 

 

 

 

 

Posto smo na moru,u Constanti, normalno je da posetimo i najpoznatije letovaliste,Mamaiu.Sedosmo na makinu, ja bez kacige, normalno, i nakon 4Km obresmo se u kompleksu hotela na plazi.

Meni nisu delovali nesto ekskluzivno, sve su to gradjevine od pre 30 i vise godina koliko mi se cini.Dobro odrzavane ali nista posebno. Jedino sto je impozantno to je da ih ima mnogo.

Plaza je dugacka kilometrima i dokle pogled doseze pruzaju se i hoteli.

Tu je i zicara koja ide iznad plaze i akva parka, pa ko voli moze i tako da dozivi Mamaiu.

Sledeca tri dana su bila klasicno izlezavanje, setnje sto po lepom danu sto po kisi.

Utisak o boravku u Constanti ne bi bio potpun bez dozivljaja galebovog krika u sred noci.Te pticurine se tako grozno deru da je to cudo.

 

[TomoB 1618 Napisano Januar 28, 2011]

 

Smestaj. Jedini uslov koji mi je devojka postavila jeste da spavamo sami u sobi i da imamo kupatilo.

 

 

Sve nadjeno i rezervisano preko interneta. Lovely- jobely!

 

 

 

Čudni neki zahtevi tvoje devojke , aha, znam, ni ona ne voli Nevene...

 

 

Mogao bi usput ili na kraju putopisa objaviti linkove vaših smeštaja.

[quasaar 1027 Napisano Januar 28, 2011]

Ne spavaj!!!

 

Daj nastavak

[deki59 141 Napisano Januar 28, 2011]

I moj plan je da, nekada, obidjem Rumuniju, ako ikada uspem da izvadim pasos koji nece morati da se vizira.

Za sada lep putopis. Cekam nastavak.

[milloske 39 Napisano Januar 28, 2011]

Lepa tura a jos lepsi motor.

[daywalker 183 Napisano Januar 28, 2011]

Hocemo jos!!

[kochaMatori 1108 Napisano Januar 28, 2011]

[Zmajcic 11 Napisano Januar 29, 2011]

Dan deveti : Constanta - Veliko Trnovo 370Km

 

Odmorni,vec pomalo zeljni voznje krecemo za Veliko Trnovo u Bugarskoj.Jedna opcija je bila da idemo pored mora pa na Varnu a druga, kraca, preko Dobrica.

Posto je su oba pravca regionalni putevi opredelio sam se za kracu varijantu.Polazak u 8:00

Put do granice Rumunije sa Bugarskom je vec poslovicno dobar. Kako se priblizavamo granici primecuje se da je taj deo zemlje malo siromasniji. Tu prvi put za svo vreme putovanja vidim one stare Dacije.

Na granicnom prelazu carinici obe zemlje u istoj kucici. Pitaju odakle-kuda i toliko. Ulazimo u Bugarsku. Odmah druga slika. Put zakrpljen na nebrojeno mesta, doduse nema rupa.

Ali ne zadugo. Nakon dvadesetak kilometara pocinje prava kros voznja.

Rupa do rupe, jednostavno je nemoguce izbeci ih sve. Jasmina odskace na zadnjem sedistu,povremeno je sisi-bar potkaci po ledjima.Samo cujem"jao".Vozi se 40 na sat, a i to je ponekad prebrzo.

Predeli kroz koje prolazimo su lepi, mesano ravnice pa brdovito, ali dzaba kad skoro nista od toga ne moze da se lepo vidi. Treba glavu sacuvati.Na svu muku sa putem jos nam se i kisa pridruzila.Uzivancija.

Kisa ce nas pratiti dobrim delom puta do Velikog Trnova.Postaje polako zamorno svo to pazenje na rupe, kocenje,nagla vrcenja guvernala.Nekako izlazimo na bolji asfalt. Kisa toliko jako pada da jedva vidim gde vozim .

Nema stajanja , nisam siguran kada ce prestati da pada, a jos dosta ima da se vozi.I napokon, nakon dana provedenog u sedlu, peceni suncem, kupani kisom oko 4 popodne stizemo u Veliko Trnovo.

Navigacija nas vodi kroz grad do ulice sa mnostvom malih bocnih ulicica. Cujem uputstvo da skrenem desno, skrecem, ali nema naseg hostela.

