Tour to Marocco 2010

[Roki-Roki 10 Napisano Avgust 7, 2010]

Kad smo se vratili u stan pocinje prica o popodnevnom krugu motorom. Suzana odmah kaze da nece da ide nego ce malo odmoriti i prosetati sa Emilijom. Rekoh ..... da ja ovo ne sanjam, da nije mozda fatamorgana ..... sam cu voziti u Atlas planine .....  :clap:  . Nevenka se nesto vrti u krug, cas bi da vozi, onda nece, nudi Dzehadu Stroma da vozi njega, on ne bi sa tudjim motorom da se vozi i na kraju ona odlucuje da ipak krene.

U tom momentu pocinje da duva vjetar ali mi kontamo da je to "nista" i ipak krecemo. Odjednom sve oko nas postaje crveno-crno i pocinje prava pustinjska oluja. dva minuta pocinje da pada kisa kakvu ja do sada jos nijesam dozivio. Bosko, Nevenka i Detlef se odmah predomisljaju i krecu nazad ( nema veze ..... skvasili su se dok su stigli do stana nista manje nego ja i Dzehad  :mrgreen:  ).

Dzehad i ja smo nastavili i, jos u Marakesu, neka 2 mangupcica na onim malim mopedima pocinju da se "trkaju" sa nama. Mi ih pustamo da "pobijede" i na drugom ili trecem semaforu vidimo kako se, na sred raskrsnice, njihov motorcic "zavukao" ispod Taxija a oni dvojica nesto mlataraju rukama prema taksisti i raspravljaju sa njim. O toj oluji nemam "fotodokumentaciju" jer sam sklonio kameru da mi se ne skvasi kao u Rumuniji kad 2 dana nijesam mogao slikati.

Nedugo posle izlaska iz grada kisa prestaje i mi ponovo ulazimo u kazan. Dva sata prije toga temperatura je iznosila 54° (pedesetcetiri) C tako da cim je prestala kisa bila je tolika vrucina da su 5-6 minuta voznje u stojecem polozaju bila dovoljna da se potpuno osusimo.

Hahaha, sad sam se sjetio..... Dzehad je skinuo majicu i zakacio je na sissybar da mu se osusi. Kad je stao da provjeri imao je sto vidjeti..... majica mokra i crna a zadnja guma se sija kao da je nova ...... hahaha nikad cistija.

Da kazem da smo krenuli prema Oukaimedenu, najpoznatijem Marokanskom skijaskom centru ( da je meni dan ranije to neko rekao "u oci bih mu rekao : ala lazes prijatelju" ) u Atlas planinama noji se nalazi na visini od 2600 do 3200 mnv. Posto u zivotu nikada nijesam stao na skije ne mogu vam sada o tome pisati nista.

 

U samom podnozju planine nailazimo na stado kamila i kad smo stali da se slikamo pored njih, niotkud se stvori njihov "menadzer" koji pokusava da nam naplati slikanje pored njegovih "modela" i da nam proda nekakav nakit od kamenja

 

 

 

 

 

 

dalje nastavljamo krivudavim putem po vrlo istrosenom asfaltu i dionicama gdje skoro i da nema asfalta

 

 

 

 

 

glavno prevozno sredstvo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sto se vise penjemo ka vrhu sve vise se vrijeme mrgodi, biva sve svjezije i na kraju, nekih 5-6 km prije cilja pocinje da pada kisa. Ma kakva kisa .... to pada led. Postaje nepodnosljivo hladno pa se nadam , posto mi odustajanje i nije bas vrlina, da cu na vrhu naci kakvu prodavnicu sportske opreme i da cu kupiti kakvu jaknu ( u sred jula u Africi ) da se njome ogrnem

 

 

 

 

 

 

 

 

 

moze li biti da u ovoj "kuci" neko zivi ?

