Prikolica

[ficha007 298 Napisano Octobar 27, 2009]

Evo slika. Ostalo mi je jos malo da prevedem tekst koji sam zapoceo pa objavljujem kraj putesestvija lika koji je putovao od Halifaksa do Sijetla i natrag na svom Ural Patrolu

[ficha007 298 Napisano Octobar 29, 2009]

Putopis para koji je krenuo malo po Amerikama

 

http://www.advrider.com/forums/showthread.php?t=499207

[ficha007 298 Napisano Novembar 1, 2009]

Sreda, 2. novembar 2005. godine

Vlažno i hladno jutro u Mičigenu. Na -3 stepena bio sam svedok nalepšeg izlaska sunca. Upravo pre nego što sam došao do kanadske granice u Sault St. Marie, teška magla se pojavila i smanjila vidljivost na minimum. Magla je dovela do pojačane hladnoće. I umesto da mi kaže nešto lepo, kao na primer kakav je bio tvoj put, ili idi do idućeg Tim Hortona ovde u Kanadi i ugrej se sa šoljicom kafe i imaj lep dan, carinik me je odveo do garaže, gde je uniformisana mlada žena sa rukavicama prešla preko svih mojih stvari i sve što je mogla pronaći bilo je nešto duvana koje sam koristio da ga pospem po Patrolu i imam sigurno putovanje. Podrazumevalo se da bude suv i star i bez brige. Nisam mogao drugačije pomoći osim mumlanja oko tretmana prilikom prelaska Berlinskog zida pre mnogo godina i da sam navikao na ovakav vid maltretiranja. Pola sata kasnije sedeo sam U Tim Hortonu na kanadskoj strain granice u Ontariju, i uživao u mojoj zaista prvoj dobroj šoljici kafe ponovo. Patrol je zakazao ponovo, ovoga puta zaista teško i to pri bilo kojoj brzini. Stao sam i prekontrolisao stvari ali nisam mogao naći ništa očito. Ako ništa, stavio sam novu sijalicu i popravio levi žmigavac. Ponovo je sunčano pred Sadburi. Ponovo, u okolini Sudburija motor je počeo da se čudno ponaša. To me je podsetilo na probleme sa motorom u istoj oblasti, kada sam išao ka Sijetlu. Odlučio sam da ne idem ka Peterburgu, nego sam pokušao da idem pravo ka kući. Pošto je kasno u godini, i  ukoliko se ranije dokopam kuće, bolje su šanse da izbegnem sneg. Motor sam vozio veoma oprezno da bih izbegao pucanje iz motora što je više moguće.Prenoćio sam upravo pre North Bay.

 

Četvrtak, 3. novembar 2005. godine

Oblačno je ali lepo i suvo jutro.Krenuo sam u zoru oko 7 ujutro. Oko Nort Bay-a motor je ponovo počeo da protestuje. Kasnije kada je počelo da bude maglovito, motor je proradio bolje. Napravio sam pauzu za kafu a kada sam napustio Tim Horton, motor je iznenada zamro. Znao sam da je ozbiljno, pa sam izvadio moj alat da nešto preduzmem. Ken iz Ontarija, koga sam upoznao na skupu dilera, predložio mi je da uzmem čelične kablove za svećice na putu kući, jer je imao problema sa oreginalnim ruskim koje je posle zamenio. Dok sam razmišljao o tome, uzeo sam moj mobilni telefon i nazvao ga ali se na žalost upalio govorni automat. Ostavio sam mu poruku. Tada sam počeo da istražujem tako što sam izvukao kablove sa svećica i primetio da kraj desnog kabla izgleda drugačije od kraja levog kabla. Jedan je imao malo belih naslaga unutra za razliku od drugog koji ih nije imao i izgledao je kao da je pregoreo. Uzeo sam nož i odsekao komad tako da su sada oba izgledala isto. Vratio sam kablove na svećice i startovao motor i pogodite, sve je radilo dobro. Sve je bilo dobro nekih 50 km i tada je na moje očajanje motor ponovo počeo da protestvuje. Prošao sam kroz Otavu ok, ali sam stao nekih 60 km pre Montreala. Ken me je nazvao i rekao da proverim vazdušni filter i kablove za svećice sa strane motora. Uradio sam to i pogledao vazdušni filter koji je bio ok, ali sam morao da odustanem s obzirom da je bilo mračno. Nazvao sam Terija koji mi je predložio da stavim malo aditiva za benzin ali sam imao nameru da to pokušam kao prvo sutra ujutro, a onda sam otišao u krevet rano kako bih mogao da poranim i probijem se kroz Montreal

 

[boki.64 1843 Napisano Novembar 1, 2009]

A onda slede slike prikolica. I to kakvih.

 

Drustvo, zna li neko zasto preradjuju prednju viljusku?

Pozdrav.

[lord_oblivion 1361 Napisano Novembar 10, 2009]

Zbog ajnslaga i (ne)naginjanja prilikom skretanja. I cini mi se da to uglavnom nisu prerade vec fabricko stanje.

[ficha007 298 Napisano Novembar 11, 2009]

nastavak...

