KNM BMW Vrsac - Tura po Rumuniji, 2009

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

Po izlasku iz mora još malo poziramo kako bi ovekovečili ovaj trenutak na Crnom moru i obogatili klupsku arhivu, a zatim hitro utrčavamo u zagrejane bungalove i pod topao tuš i u krevet na popodnevni odmor, jer sutra rano ujutro krećemo dalje.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

Dogovorili smo se da večeras posle popodnevnog odmora, dospemo ulje u motore (oni koji to moraju), natočimo pune rezervoare goriva, spakujemo svu opremu i obiđemo malo Kostancu i samu luku. Definitivno smo odlučili da ujutro krenemo ka gradu Tulcea (Tulča), na delti Dunava kod Ukrajinske granice, a da za neka druga putovanja ostavimo planirani Bukurešt, jer želimo lično da se uverimo da li postoji veliko-granični prelaz u tom gradu ka Ukrajini i da bi znali kako da isplaniramo neku buduću vožnju na Krim, do Sevastopolja i Jalte. Mislili smo da će nam možda okolnosti tamo ići na ruku pa uspemo da udjemo u Ukrajinu i odemo bar do Odese, a ako to ne bude bilo tako onda ćemo barem videti početak velike delte Dunava i zaokružiti naš put po gotovo celoj jugoistočnoj Rumuniji.

 

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

U Konstanci fotografišemo lepa istorijska zdanja, koja smo uspeli da obiđemo za odvojeno vreme te večeri, pa smo se tako slikali ispred nacionalnog istorijsko-arheološkog muzeja (slavi 130 godina osnivanja), zatim samu luku (Portul Constanta) gde slikamo veliki kasino na jednom malom poluostrvu i obilazeći deo gde je većinski Turski i Tatarski živalj slikamo iz pokreta glavnu džamiju u Konstanci. Obzirom da se sutra ustajalo u 6 sati polako smo se vraćali ka Mamaji i našem kampu i oko 22 časa smo bili u krevetima, dok su naši motori pokriveni mirovali ispred bungalova. 

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

DAN 6.  (08.9.2009.g. Utorak)

 

 

Ustajanje je bilo nešto ranije, u 6 sati po lokalnom vremenu, ali su stvari bile spakovane još sinoć tako da gubimo vreme samo na učvršćivanju stvari na motociklima. Otišli smo do plaže kompletno spakovani i fotografišemo se dok u pozadini čujemo zapljuskivanje talasa crnog mora. Šteta što je vreme bilo loše pa nismo u potpunosti uživali u „blagodetima“ crnog mora i nije bilo razloga da se ovde duže zadržimo iako smo to potajno priželjkivali. Oblaci i jak vetar tog jutra upozoravali su nas da se ne opuštamo previše, jer smo odredili da danas pređemo oko 500 kilometara, a to neće biti baš lak poduhvat ako nas ovakvo vreme bude pratilo celim putem. Srećom kiša nije padala a i po vremenskoj prognozi bila je najava da nebi trebalo ni da pada.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.Od Mamaje krećemo na sever preko mesta Navodari, Coibu, Saceie, Istria i Sinoie do mesta Mihai Viteazu, gde se sa regionalnog puta vraćamo na međunarodni put E-87, ka gradu Tulcea (Tulča) na delti Dunava. Izuzetno jak vetar nas je svo vreme pratio od Mamaje, pa je pored relativno lošijeg kolovoza na regionalnom putu predstavljao popriličan problem prilikom vožnje. Dok smo vozili „zaklapali“ smo ugao sa kolovozom od nekih 70 stepeni (vozili smo nakrivljeni udesno!), kako bi se održali na motociklu pri snažnim udarima vetra s desne strane (ovaj vetar je bio čudna mešavina bure i košave!). Uz put smo nailazili na odlomljene grane sa visokih jablanova pored puta pa smo i na njih morali da pazimo, kako nekom od nas ovde ne bi završilo putovanje ili se desilo nešto još gore. Od mesta Mihai Viteazu preko Babadaga do same Tulče interesantan je krajolik, polja su slična ravnici kod nas u Banatu (tačnije Deliblatskoj peščari), stim da se na par mesta iznenada izdižu brda visine oko par stotina metara, dužine oko 1000metara i širine 500metara, tako da na ovim mestima imate osećaj kao da ste u australijskoj preriji (nedostaje samo crvena boja stena na brdima!).