 

 

 

 

jezero na preko 2600mnv

 

 

 

nailazimo na kasarnu iz koje izlaze 2 strazara da bi pogledali motore i kazu mi da smo na 3600mnv ( ? ), meni milo .... ko zna kad cu i da li cu se ikada vise motorom popeti visocije. To odusevljenje je trajalo 2-3 dana dok nisam na netu procitao da je visina od 2600 do 3200 mnv

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posto na vrhu nije bilo ni "p" od prodavnice osim neke barake brze hrane u kojoj su prodavali Tadzin ( koji je ,kako Dzehad rece "previse skup" ili mala porcija za te pare ) bez zadrzavanja krecemo nazad sa nadom da cemo sto prije izac iz ove "smrzlice"

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle nekog vremena Dzehad mi se zali da mu motor trokira i da mu je akumulator skoro prazan. Posto je ugasio svijetla i na nizbrdici "u leru" spustamo se sa planine

 

 

 

 

U nekom selu stajemo pored neke "kafane" da veceramo

 

Hahaha.... narucujemo dvije corbe jer je tadzin prosao i trazimo 2 caja ali posto imaju neku mjesavinu caja koji je sa sirovim liscem od nane prelijep Dzehad trazi takav caj. Gazda pali moped i ide negdje i posle par minuta se vraca sa svjezom nanom. U medjuvremenu sam ja trazio vode i gazda ponovo pali moped i ponovo se posle par minuta vraca sa flasom vode hahaha nema da nema - samo moze da fali.

Mladja konobarica kojoj "put place kuda ide" i citavo vrijeme "kibicuje" Dzehada mi donosi vodu i ja joj kazem : "Merci Madam".

Ona se okrece prema meni , gleda zatim Dzehada i kaze zavodnickim tonom : "Mademoiselle"

Dzehad mi kaze da je , u principu, po selima u citavom Maroku tako. Jedva cekaju priliku da pobjegnu odatle

Posle vecere jedva palimo Dzehadov motor i bez svijetla vozimo prema Marakesu. Na sam ulaz u Marakes motor se gasi jos jednom

 

 

i posle nekih pola sata guranja a posto smo mu iskljucili i, poslednjeg potrosaca struje, stop-lampu motor pali i mi kroz citav Marakes vozimo bez svijetla i stizemo u pola jedan konacno kuci.

 

Mislio sam da je to bio najuzbudljiviji dan na ovom putovanju.

Prvo 54 stepena u gradu a samo dva sata poslije toga smrzavanje u planini su za mene novi dozivljajii jer takvu razliku u temperaturi u jednom danu nijesam ni sanjao da cu dozivjeti .........

Da vidimo sto nas ocekuje sjutra.......

[Marokanac 1882 Napisano Avgust 8, 2010]

Odlicno.........bravo.........svidja mi se............ 

 

Lepo se vi vozite i vidim uzivate.........samo tako nastavite......

 

Pozdrav............iz Afrike.

[Roki-Roki 10 Napisano Decembar 15, 2010]

Pa evo mislim da je vrijeme da nastavim sa putopisom.

 

[Roki-Roki 10 Napisano Decembar 15, 2010]

Posto smo , po starom dobrom obicaju, "dobro" uranili oko 11 sati krecemo iz Marrakecha prema gradu Safi na obali Atlantika.

Na Shelovoj pumpi sipamo goriva iz uz osmjeh ljubaznog radnika

 

 

i uz pratnju pokojeg bajkera

 

 

 

 

krecemo lagano kuci.

 

 

Na cesti N-7 na izlasku iz grada nailazimo na mjesta koja apsolutno nemaju nikakve veze sa sjajem Marrakecha. Siromastvo u pravom smislu te rijeci

 

 

Zatim prolazim nekim predjelima gdje nema , osim ceste i nekog dalekovoda, nicega sto podsjeca na civilizaciju

 

 

 

 

 

 

naidjemo ipak i na poneko manje selo

 

 

 

 

 

 

 

 

I za divno cudo, vrucina postaje sve veca i veca i negdje na pola puta Emilija ( prvi put ) trazi da odmorimo malo. Kolika je vrucina bila procijenite sami

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Detlef pokusava da se nekako rashladi

 

 

Nevenka se vraca starom hobiju, skupljanju mineralnih kamenja (?)