Petak, 4. novembar 2005. godine

Ustao sam u 4. ujutro, bolestan od brige, s obzirom da sam morao da vozim kroz Montreal sa Patrolom koji ne radi dobro a ja ne znam u čemu je problem. Na prvoj benzinskoj pumpi točim do vrha. Moje nade se nisu obistinile, jer nije bilo znatnijeg poboljšanja. Ali mi se činilo dovoljno dobro da nastavim. Montreal je uvek u gužvi i nije lako proći kroz njega. Velike su šanse da se izgubite ako skrenete pogrešno. Ali je to bio najmanji od mojih problema i kada sam se isključio sa glavnog puta, mogao sam da pratim znakove perfektno, što me je dovelo na Trans Kanada auto put, dok nisam prošao tunel sa druge strane reke St. Lawrence. Ali sam se kretao sporo, sigurno gubeći brzinu i obrtni momenat, dok sa druge strane nije bili šanse da stanem negde sa svim kamionima i kolima koja su mi dolazila od pozadi. Minimalna brzina je bila 60km/h i mislio sam da zastanem i ne budem pregažen od strane ostalih učesnika saobraćaja. Upamtio sam broj telefona sa znaka koji sam video na putu, koji možete da nazovete ako morate na silu da se zaustavite. Molio sam se dok nisam dobio šansu da stanem i tada sam već bio siguran da motor radi na jednom cilindru. Dotakao sam oba rukama i onaj desni je bio hladan. Izvadio sam kabl, skratio za ¼  dok se nije pokazalo belo u sredini, i ostalo ga je jedva da ga vratim nazad. Motor je ponovo perfektno proradio. Nazvao sam Ken i Teri i ostavio poruku da dolazim kući. Upoznao sam Džona Rodžersa na sledećoj benzinskoj pumpi i on je takođe bio impresioniran Uralom, tako da će možda u budućnosti i on postati vozač Urala. Zatrzavanje je ponovo počelo. Više nije bilo dovoljno kabla da odsečem još jedan komad. Bio sam sretan kada sam našao garažu u blizini i sporo sam ušao u nju. Oni su imali samo jedan stari kabl za svećice. Zamenio sam ga, dao 20 dolara za njega i ponovo ubrzo bio na putu. Nije mi bilo suđeno da mi ovo bude najbolji dan nego se ispostavilo da će ovo biti najgori dan od svih dana na putu od Sijetla do Halifaksa. Negde pre grada Kvebeka, ponovo isti problem ali bukvalno. Desni cilindar je radio perfektno ali je sada levi pravio problem. Kvebek je imao kanadsku prodavnicu guma gde sam mogao da kupim nove žice ali gde se nalazila prodavnica. Ja sam odlučio da ne odem u grad ni slučajno i prešao sam reku St. Lorens, umesto što sam ostao na auto-putu, pa sam stao na sledećoj pumpi, natankovao gorivo i pitao za sledeću prodavnicu koja se nalazila u Luisu, Kvebek. Srećom to je bilo samo nekoliko minuta udaljenosti, što je za mene bilo pola sata vožnje i strašnog smrzavanja, s obzirom da mi je ponovo samo jedan cilindar radio. Uspeo sam da dođem do prodavnice i kupim kablove za svećice za koje sam mislio da će da odrafe posao. Nazad na parking, vetar je bio jak da sam morao da pridržim moj alat. Verovali ili ne, dok sam pokušavao da namestim jedan od kupljenih kablova, počeo je da pada sneg.Stavio sam sve natrag, upalio motor i ... ponovo sam u poslu. Nazvao sam Teri i rekao joj da ću možda uspeti da dođem kući sam. Ali je ona već ranije otišla i vozila ka aerodromu Halifaks da me „spase“. Vratio sam se na auto-put i krenuo ka granici Kvebek - Novi Brunsvik kada je sneg počeo da pada sve jače. Kamioni ne samo da su prilikom prolaska pored mene bacali grudve snega, nego je to bilo kao da su to snežni ljudi koji se kreću ka meni. Međutim manje sam o tome brinuo, jer sam išao ka kući a Patrol je radio kao nikad do sada. Preglednost je opala i auto put je bio prekriven snegom a ja sam morao da usporim na oko 70km/h ali sam ipak hrabro išao napred. Upravo sam išao ka kući. Video sam da mi kamion signalizira dugim svetlima, prolazeći pored mene a vozač je blenuo u mene. Pomislio sam da možda ima problem i stao sam da proverim. Ispostavilo se da mi nudi da me u kamionu poveze do njegove destinacije, upravo preko granice Kvebeka u Novi Brunsvik odakle je on. Nazvao sam ga anđelom i omogućio mi je da se osećam kao da sam blizu kuće, jer je on bio prvi Maritimer koga sam sreo pošto sam napustio Sijetl. Dok smo se vozili ka granici sa Novim Brunsvikom, videli smo nekoliko kola sa strane puta i policijska kola sa upaljenim svetlima. Mark mi je rekao da sam ja zvezda grada. Svi vozači kamiona pričali su o meni na CB radiju, ali mi je dobronamerno rekao da mi se niko nije smejao niti me nazivao ludakom. Shvatili su da me je stigla snežna mećava i da želim da idem kući. Kakva istina. Mark i ja smo po mraku skinuli motor sa kamiona i dok je kamionom prolazio pored drugog vozača, bio sam spreman da vozim ka novom motelu, koji mi je  Mark pomogao da pronađem. Hvala Mark, mislim da ti ovo nikada neću zaboraviti. Prijavio sam se i nedugo potom došla je Teri. Kakvo divno okupljanje. Konačno sam stigao i ako sam znao da imam još jedan dan vožnje.

[ficha007 298 Napisano Novembar 11, 2009]

...kraj

 

Subota, 5. novembar 2005. godine

Teri i ja smo se probudili posle izlaska sunca, ne suviše kasno, ali za mene kasnije nego uobičajeno. Sneg je bio svuda i čistači snega su bili svuda čisteći sneg. Samo smo nekoliko stotina metara od američke granice. Patrol je upalio lepo i mi smo krenuli. Teri me je kolima pratila i to mi je mnogo značilo, da ako bih morao da radim na motoru, makar ću moći da uđem u kola da se zagrejem ili da ga iskoristim da uzmem stvari. U svakom slučaju u naredna dva sata je padao sneg ali je na pola puta do Frederikstona sneg nestao i put je počeo da se suši. Išao sam 65 milja na sat. Teri mi je rekla da sam išao 100km/h. Neverovatno kako Patrol grabi napred. Ili je to što smo obojica shvatili da smo sada na korak od kuće. Stali smo da popijemo kafu i doveli sebe do granice Novog Brunsvika. Bez problema. Čak sam obišao kamion. Na granici uobičajeno stajemo, s  obzirom na tako lep centar za posetioce. Video sam ih sve u Kanadi i mislim da je ovaj u Novoj Škotskoj najbolji od svih. Došli smo do prelaza u Novoj Škotskoj po dnevnoj svetlosti što je veoma dobro. Bez magle, kiše. Oblačno je čak i malo toplije. Došli smo do Trurora dok se smračivalo i sada imamo samo još 100 km do kuće. Ovaj put će se završiti najboljim danom koji je sledio najgori dan. Nismo bili sigurni da li će mo uspeti da dođemo kući danas ali smo uspeli. Vozio sam zapanjujućih 680km ovaj dan, maksimalnom brzinom, što je najbrže što sam vozio na celom putu od Halifaksa do Sijetla i nazad. Umoran ali veoma sretan, Patrol i ja smo došli do naše nove prodavnice. Teri je naporno radila da sredi unutrašnjost pre nego se vratim tako da sam svoj Ural Patrol uterao u novu radionicu za popravke preko noći i napolje sledećeg dana na sunce, po prvi dan kući. Hvala svima koji su mi pomogli na ovom putu i omogućili da ostvarim ovaj put i privedem ga uspešnom kraju.