U Tulču stižemo oko 10 sati i na obali Dunava, u luci pravimo pauzu za doručak. Luka na Dunavu je šarolika sa mnoštvom brodova, glisera, čamaca, skela i turističkih brodova za razgledanje velike Delte Dunava (Delta Dunarii), čija je površina skoro kao površina našeg Banata. 

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

,

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

Tulča je moderan gradić na obali Dunava, na početku velike delte i na rumunsko-ukrajinskoj granici, a predstavlja rečni centar u istočnoj Rumuniji, tačnije to je najistočniji grad u Rumuniji. Odavde ne postoji drumski granični prelaz ka Ukrajini, već se u Ukrajinu može ući samo vodenim putem i to do gradića Izmail. Alternativni put u ovom delu Rumunije je severo-zapadno od Tulče na oko 130 kilometara, gde se nalazi gradić Galati (Galaci) i na 15 kilometara je udaljen granični prelaz Giurgiulesti (Đirđulešti), gde se prelazi u Moldaviju. Putem kroz Moldaviju u dužini od 1,5 kilometara ulazi se u Ukrajinu, ali ovde za nas postoji problem pošto je za ulazak u Moldaviju (i za kratku vožnju od 1,5 kilometara do Ukrajine!) potrebna moldavska viza, koja se može dobiti samo u Ambasadi u Bukureštu.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

Raspitujemo se za mogućnost vožnje brodom do Ukrajine (pa dalje drumom do Odese) i konačno od šefa kapetanije u Tulči (čovek zna engleski!) saznajemo da ako imamo sve potrebne papire za prelazak granice (za ulazak u Ukrajinu ne treba viza već samo pozivno pismo ili vaučer iz mesta smeštaja u Ukrajini) onda moramo sačekati da nas neki brod ukrca i preveze do Izmaila, gde će on svom kolegi javiti kojim brodom, koliko nas i kada dolazimo, pa će nas tamo primiti ukrajinska carina i policija i možemo ući u Ukrajinu. Međutim da sve ne izgleda tako jednostavno objasnio nam je šef kapetanije, problem je da nađemo teretni brod u koji ćemo se ukrcati, jer niko neće krenuti na put do Izmaila samo zbog četvorice motociklista, već se čeka da se napuni brod, pa tek onda se kreće ka Izmailu, a to čekanje može potrajati i nekoliko dana. Obzirom da nam naš BMW motoduh ne dozvoljava da preterano gubimo vreme mirujući u iščekivanju i to još nekoliko dana, odlučili smo da nastavimo našim putem kroz Rumuniju i to ka gradovima Braila, Buzau i Brašov, gde bi danas trebalo da zanoćimo u kampu. 

 

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

Put ka Braili je dobar ali svo vreme od Tulče „tuče“ nas jak vetar sa desne strane. Bili smo sigurni da je to neka vrsta košave sa Dunava, jer smo se poprilično udaljili od Crnog mora, ali ova košava je izuzetno jaka i hladna ili nam se to samo činilo pošto je još uvek leto pa nismo očekivali ovakvu promenu vremenskih uslova tako rano u septembru. Do Braile smo vozili međunarodnim putem E-87 i prošli smo kroz mesta Somova, Isaccea, Lunkavita, Macin i u mestu Smardan, na domak Braile, put je prekinut i ovde Dunav može da se pređe samo skelom. Srećom postoje tri skele tako da na svakih sat vremena kreće po jedna i mi smo se ukrcali u prvu sledeću po redu vožnje. Nismo planirali ovaj vremenski gubitak ali nam je dobro došla pauza od nekih sat vremena i kao da je ovde vetar slabije duvao, pa nam je čak bilo i prijatno na ovoj velikoj skeli. Očas posla skela se napunila vozilima i mogli smo da vidimo koliko je zapravo jak intenzitet saobraćaja i ovde na samom istoku Rumunije.