 

 

 

A Dzehad pokusava da rijesi problem alternatora ( ne uliva mi neko povjerenje ali ni njemu izgleda )

 

 

Fatamorgana ili .... Beck`s

 

 

 

 

 

Ljudi koji prolaze ljubazno nas pozdravljaju

 

 

a neki momci sa Pick-Up-om se zaustavljaju i poklanjaju nam bostan

 

 

 

Nailazi i neki "My freind" koji nam neko vrijeme pravi drustvo u ladovini

 

 

 

 

a ja cak dobijam i bracnu ponudu

 

 

i ova grupa ostaje s nama dok im nije dosao "prevoz"

 

[Roki-Roki 10 Napisano Decembar 15, 2010]

Posle pauze od nekih sat vremena nastavljamo dalje po nesnosnoj vrucini prema Safiju. Na ulasku u Safi stajemo na benzinskoj pumpi i u klimatizovanom restoranu pravimo malu pauzu.

 

 

zatim prolazimo kroz Safi bez zadrzavanja i pocinjemo voziti obalom Atlantika gdje nam, kakva promjena, postaje svjeze.

Neki vjetar pocinje da pirka i nama ponovo voznja pocinje da pricinjava pravo zadovoljstvo. Na jednom mjestu, na stijenama koje se izdizu nekih 30-40 metara, stajemo da malo uzivamo. Tu nam se "lijepi" neka curica koja trci za Nevenkom kao da joj je rod rodjeni. Nevenka joj daje nekih bonboncica ali ona nikako da se odbije. kako ja ili Detlef krenemo prema njoj pobjegne kao oparena a cim se odbijemo ona opet kod motora.

 

 

Tu pravimo i malu foto pauzu

 

 

 

 

 

ja ze malo vozikam

 

 

 

 

 

i padam :oops: ( e kako su mi se tu slatko smijali )

 

 

 

[panta_kg 687 Napisano Decembar 15, 2010]

svaka cast,

[Roki-Roki 10 Napisano Decembar 15, 2010]

Odatle krecemo samom obalom Atlantika dalje prema mjestu Oualidia gdje cemo, po preporuci Boskovog sefa rucati u Francuskom ribljem restoranu “Ostrea II “ http://www.oualidia.info/hotel-oualidia-ostrea.htm na samoj obali

 

 

Restoran je dosta pristojan ali i malo skup. Hrana je dobra ali imamo mali problem sa Emilijom,

 

 

nece da jede ribu i jedva nekako organizovasmo neku sniclu i malo pomfrita.

 

Marokanska amfibija

 

 

 

 

 

E ima jos nesto. Kad smo usli u Oualidiu Dzehad je potrazio neku radionicu ne bi li napravio alternator, zamijenio regler ili u najgorem slucaju pripunio akumulator.

On i Bosko su nam se malo kasnije pridruzili u restoranu mnogo srecni.

Nasli su, kazu, majstora koji sve zna i koji ce im popraviti motor dok mi zavrsimo sa ruckom.

Opa …. mislim se, bas smo imali srecu.

 

 

Posle rucka smo se, na glavnoj cesti razdvojili, oni desno prema majstoru, mi lijevo i na izlasku iz grada stajemo da ih sacekamo. Mrak lagano pocinje da se spusta a njih nema pa nema.

 

 

 

 

Ubijanje dosade cekajuci Godoa

 

 

 

 

 

 

 

 

Eeeeeee ..... gdje se ovaj sakrio, nikad ga nece nac

 

 

 

Poslije nekh sat i vise vremena dolaze

 

 

i .....majstor im nije napravio nista. Cekali su da se makar baterija malo napuni jer ju je “majstor” istrosio probajuci da upali. Na kraju su na jedvite jade nekako upalili i ….. kad su trebali da krenu Dzehad je zaboravio da podigne stopu sa strane i motor se ponovo gasi.