[ficha007 298 Napisano Novembar 12, 2009]

Lux verzija

[drumskalisica 8741 Napisano Novembar 30, 2009]

  Evo i jednog Urala iz engleske kome je vlasnik prepravio nosac prikolice pa sad tu nosi mali camac sa pentom, a pozadi vuce kamp prikolicu :

[Maximilijan 8 Napisano Decembar 1, 2009]

  Svaka mu cast, na bocnu prikolicu stavio camac, a pozadi vuce kamp kucicu. Rus je to 

[vanka 0 Napisano Mart 13, 2010]

Huhhh

 

Par kvalitetno provedenih sati u citanju ....

 

Pre svega veliko HVALA i iskreno se nadam da ces ( Ficha ) sto pre nabaviti jedan. Ako se kojim slucajem to meni desi ranije nacicu te preko foruma pa da se zajedno provozamo 

 

A, ako loto pomogne ovih dana ... eto kluba za zabavnu voznju oko Beograda

 

Pozdrav

[Petar 30 Napisano Mart 14, 2010]

Na ovaj primerak Urala na koji naidjoh u nekim pizdincima nakacena je I dodatna prikolica,nesto kao motokultivator

 

[ficha007 298 Napisano April 3, 2010]

Šta reći. Bio sam na terapiji odvikavanja od ovoga sajta i svega na njemu. Terapija je pokazivala određene rezultate i doktori su bili zadovoljni. Ali mi đavo nije dao mira pa sam otvorio jednu temicu totalno sporednu

http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=51589.0

Ubrzo potom stiglo je dosta zaista prijateljskih saveta čime ste samo potvrdili da ste ekipa prava.

Onda odem u deo "Motori" naravno kad sam već na sajtu, a žena sam strelja i koluta očima.  ;D Taman je sve bilo lepo. ;D. Pročitam ovu temu

http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=50200.0

A onda pročitam i komentar

"...Imas mnogo vise informacija u ovoj temi:

http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=36529.0

Ficha007 je ulozio ogroman trud u ovo. Uzivaj!..." i kažem sebi "...Gotovo je...Evo me nazad. Ako me primate..." ;D

Šalu na stranu. Da malo obnovimo staru temu. Novi tekstovi u pripremi.Evo malo slika

[ficha007 298 Napisano April 6, 2010]

Tekst preuzet sa strane:

http://www.usedbikeguide.com/reviews/ural1.htm

 

URAL PRIKOLIČAR

 

Mogao bih nešto da nažvrljam o „prikoličaru“ marke Ural jer sam kupio jedan u F2 Motorima  ( F2 smislu motora a ne kao Formula Dva ). Želja za „prikoličarom“ proizilazila je iz toga što sam motorista tokom cele godine, koji redovno koristi i manje pristupačne puteve. Dao bih sve od sebe da se ne „smrznem“, kada vozim solo, kao da je padanje sa motora manje bolno pri 30 milja na 300 funti vrednom prikoličaru, nego što bi bio pad sa supebajk motora od 6000 funti ( u psihičkom smislu, ako ne u novčanom )

Ako želite da solo vozite  po ledu, onda to zavisi od vas. Više volim da ostanem gore, hvala lepo, a “prikoličar” je dobar u tome, čak i kada se kližete po ledu.

Odlučio sam da je nabavka “prikoličara” korak napred. Imao sam pre ovoga iskustvo u voženju “prikoličara” ( nisu vozljive ), naganjajući moja prva vozačka iskustva na Jawi 350 prikoličaru, a potom  posedujući Thunderbolta sa Velorex prikolicom, tako da iskustvo sa prikolicom nije nedostajalo. O kako je to naivno bilo. Nazvao sam F2 I pričao sa Davidom Anđelom. Spoznao sam da je David moj “idealan” tip prodavca. Poznavao je svoj proizvod, bio veoma iskren o njemu i nije uopšte bio agresivan.Sreo sam par mušterija koji su bili puni poštovanja prema F2 Motorima kao dilerima i Uralima kao motorima. Dejvid me je demonstrativno provozao jedan krug u sedištu njegovog sopstvenog prikoličara, i ja sam bio očaran.

Moj prikoličar je bio pokupljen 1. februara i Dejvid mi je potpuno objasnio o periodu razrade motora i pokazao mi prikolicu. Ukazao mi je na neke specifičnosti vožnje prikoličara, na čemu sam mu bio zahvalan jer sam svog zadnjeg prikoličara imao pre 10 godina.

Mislio sam da se to sve povremeno vraća, toliko lako kao vožnja bicikla. Nema šanse. Ural se držao dobro, ali je ipak imao neke vozačke specifičnosti za levoruke vozače. Pokušaću da objasnim. Moj prvi prikoličar bila je školjka od fiberglasa na lakoj čeličnoj konstrukciji. Mogli ste da je lako dignete, pa je bilo stvarno lako da točak prikolice  držite dve, tri stope u vazduhu sa leve strane i balansirate sa prikolicom. Prikolica mog Urala je od čelika. Imao sam utisak da jednom kada počne da se diže, njena težina je dovoljna da pokuša da balansira sa celokupnim motorom na desno – neželjeno.  Imate zadatak da pravite skretana u levo. Prvih 500km ( sat pokazuje kilometer ) limitirani ste sa brzinom do 30 – 35 milja što i nije tako loše.