Vracam se nazad, ulica je jednosmerna i moram da napravim ceo krug po gradu da bi se vratio i

pokusao ponovo. Ovaj put sporije vozim i ne promasujem.Stvar je u tome da u takvim situacijama gde postoji mnostvo ulica koje su veoma blizo jedna drugoj,

treba voziti sporo da bi moglo da se odreaguje na uputstvo koje daje navigacioni uredjaj.

Parkiramo se pored najlepseg hostela koji smo videli za svo vreme puta. Renovirana stara kuca u stilu zidanja sa kraja 19.veka.Podseca na kuce u Ohridu.Renoviranje jos nije zavrseno ali i u ovom stanju kuca pleni lepotom.

Docekuje nas ljubazna domacica Tanja. Za 15 Evri imamo dvokrevetnu sobu sa kupatilom, laku veceru, kafu ili caj celog dana koliko god nam se pije, dorucak.U jednoj prostoriji su kompjuteri sa internetom

, u drugoj sa ogromnim jastucima na drvenom podu, televizor. Iza zgrade mala ozidana nadstresnica sa spremnim rostiljem i TFT televizorom.Nice.

Tako se to radi ako se zeli imati goste.Bravo.Verujem da je zbog svega ovog hostel bio prepun mladih sa svih strana sveta.

 

 

 

 

 

 

 

 

Posto nemamo mnogo vremena, jer iduceg jutra putujemo zaNis, odmah krecemo u obilazak .I Ima se sta videti.

Grad je smesten na brdu, prepun malih ulicica, sa ocuvanim starim kucama na cijim se balkonima sarene saksije sa cvecem. Male zanatske radnje, poslasticarnice, prodavnice suvenira.

Na malom trgu prilazi nam devojcica od svojih 5-6 godina i koliko uspevamo da razumemo nudi nam da ona i njene dve drugarice izvedu neku malu predstavu. Zahvaljujemo se ali nemamo vremena.

Bese mi zao sto im pokvarismo zelju...

Prosetasmo i do Carevca, utvrdjnja pored grada.Tu je osnovano neko njihovo carstvo, na sta su Bugari veoma ponosni.U podnozju grada obidjosmo i veliki spomenik sa cetiri konjanika.

Nije me bas interesovalo da se raspitujem ko su i sta su.Spomenik mi je bio vizuelno lep, i to je za mene dosta.

Nakon lepe setnje vratismo se u hostel, vecerasmo i odosmo ispod natstresnice da malo odmorimo. Na TFT televizoru bese neka utakmica sa svetskog prvenstva. Razmenjujuci utiske o danu iza nas polako se

nakon sat vremena povukosmo u nase odaje na zasluzeni odmor. Sutra nas ceka naporna deonica. Idemo kuci.

 

 

 

 

 

 

 

 

Dan deseti: Veliko Trnovo - Nis 390Km

 

Svice i zadnji dan naseg putovanja.Pomesana osecanja. Srecni smo sto se vracamo kuci, zao nam sto se avantura zavrsava. Ali ,tako to ide.

Suncano jutro u Velikom Trnovu,suncano ali neverovatno sparno. Oko 10 h polazimo. Nismo odmakli ni kilometar, jos smo u gradu, kad se odjednom otvori nebo i sruci pljusak kao iz kabla.

Jedva nekako nadjosmo nadvoznjak i sakrismo se dok nepogoda ne prodje.Nastavljamo nakon pola sata,sve gledajuci u nebo.I imali smo zasto. Jos dva puta nas je kupalo . Naoblacismo se kisnih odela za sve pare.

To je bila jedna od onih voznji koje i ne volim nesto narocito.Siroki poluautoputevi, nema menjanja brzina,nema motanja guvernala, samo gas. Tog dana nista nismo planirali da posetimo , samo cista voznja do Nisa.

Granicni prelazi se prolaze bez problema,sve cesce stajemo da odmorimo, i oko 17 h dolazimo u Nis.

Prvi osecanje koje mi se javilo nakon silaska sa motora je bilo zadovoljstvo sto sam Jasminu vratio kuci zivu i zdravu. Sve ostalo je tog trenutka bilo u drugom planu.

Imalo je vremena za sredjivanje utisaka.

I od povratka do danas skoro da nema dana da se ne setim nekog detalja sa puta,i kako se setim tako mi se javi zelja da opet negde otputujem na mom zmajuognjenom.