Posle nekog vremena su uspjeli da ga ponovo upale na guranje ( ispravnije bi bilo “na slepanje”) i to ovako:

Dzehad se lijevom rukom drzi za Boskovu desnu ruku a Bosko se svojom desnom nogom “ kaci” za Dzehadovu lijevu nogi i tako hvataju zalet i kad postignu dovoljnu brzinu Dzehad se otkaci, salta u drugu i ….. dalje vec znate. Tako par puta pa dok ne upali.

Mrak vec uveliko pada i na ulasku u El Jadidu stajemo na benzinskoj pumpi da sipamo goriva. Dzehad ne gasi motor nego sipa gorivo tako ali mu se motor gasi pri polasku, pogadjate …. nije podigao stopu. Ista tehnika i motor odmah pali.

 

 

 

U El Jadidi gubimo dosta vremena zato sto pratimo saobracajni znak koji nas vodi prema Casablanci ali, negdje pri samom izlasku put se odjednom prekida zbog radova na putu ….. Vracamo se nazad i prolazim kroz grad koji skoro da nema nigdje putokaza. Ali posto se po pitanju moze i do Beograda nekako se snalazimo i dolazimo na pravi put.

Dzehad citavo vrijeme vozi bez svijetala, drzimo ga nekako u sendvicu, jedino kad primijeti policiju pali poziciju i …… ide nekako

Na izlasku iz El Jadide se, oko 23.00 sata, prikljucujemo na autoput i na naplatnoj rampi pravimo plan po kome ja idem prvi, Suzana druga, Dzehad bez svijetla treci, onda Nevenka koja ima najjace svijetlo da bi mu obasjala put, zatim Detlef i na kraju kolone Bosko. Na naplatnoj rampi nam prilazi neki vozac Harleya i kaze da ce i on, posto je sam voziti sa nama.

Krecem lagano i, koliko mogu, gledam da li su i oni zamnom. Po mome ide sve po planu i lagano vozimo oko 90-100 km/h prema Casablanci. Na 2-3 mjesta primjecujem da pjesaci prelaze autoput kao kakav sokak a jedan me je bas uplasio jer sam ga prekasno vidio ( idiot, presao do moje trake i ceka da mi prodjemo pa da on pretrci ). Kad je saobracaj na autoputu postao malo redji ( jer su nas skoro svi pretekli ) ja primjecujem da je iza mene i Suzane svijetlo od samo jednog motora, usporavam ne bi li me sustigli mada mi se cini da nisam prebrzo vozio i mene prestize i pozdravlja nas Harley freind a od mog karavana ni traga ni glasa. Stajem na neko prosirenje i ne znam sta da radim. Na telefon mi ne odgovara niko i ja odlucujem da vozim do sledece naplatne rampe. Tu cekam citavu vjecnost. Kroz glavu mi se mota pomisao da onaj pjesak nije vidio Dzehada pa ga je ovaj udario pa onda …. Pa tako….pa posle ….. Uh ne daj Boze nikome…..ali posle nekih, skoro, sat vremena konacno stizu.

Kad sam vidio da su svi na broju bilo mi je lakse.

Sta se desilo ?

Pogadjate…

Pa Dzehad nije, zaboga miloga, podigao stopu ……i, valjda zato sto je pozicionim svijetlom kroz El Jadidu potpuno ispraznio akumulator, nije ni mogao da upali.

Uglavnom mu posle toga vise nismo ni dali da spusta stopu.

Casablanku smo, na Emilijinu srecu, zaobisli u velikom luku i negdje oko 2,30 stigli u Rabat.

E taj put, od Casablanke do Rabata, mislim da je dionica gdje smo se ja i Emilija ispricali jedno sa drugim vise nego na citavom putovanju. Mene je bilo strah da ona ne zaspe na motoru a nju da ja ne zaspem. Pjevali smo, svadjali se jedno sa drugim, ogovarali majku, zalili sto i Rajko nije sa nama .....