Kada sam prešao prvih 500km, sam sam promenio ulje i filter. Uralmotori nude garanciju na material i rad ako ih obavi njihov ovlašćeni serviser, ili polu-garanciju za one sa vlasnike sa više mehaničarskog iskustva – nakon svega, ovi motori su pravljeni da ih ruski vlasnici sami popravljaju. Opcija polu garancije podrazumeva nekoliko od stotinu servisnih usluga koji ulaze u osnovnu cenu takođe, ali ako nešto treba da se uradi, onda to sami radite ili platite majstora da vam uradi popravku ako je posao zeznut. Delovi su besplatni ali morate da vratite pokvarene delove.

Od 500km do 2500km možete da ga vozite brzinom do 45 milja. Ovo je već momenat kada možete da upadnete u nevolju jer skretanje prikolicom u levo teže je pri brzini od 45 milja nego pri 30 milja. Vratio sam motor do F2 na redovan servis na 2500km, zato što je imao ulja skroz po zadnjem točku a ja prosto nisam znao da li je to nešto preterano. Jedini drugi problem koji sam imao je puknuta sajla brzinomtera koju sam zamenio i široka uljna mrlja na zadnjem točku. Da ona je bila malko suvišna.

Moji utisci sa prikolicom? Volim je mnogo. Inicijalno, mišljenja sam da je bolje ukoliko ona bude proizvodila još malkice više grlene buke. Volim da čujem kako "četvrtak" radi. Ipak, mislim da je period razrađivanja motora urađen sa nešto većom brzinom od propisane.Kada sam počeo da ga vozim brzinama od 45 milja, primetio sam lagano štucanje koje je proizilazilo od prolaska goriva od sporednih do glavnih mlaznica u karburator. Možda sam bio suviše oprezan u periodu razrađivanja. Mnogi vlasnici voze ravno do krajnje tačke, i trude se da se ne brinu suviše.

 

Kočnice ( doboši i napred i pozadi ) zaustavljaju prikolicu dobro, pa možda i predobro ponekad.opterećujući gume na taj način. Sada je motor razrađen i mogu da vozim brzinom od 50 milja, dok mu je najveća brzina 65 milja, ali samo mehaničarski sadisti će da idu toliko brzo. Primetio sam da je motor mnogo voljniji za rad i zvuči fantastično kada ga gurate preko limita. Pravo "podsticaj za zelene".Kuckaće kao sat, i moćićete da ga ubrzate sa 25 milja do krajnje brzine ako imate osećaja za gas.

U pogledu guma imam pomešana razmišljanja. Kao što sam rekao, kočnice mogu da ih opterete. Kako vozim uglavnom oko 50 milja, imao sam par "srčanih preskakanja", kada sam pokušao da motor zaustavim u brzini na vlažnom putu, i blokirao prednji točak. Na "solo" motoru, sa mojim sposobnostima da doziram kočenje, sigurno bih pao. Na prikolici samo naglo skrenem na desno, naravno bez saobraćaja iz suprotnog pravca.

Pored svega sam ipak naučio da klizav put sa poštovanjem cenim. Gume hvataju dobro na dosta vlažnom putu i blatu, zato što dublja šara bolje grize. Mislim da to nije predmet pritužbi, ili možda Rusi ne "guraju" tako jako.

Sve u svemu, zadovoljan sam sa prikolicom.  Ima karakterne crte koje su dobro ispale zajedno. Finalna obrada bi mogla biti malo bolja, ali ovo je ipak radna mašina a ne neka tričarija. Samo je držite čistom i to će pomoći da je rđa ne načne. Nije da Rusi ne brinu o finalnoj obradi motora, ali oni imaju, pa recimo, malo drugačije standarde od Japanaca.

Drago mi je što sam kupio Ural. To je prokleto dobar radni konj. Moje jedino žaljenje je što je verzija od 750cm3 došla samo šest meseci kasnije pošto sam ja kupio ovaj od 650cm3. Ural mi se čini kao motor sposoban za dosta teškog posla. Prateći njegov istorijat 60 godina unatrag, ali sa modernim stvarima kao što je paljenje na dugme, žmigavci, 12V elektrika, elektronsko paljenje, itd, on je stvarno klasika bez sumnje.

[lord_oblivion 1361 Napisano April 7, 2010]

Fico stvarno si kriminalac 

Taman sam zaboravio Urale i prikolice, kad ti povampirio temu  ;D

Samo teraj, ja se lozim sve vise da nadjem neki Velorex pa kacim na moju Gvozdeniju 

[muljaz 1637 Napisano April 7, 2010]

Ja se izvinjavam ako je vec receno nesto u vezi ovoga, ne mogu sve da citam. Gde moze da se nabavi neka prikolica za motor? Drugar bi hteo da kupi neku pristojnu, pa da je preradi za svoj BMW R1200C.

[lord_oblivion 1361 Napisano April 8, 2010]

Neko ko zna nekog ko je video da neko ima u garazi 

Ili po oglasima da budete uporni.

 

Neko je negde na forumu pominjao prosle godine neki Velorex u okolini NS  ;D

[ficha007 298 Napisano April 8, 2010]

Ha, ha. Ja ničem tamo gde me ne seju.