Sto se motora tice, nosio je otprilike 180 Kg( Jasmina ,ja, bisage, ranac) i trosio prosecno 4,2 litra goriva.Nije bilo potrebe za dosipanje ulja. Sve je funkcionisalo besprekorno, sto se od Honde i ocekuje

Do neke sledece avanture, od mene toliko.

 

Pozdarav svim bajkerima

 

Nenad Stanojevic-Zmaj

 

 

P.S.

Da ne bi prekrsio pravila foruma, za sva pitanja vezana za smestaj i druge tehnicke detalje, rado cu odgovoriti na PP.

 

[Arakis 6137 Napisano Januar 30, 2011]

Odličan putopis, lepo ste nam približili dve susedne države a hostel je vrh

 

Slobodno napiši detalje oko smeštaja i svega onoga što misliš da je bitno, sigurno će pomoći još nekome koji bi na sličan put.

[spredrag 1130 Napisano Januar 30, 2011]

Lele Nišlijo kude si sve bio...

PS Postavljanjem informacija o smeštaju i sl. ne kršiš pravila foruma. Naprotiv.

[shuky 320 Napisano Februar 5, 2011]

Bilo je i vreme da ga napises!

 

Odlican putopis!!!

[bukovski 36 Napisano Februar 5, 2011]

OO Zmaje druze svaka cast za rutu !!! a posebno za lepo napisan putopis ...

[daywalker 183 Napisano Februar 5, 2011]

Svaka cast

[Zmajcic 11 Napisano Februar 5, 2011]

[jodi 94 Napisano Februar 6, 2011]

Svaka cast! Odlicno putovanje i lijep putopis!

[z7 4 Napisano Februar 9, 2011]

ja sam bio pre 10-ak godina na slicnu turu kao i vi ,ove godine planiram ponovon ,uzgred idem i na skup na Sinai 27-29 maja.........proshle god.sam bio 3 dana u Temisoara bilo je extra ali nishta bez voznje po Karpatima.....sam vrh.Drago mi je da ste super proshli,hvala na prepricavanu putopisa......

[Dex VFR 178 Napisano Februar 10, 2011]

Fenomenalno prijatelju,zavidim tebi i tvojoj dragoj na svemu osim na pranju i ispiranju koje si imao svaki dan skoro....ako se negde zaposlis kao dodola uci ces u debelu kintu samo zbog fenomenalne sposobnosti da dozoves kisu po tome su nam sudbine slicne....nadam se da cu ove godine imati turu slicnu tvojoj posto je Rumunija svakako na meniju moje lepse polovine i mene...svako dobro i drugarski pozdrav iz Panceva

[Zmajcic 11 Napisano Februar 10, 2011]

@Dex VFR

Kao prvo, hvala.

Nemas pojma koliko bi pristao na duplu dozu kise,samo da opet prodjem Rumunijom.Nekim drugim putevima naravno,npr. transfagarasan mi izmace.Sve sam ocekivao da cu videti i izvoziti te legendarne serpentine ali izgleda da se nisam dobro informisao gde se nalaze.

I od Karpata nisam bas mnogo zakacio, nekako sam se provlacio, sekao ih kroz neke klisure.

Ali s obzirom da i dalje nemam posao , bice jako tesko . A ideeeeeeee mi seeeeee saaamo taaako.

Kad i ako se odlucis za put, ako prolazis kroz mesta gde sam ja prosao,ako ti treba bilo kakav info slobodno se javi na PP ,pomoci cu ti koliko mogu.

[vasqez 254 Napisano Februar 11, 2011]

Svaka cast Lepo napisan putopis zacinjen dobrim fotografijama. Zelim ti da sto pre nadjes posao da bi

[Dex VFR 178 Napisano Februar 11, 2011]

Zahvaljujem ti se na dobroti i verovatno cu iskoristiti tvoju ponudu za dodatnim informacijama kada dodje vreme....cim malo otopli i stigne prolece prva tura ce mi biti Rumunija ali Dunav i Djerdapska klisura ali sa njihove strane,pisali su ljudi vec ovde o tome... to je dvodnevna i nije previse zahtevna za nase zimom razmazene donje delove ledja nenanviknute na duze sedenje u jednom polozaju na bajku, kada malo steknemo kondiciju idemo na vece i duze ture....tebi zelim puno srecnih kilometara i puno zadovoljstva na dva tochka i van njih...Dejan Pancevo...dotle cemo menjati ulja,filtere,raznorazne fluide i poraditi na nasim ljubimcima da nas bezbedno nose...