Posto je vec bilo kasno za hotel odlucujemo da spavamo kod Boska i …. kao sardine, ko je gdje ugrabio mjesto lijegamo. Na kraju, predjenih 530km a Dzehad preko 200 km po mraku bez svijetala. E kako bi ga u Njemacku poveli na ispitivanje kod psihijatra mili brate. Ne smijem ni da mislim o tome kad bi ga otpustili iz ludnice a vozacku ( koju i inace nema za motor) ne bi nikad vise vidio

[Roki-Roki 10 Napisano Decembar 19, 2010]

S obzirom da smo sinoc stigli kasno tako smo i sa doruckom malo prikasnili. Okvirni plan je bio da tog jutra nastavimo atlanskom obalom, cestom koja ide paralelno sa autoputem prema Tangeru, malo odmorimo na nekoj plazi i tu negdje i prenocimo pa sjutra za Spaniju ……

Medjutim, nasi domacini nam ne daju to pomenuti. Htjeli bi da se druzimo jos jedan dan. Dzehad je odlucio da nas vodi na rucak u neki riblji restoran koji je, kako on tvrdi, bolji i povoljniji od onog jucerasnjeg u Oualidii ( nikako se nije mogao pomiriti sa cijenom u Ostrei II ).

Slazemo se sa njihovim planom ali je on ovih dana napomenuo da Rabat ima jako dobru Medinu i pada plan da se ode tamo. Ja necu ( ne bi ni Detlef ali …. ) a jos kad mi rekose da ce sa njima i Saida, Dzehadova zena, koja zna da se cenka jos bolje nego Dzehad, nijesu me mogli ni puskom nacerati. Ostajem da u debeloj ladovini Boskovog apartmana malo odmorim.

Ovo sam propustio

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle nekog vremena dolazi Dzehad po mene . Trazi da idemo motorom do tog restorana. Ma necu covjece , ajde da idemo taksijem …… mnogo skupo, rece Dzehad, e necu danas motor palit pa da cemo pjeske ici.

Koliko je Taxi ….. okreni – obrni, tamo i ovamo 5 eura ….. e jes, kontam, skupo… .

Nekako ga ubijedih i mi sijedamo u FIAT Uno koji je presao 576000 km i ko zna jos koliko ce.

 

 

 

Voznja Taxijem u Maroku je dozivljaj za sebe ( doslo mi ga je bilo zalijepit ), graju, galame, mlate rukama, zmigavci i pravo prvenstva su misaone imenice ….. kod nas bi se svako malo pucalo, u Njemackoj prijave pisale a tamo jedino tako funkcionise ….. radio im ne treba nista niti ga mogu cuti.

 

 

Stizemo u restoran i …..

 

 

Saida

 

 

Dzehad je imao pravo, sve je mnogo ukusno a mnogo jeftinije mada je i okean malo dalje

 

 

 

 

 

Emilija …….opet pomez i kecap

 

 

Saida i Dzehad nas pozivaju na veceru kod Saidinih roditelja . Prihvatamo jer ih nijesmo mogli ubijedit da mi njih negdje izvedemo na veceru. Dogovaramo se da Dzehad dodje po nas u 8 sati ali…. Dzehad ne bi bio to sto jeste kad bi stigaona vrijeme. Nas “Godo” se pojavljuje tacno u 9 sati .

Na veoma tradicionalan nacin nas docekuju.

 

Za veceru je spremljen couscous (kus-kus) za koji mi hvali rijeci da mu opisem ukus.

 

Gostoprimstvo je nemoguce opisati….. radost sto smo tu im se cita u ocima……. nevjerovatna ljubaznost….. biva nam prosto nelagodno od paznje koju nam poklanjaju ….. majko mila, kako se oduzit ovim ljudima…..

 

 

 

 

 

 

 

otac i sin

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostajemo do posle pola noci i lagano odlazimo na spavanje

[Roki-Roki 10 Napisano Januar 8, 2011]

Ustali smo malo ranije i poceli da se lagano pakujemo. Bosko je posao na posao ( sprat nize) i on ce nas ispratiti do autoputa i Dzehada. Prolazimo kroz siromasniji dio Rabata ka autoputu i na dogovorenom mjestu …… nema Dzehada.