[ficha007 298 Napisano April 12, 2010]

Iz Rusije sa ljubavlju

 

Engleska verzija teksta na:

http://www.motorbyte.com/mmm/pages/2003/56/review56.htm

 

    Sunčani dani i prikoličari uvek vam izmame osmeh. Izgleda da, nezavisno od toga ko ste, motor sa prikolicom izmamiće vam osmeh duž lica. Možda je razlog taj što izgledaju tako drugačije ili zbog toga što ljude podsećaju na prohujala vremena. Vozač, suvozač, ili povremeni promatrač izgleda da uvek imaju isti izraz lica. Više od motora, prikoličar kupi benefite svoje veće iskoristivosti. Njihov šarm često je na meti “ne vozača” a posebno nekog nervoznog vozača sa osećajem motora “vetar u kosi” koji će se sigurno osećati kao u sigurnosti kuće sa “prikoličarem”

    Moderna klasika zove se IMZ Ural. Motor izgleda kao da je sišao sa montažnih traka iz 1950. godine. Na neki poštovanja vredan način i jeste. IMZ Ural se proizvodi na istoj proizvodnoj liniji i ima isti stil zadnjih 60 godina. Vidite, Rusi su bili toliko impresionirani grubim BMW motorima i prikoličarima koje je Nemačka armija koristila i koji su bili savršeno praktični i nisu želeli da gube dragoceno vreme za istraživanje i razvoj, pa su umesto toga Rusi kupili par komada i doveli ih kući. Nakon što su ih do zadnjeg dela iskopirali i dodali par “ruskih” stvari, počeli su sa proizvodnjom. I ostalo je istorija. Ural se kontinuirano proizvodio od 1939. godine u Irbitu, fabric lociranoj duboko u planini Ural u Rusiji, oko 1500km daleko od Moskve. Preko 3 miliona Urala skotrljalo se sa proizvodnih traka. Ural, kako se motor od milošte prozvao, predstavlja interesantan deo ruskog i nemačkog nasleđa. Model koji je ovde predstavljen nazvan je “Bavarac” i igra na nemačku stranu nasleđa Urala, čineći sve najbolje da izgleda kao BMW R60/2. To je takođe Ural Amerika 10 godišnji model,  napravljen u znak jubileja od 10 godina koliko se Urali izvoze u Ameriku.

    Ovaj najčešći model predstavlja velike promene koje su zadesile Ural tokom vremena.Najveća novost je povećana zapremina motora. Motor je konačno dobio poboljšanja koja su mu bila celo vreme potrebna. Originalni Ural koji se izvozio u US imao je motor od 650 cm3 koji je dobro radio ali je bio prenapregnut za brzine koje su uobičajene na US putevima. Dobrar za sporedne saobraćajnice i prašnjave puteve, Ural nije bio baš udoban za natrpane autoputeve ili međudržavne puteve. Porast kubikaže na 750 cm3 i snage na 41KS dodao je dozu sampouzdanja i za brže puteve. Motor je takođe imao manje vibracija nego ranije mašine. Ovo je verovatno posledica opuštenijeg osećaja u vožnji verovarno prouzrokovana povećanjem snage ili posledica bolje kontrole delova u matičnoj IMZ fabrici.Kao interesantno, treba reći da motor koristi klipove i karike proizvedene u US, i japanske karburatore, jer ovi delovi pomažu da se prođe EPA emisioni standardi.

    Dodatna snaga motora takođe znači bolje iskorišćenje u vožnji Urala. Krajnja brzina kod četvorobrzinskog modela je bila mala. Snaga pomaže Uralu da bolje prolazi kroz sve brzine i omogućava vam da održite konstantnu brzinu čak in a brdima. Ural vam takođe nudi novotariju koja ne postoji niti na jednom drugom motoru. Ural ima pravu pravcatu brzinu za kretanje nazad, kao suprotan modernom ekvivalentu današnjeg rikverca, koji startuje kretanje motora unazad uz pomoć snage motora za kretanje unazad. Sa njim možete da se izvučete iz svih neprilika i putujete unatrag se krećući, mnogo brže nego što možete i da poželite. Ne pitajte me kako mi je ovo poznato.

    Drugi novitet na Uralu je električni starter. Ovaj dodatak omogućava lakše korišćenje Urala, i čini ga mnogo više dopadljivim onima koje je odbijao stari način paljenja preko kurble. Naravno ovo nije baš u skladu sa Uralovom politikom, sve dok ne probate da upalite putem kurble tvrdoglavi motor na 20 stepeni, prava lepota  “paljenja na dugme” koje se do tada nije videla dolazi do izražaja. Električni starter zajedno sa revidiranim karburatorima čini startovanje Urala jednostavnom procedurom. Samo povucite oba čoka, po jedan za svaki karburator i pritisnite dugme starta. Ural uvek pali odmah. Tada zavrnite čokove i sačekajte da se motor zagreje nekoliko minuta. Motor će da se lagano zagreva bez pomoći vozača za razliku od starijeg modela koji je tražio konstantno prisustvo vozača dok se ne zagreje.

    Finalna obrada je u skladu sa cenom motora ovoga cenovnog ranga. To znači da motor izgleda ok, ali ne očekujte ušminkani nivo detalja za skretanje pažnje. Farba je prosečnog kvaliteta, a sjajni delovi uglavnom sjaje. Kvalitet metala korišćenog za konstrukciju je adekvatan, ali bilo kakav nedostatak u kvalitetu napravljen je  da stvara osećaj robusnosti. Ural definitivno nema jeftini plastični osećaj. Umesto toga skoro sve na ovom motoru je napravljeno od čelika ili aluminijuma. To stvara naročito čvrst osećaj tokom vožnje. Čelična konstrukcija prikolice daje osećaj sigurnosti putnicima i kada se uporedi sa lakim prikolicama od fiberglasa koji se koriste kod najvećeg broja od njih, stvara da o Uralu razmišljate pozitivno, kao nečemu nalik tenku.

    Na putu, Ural tretira putnike u prikolici kao da se voze u plišu. Ovo je zahvaljujući sistemu suspenzije koje koristi ne samo nezavisno ogibljenje, već i gumene jastuke koji dozvoljavaju da ona upije najveći deo neravnina na putu. Navedeno se ne može primeniti na vozača motora. Suspenzija motora je prilično čvrsta. Generalno motor treba čvrst osećaj da omogući propisno držanje mašine u celosti, ali ovo uzrokuje da se vožnja preko rupa direktno prenosi na vozača. Mišljenja sam da su opruge podešene suviše visoko pozadi, ali sam otkrio da se de fakto radi o najnižem položaju.