 

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

U Braili je saobraćaj poprilično gust i usporen, a dosta saobraćajnica se rekonstruiše pa smo, prateći nepotpunu putokaznu signalizaciju, izašli na pravac međunarodnog puta E-584, koji vodi ka gradu Slobozia (Slobocija) gde smo već bili kada smo dolazili u Konstancu i tamo nismo želeli ponovo da idemo. Jedno 15tak minuta tražili smo način da se uključimo na put 2B, koji je regionalnog ranga i spaja gradove Brailu i Buzau (B’zau). Na izlaznoj benzinskoj stanici u Braili, gde smo dopunili rezorvoare gorivom, radnici su nam objasnili da se regionalni put za B’zau rekonstruiše na izlaznom delu kod Braile, ali da možemo putem za Sloboziu i nakon par kilometara od izlaza iz Braile, potrebno je da skrenemo desno na jedan lokalni put i izaći ćemo na naš traženi pravac za B’zau. Na pumpi konstatujemo da nam motori bez velike promene troše očekivanu količinu goriva i potrošnja je bila od 5 do 6 litara na pređenih 100 kilometara, u zavisnosti od tipa motocikla i tereta na njemu (Borkov BMW normalno trošio je najviše goriva!). Cena je bila 3.85 leja za 1lit. benzina.

Čim smo napustili Brailu odjednom se pojavio jak bočni vetar (tog dana je bio naš neizbežni pratilac!) i to nam je već „pomalo“ kvarilo uživanje u vožnji. Dal’ zbog vetra ili naše nepažnje nismo zapazili lokalni put sa desne strane pa tek na jedno 15 kilometara od Braile nailazimo na putokaz (usmeren udesno) za selo Unirea i na karti smo videli da ovaj put izlazi na naš pravac za B’zau, na put 2B. Skrećemo na ovaj lokalni put i već prvi kilometri „pokrpljenog“ kolovoza nisu obećavali ništa dobro, ali smo se nadali da ćemo izgurati nekako procenjenih 10tak kilometara ovim putem. Međutim nakon prolaska sela Unirea imamo šta da vidimo, asfalta više nema, a dalji put je zemljani i u daljini se naziralo dosta vodenih barica pošto je kišno vreme prethodnih dana zahvatilo očigledno i ovaj kraj kao i celu Rumuniju. Pošto smo prešli polovinu lokalnog puta odlučujemo se (tačnije Borko i ja) na ovu „off-road“ varijantu međutim nakon pređenih 500 metara bilo je definitivno jasno da dalje ovim putem nećemo moći (ovo je bilo naročito jasno Peci i Kidži koji su se bukvalno zaglibili u blatu!). Odmah smo „okrenuli“ motore nazad ka selu Unirea kako bi stigli do asfaltnog puta, a tamo su nas meštani preko plotova iz svojih dvorišta u čudu gledali, verovatno se pitajući gde su ovi „ludaci“ krenuli? Peca je zamolio jednog starijeg meštanina da nam da crevo i pusti vodu iz svog dvorišta kako bi sprali blato sa motora, što je čovek susretljivo i učinio. Ja nisam sprao blato sa oklopa mog motora jer sam želeo da sačuvam trag sa naše avanture tako da nas podseća usput na ovaj kiks, koji smo na putovanju napravili, jer je i to pored ostalog deo motociklističkog života, a jedino je bitno da se u suštini našim BMW ljubimcima ništa nije desilo i da smo mogli zajedno da nastavimo put dalje. Istina, na Pecinom je BMW-u, u onom glibu otpao deo papučice poluge menjača, pa mu je ona bila nešto kraća, ali i to je rešeno tako što je iz mog originalnog BMW kompleta poslužio cevasti ključ, koji smo jakom žicom pričvrstili na preostali deo na papučici poluge i problem je bio rešen, a Peci se kasnije u toku vožnje činilo da čak nešto lakše „šalta“ brzine (naravno ovo shvatite kao šalu!). 

 

[motorko 0 Napisano Novembar 6, 2009]

.