 

 

 

 

 

 

 

Posto nam to vise nije nista novo cekamo naseg Godo-a sada vec sa vecom lakocom.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Konacno dolazi i Dzehad i mi se tu pozdravljamo sa Boskom koji se mora vratiti na posao a Dzehad ce nas ispratiti do prve naplatne rampe na autoputu.

 

 

 

 

 

 

Tu pravimo malu kafe-pauzu i rastajemo se i sa Dzehadom uz dogovor da nam ovo nece biti zadnji susret i da cemo se jos gledati na cestama ….

 

Momci, veliko vam ljudsko hvala za sve sto ste nam pruzili, ogromno gostoprimstvo a nase zadovoljstvo sto smo se zajedno druzili tih par dana je neizmjerno. Iskreno se nadam da ce nam se pruziti prilika da vam se revansiramo po “nasim” cestama.

 

Razdvajamo se i krecemo autoputem prema Tangeru. Emilija i ja smo zadnji u koloni, lagano “cooliramo” i pricamo kako je vruce u Africi.

Preticemo neki autobus i ispred nas “zaglavljuje” neki Renault Clio koji nikako da mimoidje neki kamion.

“Pa dje si ti druze ucio da vozis i ko ti dade tu vozacku pobogu ….. ajde mici se vise u stranu zivota ti …. ajde ….. e hvala Bogu vise” su bile samo neke od misli koje su mi se u tom momentu vrtjele kroz glavu. “Prijateljski” mu svirnem dok smo ga mimoilazili i dam gas kad ….. covjek pocinje da nas prati i da nam svira, ablenduje, mlatara nesto rukama, pokazuje nam da stanemo sa strane ….. Jbt, ovaj ima telepatiju, ali ajde da vidimo sto mu treba ……

Stajemo, staje i covjek …. Pokazuje nam na motor i ja vidim da mi je desni kofer u plamenu, uhvatila se vatra. Brze bolje uspijevam da skinem kofer sa motora i posipam vodom za pice iz flase u tank-torbi. Otvaram kofer i prosipam stvari iz njega i ….. pocinje da gori trava okolo a onda Arapin uzima vodu iz svog auta i posipa po travi pa ,kao indijanci kad prizivaju kisu, skacemo po vatri da je ugasimo.

 

 

 

 

Brat Marokanac

 

 

Upravo smo zavrsili kad se zacu neki vrisak …. Sto bi ovo sad ?

Suzana se vratila nazad i to autoputem u suprotnom smjeru.

Vidjela je da nas nema a auta koja su prolazila su pokazivali prema nazad. Ne bih zelio da sam tada bio na njenom mjestu. Kad je prilazila vidjela je auto i sa strane nase kacige ali od auta nije vidjela ni nas ni motor. Necu ni da znam kakve su joj misli prolazile kroz glavu u tom momentu.

Ajde, rekoh, sad ti vozi iza nas jer …… manje cemo se mi sjekirat ako se sto desi …… nijesam se nadao ali ipak prodjoh bez povrede

 

 

 

 

 

 

Stigli smo do Nevenke i Detlefa koji su nas cekali pored puta .....

 

 

 

 

.....i potom stali na neki parking ne bih li uspio nekako da zatvorim onu rupu na koferu.

Tu se odnekud stvorise neka djeca koja su nam trazili da im udijelimo koju paru i Detlef daje dirhame koje je imao najslabijem od njih. E jesi mu , mislim se, napravio magarecu uslugu, dobice batine i ostace bez para.

 

 

 

 

 

Pocinje podjela imovine

 

 

Nijesam uspio da napravim nista i mi nastavljamo dalje i stajemo da rucamo u restoranu gdje smo rucali kad smo isli prema Rabatu.

 

Nastavljamo dalje i u Tangeru Detlef primecuje da je izgubio kartu za trajekt.

 

 

 

 

 

 

 

 

Tu gubimo dragocjeno vrijeme i trajekt nam bukvalno bjezi ispred nosa, 2-3 minuta smo zakasnili. E kad ga Nevenka nije tu ubila nece nikad. Sledeca 2 sata smo proveli cekajuci sledeci trajekt koji ce nas prebaciti u Evropu.