    Bilo kakva pritužba o suspenziji odmah isčezava kada sam sišao sa uređenog na prašnjav put za koji je Ural i dizajniran. I to je neverovatna transformacija. Svaka tendencija ka "neokretnosti" na uređenom putu pada u vodu nestaje jednom kada siđete sa glavnog puta. Svako ko derogira Uralove performanse biće izazvan na drag trku kroz otvoreno polje, snežni parking ili još bolje blatnjav sporedni put. Ne zanima me koliko je vaš motor brz na putu, jer će vas ovaj skroman motor naučiti značenju reči poštovanje, jednom kada asfalta nestane ili kada naiđete na klizavi put. Sa izuzetkom pravih "dirt" motora, niti jedan se stvarno ne kreće tako lako teškim putevima kao Ural. Kombinujući vaš novootkriveni osećaj poverenja na lošim putevima i Uralov nenormalan kapacitet za nošenje velikih, teških ili  glomaznih stvari, nabavili ste sebi sjajnu mašinu za kampovanje van glavnih puteva. Nikada nisam voleo da kampujem sa motorom zato što nisam mogao poneti svu opremu koju sam trebao. Sada je taj razlog nestao. Ukoliko zaista želite ultimativne off road performanse, IMZ vam čak nudi i model prikoličara sa pogonom na 2 točka koji vam daje pravo terensko iskustvo.

    Ural je bez sumnje najbolja vrednost za uloženi novac na tržištu prikoličara. Bavarac ima cenu od  $8,595 za motor, prikolicu i opremu. Ako kupujete motor i prikolicu odvojeno, cena spajanja mogla bi biti nekoliko stotina dolara. Za tu cenu možete srediti sve one male nedostatke koje Ural ima. Radi se o motoru koji nije za svakoga, jer je Ural za one vozače koji definitivno žele da se izdvoje iz gomile. Veliko hvala za firmu St. Croix Harley-Davidson jer sam koristio jedan od njihovih Bavaraca. Trebalo bi zapamtiti da su oni trenutno jedini IMZ Ural diler u okolini.

[ficha007 298 Napisano April 12, 2010]

evo nesto za desktop

 

[ficha007 298 Napisano April 13, 2010]

Iz Rusije sa ljubavlju II

 

Engleska verzija teksta na:

http://www.motorbyte.com/mmm/pages/2003/56/review56.htm

 

by Sev Pearman

 

Ovog meseca izbor motora je prirodan. Šta uradite rano u martu kada želite da vozite ali sneg još uvek prekriva zemlju. Popnete se na vaš Ural prikoličar i skočite do svojih prijatelja. Ako nikada niste videli motor sa prikolicom, hajde da sami provozate jednog, i stavite  kacigu. Ono što budete pročitali možda će vas iznenaditi.

 

Stari čitaoci časopisa "Minnesota Motorcycle Monthly" setiće se našeg zadnjeg Urala u kombinaciji sa prikolicom iz časopisa broj 24. Za one koji su novi, fabrika IMZ je u regiji Urala u Rusiji i proizvodi njihov BMW inspirisan dvocilindrični motor sa prikolicom počev od 1939. godine. Sovjeti su "pozajmili" alat od BMW-a tokom II sv. rata i preselili proizvodnju u regiju oko Ural planine.

 

Dizajn dvocilindričnog boksera je jednostavan, izdržljiv i dobro pogođen za prikoličara. Nizak centar gravitacije i stabilnosti. Dizajniran je tako da svaki povetarac pomogne vazdušnom hlađenju. On je imun na pritiske i dobro odgovara zahtevima tradicionalnog utovara u prikolicu.

 

Dok je motor dokazan, Ural i u mehaničkom pogledu nije antika. Konstantna unapređenja i poboljšanja inkorporisana su i Ural je spreman, voljan i sposoban da vas služi mnoge godine koje će doći.

 

Ural Amerika ponosan je na njihov novi 750cm3 motor. Skroz je unapređen i dodaci kao  što su Wiseko klipovi i karike, "US made" ventili i njihova ležišta. Fabrički karburatori su izvađeni i zamenjeni sa Keihin karburatorima. Svi US modeli imaju elektronsko paljenje, tako da nema zatezanja ni sa čim. Spojeno zajedno, imamo pouzdanu mašinu koja može da nosi vozača, putnika i bude upregnuta sa brzinom od 65 milja na čas sa lakoćom.

 

      Dok sam vozio "solo" uspeo sam da dosegnem obećanih 70 milja na čas a sa putnikom sam lako doterao prikoličara do 55 milja na čas. U oba slučaja dok je motor bio na svom vrhuncu, još uvek je bilo snage u rezervi. "Minnesota Motorcycle Monthly" poželeće da testira potpuno provaljenu verziju od 750cm3. Jedna  minorna žalba je bila reper. Prelazili smo približno 250km sa 5 galona, pa je to... da vidimo... 6 milja po kilometru... nose jedan... Zašto nemamo jednostavno brzinomer koji očitava milje. Naš Ural je trošio od 25 do 31 milja sa galonom. To znači da će te rezervu dosegnuti sa 110 milja ili tako nešto a početi da ga gurate sa 130 ili 155 milja, u zavisnosti od prtljaga i ruke na gasu. Naravno moraćete da konvertujete udaljenost u kilometre ali će te se već naviknuti.

 

Ako nikada ranije niste vozili prikolicu, postoji kratak ali korak po korak sadržajan tutorijal. Kada ubrzavate, prikolica teži da ostane pozadi a spoljašnjost da skrene desno. Kada kočite, ista ta masa dovodi do toga da prikolica ide u levo.

 

Naš US model za desetogodišnjicu ima točak sa kočnicom na prikolici, tako da skretanje u levo kod kočenja je smanjeno ali ne i eliminisano.

Najbolje od svega je da se kod kontra - upravljanja ne koristi više rad sa vašim vozilom od tri točka i dve trake. Da bi skrenuli desno, okrenete upravljač desno, a levi zaokret traži snažan okret u levo. Prednost stabilnosti  vozila na tri točka redukovana je oštrijim zaokretima. Vozači prikoličara zaista moraju da  se naslanjaju kod okreta. Što je teži okret ili veća ugaona brzina, zahteva se više oslanjanja.