 

 

 

 

 

 

 

ode "voz"

 

 

doci ce drugi

 

 

 

 

 

 

 

 

evo ga

 

 

 

 

Negdje oko 11 sati stizemo u Tarifu i stajemo kod prvog motela gdje nalazimo prenociste i izlazimo da potrazimo nesto za veceru. Nalazimo pizzeriu “Kojot” i ja tu , cini mi se , jedem najbolju pizzu u mom zivotu. Posle 2 soferska piva idemo na spavanje.

Dan koji je trebao da prodje bukvalno bez ikakvih uzbudjenja i trebao da bude potpuno monoton, pretvara se u jedan od onih koji se pamte citavog zivota.

Maroko ukratko.

Razocarenje za sve one dusebriznike koji su mi prije odlaska govorili da nijesam normalan kad sa zenom i djetetom idem tamo. Od svih opasnosti tamo mi smo dozivjeli da nam ljudi poklanjaju lubenice kao osvjezenje, da su pokusali da nas ubiju kolicinom i izborom hrane, da se gostoprimstvo osjecalo na svakom koraku i …… ja se sigurno vracam jos jednom i to na malo duze

[sinke 451 Napisano Januar 8, 2011]

Odlicno, ozbiljna tura!!!

[johann 850 Napisano Januar 8, 2011]

Momci putopis je !

 

 

 

Ja sam pre mesec dana kupio plastične vario kofere ..

 

Jbt šta je razlog da se upali ?

[miša bmw 283 Napisano Januar 9, 2011]

Jbm ti, samo ja nisam znao za Boška u Rabatu, pa se sam smucao tamo!

Svaka čast, prelepo opisano!

[Roki-Roki 10 Napisano Januar 10, 2011]

Momci putopis je !

 

 

 

Ja sam pre mesec dana kupio plastične vario kofere ..

 

Jbt šta je razlog da se upali ?

 

Razlog sto su se koferi zapalili je taj sto je sa drzaca auspuha sa desne strane pao siguronosni saraf ( ili sam ja zaboravio da ga stavim kad sam vracao originalni auspuh na motor ) pa se , vjerovatno od vibracija, auspuh primakao koferu i zapalio ga.

[Roki-Roki 10 Napisano Januar 10, 2011]

Jbm ti, samo ja nisam znao za Boška u Rabatu, pa se sam smucao tamo!

Svaka čast, prelepo opisano!

 

heheheh, sam si kriv

Ja sam njegovu adresu dobio od Marokanca

[doktor 4775 Napisano Januar 10, 2011]

Bravo!!! Za putovanje i putopis!

[Roki-Roki 10 Napisano Januar 13, 2011]

Ujutro smo se probudili sa osecajem nekog cudnog umora ali je zato pogled sa terase bio fenomenalan

 

 

ona brda preko vode su Afrika

 

 

 

 

 

 

 

Najvjerovatnije zbog velike promjene temperature ( jutro je bilo jako hladno ) ja sam se osjecao pospano, maltene nesposoban za dalju voznju. Nevenka i Suzana su se takodje lose osjecale i samo je Detlef bio oran za dalju voznju ( sto ti je Njemac ). Poslije dorucka

 

 

 

 

krecemo prema Gibraltaru i vec planiramo da toga dana ne vozimo dugo nego da nadjemo neki hotel gdje bi ostali 2-3 dana da malo budemo na plazi. Na nekom vidikovcu iznad Tarife pravimo malu pauzu i krecemo dalje prema Gibraltaru.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

idemo dalje

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nevjerovatna je guzva

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

i nama treba skoro 2 sata da stignemo do granice

 

 

a na granici ….. Züruck

 

 

Naime meni, Suzani i Emiliji treba viza za Gibraltar ????? Pa covjece, radim i zivim u Njemackoj, imam boravak i ne treba mi viza za citavu EU pa ni za Britaniju. Slusa me pandur dok ja odrzah moje govore i pokazuje mi listu gdje stoji da za drzavljane Crne Gore treba viza ……. Pa sta da radim sad, moze li se viza kako izvadit ? Kaze : Moze, podjes u Madrid u Britansku ambasadu i oni ti , relativno brzo izdaju turisticku vizu. Dobro ,rekoh, dje da se okrenem ….. hebala te viza a i mene, zao mi ove dva sata sto stojasmo u ovu guzvu, a i taj Gibraltar, da ista vredi ne bi bio kolonija a i bio bi veci, malo se izlajah i bi mi lakse….

 

Odatle smo krenuli dalje obalom u pravcu Estepone, provozali se kroz Real Club de Golf Sotogrande i pauzu za rucak napravili u nekom malom restoranu na plazi.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle toga smo se odvezli do Estapone, malog turistickog gradica i uzeli sobe u Hotelu Altamarina za 80 €.

 

 

 

 

 

 

 

 

Costa del Sol koju jos zovu i Costa del Golf zbog preko 60 Golf terena koji se nalaze u toj oblasti je jednostavno prelijepa, vrijemeje za kupanje i ljeskarenje , obilazak restorana , setnju , ponovo ljeskarenje i tako 2 dana.

[cula 83 Napisano Januar 14, 2011]

fenomenalno,gde sve ljudi putuju.idem sad u garazu da se vezem za motor i da umrem razmisljajuci hocu li ja putovati negde daleko.

[mali_zmaj 1285 Napisano Januar 14, 2011]

Ma daaaj,dobroooooo...!!! Svaka čast!!

[Roki-Roki 10 Napisano Januar 16, 2011]

Estapona je grad od ca 60000 stanovnika i proteze se na ca. 20 km obale, ima arenu za borbu bikova, neke muzeje , staru tvrdjavu i veoma malo “ladovine” . Sunce, sunce, sunce, (kao da nam ga je bilo malo u Maroku) i plaza

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prodjose i ta 2, za mene veoma dosadna dana

[Roki-Roki 10 Napisano Januar 16, 2011]

Iz Estepone smo krenuli prelijepim prevojem ( kojim Detlef nije smio da pretice jer je Nevenka smatrala da je preopasno hahaha ) prema gradicu Rondi koji se nalazi na 720mnv a poznat je po tome sto su se u njemu pisala pravila borbe s bikovima. Naime u njemu je familija Romero kroz tri generacije promijenila pravila borbe, uveli su crvenu maramu i umjesto na konjima toreadori se bore “pjesaka” i danasnji najpoznatiji stil u borbi s bikovima je tzv “Ronda skola”

Nista od toga mi nijesmo uspjeli da vidimo jer smo samo prosli pored Ronde i nastavili voznju Andaluzijom gdje se mijenjaju jedan za drugim prelijepi krajolici, od pravih prerija do ogromnih polja psenice, suncokreta i maslina

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prosto je nevjerovatno kako su citava brda zasadjena stablima maslina pa iz daljine podsjecaju na ogromna sahovska polja.

Prolazimo kroz Campillos, Martos, Jean gdje pravimo pauzu za rucak i odakle cestom N-322 vozimo u Pravcu Aldacete koja je nas danasnji cilj.

Citavim putem nas “bije” ogromna vrucina tako da nam ni raspolozenje nije na zavidnom nivou. Na kratkim pauzama koje smo pravili svako je imao svoj predlog, da pravimo vece pauze, da ne vozimo do Albacete, da ovo… da ono …

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Smrzao bi se da ovo nije radilo hahah

 

 

 

 

Tu nedje bi i 5500 km

 

 

Tu negdje na jednom uzvisenju nas zaustavlja Policija ali kad su vidjeli da smo turisti iz Njemacke samo nam pokazuju da nastavimo bez da nam gledaju dokumenta

 

Ja i Emilija

 

 

 

 

U Albaceti odsijedamo u Hostelu "Los Cazadores"

 

 

 

u kome za veceru dobijamo samo neku salatu i njihove domace prsute i slanine jer kuvari rade do 8 sati ( to nam se vec jednom desilo ).

Smjestaj je bio povoljan ali su nam zato veceru naplatili kao da su tu svinju samo zbog nas zaklali.