 

Ne dopustite da vas iko uplaši. Ako ste strpljivi vozač i možete da sledite plan lekcija, osnovne veštine upravljanja prikolicom mogu se naučiti za vreme „opuštenog“ vikenda uz precizno definisane propozicije. Prošao sam dosta hiljada kilometara na Suzukiju GS 1000 sa prikolicom koji sam posedovao, i veština se brzo vratila i ja sam ušao u stvar.

 

Ural dolazi sa sjajnim “korak po korak” servisnim uputstvom. Puno je dijagrama kako nešto uraditi. Tradicionalno, vaš diler može vam predložiti  dostupne kurseve ili instrukcije za one zainteresovane.

 

Najznatiželjnije i najzabavnije je sposobnost  da “letite sa sedištem”. Ovako gikovi prikoličari govore o sposobnosti da  nagnete prikolicui vozite na dva točka. Izgleda dramatično a može da bude naučeno veoma brzo. Evo gde postaje interesantno: kada vozite prikolicu na tri točka, upravljanje je slično kolima ( okreni upravljač desno, skreni desno, okreni upravljač levo, skreni levo ). Da bi ste poleteli “sa sedištem” morate se konstantno vraćati na standardno kontra upravljanje motorom. Sa prikolicom u vazduhu, sledeći efekat vožnje je vožnja regularnog motora ali grozno nebalansiranog.Da se vratite vožnji na tri točka samo oduzmite gas i prikolica će se vratiti na zemlju. Naravno morate se ponovo “prebaciti” na odgovarajuće upravljanje kada prikolica dodirne zemlju. Zvuči komplikovano, ali uveravam vas da je dosta zabavno.

 

Dizajn Urala pokazuje godine dok se posmatra. Bez obzira na poboljšanja, još uvek je baziran na tehnologiji 50-ih godina. Ural je konforan za vožnju, ali nije rafiniran kao ostali proizvodi drugih proizvođaća. Sedište na motoru je za mene kao kod BMW 6 ili 7 twinova. Sedite na konfornom sedištu a ručke su moderno oblikovane u povučene unazad. Ništa revolucionarno, ali svakako provereno i dovoljno udobno.

 

Vozač časopisa Paul B. forsirao je motor na putu dugom 160 milja na 45 stepeni Farenhajta. Preko 6 stopa visok sa 36, lako se smestio u prikolicu i udobno vozio tokom celog puta. Istakao je da je sklopivo vetrobransko staklo pomagalo ulazak isto dobro kao i posebni gibnjevi sa obe strane prikolice kao i samo telo prikolice u odnosu na šasiju. Paul je vožnju opisao kao “glatkiju” nego u Džipu Vrangleru ali manje udobnu zbog međuosovinskog razmaka. Upitavši ga da li bi to ponovo učinio, odgovorio je sa velikim osmehom: “U momentu”.

 

Zadnji deo Urala ima prtljažnik sa prostorom za pet korpi sa namirnicama. Gepek se otvara unatrag, oslobađajući  pristup dragocenom kompletu za popravku sa alatom "za odrasle". Tu je takođe i T tip pumpe za pumpanje gume. Svaki Ural i prikolica isporučuju se sa  rezervnim točkom i gumom punih dimenzija koja se nalazi na prtljažniku. Zašto se mučiti da krpite gumu kad jednostavno možete da zamenite točak.

 

Urali su napravljeni kao tenkovi. Brzo sam počeo da vozim bez "limita" tražeći grube površine. Ram motora i vešanje prikolice su od čelika napravljenog za ruralne i teške ruske puteve.

Oprema motora ima izgled i osećaj alata za poljoprivredu. Delovi su robusno napravljeni. Ovde ne postoje egzotični materijali. Sve što će vam ikad biti potrebno može se naći u dobro opremljenoj prodavnici opreme, prodavnici delova ili poljprivrednih alata. Ural je napravljen da to sve prihvati.

 

Sa sedišta vozača gledate u hromirano svetlo. Veliki brzinomer primarno je baždaren u kilometrima a sekundarno u miljama i on je vaš jedini pokazatelj stanja. Pošto obrtomer nije u ponudi, brzine ćete menjati po osećaju. U okviru brzinomera je i merač pređene kilometraže. Bez trip kompjutera, merača količine goriva, ili sata za vas gospodine. Okružujući brzinomer, na svetlu se nalaze još i 4 signalne sijalice za duga svetla, žmigavce, neutral i struju. Uprkos njihovoj veličini sunce i okruženje od hroma ih lako zasene. Poluge su prekrivene imitacijom hroma sa modernim, sportskim, "nalik na japanske" menjačem brzina. Izgledaju odlično uprkos mnogo provozanih milja na ili ispod tačke mržnjenja po snegu i kiši. Kontrolne poluge su zaštićene a fleksibilne gumene kamašne štite završetke kablova. Retrovizori ne vibriraju, ali nisam mogao da onaj levi podesim kako bih video iza sebe od moje mnogobrojne opreme za hladno vreme.

[/img]US uvoznik nadogradio je svetlo sa halogenom sijalicom koja prevazilazi DOT zahteve.Uprkos ovome utvrdili smo da je osvetljenje samo ok. Da je motor moj dodao bih na telo prikolice još jedno svetlo za vožnju. Žmigavci su veliki i svetli a naši su imali relej koji je prouzrokovao da blinkaju dosta brzo.

 

Motor ima belo svetlo za osvetljenje i desni prednji žmigavac a drugo svetlo na repu ima svetlo prilikom kočenja i zadnje žmigavce pozadi. Ova svetla čine da prikolica veoma lepo vizuelno izgleda i treba da vam pomogne da budete blagovremeno primećeni.

 

Nakačen na novi motor od 750 cm3 je četvorostepeni motor sa rikvercom. On je robustan i ne oprašta bojažljivo menjanje brzina. Ostavite vaše fensi R1 vozačke čizme iza Urala. Pomislite prvo na Shovelhead, /5 BMW or Guzzi Eldorado. Menjač zahteva odlučnost i čvrstinu i dobar rad prsti – peta. Kao i obično imao sam problema da pronađem neutralan položaj kad god sam kretao ili stajao, iz prve ili druge brzine. Da budemo iskreni, kratkotrajna izgubljenost nestajala je kako smo prelazili sve više milja i kako se temperatura penjalado 20 stepeni. Da, vozili smo Urala na 20 stepeni Farenhajta.

 

Rikverc je smešno lagan za naučiti. Sa motorom koji radi nađite neutral. Stisnite kvačilo. Posegnite desnom rukom dole da dohvatite malu polugu pored vašeg desnog zgloba. Rotirajte polugu unatrag za oko 60 stepeni. Polako otpustite kvačilo, pogledajte iza i gledajte komšije kako bulje u vas kad budete isterivali motor iz garaže.

 

Kada je bilo dovoljno pokazivanja, stisnite kvačilo, rotirajte polugu napred, nogom na menjač da nađe prvu, lagano otpustite kvačilo in a putu ste. Smešno.

 

Ukus modela “Desetogodišnjica” je rezervisan za američko tržište. Motor naravno ima veći motor od 750cm3 i dodatke kao električno paljenje i veći akumulator. Estetski izazovne viljuške  zamenjene su kovencionalnim, teleskopskim napred. Dodatno hromirano svetlo, upravljač, pokrivač prikolice i drugi delovi. Ako vam to nije dovoljno da ga naručite, vaš diler biće sretan da vam proda kataloški najvrednije komade opreme. Ostatak Urala prekriven je prelepim sjajno crnim emajlom u suprotnosti sa belim šarama. Farba je ispostavilo se veoma dobro kaljena i izdržljiva. Primetili smo jednu tačkicu rđe na mestu gde se prtljažnik zatvara poklopcem. Ali bez brige. Ural Amerika opremljen je malom tubom sa farbom u alatu.   

 

Ako ste zainteresovani da imate ovakvo jedno zabavno i praktično vozilo, znajte da je servisnu podršku imate u Minesoti i Viskonsinu. Rezime? Prikoličari su zabavni. Ljudi ih vole Čak i minivan mame vozačice. Prikoličari su praktični. Možete da nosite stvari. Dosta stvari. Možete da se provereno vozite i po klizavom i hladnom vremenu. Prikoličari vam omogućavaju da vozite tokom cele godine. Ako niste u stanju da se zabavljate posedujući jedan ovakav kvalitetan motor, onda je možda vreme da okačite kacigu o klin.

 

“Za”

Znatno poboljšan motor

Šarm i jednostavnost stare škole

Gruba sovjetska tehnika izrade

 

"Protiv"

Radijus kretanja manji od 160 milja

Stara škola traži redovno održavanje

Više magnet za matore nego za ribe

 

Ženina prva reakcija: “ Ne mogu da verujem koliko je lep”

 

Izabrana konkurencija: Nema je Boris. Ural je istinska klasa za sebe

 

 

[lord_oblivion 1361 Napisano April 14, 2010]

Izabrana konkurencija: Nema je Boris. Ural je istinska klasa za sebe

[Pedj@j 4 Napisano April 14, 2010]

uhhh svaka cast na temi. Citam ovo i sve vreme mislim na mog matorog.

nesmem da mu pokazem temu odlepice nacisto. Ural je stvarno za posebno uzivanje...

Jednog dana....

[ficha007 298 Napisano April 17, 2010]

Evo novih par slika

 

toliko za sada

 

[ficha007 298 Napisano April 18, 2010]

Ural T – Novi model prikoličara iz Urala

 

tekst preuzet sa

http://thekneeslider.com/archives/2009/06/01/ural-t-a-new-retro-sidecar-rig-from-ural/

 

Fabrika Ural pravi retro prikolice godinama, bazirane na eri BMW-a iz II svetskog rata, koje imaju izvestan šarm i ispostavlja se iznenađuju veliki broj entuzijasta koji vole utilitarne mašine. Pa, sada su predstavili novi model, Ural T, koji predstavlja samo suštinu Urala, osnovni model prikoličara po ceni od 9.999 dolara, koji će vas uvesti u svet avanturističke vožnje prikolice, i dati vam mogućnost da se pridružite hiljadama poklonika širom sveta.

Ural T je ceo crne boje sa par  crvenih linija, i ima sve ono što očekujuete od jedne ovakve prikolice kao i dosta dodatnih opcija takođe. Pogonjen je poznatim 40KS snažnim tvinom, sa četiri brzine i jednom za hod u nazad, ii ma i električno startovanje kao i ono na kurblu. Ceo motor teži 705 funti suv, što je verovatno lakše od potpuno opremljenih kruzera. Doboš kočnice pozadi i na prikolici i Brembo kočnice napred, čak i elektronsko paljenje, tako da nije u celosti retro. Opcije uključuju takve stvari kao što su vinšild za prikolicu, i tonirani prekrivač za prikolicu koji je stvarno kul, rol bar za prtljažnik pozadi sa rezervnim točkom, upravo stvari za slučaj kada odlučite da malo siđete sa utabanih staza ili želite samo nešto tog retro izgleda i osećaja.

Ovaj motor verovatno nije dobar za vožnju autoputem, već mnogo više za lenju vožnju vikendom ili čak lepu opuštenu vožnju ako vaša ruta ne podrazumeva brzu vožnju, dobar za vožnju kada morate da pokupite par stvari, kao i dobar način da povedete saputnika koji će uživati u konforu prikolice dok budu posmatrali znake pod vedrim nebom.

Svaki put kada vidim Ural, dobijem poriv da krenem u avanturu, što je upravo ono za šta su ga drugari napravili da treba da osetite kada ga vidite. Ovaj novi model po ceni od 9.999 dolara je prilično pristupačan da ga nabavite, pa zato ako ste ikada imali ideju da jedan od ovakvih parkirate kod sebe u garažu, sada bi bilo pravo vreme. Proverite.